Arzerra 20mg/mL koncentrat za rastvor za infuziju
koncentrat za rastvor za infuziju; 20mg/mL; bočica staklena, 3x5mL
Supstance:ofatumumab
Vrsta leka | Humani lekovi |
ATC: | L01XC10 |
Način izdavanja leka | SZ |
EAN | 8606106446692 |
JKL | 0039396 |
UPUTSTVO ZA LEK
Arzerra
, 20 mg/mL, koncentrat za rastvor za
infuziju
ofatumumab
Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri . Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.
U ovom uputstvu pročitaćete:
1.
Šta je lek Arzerra i čemu je namenjen
2.
Šta treba da znate pre nego što primite lek Arzerra
3.
Kako se primenjuje lek Arzerra
4.
Moguća neželjena dejstva
5.
Kako čuvati lek Arzerra
6.
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
1. Šta je lek Arzerra i čemu je namenjen
Lek Arzerra sadrži aktivnu supstancu ofatumumab, koja pripada grupi lekova koji se zovu monoklonska
antitela.
Lek Arzerra se koristi za lečenje hronične limfocitne leukemije (HLL). HLL je zloćudno oboljenje krvi
koji pogađa
jednu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu limfociti. Limfociti se izuzetno brzo množe i
predugo žive, tako da ih
previše cirkuliše u krvi. Ova bolest takođe može zahvatiti i druge organe u Vašem
telu. Antitelo u leku Arzerra
prepoznaje supstance na površini limfocita i dovodi do njihove smrti.
2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Arzerra
Lek Arzerra ne smete primati:
ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ofatumumab ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka
Arzerra (navedene u odeljku 6)
Proverite sa svojim lekarom ukoliko mislite da se ovo može odnositi na
Vas.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek
Arzerra:
ukoliko ste imali srčane tegobe
ukoliko imate oboljenje pluća
Proverite sa svojim lekarom ukoliko mislite da se nešto od navedenog može odnositi na Vas.
Može
biti potrebno da obavite dodatne preglede u periodu u kome budete lečeni lekom Arzerra.
Vaš lekar može uraditi analizu količine soli u Vašoj krvi, kao što su magnezijum i kalijum
(elektroliti) pre
i tokom lečenja lekom Arzerra. Vaš lekar će prema potrebi lečiti poremećaj
ravnoteže soli u Vašem
organizmu.
Vakcinacija i lek
Arzerra
Ukoliko treba da se vakcinišete, recite svom lekaru, ili osobi koja Vam daje vakcinu, da se lečite lekom
Arzerra. Vaš odgovor na vakcinaciju može biti oslabljen i može se dogoditi da ne budete u potpunosti
zaštićeni.
Hepatitis
B
Trebalo bi da se testirate na hepatitis B (oboljenje jetre) pre početka lečenja lekom Arzerra. Ukoliko
ste
imali hepatitis B, lek Arzerra bi mogao da dovede do toga da se hepatitis B kod Vas ponovo
aktivira. Vaš lekar
Vas može lečiti odgovarajućim antivirusnim lekom kako bi se ovo sprečilo.
Ukoliko imate ili ste imali hepatitis B, recite to svom lekaru pre nego što primite lek
Arzerra.
Reakcije na
infuziju
Ova vrsta lekova (monoklonska antitela) mogu izazvati rekacije na infuziju kada se ubrizgavaju u telo.
Biće Vam dati lekovi kao što su antihistaminici, steroidi, ili lekovi protiv bolova kako bi se ublažile bilo
koje reakcije
. Videti takođe odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“.
Ukoliko mislite da ste ranije imali sličnu reakciju, recite to svom lekaru pre nego što primite lek
Arzerra.
Progresivna multifokalna leukoencefalopatija
(PML)
Zabeleženo je da se progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML), ozbiljno i po život opasno
oboljenje mozga, javlja pri primeni lekova kao što je Arzerra. Recite odmah svom lekaru ukoliko se kod
Vas
javi gubitak pamćenja, teškoće u razmišljanju, teškoće pri hodanju, ili gubitak vida. Ukoliko ste ove
simptome
imali pre lečenja lekom Arzerra, odmah recite svom lekaru u slučaju bilo kakve promene u
pojavi ovih
simptoma.
Deca i
adolescenti
Nije poznato da li lek Arzerra deluje kod dece i adolecenata. Stoga se lek Arzerra ne preporučuje za
primenu
kod dece i adolescenata.
Drugi lekovi i Arzerra
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove. Ovo podrazumeva i biljne lekove i druge lekove koje možete nabaviti i bez lekarskog
recepta.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ne preporučuje se primena leka Arzerra tokom trudnoće. Nema podataka o bezbednosti leka
Arzerra
kod trudnica.
Recite svom lekaru ukoliko ste trudni, ili planirate trudnoću. Vaš lekar će proceniti odnos koristi
za Vas i rizika za Vašu bebu u slučaju upotrebe leka Arzerra tokom
trudnoće.
Koristite pouzdane metode kontracepcije da biste izbegli trudnoću tokom lečenja lekom
Arzerra, kao
i tokom 12 meseci nakon Vaše poslednje terapije ovim lekom.
Ukoliko zatrudnite tokom lečenja lekom Arzerra, recite to svom lekaru.
Nije poznato da li lek Arzerra prelazi u majčino mleko. Dojenje se ne preporučuje tokom lečenja lekom
Arzerra i tokom 12 meseci nakon što ste bili poslednji put lečeni lekom Arzerra.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Malo je verovatno da će lek Arzerra uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili
rukovanja
mašinama.
Lek Arzerra sadrži natrijum
Lek Arzerra sadrži 34, 8 mg natrijuma u svakoj dozi od 300 mg, 116 mg natrijuma u svakoj dozi od 1000
mg
i 232 mg natrijuma u svakoj dozi od 2000 mg. Ovo treba da uzmete u obzir ukoliko ste na ishrani sa
kontrolisanim unosom natrijuma.
3. Kako se primenjuje lek Arzerra
Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi primene leka Arzerra, obratite se lekaru koji će Vam dati
infuziju.
