Cyclophosphamid Sandoz 500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

UPUTSTVO ZA LEK

Cyclophosphamid Sandoz

, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

ciklofosfamid

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Cyclophosphamid Sandoz i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Cyclophosphamid Sandoz

3.

Kako se primenjuje lek Cyclophosphamid Sandoz

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Cyclophosphamid Sandoz

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Cyclophosphamid Sandoz i čemu je namenjen

Lek Cyclophosphamid Sandoz sadrži aktivnu supstancu ciklofosfamid.

Lek Cyclophosphamid Sandoz je citostatik (lek za lečenje raka). Deluje tako što ubija ćelije raka, što se
ponekad naziva „hemioterapija

”

.

Lek Ciklofosfamid Sandoz se često koristi sam ili zajedno sa drugim lekovima za lečenje raka ili uz
radioterapiju u lečenju velikog broja različitih vrsta raka. Ovo uključuje:

određene oblike raka belih krvnih ćelija (akutna limfoblastna leukemija, hronična limfocitna leukemija);

različite oblike limfoma koji zahvataju imuni sistem (Hodgkin-ova bolest, ne-Hodgkin-ov limfom i

multipli mijelom);

rak jajnika, rak dojke

Ewingov sarkom (oblik raka kostiju)

rak pluća malih ćelija

u lečenju uznapredovalih ili metastatskih tumora centralnog nervnog sistema (neuroblastom)

Pored toga, ciklofosfamid se koristi kao priprema za presađivanje (transplantaciju) koštane srži pri lečenju
različitih oblika raka belih krvnih ćelija (akutna limfoblastna leukemija, hronična i akutna mijeloidna
leukemija).

Ponekad, neki lekari mogu propisati ciklofosfamid za druga stanja koja nisu povezana sa rakom:

autoimunske bolesti opasne po život: teški progresivni oblik lupus nefritisa (zapaljenje bubrega

uzrokovana bolešću imunskog sistema) i Wegner-ove granulomatoze (redak oblik vaskulitisa).

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Cyclophosphamid Sandoz

Lek Cyclophosphamid Sandoz ne smete primati:

ako ste alergični (preosetljivi) na ciklofosfamid ili na neki od njegovih metabolita. Alergijska reakcija

može uključivati skraćenje daha, otežano disanje (zviždanje), osip, svrab ili oticanje lica i usana.

ako trenutno imate bilo kakvu infekciju.

ako Vaša koštana srž ne radi kako treba (naročito ako ste prethodno primali hemioterapiju ili

radioterapiju (zračnu terapiju). Trebalo bi da uradite analizu krvi radi provere rada koštane srži.

ako imate infekciju mokraćnog sistema, što se može prepoznati kao bol pri mokrenju (zapaljenje

mokraćne bešike).

ako ste ikada imali bilo kakvih problema sa bubrezima ili mokraćnom bešikom zbog prethodne

hemioterapije ili radioterapije (zračne terapije).

ako imate problema sa otežanim mokrenjem (smetnje protoka mokraće).

ako dojite.

Upozorenja i mere opreza
Recite svom lekaru pre nego što primite lek Cyclophosphamid Sandoz u slučaju da

:

imate smanjen broj krvnih ćelija.

imate tešku infekciju.

imate problema sa jetrom ili bubrezima. Vaš lekar će na osnovu analiza krvi proveriti funkciju Vaše jetre

i bubrega.

ako Vam je uklonjena nadbubrežna žlezda.

ako ste već dobijali ili ste nedavno dobili zračenje ili hemioterapiju.

imate problema sa srcem ili ste dobijali radioterapiju u području srca ili ako imate dijabetes (šećernu

bolest).

ako ste slabijeg opšteg zdravlja, bolešljivi ili starije životne dobi.

ako ste imali operaciju pre manje od 10 dana.

Za vreme lečenja ciklofosfamidom može se javiti po život opasna alergijska reakcija (anafilaktička reakcija).

Ciklofosfamid može uticati na Vašu krv i imunski sistem.
Krvne ćelije se stvaraju u Vašoj koštanoj srži. Stvaraju se tri vrste krvnih ćelija:

crvene krvne ćelije, koje prenose kiseonik po Vašem telu.

bele krvne ćelije, koje se bore sa infekcijom.

trombociti, koji pomažu u zgrušavanju krvi.

Nakon primene ciklofosfamida smanjiće Vam se broj tri vrste krvnih ćelija. To je neizbežno neželjeno
dejstvo ciklofosfamida. Broj Vaših krvnih ćelija će pasti na najmanju vrednost otprilike 5 do 10 dana nakon
početka primene ciklofosfamida i ostaće nizak nekoliko dana nakon završetka ciklusa lečenja. Kod većine
ljudi broj krvnih ćelija se vraća na normalne vrednosti unutar 21 do 28 dana. Ako ste ranije dobijali veći
broj hemioterapija, možda će trebati više vremena da se broj krvnih ćelija vrati na normalne vrednosti.

Za vreme smanjenja broja krvnih ćelija veća je verovatnoća da ćete dobiti infekciju. Pokušajte da izbegavate
bliski kontakt sa ljudima koji kašlju, koji su prehlađeni ili koji imaju druge infekcije. Lekar će Vam dati
odgovarajuće lekove ako smatra da imate infekciju ili ste u opasnosti da je dobijete.

Lekar će, pre i za vreme lečenja ciklofosfamidom, proveriti je li Vam broj crvenih krvnih ćelija, belih krvnih
ćelija i trombocita dovoljno visok. Možda će morati da smanji količinu leka koji dobijate ili da Vam odloži
sledeću dozu.

Ciklofosfamid može uticati na zarastanje rane. Održavajte svaku posekotinu čistom i suvom i proverite da li
je zarastanje rane normalno. Važno je da održavate desni zdravim jer se mogu pojaviti rane i infekcije u
ustima. Ako niste sigurni, pitajte svog lekara.

Ciklofosfamid može oštetiti sluzokožu Vaše mokraćne bešike, uzrokujući pojavu krvi u mokraći i bol pri
mokrenju. Vaš lekar zna da se to može dogoditi pa će Vam, ako je potrebno, dati lek sa aktivnom supstancom
mesna koji će zaštititi Vašu mokraćnu bešiku. Mesna se može dati ili kao kratka injekcija ili se može dodati u
rastvor sa ciklofosfamidom ili se može uzimati u obliku tableta. Više informacija o mesni može se naći u
odgovarajućem Uputstvu za lek.
Većina ljudi koji primaju ciklofosfamid sa mesnom nemaju problema sa mokraćnom bešikom, ali će Vaš
lekar možda želeti da proveri da li postoji krv u mokraći koristeći test trake za analizu urina ili mikroskop.
Ako primetite krv u mokraći, odmah obavestite svog lekara.

Lekovi za lečenje raka i radioterapija mogu povećati opasnost za razvoj drugih vrsta raka; u nekim
slučajevima može proći nekoliko godina nakon prestanka lečenja. Ciklofosfamid povećava opasnost za
razvoj raka mokraćne bešike.

Ciklofosfamid može uzrokovati oštećenje Vašeg srca ili može uticati na njegov ritam. To se povećava uz
veće doze ciklofosfamida, ako se lečite radioterapijom ili drugim lekovima za lečenje raka i ako ste starije
životne dobi. Lekar će pomno nadzirati Vaše srce tokom lečenja.

Ciklofosfamid može uzrokovati zapaljenje ili ožiljke na Vašim plućima. To se može dogoditi nakon više od
šest meseci nakon lečenja. Ako imate problema sa disanjem, odmah se javite svom lekaru.
Ciklofosfamid može imati po život opasne efekte na Vašu jetru.
Ako naglo počnete da dobijate na težini, ako Vas boli jetra ili dobijete žuticu, odmah se javite svom lekaru.

Može doći do gubitka kose ili ćelavosti. Kosa bi trebalo da Vam ponovo normalno poraste, ali može biti
drugačije strukture ili boje.

Ciklofosfamid može izazvati osećaj mučnine ili povraćanja. To može trajati oko 24 sata nakon primene
ciklofosfamida. Možda ćete dobiti lekove protiv mučnine ili povraćanja. Pitajte svog lekara o tome.

Drugi lekovi i Cyclophosphamid Sandoz
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove, posebno ako uzimate sledeće lekove jer oni mogu loše delovati ako se uzimaju
istovremeno sa lekom Cyclophosphamid Sandoz:

Sledeći lekovi mogu smanjiti efikasnost leka Cyclophosphamid Sandoz:

aprepitant (koristi se za sprečavanje povraćanja)

bupropion (antidepresiv)

busulfan, tiotepa (koriste se za lečenje raka)

ciprofloksacin, hloramfenikol (koristi se za lečenje bakterijskih infekcija)

flukonazol, itrakonazol (koriste se za lečenje gljivičnih infekcija)

prasugrel (koristi se za razređivanje krvi)

sulfonamidi, kao što su sulfadiazin, sulfasalazin, sulfametoksazol (koriste se za lečenje

bakterijski infekcija)

ondansetron (koristi se za sprečavanje povraćanja)

Sedeći lekovi mogu povećati toksičnost leka Cyclophosphamid Sandoz:

alopurinol (koristi se za lečenje gihta)

azatioprin (koristi se za smanjenje delovanja imunskog sistema)

hloralhidrat (koristi se za lečenje nesanice)

cimetidin (koristi se za smanjene želudačne kiseline)

disulfiram (koristi se za lečenje alkoholizma)

gliceraldehid (koristi se za lečenje bradavica)

inhibitori proteaze (koristi se za lečenje virusnih infekcija)

ondansetron (koristi se za sprečavanje mučnine i povraćanja)

lekovi koji povećavaju enzime jetre kao što su: rifampicin (koristi se za lečenje bakterijskih

infekcija), karbamazepin, fenobarbital, fenitoin (koriste se za lečenje epilepsije), preparati na
bazi kantariona (biljni lek za blagu depresiju), kortikosteroidi (koriste se za lečenje zapaljenja)

dabrafenib (koriste se za lečenje raka)

