Adcetris 50mg prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

UPUTSTVO ZA LEK

Adcetris

, 50 mg, prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

brentuksimab vedotin

Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem. Time se omogućava brzo otkrivanje novih bezbednosnih

informacija. Vi u tome možete da pomognete prijavljivanjem bilo koje neželjene reakcije koja se kod
Vas javi. Za način prijavljivanja neželjenih reakcija, pogledajte informacije na kraju odeljka 4.

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži
informacije koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada
imaju iste znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceuta
ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u
ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Adcetris i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Adcetris

3.

Kako se primenjuje lek Adcetris

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Adcetris

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Adcetris i čemu je namenjen

Adcetris sadrži aktivnu supstancu brentuksimab vedotin, antitumorski lek, koji je napravljen od monoklonskog
antitela vezanog sa supstancom koja uništava ćelije raka. Ta supstanca se dostavlja do ćelije raka pomoću
monoklonskog antitela. Monoklonsko antitelo je belančevina (protein) koja prepoznaje određene ćelije raka.

Lek Adcetris se upotrebljava za lečenje klasičnog Hodgkin-ovog limfoma koji se:

vratio nakon lečenja transplantacijom Vaših vlastitih matičnih ćelija ili nije odgovorio na lečenje Vašim
vlastitim zdravim matičnim ćelijama (transplantacija autolognih matičnih ćelija), ili

vratio ili nije odgovorio na najmanje dve prethodne terapije i kada ne možete da primite dodatnu
kombinovanu antitumorsku terapiju ili transplantacija Vaših vlastitih matičnih ćelija nije moguća.

Klasičan Hodgkin-ov limfom izražava (eksprimira) posebne belančevine na površini ćelija po kojima se
razlikuju od neklasičnog Hodgkin-ovog limfoma.

Lek Adcetris se takođe primenjuje za smanjenje verovatnoće povratka klasičnog Hodgkin-ovog limfoma nakon
transplantacije autolognih matičnih ćelija kod pacijenata sa određenim faktorima rizika.

Lek Adcetris se upotrebljava za lečenje sistemskog anaplastičnog limfoma velikih ćelija u limfnim čvorovima
i/ili u drugim delovima tela koji:

nije odgovorio na druge vrste antitumorskih terapija, ili se

vratio nakon prethodne antitumorske terapije.

Hodgkin-ov limfom i sistemski anaplastični limfom velikih ćelija su vrste raka belih krvnih ćelija.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Adcetris

Lek Adcetris ne smete primati:

ako ste alergični (preosetljivi) na brentuksimab vedotin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka
(navedene u odeljku 6).

ako trenutno primenjujete bleomicin, lek protiv raka

Upozorenje i mere opreza

Kada prvi put primite ovaj lek i tokom lečenja, obavestite lekara ako:

se osećate zbunjeno, imate poteškoće pri razmišljanju, gubitak pamćenja, zamućen vid ili gubitak vida,
smanjenu snagu, smanjenu kontrolu ili osećaj u jednoj ruci ili nozi, promenu u načinu hodanja ili gubitak
ravnoteže, jer to mogu biti simptomi ozbiljnog i potencijalno smrtonosnog oštećenja mozga koje se zove
progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML). Ukoliko su kod Vas prisutni ovi simptomi i pre
započinjanja lečenja ovim lekom, odmah obavestite lekara o svakoj promeni ovih simptoma. Trebalo bi
da obavestite svog partnera ili staratelja, s obzirom na to da oni mogu da primete neke simptome kojih
Vi niste svesni.

imate jake i uporne bolove u predelu stomaka, sa ili bez mučnine i povraćanja, to mogu biti simptomi
ozbiljnog i po život opasnog stanja poznatog kao pankreatitis (zapaljenje gušterače)

imate pojavu ili pogoršanje nedostatka vazduha ili kašalj jer to mogu biti simptomi ozbiljne i
potencijalno smrtonosne komplikacije na plućima (plućna toksičnost)

uzimate ili ste prethodno uzimali lekove koji mogu uticati na Vaš imunski sistem, kao što je
hemioterapija ili imunosupresivni lekovi

imate ili mislite da imate infekciju. Neke infekcije uzrokovane virusima, bakterijama ili drugim
uzročnicima mogu biti ozbiljne i potencijalno smrtonosne

se javi zvuk šištanja tokom disanja (zviždanja)/otežano disanje, koprivnjaču, svrab ili oticanje (znakovi
reakcije na infuziju). Za detaljnije informacije, videti ,,Reakcije na infuziju” u odeljku 4.

imate smetnje u smislu promena osetljivosti kože, a naročito šaka i stopala, kao što je utrnulost, žmarci,
žarenje, bol, nelagodnost ili slabost (neuropatija)

imate glavobolje, osećate umor, vrtoglavicu, izgledate bledo (anemija) ili imate neuobičajeno krvarenje
ili modrice pod kožom, krvarite duže nego obično nakon vađenja krvi ili imate krvarenje iz desni
(trombocitopenija)

se javi jeza ili drhtavica ili osećaj toplote. Treba da izmerite telesnu temperaturu jer možda imate
groznicu. Groznica udružena sa niskim brojem belih krvnih ćelija može biti znak ozbiljne infekcije.

imate vrtoglavicu, smanjeno mokrenje, konfuziju, povraćanje, mučninu, oticanje, nedostatak vazduha ili
poremećaj srčanog ritma (to može biti potencijalno opasna komplikacija po život koja se zove sindrom
lize tumora)

osećate simptome nalik gripu praćene bolnim crvenim ili ljubičastim osipom koji se širi i plikovima (to
može biti ozbiljna kožna reakcija koja se zove Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna
nekroliza)

imate novonastali ili pogoršanje bola u trbuhu, mučninu, povraćanje, zatvor, jer to mogu biti simptomi
ozbiljne i potencijalno smrtonosne želudačne ili crevne komplikacije (komplikacije u sistemu za varenje)

imate odstupanja u nalazima funkcije jetre, jer to može biti povezano sa ozbiljnim i potencijalno
smrtonosnim oštećenjem jetre (hepatotoksičnost). Bolest jetre i druga zdravstvena stanja koja su bila
prisutna pre početka primene leka Adcetris, kao i neki lekovi koje trenutno uzimate, mogu povećati rizik
od oštećenja jetre.

osećate umor, često mokrite, osećate pojačanu žeđ, imate pojačan apetit sa neplaniranim gubitkom
telesne mase ili razdražljivost (hiperglikemija)

imate problema sa bubrezima ili jetrom.

Lekar će redovno laboratorijskim analizama krvi proveravati da li možete bezbedno da nastavite sa primenom
ovog leka.

Drugi lekovi i Adcetris
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje
druge lekove. To se odnosi i na biljne lekove i druge lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Trudnoća, dojenje i plodnost
Vi i Vaš partner morate da koristite dve efektivne metode kontracepcije tokom Vašeg lečenja ovim lekom. Žene
moraju da nastave sa korišćenjem kontracepcije tokom 6 meseci nakon poslednje doze leka Adcetris.

