Diflucan 2mg/mL rastvor za infuziju

UPUTSTVO ZA LEK

Diflucan

2 mg/mL rastvor za infuziju

flukonazol

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Diflucan i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Diflucan

3.

Kako se primenjuje lek Diflucan

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Diflucan

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Diflucan i čemu je namenjen

Diflucan spada u grupu antigljivičnih lekova za sistemsku primenu. Aktivna supstanca je flukonazol.

Diflucan se primenjuje kod odraslih za lečenje:

kriptokoknog meningitisa - gljivične infekcije mozga

kokcidioidomikoze – oboljenja pluća i bronhija
invazivne kandidijaze (infekcije koje izaziva Candida)
kandidijaze sluznice uključujući orofaringealnu kandidijazu (infekcije koja zahvata unutrašnjost usta

i grla), ezofagealnu kandidijazu (zahvata jednjak), kandiduriju (prisustvo Candida-e u mokraći) i
hroničnu kandidijazu koja se javlja na prelazu kože u sluzokožu na telesnim otvorima

hronične oralne atrofične kandidijaze (rane izazvane zubnom protezom) ukoliko higijena usne duplje

i lokalna terapija ne daju rezultate.

Diflucan se primenjuje kod odraslih za sprečavanje (profilaksu):

ponovne pojave kriptokoknog meningitisa kod pacijenata sa visokim rizikom od ponavljanja.
ponovne pojave orofaringealne ili ezofagealne kandidijaze kod pacijenata zaraženih HIV-om koji

imaju visok rizik od ponovne pojave bolesti.

infekcije koje izaziva Candida kod pacijenata sa produženom neutropenijom (smanjenim brojem

jedne vrste belih krvnih zrnaca, kao što su pacijenti sa malignim oboljenjima krvi koji su na
hemioterapiji ili pacijenata koji su imali transplantaciju matičnih ćelija).

Diflucan se primenjuje kod novorođenčadi rođenih u terminu, odojčadi, dece i adolescenata uzrasta od 0 do
17 godina:

za lečenje kandidijaze sluznice usta i grla, invazivne kandidijaze, kriptokoknog meningitisa i

sprečavanje ponovne pojave infekcija koje izaziva Candida, ukoliko je imunski sistem oslabljen i ne
funkcioniše kako treba.

kao terapija održavanja u sprečavanju ponovne pojave kriptokoknog meningitisa kod dece sa

visokim rizikom od ponovne pojave infekcije.

Terapija se može započeti pre nego što rezultati kulture i drugih laboratorijskih ispitavanja budu poznati, ali,
kada ovi rezultati postanu dostupni, antiinfektivna terapija se mora uskladiti sa dobijenim rezultatima.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi antigljivičnih lekova.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Diflucan

Lek Diflucan ne smete primati:

ako ste alergični (preosetljivi) na flukonazol ili na druge antigljivične lekove ili na bilo koju od

pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ovi simtomi uključuju: svrab, crvenilo kože ili
otežano disanje.

ako uzimate astemizol, terfenadin (antihistaminske lekove protiv alergija)
ako uzimate cisaprid (koristi se za lečenje želudačnih tegoba)

ako uzimate pimozid (koristi se za lečenje mentalnih bolesti)
ako uzimate hinidin (koristi se za lečenje srčanih aritimija)

ako uzimate eritromicin (antibiotik za lečenje infekcije)
ako uzimate amjodaron (koristi se za lečenje neujednačenih otkucaja srca – aritimija)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primate lek Diflucan:

ako imate problema sa jetrom ili bubrezima
ako imate oboljenje srca, uključujući probleme sa srčanim ritmom

ako imate izmenjene nivoe kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma u krvi
ako se razviju teške reakcije na koži (svrab, crvenilo kože ili otežano disanje)

ako se razviju znaci insuficijencije nadbubrežnih žlezda; stanje u kojem nadbubrežne žlezde ne luče

odgovarajuću količinu određenih steroidnih hormona, kao što je kortizol (hroničan ili dugotrajan umor,
mišićna slabost, gubitak apetita, smanjenje telesne mase, abdominalni bol).