Lekovi koji mogu povećati toksične efekte ciklofosfamida na Vaše krvne ćelije i imunitet:

ACE inhibitori (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska)

natalizumab (koristi se za lečenje multiple skleroze)

paklitaksel (koristi se za lečenje raka)

tiazidni diuretici kao što su hidrohlorotiazid ili hlortalidon (koriste se za lečenje visokog krvnog

pritiska ili zadržavanja tečnosti)

zidovudin (koristi se za lečenje virusnih infekcija)

klozapin (koristi se za lečenje simptoma nekih psihijatrijskih oboljenja)

Lekovi koji mogu povećati toksične efekte ciklofosfamida na Vaše srce:

antraciklini kao što su bleomicin, doksorubicin, epirubicin,

mitomicin (koriste se za lečenje raka)

citarabin, pentostatin, trastuzumab (koriste se za lečenje raka)

zračenje područja Vašeg srca

Lekovi koji mogu povećati toksične efekte ciklofosfamida na Vaša pluća:

amjodaron (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma)

G-CSF, GM-CSF hormoni (koriste se za povećanje broja belih krvnih ćelija nakon

hemioterapije)

Lekovi koji mogu povećati toksične efekte ciklofosfamida na Vaše bubrege:

amfotericin B (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija)

indometacin (koristi se za lečenje bola i zapaljenja)

Ostali lekovi koji mogu uticati na ciklofosfamid ili ciklofosfamid može uticati na njih su:

etanercept (koristi se za lečenje reumatoidnog artritisa)

metronidazol (koristi se za lečenje bakterijskih ili protozoalnih infekcija)

tamoksifen (koristi se za lečenje raka dojke)

bupropion (koristi se kao pomoć pri prestanku pušenja)

kumarini kao što je varfarin (koriste se za razređivanje krvi)

ciklosporin (koristi se za smanjenje aktivnosti imunskog sistema)

sukcinilholin (koristi se za opuštanje mišića tokom medicinskih postupaka)

digoksin, ß-acetildigoksin (koriste se za lečenje srčanih oboljenja)

vakcine

verapamil (koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska, angine ili poremećaja srčanog ritma)

derivati sulfoniluree (ako se derivati sulfoniluree koriste istovremeno sa ciklofosfamidom,

koncentracije šećera u krvi se mogu smanjiti).

Primena leka Cyclophosphamid Sandoz sa hranom, pićima i alkoholom
Uzimanje alkohola može pojačati mučninu i povraćanje uzrokovane primenom ciklofosfamida.

Nemojte konzumirati grejpfrut (voće ili sok) kad uzimate ciklofosfamid. Može uticati na uobičajeni efekat
ovog leka i može promeniti njegovu efikasnost.

Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre
nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća
Ciklofosfamid može dovesti do pobačaja ili oštetiti Vaše nerođeno dete.

Ako ste žena ne smete da zatrudnite tokom lečenja ciklofosfamidom ili do 12 meseci nakon lečenja.
Ako ste muškarac, morate da preduzmete odgovarajuće mere opreza, uključujući upotrebu efektivne
kontracepcije da ne biste postali otac deteta tokom lečenja ciklofosfamidom ili najmanje 6 meseci nakon
lečenja.

Dojenje
Nemojte dojiti tokom lečenja ciklofosfamidom. Pitajte svog lekara za savet.

Plodnost
Ciklofosfamid može uticati na Vašu plodnost, to jest na mogućnost da u budućnosti imate decu.
Razgovarajte sa Vašim lekarom o mogućnosti zamrzavanja sperme ili jajnih ćelija pre početka lečenja, zbog
mogućnosti da lečenje ciklofosfamidom uzrokuje trajnu neplodnost. Ako planirate da budete roditelj nakon
lečenja, razgovarajte o tome sa svojim lekarom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Neke neželjene reakcije lečenja ciklofosfamidom mogu imati uticaj na Vašu sposobnost bezbednog
upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Vaš lekar će odlučiti da li je za Vas sigurno da to radite.

3. Kako se primenjuje lek Cyclophosphamid Sandoz

Način primene
Za intravensku primenu.

Cyclophosphamid Sandoz će Vam dati lekar ili medicinska sestra koji imaju iskustvo u primeni
hemioterapije.

Cyclophosphamid Sandoz se daje kao injekcija i obično se dodaje u veliku bocu sa tečnošću i zatim
primenjuje kao spora injekcija (infuzija) u Vašu venu. Odabrana vena može biti na Vašoj ruci, na zadnjem
delu ruke ili to može biti velika vena ispod ključne kosti.
U zavisnosti od doze, davanje infuzije obično traje između 30 i 120 minuta.
Ciklofosfamid se često daje sa drugim lekovima za lečenje raka ili sa radioterapijom.

Preporučena doza

Vaš lekar će odlučiti koliko Vam je leka potrebno i kada je potrebno da ga dobijete.

Količina ciklofosfamida koju ćete dobiti zavisi:

od vrste bolesti koju imate

od toga koliko ste veliki (kombinacija Vaše visine i težine)

od Vašem opšteg zdravstvenog stanja

od toga da li dobijate druge lekove za lečenje raka ili radioterapiju.

Savetuje se da se ciklofosfamid primenjuje ujutru. Pre, za vreme i nakon primene važno je da uzmete
odgovarajuću količinu tečnosti kako bi se izbegla moguća neželjena dejstva na mokraćnu bešiku.

Ako primetite da Cyclophosphamid Sandoz na Vas deluje prejako ili suviše slabo, razgovarajte sa Vašim
lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će možda morati da promeni količinu leka koji dobijate i da Vas pažljivo nadzire:

ako imate problema sa bubrezima i jetrom

ako ste starije životne dobi.

Primena kod dece i adolescenata
Ciklofosfamid se takođe koristi za lečenje dece. Bezbednosni profil ciklofosfamida kod dece sličan je onom
kod odraslih.

Ako ste primili više leka Cyclophosphamid Sandoz nego što treba
S obzirom na to da ćete ovaj lek primati pod strogim nadzorom lekara, malo je verovatno da ćete dobiti više
ciklofosfamida nego što bi trebalo. Međutim, ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo nakon primene
ciklofosfamida odmah se javite lekaru ili hitnoj službi najbliže bolnice. Možda će Vam trebati hitna
medicinska pomoć.

Simptomi predoziranja ciklofosfamidom uključuju neželjena dejstva navedena u odeljku 4. Moguća
neželjena dejstva, ali su najčešće teže prirode.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite svog lekara ako primetite:

alergijske reakcije čiji znaci mogu biti skraćenje daha, otežano disanje (zviždanje), ubrzan rad

srca

, snižen krvni pritisak (izrazito umaranje),

osip, svrab ili oticanje lica i usana. Teška alergijska

reakcija može dovesti do otežanog disanja ili šoka, sa mogućim smrtnim ishodom (anafilaktički
šok, anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije).

stvaranje podliva bez prethodne povrede ili krvarenje iz desni. To može biti znak da je vrednost

trombocita u Vašoj krvi niska.

teška infekcija ili groznica, ulkusi u ustima, kašljanje, gubitak daha, znaci sepse kao što su

groznica, ubrzano disanje

, ubrzan rad srca, konfuzija i otoci. To mogu biti znaci

smanjenja broja

belih krvnih ćelija i možda ćete morati da dobijate antibiotik za borbu protiv infekcije.

bledilo, pospanost i umor. To može biti znak smanjenog broja crvenih krvnih ćelija (anemije).

Obično nije potrebno lečenje jer će Vaše telo vremenom nadoknaditi crvene krvne ćelije. Ako ste
jako anemični, možda ćete morati da dobijete transfuziju krvi.

krv u mokraći, bol pri mokrenju ili smanjeno mokrenje

jaka bol u grudima

znaci kao što su opšta slabost,

prolazan gubitak vida, poremećaj govora

, gubitak osećaja dodira

Ciklofosfamid, takođe može uzrokovati sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

smanjenje broja krvnih ćelija (mijelosupresija)

smanjenje belih krvnih ćelija koje su važne u borbi protiv infekcije (leukopenija, neutropenija)

gubitak kose (alopecija)

osećaj pečenja pri mokrenju, potrebe za čestim mokrenjem (cistitis)

pojava krvi u mokraći (mikrohematurija)

groznica

smanjenje otpornosti organizma

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata

infekcije

zapaljenje sluzokože (mukozitis)

krv u mokraći, bol pri mokrenju (hemoragijski cistitis)

pojava krvi u mokraći (makrohematurija)

poremećaji funkcije jetre

neplodnost kod muškaraca

drhtavica

osećaj slabosti

opšti osećaj da niste dobro

smanjenje broja belih krvnih ćelija i groznica (febrilna neutropenija)

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata

anemija (smanjen broj crvenih krvnih ćelija) zbog čega se možete osećati umorno i omamljeno

pojava modrica zbog trombocitopenije (smanjenje broja trombocita u krvi)

zapaljenje pluća (pneumonija)

sepsa

alergijske reakcije

neplodnost kod žena (retko ireverzibilna)

bol u grudima

ubrzani srčani ritam

problemi sa srcem

promene rezultata nekih analiza krvi

crvenilo na koži

oštećenje nerava što može uzrokovati utrnulost, slabost i trnjenje (neuropatija)

bol u delu koji inerviše nerv (neuralgija)

gubitak apetita (anoreksija)

gluvoća

Retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata

povećan rizik od raka belih krvnih ćelija (akutna leukemija) i neki drugi karcinomi (karcinom mokraćne

bešike, karcinom mokraćovoda)

neefektivno stvaranje mijeloidnih belih krvnih ćelija (mijelodisplastični sindrom)

povećano otpuštanje antidiuretskog hormona iz hipofize (sindrom neodgovarajuće sekrecije

antidiuretskog hormona). To zahvata Vaše bubrege uzrokujući niske vrednosti natrijuma u Vašoj krvi