Ne smete primenjivati ovaj lek ako ste trudni osim ako se u dogovoru sa Vašim lekarom ne odlučite da je korist
od lečenja za Vas veća od mogućeg rizika za nerođeno dete.

Ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, važno je da o tome obavestite svog lekara
pre i tokom lečenja.

Ako dojite, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je potrebno da uzimate ovaj lek.

Muškarcima koji se leče ovim lekom se savetuje da daju uzorke sperme na zamrzavanje i čuvanje pre lečenja.
Muškarcima se savetuje da ne planiraju potomstvo tokom lečenja ovim lekom i do 6 meseci nakon poslednje
doze ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lečenje može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ako se ne osećate dobro
tokom lečenja, nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama.

Lek Adcetris sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži najviše 2,1 mmol (ili 47 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod
pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

3. Kako se primeujuje lek Adcetris

U slučaju bilo kakvih pitanja u vezi sa upotrebom ovog leka, pitajte lekara ili medicinsku sestru koji Vam daju
infuziju.

Doza i učestalost doziranja
Doza ovog leka zavisi od Vaše telesne mase. Uobičajena početna doza leka Adcetris je 1,8 mg/kg, koja se daje
jedanput svake 3 nedelje tokom najviše godinu dana. Vaš lekar može smanjiti početnu dozu na 1,2 mg/kg
ukoliko imate probleme sa bubrezima ili jetrom.

Lek Adcetris je namenjen za lečenje odraslih. Nije namenjen za primenu kod dece.

Kako se daje lek Adcetris
Ovaj lek Vam se daje u venu (intravenski) kao infuzija tokom 30 minuta. Lek će Vam dati lekar ili medicinska
sestra koji će Vas i nadgledati tokom i nakon infuzije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog lek, obratite se svom lekaru.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenta koji uzimaju lek.

Reakcije na infuziju

Lekovi ove vrste (monoklonska antitela) mogu izazvati reakcije na infuziju kao što su:

osip

nedostatak vazduha

otežano disanje

kašalj

stezanje u grudima

povišena telesna temperatura (groznica)

bol u leđima

jeza

glavobolja

mučnina ili povraćanje

Reakcije na infuziju prilikom upotrebe ovog leka javljaju se kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek.

Uopšteno, ove vrste reakcija nastaju u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon završetka infuzije.
Međutim, mogu nastati i nakon više od nekoliko sati nakon završetka infuzije ali se to javlja povremeno.
Reakcije na infuziju mogu biti ozbiljne ili čak smrtonosne (poznate kao anafilaktička reakcija). Nije poznato
koliko su često reakcije povezane sa infuzijom ovog leka ozbiljne ili imaju smrtni ishod.

Lekar Vam može dati druge lekove kao što su

antihistaminici, kortikosteroidi ili paracetamol

u cilju ublažavanja navedenih simptoma, posebno ako ste već ranije imali reakcije na infuziju, kada ste primali
ovu vrstu leka.

Ako mislite da ste prethodno imali sličnu reakciju, obavestite svog lekara PRE nego što dobijete ovaj lek.
Ako razvijete reakcije na infuziju (kako je prethodno navedeno), lekar može zaustaviti primenu leka i započeti
potporno lečenje.
Ako se ponovo započne sa infuzijom, lekar može produžiti vreme trajanja infuzije, kako biste bili u mogućnosti
da je bolje podnesete.

Odmah obavestite svog lekara ako osetite neki od sledećih simptoma zato što neki od njih mogu biti znaci
ozbiljnog ili moguće smrtonosnog stanja:

simptomi progresivne multifokalne leukoencefalopatije (PML) kao što su zbunjenost, poteškoće pri
razmišljanju, gubitak pamćenja, zamućen vid ili gubitak vida, slabost, smanjena kontrola ili osetljivost u
jednoj ruci ili nozi, promena u načinu hoda ili gubitak ravnoteže (za detaljnije informacije, videti odeljak
2). Učestalost ovog stanja ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

simptomi zapaljenja gušterače (pankreatitis) kao što su jaki i uporni bolovi u predelu stomaka, sa ili bez
mučnine i povraćanja (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

nedostatak vazduha ili kašalj (mogu da se jave kod više od 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

simptomi nalik gripu praćeni bolnim crvenim ili ljubičastim osipom koji se širi po koži, kao i pojavom
plikova, uključujući i odvajanje kože u velikoj meri (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata
koji uzimaju lek)

promena osećaja ili osetljivosti, naročito kože, utrnulost, mravinjanje, nelagodnost, žarenje, slabost ili
bol u šakama i stopalima (neuropatija; mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

osećaj slabosti (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

zatvor (može da se javi kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

proliv, povraćanje (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

jeza ili drhtavica (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

umor, učestalo mokrenje, pojačana žeđ, pojačan apetit sa nenamernim gubitkom telesne mase i
razdražljivost (ovo mogu biti znakovi hiperglikemije, mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata
koji uzimaju lek)

neuobičajeno krvarenje ili modrice pod kožom, krvarenje koje traje duže nego obično nakon vađenja
krvi ili krvarenje iz desni (to mogu biti znakovi trombocitopenije, mogu da se jave kod više od 1 na 10
pacijenata koji uzimaju lek)

glavobolje, osećaj vrtoglavice, bledilo (to mogu biti znakovi anemije, mogu da se jave kod više od 1 na
10 pacijenata koji uzimaju lek)

Možete osetiti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

smanjen broj belih krvnih ćelija

infekcija gornjih disajnih puteva

smanjenje telesne mase

infekcije

mučnina

bol u trbuhu

svrab

povećan gubitak ili stanjivanje kose

bol u mišićima

bol u zglobu ili bolni, otečeni zglobovi

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

infekcija krvi (sepsa) i/ili septični šok (po život opasan vid sepse), zapaljenje pluća

smanjen broja krvnih pločica

vrtoglavica

plikovi koji se mogu sušiti i pretvarati u kraste

povećanje koncentracije šećera u krvi

povećanje vrednosti enzima jetre u krvi

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

sindrom lize tumora – potencijalno po život opasno stanje kod kojeg možete imati vrtoglavicu, smanjeno
mokrenje, konfuziju, povraćanje, mučninu, oticanje, nedostatak vazduha ili poremećaj srčanog ritma.

bolne, krem-žute, odignute naslage u ustima (sor)

nova ili ponovljena infekcija citomegalovirusom (CMV)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza – redak, ozbiljan poremećaj kod kojeg
možete osetiti simptome slične gripu praćene bolnim crvenim ili ljubičastim osipom koji se širi i kod
kojeg se stvaraju plikovi, uključujući i odvajanje kože u velikoj meri

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

smanjen broj belih krvnih ćelija praćen povišenom telesnom temperaturom

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene
reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Adcetris

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ovaj lek ne sme da se upotrebljava nakon isteka roka upotrebe navedenog na nalepnici bočice i kutiji. Rok
upotrebe se odnosu na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvorena bočica: Čuvati u frižideru (2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati.
Bočicu čuvati u kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti.