Uobičajena
doza
Uobičajena doza leka Arzerra za prvu infuziju je 300 mg. Ova doza će biti povećana, obično do 1000
mg
ili 2000 mg, za preostale infuzije.
Kako se lek
daje
Lek Arzerra se daje u venu (intravenski) putem infuzije (kap po kap) tokom nekoliko
sati.
Ukoliko ste prethodno lečeni od HLL primićete najviše 13 infuzija. Nakon što primite prvu infuziju,
drugu infuziju primićete 7 dana kasnije. Preostale infuzije ćete potom primati jednom mesečno tokom
najviše
11 meseci.
Ukoliko ste prethodno lečeni od HLL, ali se bolest vratila, primićete najviše 7 infuzija. Nakon što
primite prvu infuziju, drugu infuziju primićete 7 dana kasnije. Preostale infuzije ćete potom primati jednom
mesečno tokom najviše 6 meseci.
Ukoliko ste prethodno bili lečeni od HLL uobičajeno je da primite terapiju od 12 infuzija.
Primaćete
po jednu infuziju nedeljno, tokom osam nedelja. Ovome će slediti period bez infuzija u trajanju
od
četiri-pet nedelja. Preostale infuzije ćete potom dobijati jednom mesečno, tokom četiri meseca.
Lekovi koji se daju pre svake
infuzije
Pre svake infuzije leka Arzerra, dobijaćete premedikaciju – lekove koji pomažu da se ublaže bilo koje
reakcije prilikom primanja infuzija (reakcije na infuziju). Među ove lekove spadaju antihistaminici, steroidi
i
lekovi protiv bolova. Bićete pod pažljivim nadzorom i ukoliko budete imali neke reakcije one će biti
lečene.
4. Moguća neželjena dejstva
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Reakcije na
infuziju
Lekovi iz ove grupe (monoklonska antitela) mogu dovesti do reakcije na infuziju, koje su ponekad teške i
mogu dovesti do smrti. Ove rekacije se češće javljaju tokom prve terapije.
Veoma česti simptomi reakcije na infuziju (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju
lek):
mučnina
visoka telesna temperatura
osip na koži
Česti simptomi reakcije na infuziju (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju
lek):
alergijske reakcije, ponekad teške, sa oticanjem lica ili usta, koje dovode do otežanog disanja
(anafilaktioidne reakcije)
teškoće sa disanjem, kratak dah, stezanje u grudima, kašalj
nizak krvni pritisak (može dovesti do omaglice pri ustajanju)
crvenilo lica
izraženo preznojavanje
drhtavica ili jeza
ubrzan rad srca
proliv
bol u leđima
visok krvni pritisak
zrnast osip sa svrabom (koprivnjača)
bol u grlu ili iritacija grla
nedostatak energije
zapušen nos.
Povremeni simptomi reakcije na infuziju (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju
lek):
tečnost u plućima (plućni edem) koja dovodi do nedostatka daha
usporen rad srca.
Odmah recite svom lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko Vam se jave neki od ovih
simptoma.
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju
lek)
infekcije pluća, ili disajnih puteva (respiratorni trakt), kao što je pneumonija
infekcije uha, nosa ili grla.
Veoma česta neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama
krvi:
smanjen broj belih krvnih zrnaca (neutropenija)
smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija).
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju
lek)
povišena telesna temperatura usled infekcije i smanjenog broja belih krvnih zrnaca
infekcije krvi
infekcije urinarnog trakta (mokraćnih puteva)
herpes zoster
groznica na usnama.
Česta neželjena dejstva koja se mogu se pokazati u analizama
krvi:
smanjen broj krvnih pločica u krvi (ćelije koje pomažu zgrušavanje krvi).
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju
lek)
zastoj u radu creva, koji se može osetiti kao bol u stomaku.
Ukoliko imate stalan i uporan bol u stomaku, obratite se svom lekaru što je pre moguće.
povećanje koncentracije kalijuma, fosfata i mokraćne kiseline u krvi, što može dovesti do problema
sa bubrezima (sindrom lize tumora)
Simptomi ovog stanja uključuju
:
stvaranje manje količine mokraće nego što je normalno
grčevi u mišićima.
Ukoliko primetite ove simptome, javite se svom lekaru što je pre moguće.
Povremena neželjena dejstva koja se mogu se pokazati u analizama
krvi:
problem sa zgrušavanjem krvi
koštana srž nije u stanju da proizvede dovoljno crvenih ili belih krvnih zrnaca
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju
lek)
Infekcija ili reaktivacija virusa hepatitisa B
Ukoliko Vam se ispolji neželjeno dejstvo
Recite svom lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko bilo koje neželjeno dejstvo postane teško ili
zabrinjavajuće ili ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
5. Kako čuvati lek Arzerra
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Arzerra posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i
bočici leka
nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Uslovi čuvanja neotvorene
bočice:
Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturi od
2 ºC - 8 ºC).
Ne zamrzavati.
Čuvati bočicu u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od
svetlosti.
Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost tokom upotrebe dokazana j e za period od 48 sati u sobnim uslovima (na
temperaturi ispod 25°C).
Sa mikrobiološkog stanovišta, lek se mora upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i
uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na
temperaturi od 2 ºC
- 8 ºC, osim ukoliko je rastvaranje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim
uslovima.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Šta sadrži lek Arzerra
-
Aktivna supstanca je ofatumumab. Jedan mililitar koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 20
mg ofatumumaba.
-
Pomoćne supstance: arginin; natrijum-acetat, trihidrat (E262); natrijum-hlorid; polisorbat 80
(E433); dinatrijum-edetat (E386); hlorovodonična kiselina, razblažena (E507) za podešavanje
pH; voda za
injekcije.
Kako izgleda lek Arzerra i sadržaj pakovanja
Lek Arzerra, koncentrat za rastvor za infuziju je bistar do opalescentan, bezbojan do bledožut
rastvor.
Arzerra; koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL); bočica, staklena,
3x5mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tip I sa zatvaračem od bromobutil gume bez lateksa
i
aluminjumskim zatvaračem sa sigurnosnim plastičnim poklopcem ("flip off"), koja sadrži 5 mL
koncentrata
za rastvor za infuziju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 bočice i Uputstvo za
lek.