(hiponatremija) i zaostajanje vode što dovodi do otoka mozga zbog viška vode u Vašoj krvi. Znaci mogu
biti glavobolja, promene u ponašanju pojedinca, konfuzija, omamljenost.

promene srčanog ritma

zapaljenje jetre

osip

zapaljenje kože

izostanak menstruacije

nedostatak spermija

vrtoglavica

oštećenje vida, zamućen vid

promene boje noktiju i kože

dehidratacija

konvulzije

krvarenja

Veoma retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata

razaranje crvenih krvnih ćelija i poremećaji u radu bubrega (hemolitičko uremijski sindrom)

stvaranje ugrušaka u malim krvnim sudovima u celom telu (diseminovana intravskularna koagulopatija)

šok

komplikacije koje se mogu javiti nakon lečenja karcinoma uzrokovane razgradnim produktima propalih

tumorskih ćelija (sindrom lize tumora)

niske vrednosti natrijuma u Vašoj krvi (hiponatremija)

visok krvni pritisak (hipertenzija)

nizak krvni pritisak (hipotenzija)

angina

srčani infarkt

začepljenje krvnih sudova zbog stvaranja ugrušaka u krvotoku (tromboembolija)

oštećenja pluća (akutni respiratorni distres sindrom)

stvaranje ožiljnog tkiva u plućima što uzrokuje skraćenje daha (hronična pulmonalna intersticijska

fibroza)

poteškoće u disanju praćene zviždanjem ili kašljem (bronhospazam)

otežano disanje (dispnea)

stanje u organizmu gde je u pojedinim delovima tela neodgovarajuće snabdevanje kiseonikom

(hipoksija)

kašalj

naslage ili ulceracije u ustima (stomatitis)

mučnina, povraćanje, proliv

zatvor

zapaljenje creva

zapaljenje gušterače (pankreasa)

krvni ugrušci u jetri (venookluzivna bolest jetre)

povećanje jetre (hepatomegalija)

žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica)

teške reakcije preosetljivosti sa visokom temperaturom, pojava crvenih tačkastih promena na koži, bol u

zglobovima i/ili infekcija oka (Stevens-Johnson-ov sindrom)

teške iznenadne reakcije preosetljivosti sa povišenom telesnom temperaturom i pojavom mehurića na

koži/ljuštenje kože (toksična epidermalna nekroliza)

crvenilo kože kao posledica zračenja

svrab

promena čula ukusa (disgeuzija, hipogeuzija)

pojava osećaja trnjenja, svraba, peckanja, bockanja ili žarenja u rukama ili nogama (parestezije)

poremećaj čula mirisa (parosmija)

razgradnja mišića što može uzrokovati oštećenje bubrega (rabdomioliza)

grčevi

problemi sa mokraćnom bešikom

problemi sa bubrezima, uključujući slabost bubrega (insuficijenciju)

glavobolja

istovremeno slabost više organa

reakcije na mestu primene injekcije/infuzije

povećanje telesne mase

konfuzija

konjunktivitis, otok oka

akutna slabost (insuficijencija) bubrega sa smanjenim brojem crvenih krvnih ćelija i krvnih pločica

(hemolitičko uremijski sindrom)

slabost (insuficijencija) pluća zbog nakupljanja tečnosti u plućima (edem pluća)

nakupljanje tečnosti u trbušnoj šupljini (ascites)

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

različiti oblici raka npr. rak krvi (ne-Hodgkin limfom), rak bubrega, rak štitaste žlezde

sarkom

različiti oblici poremećaja krvne slike (agranulocitoza, limfopenija, smanjena koncentracija

hemoglobina)

začepljenje krvnih sudova zbog stvaranja ugruška u krvnim sudovima (tromboembolija), uključujući i

mogućnost začepljenja krvnih sudova u plućima (plućna embolija)

pojačano suzenje oka

zujanje u ušima

zapušenost nosa (nazalna kongestija)

bol u području usta i ždrela

curenje iz nosa

kijanje

začepljenje plućnih vena (venookluzivna bolest pluća)

začepljenje (obliteracija) malih bronhija

alergijsko zapaljenje alveola (plućnih mehurića)

zapaljenje pluća

nakupljanje tekućine u pleuralnoj šupljini

bol u trbuhu

krvarenje u želucu ili crevima

krvarenje/problemi u crevima

oštećenja funckije jetre

osip, crvenilo kože, mehurići na usnama, oku ili ustima, ljuštenje kože (multiformni eritem, koprivnjača,

crvenilo)

sindrom dlanova i stopala

otok lica

pojačano znojenje

otvrdnuća kože (sklerodermija)

grčenje mišića i bol

bol u zglobovima

zapaljenje, stvaranje ožiljaka i kontrakcija mokraćne bešike

oštećenja ili smrt ploda

promene vrednosti nekih analiza krvi (vrednosti glukoze i hormona)

moždani poremećaji (encefalopatija), neurotoksične manifestacije u vidu sindroma koji se manifestuju

pojavom glavobolje, konfuzijom, epileptičnim napadima i gubitkom vida (

Sindrom posteriorne

reverzibilne encefalopatije

), poremećaj osećaja dodira (distezija, hipoestezija), tremora, poremećajem

čula ukusa (disgeuzija, hipogeuzija), poremećajem čula mirisa (parosmija), različiti oblici srčanih
poremećaja (ventrikularna tahikardija, srčani šok, krvarenja u perikardu, bradikardija, palpitacija,
produženi QT interval, vidi se na EKG-u)

neplodnost kod žena i muškaraca

promene učestalosti menstruacije kod žena

smrt ploda

nakaznosti ploda

zaostajanje u rastu ploda

karcinogeni efekti na novorođenčad

zapaljenje pljuvačne žlezde (često u području obraza; zapaljenje parotidne žlezde)

Ako bilo koja neželjeno dejstvo postane ozbiljna ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koja nije navedena
u ovoj uputstvu, obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Cyclophosphamid Sandoz

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C.

Ne smete koristiti lek Cyclophosphamid Sandoz posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem
pakovanju nakon ,,Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Rastvor nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaženja se mora upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Cyclophosphamid Sandoz
Aktivna supstanca je: ciklofosfamid, monohidrat.
Jedna bočica leka Cyclophosphamid Sandoz, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 534,5 mg
ciklofosfamid, monohidrata što odgovara 500 mg ciklofosfamida.
Jačina nakon rekonstitucije: 20 mg ciklofosfamida (anhidrovanog)/mL rastvora.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Cyclophosphamid Sandoz i sadržaj pakovanja
Beli kristalni prašak.

50 mL staklena providna, bezbojna bočica, tip stakla I, koja je zatvorena čepom od bromobutil gume i
aluminijumskim zatvaračem sa polipropilenskim poklopcem crvene boje.

Bočice su zapakovane sa ili bez zaštitnog plastičnog omotača (Onco-Safe). „Onco-Safe” ne dolazi u dodir sa
lekom i obezbeđuje dodatnu zaštitu tokom transporta, što povećava bezbednost leka i medicinskog osoblja.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za lek:
PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD
Kneginje Zorke 2, Beograd

Proizvođač:
EBEWE PHARMA GES.M.B.H NFG. KG
Mondseestrasse 11, Unterach am Attersee, Austrija

LEK FARMACEVTSKA DRUŽBA D.D.
Verovškova 57, Ljubljana, Slovenija

Napomena
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju mora da označi onog proizvođača koji je odgovoran za
puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da
izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
April, 2017.

Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:
515-01-03200-15-001 od 18.04.2017.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije
Ciklofosfamid se može primenjivati sam ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima u zavisnosti od
indikacije. Ciklofosfamid je indikovan u terapiji sledećih stanja:

hronična limfocitna leukemija (HLL)

akutna limfocitna leukemija (ALL)

kao priprema za transplantaciju koštane srži, u terapiji akutne limfoblastne leukemije, hronične

mijelogene leukemije i akutne mijelogene leukemije, u kombinaciji sa zračenjem celog tela ili
primenom bisulfana.

Hodgkin-ov limfom, ne-Hodgkin-ov limfom i multipli mijelom

metastatski karcinom ovarijuma i dojke

adjuvantna terapija karcinoma dojke

Ewing-ov sarkom

mikrocelularni karcinom pluća

uznapredovali ili metastatski neuroblastom

životno-ugrožavajuće autoimunske bolesti: nekoliko progresivnih oblika lupusnog nefritisa i

Wegener-ove granulomatoze.

Doziranje i način primene
Lek Cyclophosphamid Sandoz smeju da propisuju samo kliničari sa iskustvom u primeni hemioterapije u
lečenju malignih bolesti. Lek Cyclophosphamid Sandoz sme da se daje samo u ustanovama u kojima se

redovno mogu pratiti klinički, biohemijski i hematološki parametri pre, za vreme i nakon primene, kao i uz
nadzor specijaliste onkologa.

Doziranje
Doziranje se mora prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. Doza i trajanje lečenja i/ili ciklusi lečenja zavise
od indikacije, sheme kombinovanog lečenja, opšteg stanja pacijenta i funkcije njegovih organa, kao i od
rezultata laboratorijskih analiza (naročito analiza krvne slike).
U kombinaciji sa drugim citostaticima slične toksičnosti, može biti potrebno da se smanji doza ili produži
period odmora između ciklusa.

Kako bi se smanjio rizik za komplikacije mijelosupresije i/ili pomogla dostava ciljane doze, treba razmotriti
primenu lekova za stimulaciju hematopoeze (faktori stimulacije kolonija i lekovi za stimulaciju eritropoeze).