Pripremljen/razblažen rastvor: upotrebiti odmah ili čuvati u frižideru (2 °C do 8 °C) i upotrebiti u roku od 24
sata.
Ovaj lek se ne sme upotrebiti ako primetite bilo kakve čestice ili promenu boje pre upotrebe.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Adcetris

Aktivna supstanca je brentuksimab vedotin. Jedna bočica sadrži 50 mg brentuksimab vedotina.
Nakon rekonstitucije jedan mL rastvora sadrži 5 mg brentuksimab vedotina.

Pomoćne supstance: limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat, dihidrat; α, α-trehaloza, dihidrat;
polisorbat 80. Videti odeljak 2, za dodatne informacije o natrijumu.

Kako izgleda lek Adcetris i sadržaj pakovanja

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju.

Adcetris je beli do skoro beli kolač ili prašak.
Rekonstituisan rastvor je bistar do blago opalescentan bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I sa čepom od butil gume i aluminijumskom kapicom sa
plastičnim zaštitnim poklopcem (flip-off) koja sadrži 50 mg praška.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica, staklena i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač
Nosilac dozvole:
TAKEDA GMBH – PREDSTAVNIŠTVO, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Bulevar Zorana Đinđića 64 a, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:
DELPHARM NOVARA S.R.L.
Via Crosa 86, Cerano (NO), Italija

TAKEDA AUSTRIA GMBH
St. Peter-Strasse 25, Linz, Austrija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju mora da označi onog proizvođača koji je
odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a
ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Januar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Broj dozvole: 515-01-02874-17-001 od 22.01.2018.
Za ovaj lek je izdata „uslovna dozvola“, na period od 12 meseci.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Adcetris je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom CD30+ Hodgkin-
ovog limfoma (HL):

1.

nakon transplantacije autolognih matičnih ćelija (ASCT) ili

2.

nakon najmanje dva prethodna ciklusa lečenja kada ASCT ili kombinovana hemioterapija nije

terapijska opcija.

Lek Adcetris je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa CD30+ HL-om sa povećanim rizikom od relapsa ili
progresije nakon ASCT-a (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).

Lek Adcetris je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom sistemskog
anaplastičnog limfoma velikih ćelija (sALCL).

Doziranje i način primene
Brentuksimab vedotin treba primenjivati pod nadzorom lekara sa iskustvom u primeni antitumorskih lekova.

Doziranje

Preporučena doza je 1,8 mg/kg primenjena kao intravenska infuzija u trajanju od 30 minuta svake 3 nedelje.

Preporučena početna doza za ponovno lečenje pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a ili sALCL-a
koji su prethodno postigli odgovor na lečenje lekom Adcetris je 1,8 mg/kg primenjena kao intravenska infuzija u
trajanju od 30 minuta svake 3 nedelje. Alternativno, lečenje se može započeti prethodno primenjenom
podnošljivom dozom (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).

Oštećenje funkcije bubrega
Preporučena početna doza kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega je 1,2 mg/kg primenjena kao
intravenska infuzija u trajanju od 30 minuta svake 3 nedelje. Pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega treba
pažljivo nadgledati zbog neželjenih dejstava (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika
leka).

Oštećenje funkcije jetre
Preporučena početna doza kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre je 1,2 mg/kg primenjena kao
intravenska infuzija u trajanju od 30 minuta svake 3 nedelje. Pacijente sa oštećenjem funkcije jetre treba pažljivo
nadgledati zbog neželjenih dejstava (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).

Ako pacijent ima telesnu masu veću od 100 kg, za izračunavanje doze koristi se telesna masa od 100 kg (videti
odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva
za rukovanje lekom)).

Potrebno je kontrolisati kompletnu krvnu sliku pre primene svake doze ovog leka (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pacijente treba nadgledati tokom i nakon infuzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Lečenje treba nastaviti do progresije bolesti ili do pojave neprihvatljive toksičnosti (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pacijenti sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a ili sALCL-a kod kojih se postigne stabilizacija bolesti ili
poboljšanje trebalo bi da prime najmanje 8 ciklusa do najviše 16 ciklusa (približno 1 godinu) (videti odeljak
Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).

Kod pacijenata sa HL-om sa povećanim rizikom od relapsa ili progresije nakon ASCT-a, lečenje lekom Adcetris
treba započeti nakon oporavka od ASCT-a a na osnovu kliničke procene. Ti pacijenti trebaju da prime do 16
ciklusa (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).

Prilagođavanje doze
Neutropenija
Ako se neutropenija razvije tokom lečenja, trebalo bi odložiti primenu sledeće doze. U Tabeli 1 ispod, navedene
su preporuke za adekvatno doziranje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Tabela 1: Preporuke za doziranje kod neutropenije

Stepen težine neutropenije
(znakovi i simptomi [skraćeni opis CTCAE

a

])

Prilagođavanje rasporeda doziranja

Stepen 1 (<DGN - 1500/mm

< DGN – 1,5 x 10

/L) ili

Stepen 2 (<1500 - 1000/mm

<1,5 – 1,0 x 10

/L)

Nastaviti sa istom dozom prema istom rasporedu

Stepen 3 (<1000 - 500/mm

<1,0 – 0,5 x 10

/L) ili

Stepen 4 (<500/mm

<0,5 x 10

/L)

Nemojte primeniti dozu sve dok se vrednosti
neutrofila ne vrate na stepen toksičnosti ≤2 ili na
početnu vrednost, a potom nastavite lečenje istom
dozom prema istom rasporedu

b

.

Kod pacijenata koji razviju neutropeniju 3. ili 4.
stepena razmotriti suportivno lečenje faktorima rasta
za podsticanje hematopoeze (G-CSF ili GMCSF) u
sledećim ciklusima.

a.

Stepenovanje na osnovu verzije 3.0 Zajedničkih terminoloških kriterijuma za neželjena dejstva (CTCAE)

Nacionalnog instituta za rak (NCI); videti neutrofili/granulociti; DGN= donja granica normale

b.

Pacijenti kod kojih se razvije stepen 3 ili stepen 4 limfopenije mogu nastaviti lečenje bez prekida.

Periferna neuropatija

Ako tokom lečenja dođe do pogoršanja postojeće ili pojave novonastale periferne senzorne ili motorne
neuropatije, u Tabeli 2 su navedene preporuke za doziranje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Tabela 2: Preporuke za doziranje kod pogoršanja postojeće ili novonastale periferne senzorne ili motorne
neuropatije

Težina periferne senzorne ili motorne neuropatije
(znakovi i simptomi [skraćeni opis CTCAE

a

])

Prilagođavanje doze i rasporeda

Stepen 1 (parestezija i/ili gubitak refleksa, bez gubitka
funkcije)

Nastaviti sa istom dozom i rasporedom

Stepen 2 (smanjenje funkcionalnih sposobnosti, ali ne i
aktivnosti u svakodnevnom životu) ili
Stepen 3 (smanjenje aktivnosti u svakodnevnom životu)

Odložite primenu doze sve dok se toksičnost ne
vrati na stepen ≤1 ili početnu vrednost, a onda
ponovo započnite lečenje smanjenom dozom
od 1,2 mg/kg svake 3 nedelje

Stepen 4 (onesposobljavajuća senzorna neuropatija ili
motorna neuropatija koja je opasna po život ili uzrokuje
paralizu)

Prekinite lečenje

a.