Diflucan ne treba primenjivati u terapiji površinskog gljivičnog oboljenja kose (tinea capitis) kod dece.

Lek Diflucan se ne može preporučiti za lečenje kriptokokoze na drugim mestima (npr. plućna i kožna
kriptokokoza), kao ni u terapiji drugih formi endemskih mikoza.

Drugi lekovi i Diflucan

Obavestite Vašeg lekara odmah ukoliko uzimate astemizol, terfenadin (antihistaminici za lečenje alergija),
cisaprid (za lečenje želudačnih tegoba), pimozid (za lečenje mentalnih bolesti) ili hinidin (za lečenje srčanih
aritmija) ili eritromicin (antibiotik za lečenje infekcije) ili amjodaron (koristi se za lečenje neujednačenih
otkucaja srca – aritmija), pošto se navedeni lekovi ne smeju uzimati istovremeno sa lekom Diflucan (videti
odeljak “Lek Diflucan ne smete primati”).

Neki lekovi menjaju dejstvo leka Diflucan. Recite Vašem lekaru, ako uzimate neki od dole navedenih
lekova:

rifampicin ili rifabutin (antibiotici za lečenje infekcija)
alfentanil, fentanil (anestetici)

amitriptilin, nortriptilin (za lečenje depresije)
amfotericin B, vorikonazol (antigljivični lekovi)
lekovi za razređivanje krvi koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka (varfarin ili slični lekovi)

benzodiazepini (midazolam, triazolam ili slični lekovi) koji se koriste u terapiji nesanice i

anksioznosti (uznemirenosti)

karbamazepin, fenitoin (koriste se za lečenje epilepsije)

nifedipin, isradipin, amlodipin, felodipin i losartan (za lečenje hipertenzije - visokog krvnog pritiska)
ciklosporin, everolimus, sirolimus ili takrolimus (za sprečavanje odbacivanja transplantiranog

organa)

ciklofosfamid, vinka alkaloidi (vinkristin, vinblastin ili slični lekovi) koji se koriste za lečenje

karcinoma (raka)

halofantrin (koristi se za lečenje malarije)
statini (atorvastatin, simvastatin, fluvastatin ili slični lekovi) koji se koriste za snižavanje visokog

nivoa holesterola

metadon (protiv bolova)
celekoksib, flurbiprofen, naproksen, ibuprofen, lornoksikam, meloksikam, diklofenak (nesteroidni

antiinflamatorni lekovi – NSAIL)

oralni kontraceptivi
prednizon (steroid)

zidovudin (takođe nazvan i AZT); sakvinavir (koriste se za lečenje HIV-a)
lekovi za terapiju šećerne bolesti kao što su hlorpropamid, glibenklamid, glipizid ili tolbutamid
teofilin (koristi se za kontrolu astme)

vitamin A (dodatak ishrani)
ivakaftor (koristi se za lečenje cistične fibroze)

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Trudnoća i dojenje

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre nego što počnete da primate ovaj lek, ukoliko ste trudni ili
dojite, ukoliko mislite da ste trudni ili pokušavate da zatrudnite.

Ne treba da primate lek Diflucan ukoliko ste trudni, osim ako Vam je lekar rekao suprotno.

Možete nastaviti da dojite nakon unosa pojedinačne doze leka Diflucan od 200 mg.
Ne treba da nastavite sa dojenjem ukoliko uzimate ponovljenu dozu leka Diflucan.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama treba imati na umu da se povremeno mogu javiti
vrtoglavica ili konvulzije.

Lek Diflucan sadrži natrijum

Diflucan rastvor za infuziju sadrži 0,154 mmol natrijuma po mL. Savetuje se poseban oprez prilikom
primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

3. Kako se primenjuje lek Diflucan

Diflucan će Vam dati lekar ili medicinska sestra putem infuzije u venu. Lek Diflucan je dostupan u obliku
rastvora i nije potrebno dodatno razblaživanje. Detaljnije informacije namenjene medicinskom osoblju
navedene su na kraju ovog uputstva.