Pre, tokom ili neposredno nakon primene treba uzeti dovoljnu količinu tečnosti, bilo popiti ili dati u infuziji,
kako bi se smanjila opasnost za oštećenje urinarnog trakta. Zbog toga lek Cyclophosophamid Sandoz treba
davati ujutru. Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Na lekaru je odgovornost da se odluči o upotrebi ciklofosfamida u skladu sa smernicama o primeni
terapije.
Dolenavedene doze mogu se smatrati opštim preporukama:

Hematološki i solidni tumori

a. za svakodnevno lečenje:

3 do 6 mg/kg telesne mase (=120 - 240 mg/m

telesne površine), primenjeno intravenski

b. za intermitentno lečenje:

10 do 15 mg/kg telesne mase (= 400 - 600 mg/m

2

telesne površine), primenjeno intravenski, lečenje

u razmacima od 2 do 5 dana.

c. za intermitentno lečenje visokim dozama:

20 do 40 mg/kg telesne mase (= 800 - 1600 mg/m

telesne površine), primenjeno intravenski, lečenje

u razmacima od 21 do 28 dana.

U pripremi za transplantaciju koštane srži
2 dana 60 mg/kg ili 4 dana 50 mg/kg telesne mase, primenjeno intravenski.
Ako se sprovodi režim primene busulfan-ciklofosfamid (Bu/Cy) prva doza ciklofosfamida mora se dati
najmanje 24 sata nakon poslednje doze busulfana (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Autoimunske bolesti
500-1000 mg/m

telesne površine, mesečno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Teško oštećenje funkcije jetre može biti povezano sa smanjenom aktivacijom ciklofosfamida. To može
promeniti efikasnost lečenja ciklofosfamidom pa to treba uzeti u obzir pri izboru doze i tumačenju odgovora
na odabranu dozu (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Doza se mora smanjiti kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre. Smanjenje doze od 25% preporučuje se
kod pacijenata sa koncentracijom bilirubina od 3,1 – 5 mg/100 mL (= 0,053 – 0,086 mmol/L).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije
bubrega, smanjeno izlučivanje putem bubrega može dovesti do povećanih nivoa ciklofosfamida i njegovih
metabolita u plazmi. To može dovesti do povećane toksičnosti pa se treba uzeti u obzir pri određivanju doze
kod tih pacijenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Preporučuje se da se
doza smanji za 50% kada je brzina glomerularne filtracije manja od 10 mL/min.

Ciklofosfamid i njegovi metaboliti podležu dijalizi, iako su moguće razlike u klirensu, u zavisnosti od
korišćenog sistema za dijalizu. Kod pacijenata kojima je potrebna dijaliza potrebno je voditi računa da se

intervali između primene ciklofosfamida i dijalize ne menjaju (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka).

Starije osobe
Kod starijih pacijenata je potrebno pratiti toksičnost, a dozu prilagoditi kako bi bila u skladu sa povećanom
učestalošću smanjene funkcije jetre, bubrega, srca i drugih organa kao i pratećih bolesti ili drugih lekova koji
se primenjuju u ovoj starosnoj grupi.

Pedijatrijska populacija
Ciklofosfamid je bio primjenjivan deci. Bezbednosni profil ciklofosfamida kod dece sličan je onom kod
odraslih.

Prilagođavanje doze zbog mijelosupresije
Tokom lečenja ciklofosfamidom broj leukocita i trombocita se mora redovno kontrolisati. Kada je potrebno,
to jest ukoliko su vidljivi znakovi supresije koštane srži preporučuje se prilagođavanje doze.
Molimo Vas da pogledate tabelu ispod. Sediment urina bi takođe trebalo redovno kontrolisati na prisutnost
eritrocita.

Broj leukocita/mikrolitru

Broj trombocita/mikrolitru

Doza

> 4000

> 100000

100% od planirane doze

2500 – 4000

50000 – 100000

50% od planirane doze

< 2500

< 50000

Izostaviti dok se vrednosti ne
normaliziraju, ili doneti odluku za
svaki pojedinačni slučaj.

U slučaju kombinovanog lečenja treba uzeti u obzir dodatno smanjenje doze.

Način primene

Ciklofosfamid je inertan dok ga ne aktiviraju enzimi jetre. Međutim, kao i za ostale citotoksične lekove,
savetuje se da pripremu obavlja kvalifikovano osoblje u za to predviđenom prostoru.

Mere opreza koje treba preduzeti pre rukovanja ili primene ovog leka
Osobe koje obavljaju pripremu moraju da nose zaštitne rukavice. Oprez je potreban kako bi se izbeglo
prskanje u oči. Materijalom koji se koristi za pripremu ne smeju rukovati trudnice i dojilje.

Izbor rastvarača za pripremu leka Cyclophosphamid Sandoz zavisi od načina primene leka koji će se
koristiti.

Infuzija:
Ako će se rastvor primenjivati kao i.v. infuzija, lek Cyclophosphamid Sandoz se rekonstituiše dodavanjem
sterilne vode za injekcije ili sterilnog 0,9% rastvora NaCl.

Rekonstituisani lek Cyclophosphamid Sandoz se pre infuzije dalje mora razblažiti u 5% glukozi ili 0,9%
rastvoru NaCl.

Direktna injekcija:
Ako će se rastvor primeniti kao direktna injekcija, lek Cyclophosphamid Sandoz se rekonstituiše
dodavanjem sterilnog 0,9% rastvora NaCl.

Molimo Vas da obratite pažnju da je samo lek Cyclophosphamid Sandoz rekonstituisan u 0,9% rastvoru
NaCl pogodan za bolus injekciju.

Lek Cyclophosphamid Sandoz rekonstituisan u vodi je hipotoničan i ne sme se direktno primeniti kao
injekcija.

Za detaljna uputstva o rekonstituciji, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba
odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Intravenska primena
Intravenska primena treba prvenstveno da se daje u obliku infuzije.

Da bi se umanjila mogućnost pojave neželjenih reakcija koje se javljaju, a zavisne su od doze (npr. oticanje
lica, glavobolja, nazalna kongestija, osećaj žarenja na koži glave) ciklofosfamid treba injektovati ili
infundirati veoma polako. Trajanje infuzije (raspon od 30 minuta do 2 sata) bi trebalo da bude u skladu sa
zapreminom i vrstom rastvarača koji se infundira.

Pre intravenske primene, prašak se mora u potpunosti rastvoriti.

Lekove za intravensku primenu treba vizualno pregledati pre primene kako bi se ustanovilo da li postoje
vidljive čestice i promena boje kada god rastvor i pakovanje to dozvoljavaju.

Kontraindikacije

Primena leka Cyclophosphamid Sandoz je kontraindikovan kod pacijenata:

preosetljivih na ciklofosfamid i bilo koji njegov metabolit;

sa akutnom infekcijom;

sa aplazijom ili depresijom koštane srži pre lečenja;

sa infekcijom urinarnog trakta;

sa akutnom urotelijalnom toksičnošću zbog citotoksične hemioterapije ili zračne terapije;

sa opstrukcijom protoka urina;

kod dojilja (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).

Ciklofosfamid ne sme da se koristi za lečenje bolesti koje nisu maligne, osim za imunosupresiju u
situacijama koje ugrožavaju život.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

UPOZORENJA
Anafilaktičke reakcije, ukrštena osetljivost sa drugim alkilirajućim lekovima
Anafilaktičke reakcije, uključujući one sa smrtnim ishodima, bile su prijavljene kod primene ciklofosfamida.
Prijavljena je moguća ukrštena osetljivost sa drugim alkilirajućim lekovima.

Mijelosupresija, imunosupresija, infekcije
Lečenje ciklofosfamidom može uzrokovati mijelosupresiju (anemiju, leukopeniju, neutropeniju i
trombocitopeniju) i značajnu supresiju imunoloških odgovora, koji mogu dovesti do teške infekcije, sepse i
septičkog šoka ponekad sa smrtnim ishodom. Infekcije prijavljene kod primene ciklofosfamida uključuju
pneumonije kao i druge bakterijske, gljivične, virusne, protozoalne i parazitske infekcije.

Latentne infekcije mogu se reaktivirati. Reaktivacija je prijavljena za različite bakterijske, gljivične, virusne,
protozoalne i parazitske infekcije.

Infekcije koje se jave tokom lečenja ciklofosfamidom, uključujući neutropenijsku groznicu, moraju se lečiti
na odgovarajući način. Antimikrobna profilaksa može biti indikovana u nekim slučajevima neutropenije (u
zavisnosti od odluke ordinirajućeg lekara). U slučaju neutropenijske groznice moraju se primeniti antibiotici
i/ili antimikotici. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije koštane srži i teškom imunosupresijom, ako
se ciklofosfamid uopšte primenjuje, treba ga primenjivati oprezno.

Potrebno je pomno pratiti hematološke parametre kod svih pacijenata tokom lečenja. Hematološki parametri
moraju da se odrede pre svake primene i da se redovno prate tokom lečenja. Učestalije praćenje je potrebno
ako broj leukocita padne ispod 3000 ćelija/mikrolitru (ćelije/mm

). Preporučuje se prilagođavanje doze zbog

mijelosupresije (videti dodeljak Doziranje i način primene).

Osim ako je to neophodno, ciklofosfamid ne treba davati pacijentima kod kojih je broj leukocita ispod 2500
ćelija/mikrolitru (ćelije/mm

) i/ili broj trombocita ispod 50000 ćelija/mikrolitru (ćelija/mm

).

U principu, povećanje doze ciklofosfamida može dovesti do smanjenja broja ćelija u perifernoj krvi i broja
trombocita, odnosno do produženja vremena oporavka.

Najmanji broj leukocita i trombocita (nadir) obično nastaje u prvoj i drugoj nedelji lečenja. Koštana srž se
opravlja relativno brzo i broj ćelija u perifernoj krvi se po pravilu normalizuje nakon približno 20 dana.

Lečenje ciklofosfamidom nije indikovano, odnosno treba ga prekinuti ili smanjiti dozu, kod pacijenata koji
imaju ili su razvili tešku infekciju.

Tešku mijelosupresiju treba očekivati naročito kod pacijenata koji su prethodno dobijali hemioterapiju i/ili
radioterapiju, i/ili su istovremeno dobijali hemioterapiju i/ili radioterapiju.