Stepenovanje na osnovu verzije 3.0 Zajedničkih terminoloških kriterijuma za neželjena dejstva (CTCAE)
Nacionalnog instituta za rak (NCI); videti neuropatija: motorna; neuropatija: senzorna i neuropatski bol.

Starije osobe

Bezbednost i efikasnost primene kod pacijenata starosti od 65 i starijih još nisu ustanovljene. Nema dostupnih
podataka.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene kod pacijenata mlađih od 18 godina još nisu ustanovljene. Nema dostupnih
podataka.

U pretkliničkim ispitivanjima primećena je deplecija timusa (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti
leka Sažetka karakteristika leka).

Način upotrebe

Preporučena doza leka Adcetris daje se infuzijom u trajanju od 30 minuta.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaženju leka pre upotrebe, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju
materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Brentuksimab vedotin se ne sme primeniti kao brza intravenska infuzija ili u bolusu. Brentuksimab vedotin treba
da se primenjuje kroz posebnu intravensku liniju i ne sme se mešati sa drugim lekovima (videti odeljak 6.2).

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih
supstanci.

Istovremena primena bleomicina i brentuksimab vedotina uzrokuje plućnu toksičnost.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Progresivna multifokalna leukoencefalopatija

Kod pacijenata lečenih brentuksimab vedotinom može doći do reaktivacije virusa John Cunningham (JCV) i
posledične progresivne multifokalne leukoencefalopatije (PML) sa mogućim smrtnim ishodom. PML je
zabeležena kod pacijenata koji su lečeni brentuksimab vedotinom nakon što su prethodno primili više
hemioterapijskih protokola. PML je retka demijelinizirajuća bolest centralnog nervnog sistema koja nastaje zbog
reaktivacije latentnog JCV i često ima smrtni ishod.

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave novih ili pogoršanja postojećih neuroloških, kognitivnih ili
bihejvioralnih znakova i simptoma koji mogu upućivati na PML. U slučaju sumnje na PML, potrebno je
prekinuti lečenje brentuksimab vedotinom. Predložene metode procene PML uključuju konsultaciju neurologa,
nalaz magnetne rezonance mozga uz primenu gadolinijuma i analizu cerebrospinalnog likvora na prisustvo JCV
DNK virusa primenom metode lančane reakcije polimeraze (PCR) ili biopsiju mozga uz dokazano prisustvo
JCV. Negativni JCV PCR ne isključuje PML. Dodatno praćenje i procena mogu biti potrebni, ukoliko nije
moguće uspostaviti alternativnu dijagnozu. Lečenje brentuksimab vedotinom treba trajno prekinuti ako se
potvrdi dijagnoza PML.

Lekar treba da obrati posebnu pažnju na simptome koji mogu upućivati na PML, a koje pacijent možda nije
uočio (npr. kognitivni, neurološki ili psihijatrijski simptomi).

Pankreatitis

Akutni pankreatitis je zapažen kod pacijenata lečenih brentuksimab vedotinom. Prijavljeni su i slučajevi sa
fatalnim ishodima.

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave novog ili pogoršanje postojećeg bola u abdomenu, koji može da uputi
na akutni pankreatitis. Evaluacija pacijenta može da uključi fizikalni nalaz, laboratorijsko određivanje vrednosti
serumske amilaze i serumske lipaze i vizuelizaciju abdomena, poput ultrazvuka, kao i druge adekvatne
dijagnostičke mere. Brentuksimab vedotin treba povezati sa svakim slučajem suspektnog akutnog pankreatitisa i
lek treba obustaviti ukoliko se potvrdi dijagnoza akutnog pankreatitisa.

Plućna toksičnost

Slučajevi plućne toksičnosti, uključujući pneumonitis, intersticijsku bolest pluća i akutni respiratorni distres
sindrom (ARDS), neki sa smrtnim ishodom, bili su prijavljeni kod pacijenata koji su primali brentuksimab
vedotin. Iako nije utvrđena uzročna povezanost sa brentuksimab vedotinom, rizik od plućne toksičnosti se ne
može isključiti. U slučaju pojave novih ili pogoršanja postojećih plućnih simptoma (npr. kašalj, dispnea), treba
sprovesti brzu dijagnostičku procenu i pacijenta treba lečiti na odgovarajući način. Razmotriti odlaganje sledeće
primene brentuksimab vedotina tokom procene i dok se simptomi ne poboljšaju.

Ozbiljne infekcije i oportunističke infekcije

Kod pacijenata lečenih brentuksimab vedotinom zabeležene su ozbiljne infekcije kao što su pneumonija,
stafilokokna bakterijemija, sepsa/septični šok (uključujući fatalne ishode) i herpes zoster, citomegalovirus
(CMV) (reaktivacija) kao i oportunističke infekcije kao što su pneumonija uzrokovana gljivicom Pneumocystis
jiroveci i oralna kandidijaza. Pacijente treba pažljivo nadzirati tokom lečenja zbog moguće pojave ozbiljnih i
oportunističkih infekcija.

Reakcije povezane sa infuzijom

Zabeležene su rane i kasne reakcije povezane sa infuzijom (IRR), kao i anafilaktičke reakcije.

Pacijente treba pažljivo nadzirati tokom i nakon infuzije. Ako dođe do pojave anafilaktičke reakcije, upotrebu
brentuksimab vedotina treba odmah i trajno prekinuti i primeniti odgovarajuće medikamentozno lečenje.

U slučaju pojave reakcija povezanih sa infuzijom, infuziju treba prekinuti i uvesti odgovarajuće
medikamentozno lečenje. Infuzija se može ponovno započeti manjom brzinom nakon povlačenja simptoma.
Pacijentima koji su prethodno imali reakciju povezanu sa infuzijom pre sledećih infuzija treba dati
premedikaciju. Premedikacija može uključivati paracetamol, antihistaminike i kortikosteroide.

Reakcije povezane sa infuzijom češće su i teže kod pacijenata sa antitelima na brentuksimab vedotin (videti
odeljak Neželjena dejstva).

Sindrom lize tumora

Sindrom lize tumora (TLS) zabeležen je u toku upotrebe brentuksimab vedotina. Rizik od lize tumora prisutan je
kod pacijenata sa brzorastućim tumorima i sa velikom tumorskom masom. Ove pacijente treba pažljivo
nadgledati i lečiti skladno dobroj kliničkoj praksi. Lečenje sindroma lize tumora može uključivati adekvatnu
hidrataciju, praćenje bubrežne funkcije, korekciju abnormalnih vrednosti elektrolita, terapiju hiperurikemije i
druge suportivne mere lečenja.