Arzerra; koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL); bočica, staklena, 1x50
mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tip I sa zatvaračem od bromobutil gume bez lateksa
i
aluminjumskim zatvaračem sa sigurnosnim plastičnim poklopcem ("flip off"), koja sadrži 50 mL
koncentrata
za rastvor za infuziju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za
lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac
dozvole
PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd
Proizvođač
GLAXO OPERATIONS UK LIMITED
Harmire Road, Barnard Castle, Velika
Britanija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Avgust, 2017.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi
.
Broj i datum dozvole:
Arzerra, koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL), bočica, staklena, 3x5 mL: 515-01-03977-16-001
od 10.08.2017.
Arzerra, koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL), bočica, staklena, 1x50 mL: 515-01-03975-16-001
od 10.08.2017.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Prethodno nelečena hronična limfocitna leukemija (HLL):
Lek Arzerra u kombinaciji sa hlorambucilom ili bendamustinom indikovan je u lečenju pacijenata sa
hroničnom limfocitnom leukemijom (HLL), a koji prethodno nisu lečeni i koji nisu pogodni za primenu
terapije koja se zasniva na primeni fludarabina.
Za dodatne informacije videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka.
Hronična limfocitna leukemija (HLL) u relapsu:
Lek Arzerra u kombinaciji sa fludarabinom i ciklofosfamidom indikovan je u lečenju odraslih pacijenata sa
hroničnom limfocitnom leukemijom (HLL) u relapsu.
Za dodatne informacije videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka.
Refraktorna hronična limfocitna leukemija (HLL):
Lek Arzerra je indikovan za lečenje HLL kod pacijenata koji su refraktorni na fludarabin i alemtuzumab.
Za dodatne informacije videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka.
Doziranje i način primene
Lek Arzerra treba da se primenjuje pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni antitumorske terapije i
u okruženju u kojem je odmah dostupna sva oprema za reanimaciju.
Praćenje
Pacijente treba pažljivo nadzirati tokom primene ofatumumaba, zbog mogućnosti pojave reakcija
na infuziju,
uključujući tu i sindrom oslobađanja citokina, posebno tokom prve
infuzije.
Premedikacija
Pacijentima uvek treba dati premedikaciju 30 minuta do 2 sata pre primene infuzije leka Arzerra,
prema
sledećim doznim
protokolima:
Prethodno nelečena HLL ili HLL u relapsu:
oralni paracetamol (acetaminofen) u dozi od 1000 mg (ili ekvivalent leka),
plus
oralni ili intravenski antihistaminik (difenhidramin u dozi od 50 mg ili cetirizin u dozi od 10 mg,
ili
ekvivalent leka),
plus
intravenski kortikosteroid (prednizolon u dozi od 50 mg, ili ekvivalent
leka).
Ukoliko pacijent nema tešku neželjenu reakciju na lek (NRL) nakon prve i druge infuzuje,
premedikacija
kortikosteroidom za naredne infuzuje može biti smanjena ili se može propustiti, prema nalogu
lekara.
Refraktorna
HLL:
oralni paracetamol (acetaminofen) u dozi od 1000 mg (ili ekvivalent leka), plus
oralni ili intravenski antihistaminik (difenhidramin u dozi od 50 mg, ili cetirizin u dozi od 10 mg, ili
ekvivalent leka),
plus
intravenski kortikosteroid (prednizolon u dozi od 100 mg, ili ekvivalent leka).
Ukoliko se nakon druge infuzije u istoj nedelji ne javi ozbiljna neželjena reakcija na lek (NRL),
doza
kortikosteroida se može smanjiti od 3. do 8. infuzuje, prema nalogu
lekara.
Pre dobijanja devete inufuzije (prva infuzija nakon mesec dana) pacijenti treba da dobiju punu dozu
lekova
iz premedikacije opisane iznad. Ukoliko se deveta infuzija završi bez teških neželjenih reakcija na
lek, doza
se može smanjiti na ekvivalent od 50 mg prednizolona za naredne infuzije, a na osnovu odluke
lekara.
Doziranje
Prethodno nelečena HLL i HLL u relapsu:
Kod prethodno nelečene HLL preporučena doza i po protokolu je 300 mg prvog dana, nakon čega sledi doza
od 1000 mg nedelju dana kasnije, 8. dana (1. ciklus); nakon ovoga se daje doza od 1000 mg, svakog prvog
dana narednih ciklusa i to minimalno 3 ciklusa, do najboljeg terapijskog odgovora, ili do maksimalnih 12
ciklusa (svakih 28 dana).
Najbolji odgovor jeste onaj klinički odgovor koji se nije poboljšao nakon davanja 3 dodatna
ciklusa lečenja.
Kod HLL u relapsu preporučena doza i protokol je 300 mg prvog dana, nakon čega sledi doza od 1000 mg
nedelju dana kasnije, 8. dana (1. ciklus); nakon ovoga se daje doza od 1000 mg, svakog prvog dana narednih
ciklusa svake 4 nedelje, do maksimalnih 6 cikusa.
Prva
infuzija
Početna brzina prve infuzije ofatumumaba treba da bude 12 mL/h. Tokom infuzije brzinu treba
povećavati
svakih 30 minuta, do maksimalnih 400 mL/h (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala
koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
). Ukoliko se u toku primene
infuzije primete neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije, videti odeljak „Prilagođavanje doze i
ponovno uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom infuzije”.
Naredne
infuzije
Ukoliko su prethodne infuzije završene bez pojave ozbiljnih neželjenih reakcija na lek povezanih sa
primenom
infuzije, naredne infuzije mogu se početi brzinom od 25 mL/h i treba ih ubrzavati svakih 30
minuta do
maksimalnih 400 mL/h (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba
odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
). Ukoliko se u toku primene infuzije
primete neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije, videti odeljak „Prilagođavanje doze i ponovno
uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom infuzije”.