Preporučene doze leka Diflucan za lečenje različitih infekcija date su u sledećoj tabeli. Proverite sa Vašim
lekarom ili medicinskom sestrom ukoliko niste sigurni zašto Vam je propisan lek Diflucan.

Odrasli

Indikacija

Doza

Za lečenje kriptokoknog meningitisa

400 mg prvog dana a zatim 200 mg do 400 mg
jednom dnevno tokom 6 do 8 nedelja, ili duže
ukoliko je potrebno. Ponekad se doze povećavaju
do 800 mg.

Za sprečavanje ponovne pojave kriptokoknog
meningitisa

200 mg jednom dnevno sve dok Vam lekar kaže da
prekinete terapiju

Za lečenje kokcidioidomikoze

200 mg do 400 mg jednom dnevno od 11 meseci do
24 meseca, ili duže ukoliko je potrebno. Ponekad se
doze povećavaju do 800 mg

Za lečenje unutrašnjih gljivičnih infekcija čiji je
uzročnik Candida

800 mg prvog dana a zatim 400 mg jednom dnevno
sve dok Vam lekar kaže da prekinete terapiju

Za lečenje infekcija sluznica koje zahvataju
unutrašnjost usta, grla i rane izazvane zubnom
protezom

200 mg do 400 mg prvog dana a zatim 100 mg do
200 mg sve dok Vam lekar kaže da prekinete
terapiju

Za lečenje gljivičnog oboljenja sluznica – doza
zavisi od lokalizacije infekcije

50 mg do 400 mg jednom dnevno tokom 7 do 30
dana sve dok Vam lekar kaže da prekinete terapiju

Za sprečavanje infekcija sluznica koje zahvataju
unutrašnjost usta, grla

100 mg do 200 mg jednom dnevno, ili 200 mg
3 puta nedeljno, dok ste pod rizikom da dobijete
infekciju

Za sprečavanje infekcije koju izaziva Candida
(ukoliko je imunski sistem oslabljen i ne
funkcioniše kako treba)

200 mg do 400 mg jednom dnevno dok ste pod
rizikom da dobijete infekciju

Adolescenti uzrasta od 12 do 17 godina
Pridržavajte se doze koju Vam je propisao lekar (lekar Vam može propisati doze koje se primenjuju kod
odraslih ili doze koje se primenjuju kod dece).

Deca uzrasta do 11 godina
Maksimalna doza kod dece je 400 mg dnevno.

Doziranje se određuje u odnosu na telesnu masu deteta u kilogramima.

Indikacija

Dnevna doza

Gljivične infekcije sluznica i grla čiji je uzročnik
Candida – doza i trajanje zavise od težine infekcije
i lokalizacije infekcije

3 mg po kg telesne mase (6 mg po kg telesne mase
može biti dato prvog dana)

Kriptokokni meningitis ili unutrašnje gljivične
infekcije čiji je uzročnik Candida

6 mg do 12 mg po kg telesne mase

Za sprečavanje infekcije kod dece čiji je uzročnik
Candida (ukoliko njihov imunski sistem ne
funkcioniše kako treba)

3 mg do 12 mg po kg telesne mase

Upotreba kod dece uzrasta od 0 do 4 nedelje
Upotreba kod dece uzrasta od 3 do 4 nedelje:
Ista doza kao što je navedeno gore, ali primenjena jednom u dva dana. Maksimalna doza iznosi 12 mg po kg
telesne mase na svakih 48 sati.

Upotreba kod dece mlađe od 2 nedelje:
Ista doza kao što je navedeno gore, ali primenjena jednom u tri dana. Maksimalna doza iznosi 12 mg po kg
telesne mase na svakih 72 sati.

Upotreba kod starijih pacijenata
Primenjuje se uobičajena doza za odrasle, osim ukoliko pacijent ima poremećaj funkcije bubrega.

Upotreba kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega
Vaš lekar će prilagoditi dozu u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega.

Ako ste primili više leka Diflucan nego što treba

Ukoliko se brinete da ste primili veću dozu leka Diflucan nego što bi trebalo, odmah recite Vašem lekaru ili
medicinskoj sestri. Simptomi mogućeg predoziranja mogu biti halucinacije i paranoidno ponašanje (kada
čujete, osećate i umišljate stvari koje nisu realne).