Periferna neuropatija

Lečenje brentuksimab vedotinom može da uzrokuje perifernu neuropatiju, i senzornu i motornu. Periferna

neuropatija uzrokovana brentuksimab vedotinom obično je posledica kumulativne izloženosti leku i u većini
slučajeva je reverzibilna.

U populaciji uključenoj u pivotalno ispitivanje faze 2 (SG035-0003 i SG035-0004), incidencija prethodno
postojeće periferne neuropatije iznosila je 24%. Neuropatija se tokom lečenja pojavila kod 56% populacije. U
vreme poslednje procene, simptomi periferne neuropatije bili su poboljšani ili su se povukli kod većine
pacijenata (83%). Kod pacijenata koji su prijavili perifernu neuropatiju, lečenje brentuksimab vedotinom
prekinuto je kod 17%, sniženje doze zabeleženo je kod 13%, a primena doze bila je odložena kod 21%
pacijenata.

Incidencija prethodno postojeće periferne neuropatije kod pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a
ili sALCL-a koji su ponovno lečeni brentuksimab vedotinom iznosila je 48%. Neuropatija se tokom lečenja
pojavila kod 69% populacije. U vreme poslednje procene, kod većine ponovno lečenih pacijenata (80%) kod
kojih se tokom lečenja javila neuropatija, došlo je do poboljšanja ili nestanka simptoma periferne neuropatije.
Periferna neuropatija je dovela do prekida lečenja kod 21% i promene doze kod 34% ponovo lečenih pacijenata.

U vreme poslednje procene, u populaciji ispitanika faze 3 kod većine pacijenata u grupi lečenih brentuksimab
vedotinom (85%) došlo je do poboljšanja ili nestanka simptoma periferne neuropatije. Kod pacijenata kod kojih
se javila periferna neuropatija lečenje brentuksimab vedotinom prekinuto je kod 23% pacijenata, doza je
smanjena kod 29% pacijenata, a primena doze je odložena kod 22% pacijenata.

Pacijente treba nadgledati zbog simptoma neuropatije, kao što su hipoestezija, hiperestezija, parestezija,
nelagodnost, osećaj žarenja, neuropatski bol ili slabost. Kod pacijenata sa novonastalom perifernom
neuropatijom ili pogoršanjem postojeće može biti potrebno odložiti primenu ili sniziti dozu brentuksimab
vedotina ili prekinuti lečenje (videti odeljak Doziranje i način primene).

Hematološka toksičnost

U toku upotrebe brentuksimab vedotina mogu nastati anemija 3. stepena ili 4. stepena, trombocitopenija i
dugotrajna (≥1 nedelje) neutropenija 3. stepena ili 4.stepena. Pre primene svake doze potrebno je kontrolisati
kompletnu krvnu sliku. Ako se razvije neutropenija 3. stepena ili 4. stepena, pogledajte odeljak Doziranje i način
primene.

Febrilna neutropenija

U toku lečenja brentuksimab vedotinom zabeležena je febrilna neutropenija (povišena temperatura nepoznatog
porekla bez klinički ili mikrobiološki dokazane infekcije sa apsolutnim brojem neutrofila <1,0 x 10

/L,

povišenom telesnom temperaturom ≥38,5 °C; ref. CTCAE v3). Pre primene svake doze leka potrebno je
nadzirati kompletnu krvnu sliku. Pacijente treba pažljivo nadzirati na pojavu groznice koju treba lečiti u skladu
sa dobrom kliničkom praksom, ukoliko se razvije febrilna neutropenija.

Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza

U toku lečenja brentuksimab vedotinom zabeležen je Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna
nekroliza (TEN). Prijavljeni su smrtni ishodi. Ako nastane SJS ili TEN , lečenje brentuksimab vedotinom treba
prekinuti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Gastrointestinalne komplikacije

Kod pacijenata lečenih brentuksimab vedotinom zabeležene su gastrointestinalne komplikacije, uključujući
intestinalnu opstrukciju, ileus, enterokolitis, neutropenijski kolitis, eroziju, ulkus, perforaciju i krvarenje, neke od
njih sa smrtnim ishodom. U slučaju pojave novih ili pogoršanja gastrointestinalnih simptoma treba sprovesti
brzu dijagnostičku procenu i odgovarajuće lečenje.

Hepatotoksičnost

Uz primenu brentuksimab vedotina prijavljena je hepatotoksičnosti u obliku povećanja vrednosti alanin
aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST). Bilo je i ozbiljnih slučajeva hepatotoksičnosti,
uključujući smrtne ishode. Već postojeća bolest jetre, komorbiditeti i istovremeno primenjeni lekovi takođe
mogu da povećaju rizik. Pre početka lečenja potrebno je ispitati funkciju jetre i redovno je pratiti kod pacijenata
koji primaju brentuksimab vedotin. Kod pacijenata kod kojih se ispolji hepatotoksičnost može da bude potrebno
odlaganje primene doze, promena doze ili obustavljanje primene brentuksimab vedotina.

Hiperglikemija

Hiperglikemija je zabeležena tokom kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa povećanim indeksom telesne mase
(BMI) sa dijabetes melitusom ili bez njega u anamnezi. Međutim, kod svakog pacijenta koji je imao epizodu
hiperglikemije treba pažljivo pratiti glukozu u serumu. Ako je klinički indikovano, treba započeti lečenje
dijabetes melitusa.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Postoji ograničeno iskustvo kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre. Dostupni podaci pokazuju da
klirens MMAE može biti narušen kod teškog oštećenja funkcije bubrega, oštećenja jetre i niskih koncentracija
albumina u serumu (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).

Sadržaj natrijuma u pomoćnim supstancama
Ovaj lek sadrži najviše 2,1 mmoL (ili 47 mg) natrijuma po dozi. To je potrebno uzeti u obzir kod pacijenata na
dijeti sa ograničenim unosom natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Interakcije sa lekovima koji se metabolišu preko CYP3A4 (inhibitori/induktori CYP3A4)

Istovremena upotreba brentuksimab vedotina sa ketokonazolom, jakim inhibitorom CYP3A4 i P-gp, povećala je
izloženost antimikrotubularnom leku MMAE za približno 73% i nije promenila izloženost brentuksimab
vedotinu u plazmi. Zato, istovremena upotreba brentuksimab vedotina sa jakim inhibitorima CYP3A4 i P-gp
može povećati incidenciju neutropenije. Ako se razvije neutropenija, pogledajte Tabelu 1: Preporuke za
doziranje kod neutropenije (videti odeljak Doziranje i način primene).

Istovremena primena brentuksimab vedotina sa rifampicinom, jakim induktorom CYP3A4, nije promenila
izloženost brentuksimab vedotinu u plazmi. Iako su farmakokinetički podaci ograničeni, čini se da istovremena
primena rifampicina smanjuje koncentraciju metabolita MMAE u plazmi koji se mogu ispitati.