Prilagođavanje doze i ponovno uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom infuzije
U slučaju pojave blagih ili umerenih neželjenih reakcija, infuzija se mora prekinuti i ponovo početi upola
manjom brzinom u odnosu na brzinu kada je prekinuta, nakon stabilizacije stanja pacijenta. Ukoliko brzina
infuzije nije bila povećavana, u odnosu na početnu brzinu od 12 mL/h, pre prekidanja koje je posledica
pojave neželjenih reakcija, infuziju treba ponovo početi brzinom od 12 mL/h, što je standardna početna
brzina infuzije. Brzina infuzije se može povećavati prema standardnim procedurama, a na osnovu odluke
lekara i podnošljivosti koju pokazuje pacijent (ne prelaziti udvostručavanje brzine infuzije na svakih 30
minuta).
U slučaju pojave teških neželjenih reakcija, infuziju treba prekinuti i ponovo početi sa 12 mL/h, nakon
stabilizacije stanja pacijenta. Dalje povećavanje brzine infuzije može se sprovoditi prema standardnim
procedurama, a na osnovu odluke lekara i podnošljivosti koju ima pacijent (ne prelaziti povećanje brzine
infuzije na svakih 30 minuta).
Refraktorna
HLL:
Preporučena doza je 300 mg za prvu infuziju i 2000 mg za sve sledeće infuzije. Infuzioni protokol je 8
uzastopnih nedeljnih infuzija, koji je praćen nakon 4-5 nedelja sa 4 uzastopne mesečne infuzije (odnosno, po
jedna infuzija na svake 4 nedelje).
Prva i druga
infuzija
Početna brzina prve i druge infuzije leka Arzerra treba da bude 12 mL/h. Tokom infuzije brzinu
treba
povećavati svakih 30 minuta, do maksimalnih 200 mL/h (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju
materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
). Ukoliko se u toku
primene infuzije primete neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije, videti odeljak
„Prilagođavanje doze i ponovno uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom
infuzije”.
Naredne
infuzije
Ukoliko su prethodne infuzije završene bez pojave teških neželjenih reakcija povezanih sa primenom
infuzije, naredne
infuzije mogu se početi brzinom od 25 mL/h i treba ih ubrzavati svakih 30 minuta do
maksimalnih 400
mL/h (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti
nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
). Ukoliko se u toku primene infuzije primete
neželjene reakcije povezane sa primenom infuzije, videti odeljak „Prilagođavanje doze i ponovno
uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom infuzije”.
Prilagođavanje doze i ponovno uvođenje lečenja nakon neželjenih reakcija povezanih sa primenom infuzije
U slučaju pojave blagih ili umerenih neželjenih reakcija, infuziju treba prekinuti i ponovo početi upola
manjom brzinom u odnosu na brzinu kada je prekinuta, kada stanje pacijenta bude stabilno. Ukoliko brzina
infuzije nije bila povećavana, u odnosu na početnu brzinu od 12 mL/h, pre prekidanja koje je posledica
pojave neželjenih reakcija, infuziju treba ponovo početi brzinom od 12 mL/h, što je standardna početna
brzina infuzije. Brzina infuzije se može povećavati prema standardnim procedurama, a na osnovu odluke
lekara i podnošljivosti koju pokazuje pacijent (ne prelaziti udvostručavanje brzine infuzije na svakih 30
minuta).
U slučaju pojave teških neželjenih reakcija, infuziju treba prekinuti i ponovo početi sa 12 mL/h, kada stanje
pacijenta bude stabilno. Dalje povećavanje brzine infuzije može se sprovoditi prema standardnim
procedurama, a na osnovu odluke lekara i podnošljivosti koju ima pacijent (ne prelaziti povećanje brzine
infuzije na svakih 30 minuta).
Pedijatrijska
populacija
Ne preporučuje se upotreba leka Arzerra kod dece ispod 18 godina, s obzirom na to da ne postoji
dovoljno
podataka koji se odnose na bezbednost i/ili efikasnost
leka.
Starije
osobe
Nisu uočene značajne razlike u bezbednosti i efikasnosti leka u odnosu na starosnu dob pacijenata
(videti
odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka). Na osnovu dostupnih podataka o bezbednosti
i efikasnosti kod starijih osoba, nema potrebe
za prilagođavanjem doze (videti odeljak Farmakokinetički
podaci Sažetka karakteristika leka
).
Oštećenje funkcije
bubrega
Nisu sprovedene zvanične studije leka Arzerra kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Ne
preporučuje
se prilagođavanje doze kod blagih do umerenih oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina
>30 mL/min)
(videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).
Oštećenje funkcije
jetre
Nisu sprovedene zvanične studije leka Arzerra kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Međutim, malo je
verovatno da će kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre biti potrebna korekcija doze (videti odeljak
Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka
).
Način primene
Lek Arzerra se primenjuje u vidu intravenske infuzije i mora se razblažiti pre primene. Za upustva u vezi
razblaživanja leka
pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba
odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
.
Kontraindikacije
Preosetljivost na ofatumumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih
supstanci.
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Reakcije na infuziju
Ofatumumab za intravensku primenu povezan je sa reakcijama na infuziju. Ove reakcije mogu imati
za ishod
privremeno prekidanje ili obustavljanje lečenja. Premedikacija ublažuje reakcije na infuziju, ali se
one ipak
mogu javiti, pretežno tokom prve infuzije. Reakcije na infuziju koje se mogu javiti, pri čemu
nisu ograničene
samo na navedene, mogu biti: anafilaktoidni događaji, bronhospazam, kardiološki
događaji (odnosno,
ishemija miokarda/infarkt, bradikardija), jeza/ukočenost, kašalj, sindrom oslobađanja
citokina, dijareja,
dispnea, zamor, crvenilo lica, hipertenzija, hipotenzija, mučnina, bol, plućni edem,
svrab, pireksija, osip i
urtikarija. U retkim slučajevima, ove reakcije mogu dovesti do smrtnog ishoda. Čak i
sa primenom
premedikacije opisana je pojava teških reakcija nakon davanja leka ofatumumab, uključujući tu
i sindrom
oslobađanja citokina. U slučajevima pojave teških reakcija na infuziju, infuzija leka Arzerra
mora se odmah
prekinuti i uvesti simptomatska terapija (videti odeljak Doziranje i način primene
).