Ako ste zaboravili da primite lek Diflucan

Pošto ćete ovaj lek dobijati pod strogim medicinskim nadzorom, malo je verovatno da će neka doza biti
izostavljena. Recite Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko mislite da je doza zaboravljena.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod malog broja pacijenata mogu se razviti alergijske reakcije, iako su ozbiljne alergijske reakcije retke.
Ukoliko se kod Vas javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se lekaru ili farmaceutu, uključujući i neželjena

dejstva koja nisu navedena u ovom Uputstvu. Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, odmah se
javite Vašem lekaru:

iznenadno sviranje u grudima, teškoće pri disanju ili stezanje u grudima
oticanje očnih kapaka, lica ili usana

svrab po celom telu, crvenilo kože ili pojava crvenih tačkica koje svrbe
kožni osip
teške kožne reakcije kao što je osip sa pojavom plikova (može se pojaviti u ustima i na jeziku).

Lek Diflucan može uticati na jetru. Znaci koji ukazuju na probleme sa jetrom su:

zamor

gubitak apetita
povraćanje
žuta prebojenost kože i beonjača (žutica)

Diflucan može uticati na nadbubrežne žlezde i nivo izlučenih steroidnih hormona. Znaci koji ukazuju na
problem sa nadbubrežnom žlezdom su:

umor

mišićna slabost
gubitak apetita
smanjenje telesne mase

abdominalni bol

Ukoliko se dogodi bilo šta od navedenog, prekinite terapiju lekom Diflucan i odmah obavestite Vašeg
lekara.

Druga neželjena dejstva:
Ukoliko neko od navedenih neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo
koje nije pomenuto u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

glavobolja

nelagodnost u želucu, proliv, mučnina, povraćanje
povećanje vrednosti parametara funkcije jetre u laboratorijskim analizama krvi (porast enzima jetre

alanin aminotransferaze, aspartat aminotransferaze)

povećanje alkalne fosfataze u krvi
osip

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca koji dovodi do bledila kože i može izazvati slabost ili

nedostatak daha)

smanjen apetit
nesanica, pospanost
konvulzije, vrtoglavica, nesvestica, osećaj golicanja, bockanja ili utrnulosti, promene čula ukusa,

vertigo (osećaj vrtenja)

zatvor, otežano varenje, gasovi, suvoća usta
bol u mišićima
otežano oticanje žuči (holestaza), porast bilirubina i žuta prebojenost kože i beonjača (žutica)

koprivnjača, svrab, pojačano znojenje, reakcije na koži koje se javljaju na istom mestu pri ponovljenoj

primeni leka

zamor, opšti osećaj pacijenta da se ne oseća dobro, groznica

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

agranulocitoza (smanjen broj jedne vrste belih krvnih zrnaca koji se nazivaju granulociti), leukopenija

(smanjen broj belih krvnih zrnaca koji se nazivaju leukociti), neutropenija (smanjen broj belih krvnih
zrnaca koji se nazivaju neutrofili), a ova stanja dovode do povećanog rizika od infekcije;
trombocitopenija (smanjen broj krvnih pločica, trombocita, koje pomažu u sprečavanju krvarenja)

promene hemijskih parametara u krvi (visok nivo holesterola, masti)
drhtavica

smanjena koncentracija kalijuma u krvi
promene na elektrokardiogramu (EKG), promena brzine otkucaja srca ili srčanog ritma
insuficijencija (slabost) jetre, zapaljenje jetre i drugi poremećaji jetre
alergijske reakcije (ponekad teške), uključujući široko rasprostranjeni osip sa plikovima i ljuštenjem

kože, ozbiljne kožne reakcije (toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom, akutna
generalizovana egzantemozna pustuloza, eksfolijativni dermatitis), otok lica ili angioedem (praćen
otokom lica, usana ili vrata)

gubitak kose

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Diflucan

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete primati lek Diflucan posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum
isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ne zamrzavati.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i
uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi 2-8

C,

osim ako je razblaženje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj proizvod je za jednokratnu primenu. Jednom otvoren, neiskorišćen rastvor treba odbaciti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Diflucan

Aktivna supstanca je flukonazol. Jedan mililitar rastvora za infuziju sadrži 2 mg flukonazola.