Urinarni trakt i renalna toksičnost
Hemoragijski cistitis, pijelitis, ureteritis i hematurija su prijavljeni tokom lečenja ciklofosfamidom. Mogući
je nastanak ulceracija/nekroze, fibroze/kontrakture kao i sekundarnog karcinoma mokraćne bešike.
Urotoksičnost može zahtevati prekid lečenja. Prijavljeni su i urotoksični slučajevi sa smrtnim ishodom.

Urotoksičnost se može pojaviti nakon kratkotrajne i nakon dugotrajne primene ciklofosfamida. Prijavljen je
hemoragijski cistitis nakon pojedinačnih doza ciklofosfamida. Cistektomija može biti potrebna u slučaju
fibroze, krvarenja ili sekundarnog tumora

.

Prethodna ili istovremena zračna terapija ili lečenje busulfanom

mogu povećati rizik za hemoragijski cistitis izazvan ciklofosfamidom. Generalno, cistitis je u početku
nebakterijski, ali može uslediti sekundarna bakterijska kolonizacija.

Pre početka lečenja, potrebno je isključiti ili korigirati bilo koju opstrukciju urinarnog trakta (videti odeljak
Kontraindikacije). Potrebno je redovno proveravati sediment mokraće kako bi se proverilo prisustvo
eritrocita i drugih znakova uro/nefrotoksičnosti. Odgovarajuće lečenje mesnom i/ili jaka hidracija kako bi se
stimulisala diureza, mogu značajno smanjiti učestalost i težinu toksičnosti mokraćne bešike. Važno je da se
osigura da pacijenti redovno prazne mokraćnu bešiku. Hematurija se obično povlači nakon nekoliko dana od
prekida lečenja ciklofosfamidom, iako se može zadržati i nakon toga. Obično je potrebno prekinuti lečenje
ciklofosfamidom nakon pojave teškog hemoragijskog cistitisa.

Kod pacijenata lečenih ciklofosfamidom bila je prijavljena nefrotoksičnost uključujući nekrozu bubrežnih
tubula.

Hiponatremija sa povećanjem ukupne vode u telu, akutna intoksikacija vodom i sindrom sličan sindromu
neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH – syndrome of inappropriate antidiuretic hormone
secretion) prijavljeni su tokom lečenja ciklofosfamidom. Prijavljeni su i smrtni ishodi.

Kardiotoksičnost, primena kod pacijenata sa srčanom bolešću
Uz lečenje ciklofosfamidom zabeleženi su miokarditis i mioperikarditis, koji mogu biti praćeni znatnim
perikardijalnim izlivom i srčanom tamponadom, sa posledičnim teškim, ponekad i fatalnom kongestivnom
srčanom insuficijencijom. Histopatološke analize primarno su pokazale hemoragijski miokarditis.
Sekundarno se uz hemoragijski miokarditis i nekrozu miokarda pojavio hemoperikard. Zabeležena je akutna
kardiotoksičnost nakon pojedinačne doze ciklofosfamida manje od 20 mg/kg.

Nakon primene protokola lečenja koji su uključivali ciklofosfamid, kod pacijenata koji jesu ili nisu imali
druge znakove kardiotoksičnosti, zabeležene su supraventrikularne aritmije (uključujući atrijalnu fibrilaciju i
flater) kao i ventrikularne aritmije (uključujući izrazito produženje QT intervala povezano sa ventrikularnom
tahiaritmijom).

Rizik za razvoj kardiotoksičnih efekata može biti povećan kod primene većih doza ciklofosfamida, kod
starijih pacijenata, kod pacijenata koji su prethodno lečeni radioterapijom u području srca i/ili se istovremeno

leče ili su se lečili drugim kardiotoksičnim lekovima (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge
vrste interakcija).
Poseban oprez je potreban kada se ciklofosfamid daje pacijentima sa faktorima rizika za kardiotoksičnost
kao i pacijentima koji već imaju srčanu bolest.

Plućna toksičnost
Pneumonitis i plućna fibroza su bili prijavljeni tokom i nakon lečenja ciklofosfamidom. Takođe je bila
prijavljena plućna venookluzivna bolest kao i drugi oblici plućne toksičnosti. Prijavljena je i plućna
toksičnost koja je dovela do plućne insuficijencije. Incidenca plućne toksičnosti povezane sa primenom
ciklofosfamida je niska, ali je prognoza kod tih pacijenata loša. Čini se da je kasna pojava pneumonitisa (više
od 6 meseci nakon početka primene ciklofosfamida), povezana sa izrazito visokom smrtnošću. Pneumonitis
se može razviti čak i godinama nakon lečenja ciklofosfamidom. Akutna plućna toksičnost je bila prijavljena
nakon pojedinačne doze ciklofosfamida.

Sekundarni malignitet
Kao i kod svih citotoksičnih terapija, lečenje ciklofosfamidom uključuje rizik za sekundarne tumore i njihove
prekursore kao kasne posledice lečenja.
Povećana je opasnost od pojave karcinoma urinarnog trakta kao i opasnost od mijelodisplastičnih promena,
od kojih neke napreduju do akutnih leukemija. Drugi maligni tumori koji su prijavljeni nakon primene
ciklofosfamida ili protokola koji uključuje ciklofosfamid uključuju limfom, karcinom štitaste žlezde i
sarkome.
U nekim slučajevima sekundarni maligni tumor se razvijaju nekoliko godina nakon što je lečenje
ciklofosfamidom prekinuto. Malignitet je takođe bio prijavljen nakon intrauterine izloženosti.
Rizik od nastanka karcinoma mokraćne bešike je moguće znatno smanjiti prevencijom hemoragijskog
cistitisa.

Venookluzivna bolest jetre
Venookluzivna bolest jetre bila je prijavljena kod pacijenata koji su primali ciklofosfamid, pre svega kod
pacijenata na citoreduktivnoj terapiji u pripremi za transplantaciju koštane srži, u kombinaciji sa zračenjem
celog tela, busulfanom ili nekim drugim lekom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste
interakcija). Nakon citoreduktivne terapije, klinički sindrom se obično razvije za 1 do 2 nedelje nakon
transplantacije uz naglo povećanje telesne mase, bolnu hepatomegaliju, ascites i hiperbilirubinemiju/žuticu.
Međutim, takođe je prijavljena venookluzivna bolest jetre koja se postepeno razvijala kod pacijenata koji su
dugotrajno primali niske imunosupresivne doze ciklofosfamida.
Kao komplikacija venookluzivne bolesti jetre mogu se razviti hepatorenalni sindrom i insuficijencija više
organa. Prijavljen je smrtni ishod venookluzivne bolesti jetre povezane sa lečenjem ciklofosfamidom.
Predisponirajući faktori rizika za razvoj venookluzivne bolesti jetre kod pacijenata lečenih visokim dozama
citoreduktivne terapije uključuju postojeći poremećaj funkcije jetre, prethodnu radioterapiju abdomena kao i
nizak broj bodova procene sposobnosti.
Zabeleženo je da se incidenca venookluzivne bolesti jetre smanjuje, ako je razmak između poslednje primene
busulfana i prve primene ciklofosfamida najmanje 24 sata (videti odeljke Doziranje i način primene i
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Genotoksičnost
Ciklofosfamid je genotoksičan i mutagen, kako u somatskim ćelijama tako i u muškim i ženskim
germinativnim ćelijama. Zbog toga, žene ne smeju da zatrudne a muškarci da ostvaruju potomstvo tokom
lečenja ciklofosfamidom.
Žene ne smeju da zatrudne tokom lečenja i 12 meseci nakon prestanka lečenja ciklofosfamidom.
Muškarci ne smeju da ostvaruju potomstvo tokom lečenja i 6 meseci nakon prestanka lečenja
ciklofosfamidom.

Podaci ispitivanja na životinjama pokazuju da izloženost oocita tokom razvoja folikula može dovesti do niže
stope implantacija i održivih trudnoća kao i do povećanog rizika za malformacije ploda. Ovaj efekat treba
imati na umu u slučaju namerne oplodnje ili trudnoće nakon prestanka lečenja ciklofosfamidom. Tačno
trajanje razvoja folikula kod ljudi nije poznato, ali može biti duže od 12 meseci. Seksualno aktivne žene i

muškarci bi trebalo da koriste efektivne metode kontracepcije tokom ovog perioda (videti odeljak Plodnost,
trudnoća i dojenje).

Plodnost
Ciklofosfamid deluje na oogenezu i spermatogenezu. Može uzrokovati neplodnost kod oba pola. Muškarce
lečene ciklofosfamidom treba prethodno obavestiti o konzerviranju sperme pre terapije (videti odeljak
Plodnost, trudnoća i dojenje).

Poremećaj zarastanja rane
Ciklofosfamid može ometati normalno zarastanje rane.

MERE OPREZA

Alopecija
Prijavljena je alopecija i može se češće javiti uz povećanje doze. Alopecija može napredovati do ćelavosti.
Može se očekivati da kosa ponovno poraste nakon lečenja ili čak tokom neprekidnog lečenja, iako može biti
drugačije strukture ili boje.

Mučnina i povraćanje
Primena ciklofosfamida može uzrokovati mučninu i povraćanje. Treba uzeti u obzir važeće smernice o
primeni antiemetika za prevenciju i olakšavanje mučnine i povraćanja.
Konzumiranje alkohola može povećati ciklofosfamidom uzrokovanu mučninu i povraćanje.

Stomatitis
Primena ciklofosfamida može uzrokovati stomatitis (mukozitis usne šupljine). Treba uzeti u obzir važeće
smernice za prevenciju i olakšavanje stomatitisa.