Reakcije na infuziju mogu se javljati češće tokom prvog dana infuzije i imaju tendenciju smanjivanja
tokom
sledećih infuzija. Pacijenti sa istorijom smanjene plućne funkcije mogu biti pod većim rizikom
od plućnih
komplikacija nakon teških reakcija i treba ih pažljivo nadzirati tokom lečenja
ofatumumabom.
Sindrom lize
tumora
Kod pacijenata sa HLL, može se javiti sindrom lize tumora (SLT) pri primeni ofatumumaba.
Faktori rizika
za SLT uključuju visoku tumorsku opterećenost, visoke koncentracije cirkulišućih
ćelija (≥25000/mm
),
hipovolemiju, bubrežnu insuficijenciju, povećanu vrednost nivoa mokraćne kiseline
pre početka lečenja, kao
i povećane vrednosti laktat dehidrogenaze. Terapija SLT uključuje korekciju
poremećaja elektrolita,
praćenje bubrežne funkcije, održavanje balansa tečnosti i suportivne
mere.
Progresivna multifokalna leukoencefalopatija
Zabeležena je pojava progresivne multifokalne leukoencefalopatije (PML) i smrti kod pacijenata sa HLL
koji dobijaju citotoksičnu farmakoterapiju, uključujući tu i ofatumumab. Treba razmotriti dijagnozu PML
kod bilo kog pacijenta na terapiji lekom Arzerra koji prijavi pojavu novih ili promene u prethodno prisutnim
neurološkim znacima i simptomima. Ukoliko se sumnja na dijagnozu PML, primenu leka Arzerra
treba
prekinuti i razmotriti upućivanje pacijenta
neurologu.
Imunizacije
Nije proučavana bezbednost ili kapacitet za postizanje primarnog ili naknadnog imunskog odgovora
na
imunizaciju živim atenuisanim ili inaktivisanim vakcinama tokom lečenja lekom ofatumumab. Odgovor
na
vakcinaciju može biti kompromitovan kada je broj B ćelija umanjen. Usled rizika od infekcije, trebalo
bi
izbegavati davanje živih atenuisanih vakcina tokom i posle lečenja ofatumumabom, sve dok se broj B
ćelija
ne normalizuje. Treba razmotriti rizike i koristi vakcinacije pacijenata tokom lečenja lekom
ofatumumab.
Hepatitis
B
Infekcija Hepatitis B virusom (HBV) i reaktivacija, što u nekim slučajevima ima za ishod pojavu
fulminantnog hepatitisa, insuficijencije jetre i smrti, javio se kod pacijenata lečenih lekovima koji su
klasifikovani
kao CD20-usmerena citolitička antitela, uključujući tu i lek Arzerra. Zabeležena je pojava
slučajeva kod
pacijenata koji su pozitivni na površinski antigen hepatitisa B (HBsAg) i takođe kod onih koji
su pozitivni na antitelo na antigen jezgra hepatitisa
B (anti-HBc), ali su HBsAg negativni. Reaktivacija se
takođe javila kod pacijenata koji su naizgled izlečili infekciju hepatitisom B (odnosno, HBsAg su negativni,
anti-HBc su pozitivni
i pozitivni su na antitela na površinski antigen hepatitisa B [anti-HBs]).
HBV reaktivacija definisana je kao naglo povećanje HBV replikacije, što se manifestuje u vidu naglog
povećanja nivoa HBV DNK u serumu, ili detekcije HBsAg kod osobe koja je prethodno bila HBsAg
negativna i
anti-HBc pozitivna. Reaktivacija HBV replikacije često je praćena hepatitisom, odnosno
povećanjem
vrednosti transaminaza i, u teškim slučajevima, povećanjem nivoa bilirubina, insuficijencijom
jetre i smrću.
Svi pacijenti treba da budu pod skriningom na HBV infekciju merenjem HBsAg i anti-HBc pre početka
lečenja lekom Arzerra. Za pacijente sa dokazanim postojanjem prethodne hepatitis B infekcije (HBsAg
negativni, anti-HBc pozitivni), treba konsultovati lekara sa iskustvom u lečenju hepatitisa B
u pogledu
praćenja i započinjanja HBV antivirusne terapije. Lečenje lekom Arzerra ne treba početi
kod pacijenata kod
kojih postoje dokazi o trenutnoj hepatitis B infekciji (HBsAg pozitivni), sve dok
ova infekcija ne bude
adekvatno
lečena.
Pacijente kod kojih postoje dokazi o prethodnom prisustvu HBV infekcije treba pratiti u smislu
pojave
kliničkih i laboratorijskih znakova hepatitisa ili HBV reaktivacije tokom lečenja i 6-12 meseci
nakon
poslednje infuzije lekom Arzerra. Pojava HBV reaktivacije zabeležena je i do 12 meseci nakon
završetka
lečenja. Treba razmotriti prekid HBV antivirusnog lečenja sa lekarom koji ima iskustvo u lečenju
hepatitisa
B.
Kod pacijenata kod kojih se razvije reaktivacija HBV tokom lečenja lekom Arzerra, lek Arzerra i bilo
koju
drugu istovremenu hemioterapiju treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuće lečenje. Ne postoji dovoljan
broj podataka postoji u vezi bezbednosti ponovnog uvođenja leka Arzerra kod pacijenata kod kojih se
razvije HBV reaktivacija. Nastavak lečenja lekom Arzerra kod pacijenata kod kojih dođe do oporavka od
HBV reaktivacije treba razmotriti sa lekarima koji imaju iskustvo u lečenju hepatitisa B.
Kardiovaskularni
sistem
Pacijente sa istorijom kardiološkog oboljenja treba brižljivo pratiti. Primena leka Arzerra treba da
se prekine
kod pacijenata koji imaju ozbiljne ili po život ugrožavajuće srčane
aritmije.