Istovremena primena midazolama, supstrata CYP3A4, sa brentuksimab vedotinom nije promenila metabolizam
midazolama, pa se zato ne očekuje da će brentuksimab vedotin promeniti izloženost lekova koji se metabolišu
preko CYP3A4 enzima.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu bi trebalo da koriste dve efektivne metode kontracepcije tokom lečenja
brentuksimab vedotinom i do 6 meseci nakon lečenja.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi brentuksimab vedotina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama pokazala su

reproduktivnu toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka).

Brentuksimab vedotin se ne sme primenjivati tokom trudnoće osim ako je korist za majku veća od mogućih
rizika za fetus. Ako je trudnicu neophodno lečiti, potrebno je jasno je upozoriti na moguće rizike za fetus.

Videti u daljem delu teksta deo o plodnosti, koji se odnosi na savete ženama čiji se partneri leče brentuksimab
vedotinom.

Dojenje

Nije poznato da li se brentuksimab vedotin ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko.

Rizik za novorođenče/odojče se ne može isključiti.

Potrebno je odlučiti da li je potrebno prekinuti dojenje ili prekinuti lečenje/suzdržati se od lečenja ovim lekom,
uzimajući u obzir mogući rizik dojenja za dete i korist lečenja za ženu.

Plodnost

U pretkliničkim ispitivanjima lečenje brentuksimab vedotinom dovelo je do testikularne toksičnosti, a može
promeniti plodnost kod muškaraca. Pokazalo se da MMAE ima aneugenične osobine (videti odeljak Pretklinički
podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka).
Zato se muškarcima koji se leče ovim lekom savetuje da pre lečenja daju uzorke sperme na zamrzavanje i
čuvanje. Muškarcima koji se leče ovim lekom savetuje se da ne planiraju potomstvo tekom lečenja i do 6 meseci
nakon poslednje doze.

Uticaj leka na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Brentuksimab vedotin može malo uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednosni profil leka Adcetris zasnovan je na do danas dostupnim podacima iz kliničkih ispitivanja, projekta
Programa imenovanih pacijenata (engl. Named Patient Program - NPP) i postmarketinškog iskustva. Učestalost
neželjenih reakcija koja su opisana u daljem tekstu i u Tabeli 3 određena je na osnovu podataka prikupljenih iz
kliničkih ispitivanja.

Lek Adcetris je primenjivan kao monoterapija kod 160 pacijenata u dva ispitivanja faze 2 sprovedenim na
pacijentima sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a ili sALCL-a. Medijana broja ciklusa bila je 9 kod
pacijentata sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a i 7 kod pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom
sALCL-a. Lek Adcetris je takođe primenjen kao monoterapija kod 167 od 329 pacijenata u randomizovanom,
placebom kontroliranom ispitivanju faze 3 kod pacijenata sa HL-om sa povećanim rizikom od relapsa ili
progresije nakon ASCT-a. Medijana broja ciklusa primljenih u obe grupe bila je 15.

Kod pacijenata lečenih ovim lekom veoma često su zabeležene ozbiljne infekcije i oportunističke infekcije
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). U populaciji u ispitivanjima faze 2 i faze 3,
najčešće prijavljivane oportunističke infekcije bile su herpes zoster i herpes simplex.

Ozbiljne neželjene reakcije na lek u populaciji u pivotalnim ispitivanjima faze 2 i faze 3 bila su: pneumonija,
akutni respiratorni distres sindrom, glavobolja, neutropenija, trombocitopenija, konstipacija, dijareja, povraćanje,
mučnina, pireksija, periferna motorna neuropatija, periferna senzorna neuropatija, hiperglikemija,
demijelinizirajuća polineuropatija, sindrom lize tumora i Stevens-Johnson-ov sindrom.

Najčešće primećene neželjene reakcije (≥20%) u populaciji u pivotalnim ispitivanjima faze 2 i faze 3 bila su:
periferna senzorna neuropatija, umor, mučnina, dijareja, infekcija gornjih disajnih puteva, neutropenija i kašalj.
Uz to, neželjene reakcije koja su takođe primećene u ≥20% populacije bila su povraćanje i pireksija u
ispitivanjima faze 2, a u populaciji faze 3 primećena je i periferna motorna neuropatija.

U populaciji u ispitivanjima faze 2 i faze 3, neželjene reakcije su dovela do prekida lečenja kod 23%, odnosno
32% pacijenata koji su primali brentuksimab vedotin. Ozbiljne neželjene reakcije koja su dovela do prekida
lečenja kod dva ili više pacijenata bilo u populaciji faze 2 ili faze 3, bila su periferna senzorna neuropatija,
periferna motorna neuropatija, demijelinizirajuća polineuropatija, rekurentna Hodgkin-ova bolest, povraćanje i
akutni respiratorni distres sindrom. Parestezija je takođe izazvala prekid lečenja kod dva ili više pacijenata u
populaciji faze 2 ili populaciji faze 3.

Podaci o bezbednosti primene kod pacijenata sa relapsom ili refraktornim oblikom HL kojima nisu
transplantirane autologne matične ćelije i koji su bili lečeni preporučenom dozom od 1,8 mg/kg svake tri nedelje
u ispitivanju faze 4 sa jednom grupom (n=60), fazi 1 ispitivanja povećanja doze i kliničke farmakologije (n=15
pacijenata) i u NPP (n=26 pacijenata) (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka) bili
su u skladu sa bezbednosnim profilom primene u pivotalnim kliničkim ispitivanjima.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena reakcije leka Adcetris navedene su prema klasifikaciji sistema organa MedDRA-e i standardnim
terminima (videti Tabelu 3). U okviru svake klase sistema organa, neželjene reakcije su navedene prema
kategorijama učestalosti: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 i <1/10), povremene (≥1/1000 i <1/100), retke
(≥1/10000 i <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih
podataka).

Tabela 3: Neželjene reakcije leka Adcetris

Sistem organa

Neželjene reakcije

Infekcije i infestacije
veoma česte

infekcija

a

, infekcija gornjih disajnih puteva

česte

sepsa/septični šok, herpes zoster, pneumonija, herpes
simplex

povremene

oralna

kandidijaza,

pneumonija

uzrokovana

Pneumocystis jiroveci, stafilokokna bakterijemija,
citomegalovirusna infekcija ili reaktivacija

nepoznate učestalost

progresivna multifokalna leukoencefalopatija

Poremećaj krvi i limfnog sistema
veoma česta

neutropenija

česte

anemija, trombocitopenija

nepoznata učestalost

febrilna neutropenija

Poremećaji imunskog sistema
nepoznata učestalost

anafilaktička reakcija

Poremećaji metabolizma i ishrane
česta

hiperglikemija

povremene

sindrom lize tumora

Poremećaji nervnog sistema
veoma česte

periferna senzorna neuropatija, periferna motorna
neuropatija

česte

vrtoglavica, demijelinizirajuća polineuropatija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
česte

kašalj, dispnea

Gastrointestinalni poremećaji
veoma česte

dijareja, mučnina, povraćanje, konstipacija, bol u
abdomenu

Povremena

akutni pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji
česte

povećanje vrednosti alanin aminotransferaze/aspartat
aminotransferaze (ALT/AST)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva
veoma česte

alopecija, pruritus

česta

osip

Povremene

Stevens-Johnson-ov sindrom/toksična epidermalna
nekroliza

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva
veoma česte

mialgija, artralgija

česta

bol u leđima

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
veoma česte

umor, drhtavica, pireksija, reakcije povezane sa
infuzijom

b

Ispitivanja
veoma česta

gubitak telesne mase

a.