Paravenska primena
Citostatski efekat ciklofosfamida se javlja nakon njegove aktivacije koja se odvija pretežno u jetri. Zbog toga
je opasnost od povrede tkiva pri slučajnoj paravenskoj primeni mala.
Ako dođe do slučajne paravenske primene ciklofosfamida, infuziju treba odmah prekinuti, ekstravaskularni
rastvor ciklofosfamida treba aspirirati putem kanile i peduzeti ostale potrebne mere. Područje treba potom
isprati fiziološkim rastvorom, a ruka ili noga mora mirovati.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, naročito kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije
bubrega, smanjeno izlučivanje putem bubrega može dovesti do povećanja koncentracije ciklofosfamida i
njegovih metabolita u plazmi. To može dovesti do povećane toksičnosti i to treba uzeti u obzir pri
određivanju doze kod ovih pacijenata. Videti odeljak Doziranje i način primene.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funckije jetre
Teško oštećenje funkcije jetre može biti povezano sa sniženom aktivacijom ciklofosfamida. To može
negativno promeniti efekat lečenja ciklofosfamidom pa to treba uzeti u obzir pri izboru doze i tumačenju
odgovora na odabranu dozu. Videti odeljak Doziranje i način primene. Zbog porfirogenog efekta
ciklofosfamida potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa akutnom porfirijom

.

Primena kod pacijenata kojima su uklonjene nadbubrežne žlezde
Kod pacijenata sa insuficijencijom nadbubrežne žlezde možda će trebati povećati supstitucionu dozu
kortikosteroida dok su izloženi stresu zbog toksičnosti citostatika, uključujući ciklofosfamid.

Upotreba kod pacijenata sa dijabetes melitusom
Oprez se preporućuje kod pacijenata sa dijabetes melitusom, s obzirom na to da ciklofosfamid može stupiti u
interakciju sa insulinom i drugim hipoglikemicima (takođe videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i
druge vrste interakcija).

Upotreba kod pacijenata koji su nedavno podvrgnuti hirurškom zahvatu

Generalno, citostatike (među kojima je i ciklofosfamid) se ne sme primenjivati pacijentima koji su bili
operisani u poslednjih 10 dana.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Ciklofosfamid nije aktivan ali njegovim metabolizmom u jetri, najčešće putem CYP2A6, 2B6, 2C9, 2C19 i
3A4, nastaju dva aktivna metabolita.

Planirana istovremena ili sekvencijalna primena drugih lekova ili lečenja, koji mogu povećati verovatnoću ili
težinu toksičnih efekata (s obzirom na farmakodinamske ili farmakokinetičke interakcije), zahteva pažljivu
individualnu procenu očekivanih koristi i rizika.

Pacijente koji primaju takve kombinacije treba pažljivo pratiti kako bi se uočili znakovi toksičnosti i
omogućilo pravovremeno delovanje. Pacijente koji se leče ciklofosfamidom i lekovima koji smanjuju
njegovo delovanje, treba pratiti zbog mogućeg smanjenja terapijske efikasnosti i moguće potrebe za
prilagođavanjem doze.

Interakcije koje utiču negativno na farmakokinetiku ciklofosfamida i njegovih metabolita

Smanjena aktivacija ciklofosfamida može promeniti efikasnost lečenja ciklofosfamidom. Supstance koje

odlažu aktivaciju ciklofosfamida su:

aprepitant

bupropion

busulfan: smanjuje izlučivanje ciklofosfamida i zabeleženo je produženo poluvreme eliminacije kod

pacijenata koji su primili visoku dozu ciklofosfamida za manje od 24 sata od visoke doze busulfana.
Postoje izveštaji o povećanoj incidenci venookluzivne bolesti jetre i mukozitisa pri istovremenoj
primeni (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

ciprofloksacin: kada se daje pre lečenja ciklofosfamidom (za pripremu pre transplantacije koštane

srži), može uzrokovati regresiju osnovne bolest

hloramfenikol

azolni antimikotici (flukonazol, itrakonazol): poznato je da azolni antimikotici inhibiraju enzime

citohroma P450. Postoje izveštaji o povećanoj količini toksičnih metabolita ciklofosfamida prilikom
istovremene primene itrakonazola.

inhibitori CYP2B6 i CYP3A4 (nevirapin, ritonavir): primenjeni istovremeno mogu smanjiti

efikasnost ciklofosfamida

prasugrel

sulfonamidi, npr. sulfadiazine, sulfametoksazol i sulfapiridin

tiotepa: prijavljena je snažna inhibicija bioaktivacije ciklofosfamida tiotepom kod hemioterapije

visokim dozama kada je tiotepa primenjivana jedan sat pre ciklofosfamida

ondansetron: postoje izveštaji o farmakokinetičkoj interakciji između ondansetrona i visokih doza

ciklofosfamida koja je dovela do smanjenja PIK-a ciklofosfamida.

grejpfrut (voće ili sok), rifampicin, preparati na bazi kantariona: primenjeni istovremeno sa

inhibitorima ili induktorima CYP3A4 mogu umanjiti ili povećati toksičnost ciklofosfamida

Povećana koncentracija citotoksičnih metabolita se može pojaviti uz:

alopurinol: zabeleženo je da povećava supresiju koštane srži

azatioprin: povećan rizik od hepatotoksičnosti (nekroza jetre)

hloralhidrat

cimetidin

disulfiram

gliceraldehid

inhibitore proteaze: istovremena primena inhibitora proteaze može povećati koncentraciju

citotoksičnih metabolita. Terapija koja se bazira na primeni inhibitora proteaze bila je povezana sa
većom incidencom infekcija i pojavom neutropenije kod pacijenata koji su primali ciklofosfamid,
doksorubicin i etopozid (CDE) nego kod onih koji su primali terapiju baziranu na nenukleozidnim

inhibitorima reverzne transkriptaze (NNRTI). Zabeležena je povećana incidenca mukozitisa prilikom
istovremene primene ciklofosfamida (CDE) i sakvinavira.

induktore humanih hepatičnih i ekstrahepatičnih mikrozomalnih enzima (npr. citohrom P450

enzimi): potencijal indukcije hepatičnih i ekstrahepatičnih mikrozomalnih enzima treba imati na umu
u slučaju prethodnog ili istovremenog lečenja lekovima za koje se zna da stimulišu veću aktivnost tih
enzima, kao što su rifampin, fenobarbital, karbamazepin, fenitoin, preparate na bazi kantariona,
benzodiazepini i kortikosteroidi

dabrafenib

Farmakodinamske interakcije i interakcije nepoznatog mehanizma koje utiču na primenu ciklofosfamida
Kombinovana ili sekvencijalna primena ciklofosfamida i drugih lekova slične toksičnosti može imati
kombinovane (povećane) toksične efekte.

Povećana hematotoksičnost i/ili imunosupresija mogu biti posledica kombinovanog efekta

ciklofosfamida i npr.:

ACE inhibitora: ACE inhibitori mogu uzrokovati leukopeniju

natalizumaba

paklitaksela: povećana hematotoksičnost je bila prijavljena kada se ciklofosfamid primenjivao nakon

infuzije paklitaksela

tiazidnih diuretika (npr. hidrohlorotiazid): zabeležen je porast supresije koštane srži

zidovudina

klozapina

Povećana kardiotoksičnost može biti posledica kombinovanog efekta ciklofosfamida i npr.:

antraciklina

mitomicina

citarabina

pentostatina

radioterapije područja srca ili zračenje celog tela u kombinaciji sa visokim dozama ciklofosfamida

trastuzumaba

Povećana plućna toksičnost može biti posledica kombinovanog efekta ciklofosfamida i npr.:

amjodarona

G-CSF-a, GM-CSF-a (engl. granulocyte colony-stimulating factor/faktor stimulacije kolonije

granulocita, engl. granulocyte macrophage colony-stimulating factor/faktor stimulacije kolonije
granulocita makrofaga): izveštaji ukazuju na povećani rizik od plućne toksičnosti kod pacijenata
lečenih citotoksičnom hemioterapijom koja uključuje ciklofosfamid i G-CSF ili GM-CSF

Povećana nefrotoksičnost može biti posledica kombinovanog efekta ciklofosfamida i npr.:

amfotericina B

indometacina: akutna intoksikacija vodom je bila prijavljena uz istovremenu primenu indometacina

Ostale interakcije

Alkohol
Smanjeno antitumorsko dejstvo je bilo zapaženo kod životinja sa tumorom koje su istovremeno dobijale
etanol (alkohol) i niske doze ciklofosfamida oralno. Kod nekih pacijenata alkohol može povećati
ciklofosfamidom izazvanu mučninu i povraćanje.

Etanercept
Kod pacijenata saWegenerov-om granulomatozom, dodatak etanercepta standardnom lečenju, uključujući
ciklofosfamid, bio je povezan sa većom incidencom solidnih malignih tumora koji nisu uključivali kožne
maligne tumore.

Metronidazol

Bila je prijavljena akutna encefalopatija kod pacijenata koji je primao ciklofosfamid i metronidazol. Uzročna
povezanost nije jasna.
U ispitivanju na životinjama, kombinacija ciklofosfamida i metronidazola je bila povezana sa porastom
toksičnosti ciklofosfamida.

Tamoksifen
Istovremena primena tamoksifena i hemioterapije može povećati rizik za tromboembolijske komplikacije.

Interakcije koje utiču na farmakokinetiku i/ili delovanje drugih lekova

Bupropion
Metabolizam ciklofosfamida putem CYP2B6 može da inhibira metabolizam bupropiona.

Kumarini
Prijavljeni su i pojačani i smanjeni efekat varfarina kod pacijenata koji su primali varfarin i ciklofosfamid.

Ciklosporin
Zapažene su niže koncentracije ciklosporina u serumu kod pacijenata koji su primali kombinaciju
ciklofosfamida i ciklosporina u poređenju sa pacijentima koji su primali samo ciklosporin. Ova interakcija
može dovesti do povećanja incidence bolesti transplantata protiv domaćina (engl. graft versus host disease,
GVHD).

Depolarizujući mišićni relaksansi
Lečenje ciklofosfamidom uzrokuje značajnu i trajnu inhibiciju aktivnosti holinesteraze. Može doći do
produžene apnee tokom istovremene primene sa depolarizujućim mišićnim relaksansima (npr. sukcinilholin,
suksametonijum). Ako je pacijent bio lečen ciklofosfamidom unutar 10 dana od opšte anestezije, treba
upozoriti anesteziologa.