Uticaj višestrukih doza leka Arzerra na QTc interval analiziran je u objedinjenoj analizi tri otvorene studije
kod pacijenata sa HLL (N=85). Povećanja iznad 5 milisekundi uočena su kod medijane/srednjih vrednosti
QT/QTc intervala u objedinjenoj analizi. Nisu otkrivene velike promene u srednjoj vrednosti QTc
intervala
(odnosno >20 milisekundi). Nijedan od pacijenata nije imao povećanje QTc do >500 milisekundi.
Nije
uočeno povećanje QTc koje je zavisno od koncentracije. Preporučuje se merenje elektrolita
kao što su
kalijum i magnezijum kod pacijenata, pre i tokom primene ofatumumaba. Poremećaje elektrolita
treba
korigovati. Nije poznat uticaj ofatumumaba na pacijente sa produženim QT intervalom (odnosno,
stečenim
ili
urođenim).
Opstrukcija creva
Zabeležena je pojava opstrukcije creva kod pacijenata koji primaju terapiju anti-CD20
monoklonskim
antitelima, uključujući i ofatumumab. Pacijente kod kojih se javi abdominalni bol, posebno u ranom
periodu
lečenja ofatumumabom, treba pregledati i uvesti odgovarajuće
lečenje.
Laboratorijsko
praćenje
Zabeležena je pojava citopenija, uključujući produžene neutropenije i one sa kasnim početkom, tokom
lečenja ofatumumabom. Treba uraditi kompletnu krvnu sliku, uključujući broj neutrofila i trombocita, u
redovnim intervalima tokom lečenja ofatumumabom i češće kod pacijenata kod kojih se razviju citopenije.
Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži 34,8 mg natrijuma u dozi od 300 mg, 116 mg natrijuma u dozi od 1000 mg i 232
mg
natrijuma u dozi od 2000 mg. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na ishrani u kojoj se
kontroliše
unos
natrijuma.
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Iako postoje ograničeni zvanični podaci o interakciji drugih lekova sa ofatumumabom, nema
poznatih
klinički značajnih interakcija sa drugim lekovima. Ofatumumab nema klinički značajan uticaj
na
farmakokinetiku fludarabina, ciklofosfamida, hlorambucila ili njegovog aktivnog metabolita,
acetatne kiseline.
Ofatumumab može smanjiti efikasnost žive atenuisane ili inaktivisane vakcine. Stoga treba
izbegavati
njihovu istovremenu primenu sa ofatumumabom. Ukoliko se proceni da je istovremena primena
neizbežna,
treba razmotriti odnos rizika i koristi od vakcinacije pacijenata koji su na lečenju ofatumumabom
(videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
).
Plodnost, trudnoća i dojenje
Trudnoća
Nema podataka o upotrebi ofatumumaba kod trudnica. Studije na životinjama ne pokazuju
prisustvo
direktnih ili indirektnih štetnih dejstava u odnosu na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak Pretklinički
podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka
). Ofatumumab ne treba davati trudnicama osim ako
moguća korist za majku prevazilazi
mogući rizik po fetus.
Žene koje su u reproduktivnom periodu, treba da koriste efikasnu kontracepciju tokom i 12 meseci
nakon
lečenja
ofatumumabom.
Dojenje
Nije poznato da li se ofatumumab izlučuje u majčino mleko kod ljudi; međutim, humani IgG se izlučuje
u
majčino mleko. Nije utvrđena bezbednost upotrebe ofatumumaba kod žena tokom dojenja.
Izlučivanje
ofatumumaba u mleko nije ispitivano kod životinja. Objavljeni podaci ukazuju na to da
konzumiranje
majčinog mleka kod neonatusa i odojčadi nema za ishod značajnu resorpciju ovih antitela majke
u
cirkulaciju. Rizik za novorođenčad/odojčad ne može se isključiti. Dojenje treba prekinuti tokom
lečenja
ofatumumabom, kao i tokom 12 meseci nakon
lečenja.
Plodnost
Nema podataka o uticaju ofatumumaba na plodnost kod ljudi. Uticaj na plodnost mužjaka i ženki
nije
utvrđen u ispitivanjima na
životinjama.
Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Arzerra na sposobnost upravljanja vozilima
i rukovanja mašinama.
Nema predviđenih štetnih uticaja na ove aktivnosti na osnovu farmakologije ofatumumaba. Klinički
status
pacijenata i profil neželjenih reakcija ofatumumaba treba imati na umu kada se razmatra
sposobnost
pacijenata da sprovode aktivnosti koje zahtevaju rasuđivanje, motorne ili kognitivne veštine (videti
odeljak
Neželjena dejstva
).
Neželjena dejstva
Sažetak bezbednosnog profila
Ukupni bezbednosni profil ofatumumaba zasniva se na podacima dobijenim od 1168 pacijenata u kliničkim
ispitivanjima HLL (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka). Ovo
uključuje 643
pacijenata lečenih ofatumumabom kao monoterapijom (kod pacijenata sa HLL u relapsu ili refraktornom
HLL) i
525 pacijenata lečenih ofatumumabom u kombinaciji sa hemioterapijom (hlorambucil ili
bendamustin ili fludarabin i ciklofosfamid
).
Tabelarni prikaz neželjenih
reakcija
Neželjene reakcije prijavljene kod pacijenata lečenih ofatumumabom kao monoterapijom i ofatumumabom u
kombinaciji sa hemioterapijom navedene su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategorijama
učestalosti: veoma česte (≥1/10),
česte (od ≥1/100 do <1/10), povremene (od ≥1/1000 do <1/100), retke (od
≥1/10000 do <1/1000) i
veoma retke (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu
dostupnih
podataka).