Standardni termini navedeni u klasi sistema organa „Infekcije i infestacije” uključuju infekcije gornjih disajnih

puteva, herpes zoster i pneumoniju.

b

Standardni termini povezani sa reakcijama povezanim sa infuzijom bili su glavobolja, osip, bol u leđima,

drhtavica, mučnina, dispnea, pruritus i kašalj.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Neutropenija je dovela do odlaganja primene doze kod 14% pacijenata populacije faze 2, odnosno kod 22%
pacijenata faze 3.

U toku ovog lečenja može nastati teška i dugotrajna (≥1 nedelje) neutropenija koja može povećati rizik od
razvoja ozbiljnih infekcija. U populaciji faze 2, medijana trajanja neutropenije 3. stepena ili 4. stepena bila je
ograničena (1 nedelja); 2% pacijenata imalo je neutropeniju 4. stepena koja je trajala ≥7 dana. Manje od
polovine pacijenata u pivotalnoj fazi 2 sa neutropenijom 3. stepena ili 4. stepena imalo je vremenski povezane
infekcije, a većina vremenski povezanih infekcija bila je 1. stepena ili 2. stepena.

U populaciji faze 3, neutropenija 3. stepena prijavljena je kod 22% pacijenata u grupi lečenoj brentuksimab
vedotinom, a neutropenija 4. stepena kod 7% pacijenata u grupi lečenoj brentuksimab vedotinom. Neutropenija
nije zahtevala smanjenje doze niti prekid lečenja ni kod jednog pacijenta.

U populaciji faze 3 prijavljene su ozbiljne infekcije kod 9% pacijenata u grupi lečenoj brentuksimab vedotinom.
U grupi lečenoj brentuksimab vedotinom nisu prijavljeni slučajevi bakterijemije, sepse ili septičkog šoka.

Periferna senzorna neuropatija dovela je do odlaganja primene doze kod 13% pacijenata u populaciji faze 2,
odnosno 16% pacijenata u populaciji faze 3. Takođe, periferna motorna neuropatija i infekcija gornjih disajnih
puteva bile su uzrok odlaganja primene doze kod 6% pacijenata u populaciji faze 3.

Periferna senzorna neuropatija dovela je do smanjenja doze kod 9% pacijenata u populaciji faze 2, odnosno u
22% pacijenata u populaciji faze 3. Takođe, periferna motorna neuropatija dovela je do smanjenja doze kod 6%
pacijenata u populaciji faze 3. Devedeset procenata (90%) pacijenata u populaciji faze 2, odnosno šezdeset osam
procenata (68%) pacijenata u populaciji faze 3 tokom lečenja ostalo je na preporučenoj dozi od 1,8 mg/kg.

Među pacijentima koji su razvili perifernu neuropatiju u populaciji faze 2, medijana praćenja od kraja lečenja do
poslednje procene iznosila je približno 48,9 nedelja. U vreme poslednje procene, kod 83% od 89 pacijenta koji

su razvili perifernu neuropatiju, simptomi periferne neuropatije su se povukli ili poboljšali. Medijana razdoblja
od početka do povlačenja ili poboljšanja za sve događaje iznosila je 16 nedelja (raspon od 0,3 nedelje do 106,6
nedelja).

Među pacijentima koji su razvili perifernu neuropatiju u populaciji faze 3, medijana praćenja od kraja lečenja do
poslednje procene iznosila je približno 98 nedelja. U vreme poslednje procene, kod 85% pacijenata koji su
razvili perifernu neuropatiju u grupi lečenoj brentuksimab vedotinom, simptomi periferne neuropatije povukli su
se ili poboljšali. Sveukupno, medijana razdoblja do povlačenja ili poboljšanja simptoma periferne neuropatije u
grupi lečenoj brentuksimab vedotinom iznosila je 23,4 nedelje (raspon od 0,1 nedelje do 138,3 nedelje).

Reakcije povezane sa infuzijom prijavljene su kod 11% pacijenata populacije faze 2, odnosno kod 15%
pacijenata populacije faze 3. I u populaciji faze 2 i u populaciji faze 3 neželjeni događaji najčešće povezani sa
reakcijama povezanim sa infuzijom bili su blagi do umereni (1. ili 2. stepena), a uključili su glavobolju, osip, bol
u leđima, povraćanje, drhtavicu, mučninu, dispneu, pruritus i kašalj.

Zabeležene su anafilaktičke reakcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Simptomi anafilaktičke reakcije mogu uključivati, ali nisu ograničeni na urtikariju, angioedem, hipotenziju i
bronhospazam.

Zabeležena je febrilna neutropenija (videti odeljak Doziranje i način primene). Pacijent uključen u ispitivanje
faze 1 povećanja doze razvio je febrilnu neutropeniju 5. stepena nakon što je primio samo jednu dozu od 3,6
mg/kg brentuksimab vedotina.

Imunogenost

Pacijenti sa relapsom ili refraktornim oblikom HL ili sALCL u dva pivotalna ispitivanja faze 2 bili su testirani na
antitela na brentuksimab vedotin svake 3 nedelje elektrohemiluminiscentnim metodama. Takođe su testirani
pacijenti sa HL-om sa povećanim rizikom od relapsa ili progresije nakon ASCT-a u ispitivanju faze 3. Približno
7% pacijenata u ispitivanjima faze 2 i 6% pacijenata u grupi ispitivanja faze 3 lečenoj brentuksimab vedotinom
razvilo je stalno pozitivna antitela na lek (engl. anti-drug antibody, ADA). Dva pacijenta u ispitivanjima faze 2 i
dva pacijenta u ispitivanjima faze 3 razvila su neželjene reakcije u skladu sa reakcijama povezanim sa infuzijom
koje su dovele do prekida lečenja.

Prisustvo antitela na brentuksimab vedotin nije povezano sa klinički značajnim sniženjem koncentracija
brentuksimab vedotina u serumu i nije dovelo do smanjenja efikasnosti brentuksimab vedotina.
Iako prisustvo antitela na brentuksimab vedotin ne predskazuje nastanak reakcija povezanih sa infuzijom, veća
incidencija reakcija povezanih sa infuzijom bila je primećena kod pacijenata koji su stalno imali pozitivna ADA
u odnosu na pacijente kod kojih su ADA bila prolazno pozitivna i onih kod kojih ADA nikad nisu bila pozitivna.