Digoksin, β-acetildigoksin
Prijavljeno je da citotoksično lečenje oštećuje resorpciju tableta digoksina i β-acetildigoksina.

Vakcine
Može se očekivati da imunosupresivni efekti ciklofosfamida snižavaju odgovor na vakcinaciju. Primena
živih vakcina može dovesti do infekcije indukovane vakcinom.

Verapamil
Prijavljena je smanjena intestinalna resorpcija oralno primenjenog verapamila.

Derivati sulfoniluree
Može se sniziti koncentracija šećera u krvi ako se ciklofosfamid i derivati sulfoniluree daju istovremeno.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u generativnom periodu
Devojčice lečene ciklofosfamidom tokom prepuberteta po pravilu razvijaju sekundarne polne karakteristike i
imaju redovne menstruacije.

Devojčice lečene ciklofosfamidom tokom prepuberteta su kasnije ostajale trudne.

Devojčice lečene ciklofosfamidom, koje su sačuvale funkciju jajnika, nakon završetka lečenja su u većoj
opasnosti za preranu menopauzu (prestanak menstruacije pre 40 godine starosti).

Kontracepcija kod muškaraca i žena
Žene ne smeju da zatrudne za vreme lečenja kao i u periodu od 12 meseci nakon prekida terapije.
Muškarci ne smeju da ostvaruju potomstvo za vreme lečenja i u periodu od 6 meseci nakon prekida terapije.
Seksualno aktivne žene i muškarci moraju koristiti efektivne metode kontracepcije tokom tih perioda.

Trudnoća
Veoma su ograničeni podaci o upotrebi ciklofosfamida kod trudnica. Postoje izveštaji o teškim multiplim
kongenitalnim aberacijama nakon upotrebe tokom prvog trimestra trudnoće.
U ispitivanjima na životinjama je utvrđena teratogenost i drugi toksični poremećaji reprodukcije (videti
odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka).
Uzevši u obzir podatke utvrđene kod ljudi, rezultate istraživanja na životinjama i mehanizam delovanja
ciklofosfamida, njegova upotreba se ne preporučuje tokom trudnoće, a posebno ne tokom prvog trimestra
trudnoće.
U svakom pojedinom slučaju treba proceniti potencijalnu korist od lečenja u odnosu na moguće rizike za
plod.

Dojenje
Ciklofosfamid se izlučuje u majčino mleko i može uzrokovati neutropeniju, trombocitopeniju, nisku
koncentraciju hemoglobina i dijareju kod dece. Primena ciklofosfamida tokom dojenja je kontraindikovana
(videti odeljak Kontraindikacije).

Plodnost
Ciklofosfamid deluje na oogenezu i spermatogenezu. Može uzrokovati sterilitet kod oba pola.
Kod žena ciklofosfamid može uzrokovati prolaznu ili trajnu amenoreju, a kod dečaka lečenih
ciklofosfamidom tokom prepuberteta oligospermiju ili azoospermiju. Muškarci lečeni ciklofosfamidom
mogu razviti oligospermiju ili azoospermiju. Muškarce treba pre lečenja ciklofosfamidom obavestiti o
mogućem konzerviranju i čuvanju vijabilne sperme koja se mora uzeti pre započinjanja terapije.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kod pacijenata lečenih ciklofosfamidom se mogu razviti neželjene reakcije (uključujući mučninu,
povraćanje, ošamućenost, zamagljen vid, oštećenje vida) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja
vozilima i rukovanja mašinama. Odluku o upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama treba doneti na
individualnoj osnovi.

Neželjena dejstva

Učestalosti neželjenih reakcija prikazanih u sledećoj tabeli dobijene su na osnovu kliničkih ispitivanja i
postmarketinškog iskustva, i definisane su prema sledećoj konvenciji:
Veoma često (>1/10)
Često (>1/100 do <1/10)
Povremeno (>1/1000 do < 1/100)
Retko (>1/10000 do <1/1000)
Veoma retko (<1/10000),
Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa sistema organa

Neželjena reakcija

Učestalost

Infekcije i infestacije

infekcije

pneumonija

sepsa

često
povremeno
povremeno

Neoplazme – benigne, maligne i
neodređene (uključujući ciste i
polipe)

akutna leukemija

mijelodisplastični sindrom
sekundarni maligni tumori
karcinom mokraćne bešike
karcinom uretera
sindrom lize tumora
ne-Hodgkin-ov limfom
sarkom
karcinom bubrežnih ćelija
karcinom bubrežne karlice

retko
retko
retko
retko
retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

karcinom štitaste žlezde

nepoznato

Poremećaji krvi i limfnog
sistema

mijelosupresija

leukopenija
neutropenija
febrilna neutropenija
trombocitopenija
anemija
diseminovana intravaskularna
koagulopatija
hemolitičko-uremijski sindrom
agranulocitoza
limfopenija
smanjena koncentracija
hemoglobina

veoma često
veoma često
veoma često
često
povremeno
povremeno

veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato

nepoznato

Poremećaji imunskog sistema

imunosupresija
anafilaktička/anafilaktoidna
reakcija
reakcija preosetljivosti
anafilaktički šok

veoma često

povremeno
povremeno
veoma retko

Endokrini poremećaji

sindrom neadekvatne sekrecije
antidiuretskog hormona (SIADH)

retko

Poremećaji metabolizma i
ishrane

anoreksija
dehidracija
hiponatremija
povećanje koncentracije glukoze u
krvi
smanjenje koncentracije glukoze u
krvi

povremeno
retko
veoma retko

nepoznato

nepoznato

Psihijatrijski poremećaji

stanje konfuzije

veoma retko

Poremećaji nervnog sistema

periferna neuropatija
polineuropatija
neuralgija
konvulzije
vrtoglavica
disgeuzija
hipogeuzija
parestezija
neurotoksičnost

sindrom reverzibilne posteriorne
leukoencefalopatije

encefalopatija

povremeno
povremeno
povremeno
retko
retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato

nepoznato
nepoznato

Poremećaji oka

zamućen vid
poremećaj vida
konjunktivitis
edem oka

pojačana lakrimacija

retko
retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato

Poremećaji uha i labirinta

gluvoća
tinitus

povremeno
nepoznato

Kardiološki poremećaji

kardiomiopatija
miokarditis
srčana insuficijencija

tahikardija
ventrikularna aritmija
supraventrikularna aritmija

povremeno
povremeno
povremeno
povremeno
retko
retko

ventrikularna fibrilacija
angina
infarkt miokarda
perikarditis
fibrilacija pretkomora
ventrikularna tahikardija
kardiogeni šok
perikardijalni izliv
bradikardija
palpitacije
produženii QT interval na EKG-u

veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Vaskularni poremećaji

napadi vrućine
hemoragija
tromboembolija
hipertenzija
hipotenzija
plućna embolija
venska tromboza
vaskulitis
periferna ishemija

povremeno
retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Respiratorni, torakalni i
medijastinalni poremećaji

akutni respiratorni distres sindrom
hronična plućna intersticijalna
fibroza
edem pluća
bronhospazam
dispnea
hipoksija
kašalj
nazalna kongestija
orofaringealni bol
curenje nosa
kijanje
plućna venookluzivna bolest
obliterativni bronhiolitis
alergijski alveolitis
pneumonitis
pleuralni izliv

veoma retko

veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Gastrointestinalni poremećaji

zapaljenje sluzokože
hemoragijski enterokolitis
akutni pankreatitis
ascites
stomatitis
dijareja
povraćanje
konstipacija
mučnina
abdominalni bol
zapaljenje parotidne žlezde
gastrointestinalno krvarenje
cekitis
kolitis
enteritis

često
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Hepatobilijarni poremećaji

poremećaj funkcije jetre
hepatitis
venookluzivna bolest jetre
hepatomegalija

često
retko
veoma retko
veoma retko

žutica
holestazni hepatitis
hepatotoksičnost

veoma retko
nepoznato
nepoznato

Poremećaji kože i potkožnog
tkiva

alopecija

osip
dermatitis
diskoloracija noktiju
diskoloracija kože

Stevens Johnson-ov sindrom
toksična epidermalna nekroliza
radijacijski eritem
svrab (uključujući svrab zbog
zapaljenja)
multiformni eritem
palmoplantarni eritrodizestezija
sindrom (sindrom šaka-stopalo)
urtikarija
eritem
oticanje lica
hiperhidroza

veoma često
retko
retko
retko
retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko

veoma retko
nepoznato

nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Poremećaji mišićno-koštanog
sistema i vezivnog tkiva

rabdomioliza
grčevi mišića
sklerodermija
spazam mišića
mialgija
artralgija

veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Poremećaji bubrega i urinarnog
sistema

cistitis
mikrohematurija
hemoragijski cistitis
makrohematurija
suburetralno krvarenje
edem zida mokraćne bešike
fibroza i skleroza mokraćne bešike
oštećenje funkcije bubrega
povećanje koncentracije kreatinina
u krvi
bubrežna tubularna nekroza
poremećaji bubrežnih tubula
toksična nefropatija
hemoragijski uretritis
kontraktura mokraćne bešike
nefrogeni dijabetes insipidus
atipične epitelne ćelije mokraćne
bešike
povećanje koncentracije uree u
krvi

veoma često
veoma često
često
često
veoma retko
veoma retko
veoma retko
veoma retko

veoma retko
veoma retko
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

nepoznato

nepoznato

Trudnoća, puerperijum i
perinatalna stanja

prevremeni porođaj

nepoznato

Poremećaji reproduktivnog
sistema i dojki

poremećaj spermatogeneze
poremećaj ovulacije (retko
ireverzibilno)
amenoreja

azoospermija/aspermija

oligospermija

često

povremeno
retko
retko
retko

neplodnost
insuficijencija jajnika
oligomenoreja
atrofija testisa

nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

Kongenitalni, familijarni i
genetski poremećaji

intaruterina smrt
malformacije ploda
zastoj u rastu ploda
fetalna toksičnost
karcinogeni efekti na
novorođenčad