MedDRA
klasifikacija sistema
organa
Veoma česte
Česte
Povremene
Retke
Infekcije
i
infestacije
Infekcije
donjih
disajnih puteva,
uključujući
pneumoniju,
infekcije
gornjih
disajnih puteva
Sepsa,
uključujući
neutropenijsku sepsu
i
septički šok,
infekcija
herpes virusom,
infekcija
urinarnog
trakta
Hepatitis
B
infekcija
i
reaktivacija
Poremećaji
krvi i
limfnog
sistema
Neutropenija,
anemija
Febrilna
neutropenija,
trombocitopenija,
leukopenija
Agranulocitoza,
koagulopatija,
aplazija
crvenih
krvnih
zrnaca,
limfopenija
Poremećaji imunskog
sistema
Anafilaktoidne
reakacije*,
preosetljivost*
Anafilaktički
šok*
Poremećaji
metabolizma
i
ishrane
Sindrom
lize
tumora
Kardiološki
poremećaji
Tahikardija*
Bradikardija*
Vaskularni
poremećaji
Hipotenzija*,
hipertenzija*
Respiratorni,
torakalni
i
medijastinalni
poremećaji
Bronhospazam*,
hipoksija*,
dispnea*,
nelagodnost
u
grudima*,
faringolaringealni
bol*, kašalj*,
nazalna
kongestija*
Plućni
edem*
Gastrointestinalni
poremećaji
Mučnina*
Dijareja*
Zastoj u
tankom
crevu
Poremećaji
kože i
potkožnog
tkiva
Osip*
Urtikarija*,
svrab*,
crvenilo
lica*
Poremećaji mišićno-
koštanog sistema i
vezivnog tkiva
Bol u
leđima*
Opšti poremećaji i
reakcije na mestu
primene
Pireksija*
Sindrom
oslobađanja
citokina*,
ukočenost*,
jeza*,
hiperhidroza*,
zamor*
*Ovi događaji su verovatno povezani sa ofatumumabom pod okolnostima reakcije na infuziju i tipično
se javljaju
nakon početka infuzije i u roku od 24 sata nakon završetka infuzije (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka
).
Opis odabranih neželjenih
reakcija
Reakcije na infuziju
Najčešće uočavane NRL kod pacijenata koji su primali ofatumumab u kliničkim ispitivanjima HLL bile su
reakcije povezane sa infuzijom, a koje su se javljale kod 61% (711/1168) pacijenata u bilo kom periodu
lečenja. Većina reakcija na infuziju bile su prvog ili drugog stepena ozbiljnosti. Sedam procenata pacijenata
imali
su reakciju na infuziju
trećeg stepena u bilo kom periodu lečenja. Dva procenta reakcija na infuziju
zahtevalo je prekid lečenja. Nije bilo reakcija na infuziju sa smrtnim ishodom (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
).
Infekcije
Od 1168 pacijenata koji su primali ofatumumab u kliničkim ispitivanjima HLL, 682 pacijenata (58%) je
dobilo infekciju. U ove spadaju bakterijske, virusne, ili gljivične infekcije. 268 (23%) od 1168 pacijenata
imalo je infekcije ≥ 3. stepena. 65 (6%) od 1168 pacijenata imalo je fatalnu infekciju.
Neutropenija
Od 1168 pacijenata koji su primali ofatumumab u kliničkim ispitivanjima, 420 pacijenata (36%) imalo
je
neželjena dejstva povezana sa smanjenjem broja neutrofila; 129 (11%) pacijenata je imalo ozbiljna neželjena
dejstva povezana sa smanjenjem broja neutrofila.
U pivotalnom ispitivanju nelečene HLL (OMB110911), prolongirana neutropenija (definisana kao
stepen 3
ili 4 neutropenije, koja se nije povukla između 24 i 42 dana od poslednje primenjene terapije)
zabeležena je
kod 41 pacijenta (23 pacijenta lečena ofatumumabom i hlorambucilom, 18 pacijenata lečenih
samo
hlorambucilom). Devet pacijenata lečenih ofatumumabom i hlorambucilom i tri pacijenta lečena
samo
hlorambucilom imali su kasnu pojavu neutropenije (definisanu kao stepen 3 ili 4 neutropenije, koja se
javila
najmanje 42 dana nakon poslednjeg
lečenja). U pivotalnom ispitivanju (OMB110913) kod pacijenata sa
HLL u relapsu, produženu neutropeniju imalo je 38 (11%) pacijenata (18 pacijenata [10%] lečenih
ofatumumabom u kombinaciji sa fludarabinom i ciklofosfamidom u poređenju sa 20 pacijenata [11%] u
grupi lečenoj fludarabinom i ciklofosfamidom). Trinaest (7%) pacijenata lečenih ofatumumabom u
kombinaciji sa fludarabinom i ciklofosfamidom i 5 (3%) pacijenata lečenih fludarabinom i
ciklofosfamidom imali su neutropeniju sa kasnim početkom.
Kardiovaskularni
poremećaji
Uticaj višestrukih doza leka Arzerra na QTc interval utvrđivan je u objedinjenoj analizi tri
otvorena
ispitivanja kod pacijenata sa HLL (N=85). Uočena su povećanja iznad 5 milisekundi
kod medijane/srednjih
vrednosti QT/QTc intervala u objedinjenoj analizi. Nisu otkrivene velike promene
u srednjoj vrednosti QTc
intervala (odnosno >20 milisekundi). Nijedan od pacijenata nije imao
povećanje QTc do >500 milisekundi.
Nije otkriveno povećanje QTc zavisno od
koncentracije.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Nema prijavljenih slučajeva predoziranja.
Lista pomoćnih supstanci
Arginin;
Natrijum-acetat, trihidrat
(E262);
Natrijum-hlorid;
Polisorbat 80
(E433);
Dinatrijum-edetat
(E386);
Hlorovodonična kiselina, razblažena (E507) (za podešavanje
pH);
Voda za
injekcije.
Inkompatibilnost
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeniu odeljku Posebne mere
opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje
lekom)
.
Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorene bočice: 3
godine.
Rok upotrebe nakon
razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost tokom upotrebe dokazana je za period od 48 sati u sobnim uslovima
(na
temperaturi ispod
25 °C).
Sa mikrobiološkog stanovišta, lek se mora upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i
uslovi
čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od
2 ºC
do 8 ºC, osim ukoliko je rastvaranje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim
uslovima.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Uslovi čuvanja neotvorene
bočice
Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturi od 2
C do 8
C).
Ne
zamrzavati.
Čuvati bočicu u u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od
svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon razblaživanja, videti odeljak Rok upotrebe
.
Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka
Arzerra; koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL); bočica, staklena,
3x5mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tip I sa zatvaračem od bromobutil gume bez lateksa
i
aluminjumskim zatvaračem sa sigurnosnim plastičnim poklopcem (,,flip off”), koja sadrži 5 mL
koncentrata
za rastvor za
infuziju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 bočice i Uputstvo za
lek.
Arzerra; koncentrat za rastvor za infuziju (20 mg/mL); bočica, staklena, 1x50
mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla tip I sa zatvaračem od bromobutil gume bez lateksa
i
aluminjumskim zatvaračem sa sigurnosnim plastičnim poklopcem (,,flip off”), koja sadrži 50
mL koncentrata
za rastvor za
infuziju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za
lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)
Arzerra, koncentrat za rastvor za infuziju ne sadrži konzervans; zbog toga rastvaranje treba obavljati
u
aseptičnim uslovima. Razblaženi rastvor za infuziju mora se uporebiti u roku od 24 sata nakon što
je
pripremljen. Rastvor koji se ne upotrebi posle ovog vremena mora se
odbaciti.
Pre razblaživanja leka Arzerra
Pre razblaživanja proverite da li koncentrat za rastvor za infuziju leka Arzerra sadrži čestice i da li
je
promenio boju. Rastvor ofatumumaba treba da bude bezbojan do bledo žut. Ne upotrebljavajte koncentrat
za
rastvor za infuziju leka Arzerra ukoliko je njegova boja
promenjena.
Prilikom ove provere ne mućkajte bočicu leka
Arzerra.
Kako se razblažuje koncentrat za rastvor za infuziju leka Arzerra
Koncentrat za rastvor za infuziju leka Arzerra mora se razblažiti pre primene u rastvoru
natrijum-hlorida 9
mg/mL (0,9%) za injekcije, primenom aseptične
tehnike.
Doza od 300 mg - Upotrebite 3 bočice (15 mL ukupno, 5 mL po
bočici):
-
izvucite i odstranite 15 mL iz kese koja sadrži 1000 mL rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL
(0,9%)
-
izvucite 5 mL ofatumumaba iz svake od 3 bočice i ubrizgajte u kesu od 1000
mL
-
ne mućkajte, već razblaženi rastvor mešajte tako što ćete ga lagano
obrtati.
Doza od 1000 mg - Upotrebite 1 bočicu (50 mL ukupno, 50 mL po
bočici):
- izvucite i odstranite 50 mL iz kese koja sadrži 1000 mL rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL
(0,9%)
- izvucite 50 mL ofatumumaba iz bočice i ubrizgajte u kesu od 1000
mL
- ne mućkajte, već razblaženi rastvor mešajte tako što ćete ga lagano
obrtati.
Doza od 2000 mg - Upotrebite 2 bočice (100 mL ukupno, 50 mL po
bočici):
- izvucite i odstranite 100 mL iz kese koja sadrži 1000 mL rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL
(0,9%)
- izvucite 50 mL ofatumumaba iz svake od 2 bočice i ubrizgajte u kesu od 1000
mL
- ne mućkajte, već razblaženi rastvor mešajte tako što ćete ga lagano
obrtati.
Kako se primenjuje razblaženi rastvor za infuziju
Lek Arzerra se ne sme davati kao intravenska injekcija ili
bolus.
Daje se pomoću intravenske infuzione
pumpe.
Infuzija se mora završiti u roku od 24 sata posle pripreme. Posle ovog vremena odbacite
neupotrebljeni
rastvor.
Lek Arzerra se ne sme mešati ili davati kao infuzija sa drugim lekovima ili intravenskim rastvorima.
Sistem
za infuziju mora se isprati rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) pre i posle davanja infuzije da bi
se
ovo
izbeglo.
Prethodno nelečene HLL i HLL u relapsu:
Prva infuzija treba da traje tokom 4,5 sata (videti odeljak Doziranje i način primene), kroz periferni infuzioni
sistem ili
postojeći intravenski kateter, prema dole prikazanom rasporedu:
1.infuzija:
raspored
Vreme
(minuti)
mL/h
0 –
31 –
60
61 –
90
50
91 –
120
100
121 –
150
200
151 –
180
300
180
+
400
Ukoliko se posle završene prve infuzije ne pojave teške neželjene reakcije, preostali deo infuzije
od 1000 mg
treba dati tokom 4 sata (videti odeljak Doziranje i način primene), kroz periferni infuzioni sistem ili
postojeći intravenski kateter, prema dole prikazanom rasporedu. U slučaju pojave bilo koje neželjene
reakcije povezane sa primenom infuzije, infuziju treba prekinuti i ponovo početi kada stanje pacijenta bude
stabilno (videti odeljak Doziranje i način primene za dodatne informacije).
Naknadne infuzije*:
raspored
Vreme
(minuti)
mL/h
0 –
31 –
60
50
61 –
90
100
91 –
120
200
121
+
400
*: do 13 infuzija u prethodno nelečenoj HLL; do 7 infuzija kod HLL u relapsu
Refraktorna
HLL:
Prva i druga infuzija treba da traje tokom 6,5 sati (videti odeljak Doziranje i način primene), kroz periferni
infuzioni sistem
ili postojeći intravenski kateter, prema dole prikazanom rasporedu:
Infuzije 1 i 2: raspored
Vreme
(minuti)
mL/h
0 –
31 –
60
61 –
90
50
91 –
120
100
121
+
200
Ukoliko se posle završene druge infuzije ne pojave teške neželjene reakcije, preostali deo infuzije
(3-12)
treba dati tokom 4 sata (videti odeljak Doziranje i način primene), kroz periferni infuzioni sistem ili
postojeći intravenski
kateter, prema dole prikazanom rasporedu. U slučaju pojave bilo koje neželjene
reakcije povezane sa primenom infuzije, infuziju treba prekinuti i ponovo početi kada stanje pacijenta
bude stabilno
(videti odeljak Doziranje i način primene za dodatne informacije).
Infuzije 3 do 12: raspored
Vreme
(minuti)
mL/h
0 –
31 –
60
50
61 –
90
100
91 –
120
200
121
+
400
Ukoliko se uoče neželjene reakcije brzinu infuzije treba smanjiti (videti odeljak Doziranje i način primene
).
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.