Ponovno lečenje

Ponovno lečenje lekom Adcetris primenjeno je kod 21 pacijenta sa relapsom ili refraktornim oblikom HL-a i 8
pacijenata sa relapsom sALCL-a. Medijana broja ciklusa bila je 7 (raspon od 2 do 37 ciklusa) (videti odeljak
Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka). Vrsta i stopa neželjenih reakcija prijavljenih kod
pacijenata ponovo lečenih lekom Adcetris, bili su dosledni onima uočenim u kombinovanim pivotalnim
ispitivanjima faze 2, uz izuzetak periferne motorne neuropatije koja je imala veću incidenciju (28% u odnosu na
9% u pivotalnim ispitivanjima faze 2) i koja je prvenstveno bila 1. ili 2. stepena težine. Pacijenti su takođe imali
veću incidenciju artralgije, anemije 3. stepena, kao i bolove u leđima u poređenju sa pacijentima u
kombinovanim pivotalnim ispitivanjima faze 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Nema poznatog antidota za predoziranje brentuksimab vedotinom. U slučaju predoziranja, pacijenta je potrebno
pažljivo nadgledati zbog neželjenih reakcija, posebno neutropenije, i potrebno je primeniti suportivnu terapiju
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Lista pomoćnih supstanci

Limunska kiselina, monohidrat;
Natrijum-citrat, dihidrat;
α, α-trehaloza, dihidrat
Polisorbat 80

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji se
navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i
druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe
4 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja: upotrebiti odmah.

Dokazana je fizička i hemijska stabilnost nakon rastvaranja/razblaženja u toku 24 sata na temperaturi od 2 °C do
8 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor za infuziju nakon rekonstitucije/razblazenja treba upotrebiti
odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene su odgovornost korisnika i ne bi
trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ukoliko se rekonstitucija/razblaženje izvodi
pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati.
Čuvati bočicu u kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaženja leka videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I sa čepom od butil gume i aluminijumskom kapicom sa
plastičnim zaštitnim poklopcem (flip-off) koja sadrži 50 mg praška.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica, staklena i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva
za rukovanje lekom)

Opšte mere opreza

Potrebno je razmotriti postupke za ispravno rukovanje antitumorskim lekovima i njihovo odlaganje.

Potrebno je pridržavati se ispravne aseptične tehnike sve vreme tokom rukovanja ovim lekom.

Uputstvo za rekonstituciju

Jedna bočica za jednokratnu upotrebu se mora rekonstituirati sa 10,5 mL vode za injekcije do konačne
koncentracije od 5 mg/mL. Svaka bočica sadrži 10% viška što daje 55 mg leka Adcetris po bočici pa je ukupni
rekonstituisani volumen 11 mL.
1. Usmerite mlaz prema zidu bočice, a ne direktno u kolačić ili prašak.
2. Nežno vrtite bočicu kružnim pokretima da se sadržaj lakše rastvori. NEMOJTE TRESTI.
3. Rekonstitusan rastvor u bočici je bistra do blago opalescentan, bezbojan rastvor sa konačnim pH od 6,6.
4. Rekonstituisan rastvor treba vizualno pregledati zbog prisustva stranih čestica i/ili promene boje. U slučaju da
primetite bilo šta od navedenog, odbacite lek.

Priprema rastvora za infuziju

Iz bočice(a) se mora izvući odgovarajuća količina rekonstituisanog leka Adcetris i dodati u kesu za infuziju koja
sadrži rastvor natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) za injekcije da bi se dobila konačna koncentracija od 0,4-
1,2 mg/mL leka Adcetris. Zapremina preporučenog rastvora za razblaženje je 150 mL. Već rekonstituisani
Adcetris se takođe može razblažiti 5% rastvorom glukoze za injekcije ili Ringerovim rastvorom sa laktatom za
injekcije.

Nežno okrećite kesu kako bi promešali rastvor koji sadrži Adcetris. NEMOJTE TRESTI.

Deo koji preostane u bočici, nakon što se izvuče zapremina koja će se razblažiti, mora se odložiti u skladu sa
lokalnim propisima.

Nemojte dodavati druge lekove u pripremljeni rastvor za infuziju leka Adcetris ili u komplet za intravensku
infuziju. Liniju za infuziju nakon primene leka, treba isprati rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) za
injekcije, 5% rastvorom glukoze za injekcije ili Ringerovim rastvorom sa laktatom za injekcije.

Nakon razblaženja, infuziju rastvora leka Adcetris upotrebite odmah uz preporučenu brzinu infuzije.

Ukupno vreme čuvanja rastvora od rekonstitucije do infuzije ne sme biti duže od 24 sata.

Određivanje količine doze:

Proračun za određivanje ukupne doze leka Adcetris (mL) koji treba dodatno razblažiti (videti odeljak Doziranje
i način primene)

Doza leka Adcetris (mg/kg) x telesna masa pacijenta (kg)

=Ukupna doza leka Adcetris (mL) koju

je potrebno dodatno razblažiti

Koncentracija u rekonstituisanoj bočici (5 mg/mL)

Napomena: Ako je telesna masa pacijenta veća od 100 kg, za proračun doze treba koristiti 100 kg.
Maksimalna preporučena doza je 180 mg.

Proračun za određivanje ukupnog broja potrebnih bočica leka Adcetris:

Ukupna doza leka Adcetris (mL) za upotrebu

=Potreban broj bočica leka Adcetris

Ukupna zapremina po bočici (10 mL/bočica)

Tabela 8: Primeri proračuna za pacijente koji primaju preporučenu dozu od 1,8 mg/kg leka Adcetris za telesnu
masu u rasponu od 60 kg do 120 kg

Telesna masa pacijenta
(kg)

Ukupna doza = masa
pacijenta pomnožena sa
preporučenom dozom
[1,8 mg/ kg

a

]

Ukupna

zapremina

koju

je

potrebno

razblažiti

b

= ukupna

doza

podeljena

sa

koncentracijom
rekonstituisane bočice
[5 mg/mL]

Broj potrebnih bočica =
ukupna zapremina koju
je potrebno razblažiti
podeljena

ukupnom

zapreminom po bočici
[10 mL/bočica]

60 kg

108 mg

21,6 mL

2,16 bočica

80 kg

144 mg

28,8 mL

2,88 bočica

100 kg

180 mg

36 mL

3,6 bočica

120 kg

c

180 mg

d

36 mL

3,6 bočica

a.

Za proračunavanje snižene doze upotrebiti 1,2 mg/kg.

b.

Razblažiti u 150 mL rastvora za razblaživanje i primeniti intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta

svake 3 nedelje.

c.

Ako je telesna masa pacijenta veća od 100 kg, za proračun doze treba koristiti 100 kg.

d.

Maksimalna preporučena doza je 180 mg.

Odlaganje
Adcetris je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.