nepoznato
nepoznato
nepoznato
nepoznato

nepoznato

Opšti poremećaji i reakcije na
mestu primene

groznica
drhtavica
astenija
malaksalost
bol u grudima
glavobolja
insuficijencija više organa
reakcija na mestu injekcije/infuzije
(tromboza, nekroza, flebitis,
zapaljenje, bol, otok, crvenilo)

veoma često
često
često
često
retko
veoma retko
veoma retko

veoma retko

Ispitivanja

povećanje vrednosti laktat
dehidrogenaze u krvi
povećanje C-reaktivnog proteina
promene na EKG-u
smanjena ejekciona frakcija leve
komore
povećanje telesne mase
snižene vrednosti ženski i muških
polnih hormona
snižene koncentracije estrogena u
krvi
povišene koncentracije
gonadotropina u krvi

povremeno
povremeno
povremeno

povremeno
veoma retko

povremeno

nepoznato

nepoznato

povećani rizik za teške pneumonije (uključujući smrtni ishod), druge bakterijske, gljivične, virusne,

protozoalne i parazitske infekcije; reaktivacija latentnih infekcija, uključujući virusni hepatitis,
tuberkulozu, JC virus sa progresivnom multifokalnom leukoencefalopatijom (uključujući smrtni ishod),
pneumocystis jiroveci, herpes zoster, strongyloides, sepsa i septički šok (uključujući smrtni ishod).

uključujući smrtni ishod.

uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, akutnu promijelotičnu leukemiju

4

manifestuje se kao poremećaji koštane srži, pancitopenija, neutropenija, agranulocitoza, granulocitopenija,

trombocitopenija (komplikacije sa krvarenjem), leukopenija, anemija

manifestuje se kao mijelopatija, periferna neuropatija, polineuropatija, neuralgija, disestezija, hipoestezija,

parestezija, tremor, disgeuzija, hipogeuzija, parosmija.

manifestuje se kao glavobolja, promenjene mentalne funkcije, epileptični napadi i poremećaj vida od

zamućenog vida do gubitka vida

povezano sa alergijskom reakcijom

uključujući smrtni ishod

iako je učestalost pulmonalne toksičnosti koja je povezana sa upotrebom ciklofosfamida mala, prognoza za

pacijenta je loša

insuficijencija jetre, hepatična encefalopatija, ascites, hepatomegalija, žutica, povećane koncentracije

bilirubina, povećana vrednost enzima jetre (AST, ALT, ALP, gama-GT)

može napredovati do ćelavosti

dlanova i stopala

perzistentan

Napomena:
Određene komplikacije kao što su tromboembolija, diseminovana intravaskularna koagulacija i hemolitičko
uremijski sindrom mogu se javiti kao posledica osnovnih poremećaja, ali učestalost tih komplikacija može
porasti zbog hemioterapije lekom Cyclophosphamid Sandoz.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Ozbiljne posledice predoziranja uključuju pojavu dozno zavisne toksičnosti kao što su mijelosupresija,
urotoksičnost, kardiotoksičnost (uključujući srčanu insuficijenciju), venookluzivna bolest jetre i stomatitis
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Predozirane pacijente treba pažljivo
pratiti zbog razvoja toksičnosti, naročito hematotoksičnosti.
Nema posebnog antidota za predoziranje ciklofosfamidom.
Ciklofosfamid i njegovi metaboliti se mogu ukloniti dijalizom pa je stoga indikovana brza hemodijaliza u
slučaju suicidalnog ili slučajnog predoziranja ili intoksikacije.
Predoziranje zahteva suportivnu terapiju, uključujući odgovarajuće lečenje bilo koje prateće infekcije,
mijelosupresije ili drugih toksičnosti koje se mogu pojaviti, u skladu sa najnovijim smernicama.
Profilaktičko lečenje cistitisa primenom mesne može pomoći u sprečavanju ili smanjenju urotoksičnih
efekata predoziranja ciklofosfamidom.

Lista pomoćnih supstanci
Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost
Nije primenljivo.

Rok upotrebe
2 godine.

Rastvor nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaženja se mora upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju
Lek čuvati na temperaturi do 25 °C.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaženja, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

50 mL staklena providna, bezbojna bočica, tip stakla I, koja je zatvorena čepom od bromobutil gume i
aluminijumskim zatvaračem sa polipropilenskim poklopcem crvene boje.

Bočice su zapakovane sa ili bez zaštitnog plastičnog omotača (Onco-Safe). „Onco-Safe” ne dolazi u dodir sa
lekom i obezbeđuje dodatnu zaštitu tokom transporta, što povećava bezbednost leka i medicinskog osoblja.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Za svakih 100 mg ciklofosfamida, potrebno je dodati 5 mL rastvarača za rekonstituciju.

Izbor rastvarača za rekonstituciju leka Cyclophosphamid Sandoz zavisi do načina na koji će lek biti
primenjen.

Direktna injekcija:
Ako će se rastvor primeniti kao direktna injekcija, lek Cyclophosphamid Sandoz se rekonstituiše
dodavanjem sterilnog 0,9% rastvora NaCl.

Infuzija:
Ako će se rastvor primenjivati kao i.v. infuzija, lek Cyclophosphamid Sandoz se rekonstituiše dodavanjem
sterilne vode za injekciju ili sterilnog 0,9% rastvora NaCl.

Za bočicu koja sadrži 500 mg praška potrebno je dodati 25 mL vode za injekciju ili 0,9% rastvora NaCl.

Ubrizgavanje rastvarača u bočicu za injekciju stvara nenormalno visoki pritisak koji nestaje čim se ubaci
druga sterilna igla u gumeni čep bočice za injekciju. Prašak se lako rastvara kada se bočica za injekciju jako
protrese kako bi se dobio bistar rastvor. Ako se prašak ne rastvori odmah, savetuje se da se sačeka nekoliko
minuta. Rastvor se mora primeniti što je pre moguće nakon rekonstitucije.

Nakon rekonstitucije rastvor je bistar, bezbojan do bledožućkast.
Lek Cyclophosphamid Sandoz, prašak za rastvor za injekciju/infuziju rekonstituisan u vodi za injekciju ima
osmolalnost 92 mOsm/kg.
Lek Cyclophosphamid Sandoz, prašak za rastvor za injekciju/infuziju rekonstituisan u 0,9% rastvoru NaCl
ima osmolalnost 353 mOsm/kg i pH 4,6.

Intravenska primena
Intravensku primenu leka je najbolje sprovesti kao infuziju.

Infuzija:
Rekonstituisani lek Cyclophosphamid Sandoz se pre infuzije dalje mora razblažiti u 5% glukozi ili 0,9%
rastvoru NaCl.

Direktna injekcija:
Molimo Vas da obratite pažnju da je samo lek Cyclophosphamid Sandoz rakonstituisan u 0,9% rastvoru
NaCl pogodan za bolus injekciju.

Lek Cyclophosphamid Sandoz rekonstituisan u vodi je hipotoničan i ne sme se direktno primeniti kao
injekcija.

Pravila i principi za rukovanje citostaticima se generalno moraju poštovati i kada se rekonstituiše ili rukuje
lekom Cyclophosphamid Sandoz. Reonstitucija se, u što je većem obimu moguće, mora sprovoditi u
laminarnim komorama (laminar air flow safety). Osoba koja rukuje lekom mora da ima zaštitnu masku i
zaštitne rukavice. U slučaju prosipanja leka, zahvaćeni prostor se mora temeljno isprati vodom. Ako se lek
Cyclophosphamid Sandoz čuva na temperaturi koja premašuje maksimalnu temperaturu, ciklofosfamid se
može istopiti. Bočice za injekciju koje sadrže istopljeni ciklofosfamid se mogu vizuelno prepoznati.
Ciklofosfamid je beli prašak. Istopljeni ciklofosfamid je bistra ili žućkasta viskozna tečnost (obično u vidu
kapljica u zahvaćenoj bočici). Bočice za injekciju koje sadrže istopljeni ciklofosfamid ne mogu više koristiti.

Smernice za bezbedno rukovanje citostaticima
Trudne žene, koje su deo osoblja, ne bi smele da dolaze u dodir sa ovim lekom. Obučeno osoblje treba da
razblažuje lek. Ovo treba sprovoditi u odgovarajuće pripremljenim prostorijama. Radna površina treba da
bude pokrivena absorbujućim papirom sa plastificiranim naličjem za jednokratnu upotrebu.

Potrebno je nositi zaštitne naočare, masku i odeću. Potrebno je sprovesti mere opreza kako bi se izbegao
slučajni kontakt leka sa kožom ili sluzokožom. Zahvaćeno područje dobro oprati sapunom i vodom. Ako lek
slučajno dospe u oko, oko odmah i izdašno ispirati vodom.

Koristiti Luer-lock kontaktni navoj na svim špricevima i ostaloj opremi. Preporučuju se velike igle sa
otvorom kako bi se minimalizovao pritisak i moguće stvaranje aerosola. Kasnije se takođe može umanjiti
korišćenjem igle sa ventilom.

Neiskorišćeni rastvor leka treba odbaciti. Potrebno je sprovesti odgovarajuće mere opreza kako bi se uklonili
svi predmeti korišćeni za rastvaranje ciklofosfamida. Neiskorišćeni lek ili kontaminirani materijal treba
ukloniti u odgovarajuće kutije za odlaganje visoko rizičnih materijala. Oštre predmete (igle, špriceve, bočice,
itd) treba staviti u odgovarajuće rigidne kontejnere. Osoblje koje se bavi sakupljanjem i odlaganjem ovog
otpada treba da bude o svesno opasnosti. Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa
standardnim procedurama koje se odnose na citotoksične lekove.