Pomoćne supstance: natrijum-hlorid, voda za injekcije i natrijum-hidroksid (za podešavanje pH).

Kako izgleda lek Diflucan i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor bez vidljivih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje: bočica od bezbojnog stakla tipa I, sa zatvaračem od halobutil gume, aluminijumskom
zaštitnom kapicom i flip-off poklopcem od polipropilena.

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija u koju je spakovana jedna bočica sa 100 mL rastvora i
Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: PREDSTAVNIŠTVO PFIZER H.C.P. CORPORATION, BEOGRAD, Trešnjinog cveta
1/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač: FAREVA AMBOISE, Zone Industrielle, 29 Route des Industries, Poce Sur Cisse, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2017.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02291-16-001 od 30.01.2017.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije
Diflucan je indikovan za lečenje sledećih gljivičnih infekcija (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Diflucan je indikovan kod odraslih za lečenje:

Kriptokoknog meningitisa (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)
Kokcidioidomikoze (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)
Invazivne kandidijaze
Mukozne kandidijaze, uključujući orofaringealnu, ezofagealnu kandidijazu, kandiduriju i hroničnu

mukokutanu kandidijazu

Hronične oralne atrofične kandidijaze (zapaljenje zbog korišćenja zubne proteze) ukoliko oralna

higijena ili lokalna terapija ne pokazuju efikasnost

Diflucan je indikovan kod odraslih za profilaksu:

Ponovne pojave kriptokoknog meningitisa kod pacijenata sa visokim rizikom od recidiva
Ponovne pojave orofaringealne ili ezofagealne kandidijaze kod pacijenata zaraženih HIV-om koji

imaju visok rizik od pojave relapsa

Profilaksu infekcija kandidom kod pacijenata sa produženom neutropenijom (kao što su pacijenti sa

hematološkim malignitetima koji su na hemioterapiji ili pacijenti koji su imali transplantaciju
hematopoetskih matičnih ćelija (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka)).

Diflucan je indikovan kod novorođenčadi rođenih u terminu, odojčadi, dece i adolescenata uzrasta od 0 do
17 godina:

Diflucan se primenjuje za lečenje mukozne kandidijaze (orofaringealne, ezofagealne), invanzivne
kandidijaze, kriptokoknog meningitisa i u profilaksi infekcija kandidom kod imunokompromitovanih
pacijenata. Diflucan se može koristiti kao terapija održavanja u prevenciji relapsa kriptokoknog meningitisa
kod dece pod visokim rizikom od ponovne pojave bolesti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Terapija se može započeti pre nego što rezultati kultura i drugih laboratorijskih ispitivanja budu poznati; ali,
kada ovi rezultati postanu dostupni, antiinfektivna terapija se mora uskladiti sa dobijenim rezultatima.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za odgovarajuću primenu antigljivičnih lekova.

Doziranje i način primene
Doziranje
Doziranje se zasniva na prirodi i težini gljivične infekcije. Terapija infekcija koje zahtevaju lečenje
ponavljanim dozama treba da se nastavi sve dok klinički parametri ili laboratorijski testovi ne pokažu da se
aktivna gljivična infekcija povukla. Neodgovarajuće trajanje terapije može dovesti do recidiva aktivne
infekcije.

Odrasli

Indikacije

Doziranje

Trajanje terapije

Kriptokokoza

-Terapija
kriptokoknog
meningitisa

Udarna doza: 400 mg
prvog dana
Naredne doze: 200 do
400 mg dnevno

Obično najmanje 6 do 8
nedelja. Kod životno
ugrožavajućih infekcija
dnevna doza može se
povećati na 800 mg

- Terapija održavanja
da bi se sprečio relaps
kriptokoknog
meningitisa kod
pacijenata pod
visokim rizikom od
recidiva

200 mg dnevno

Nije definisana dužina
trajanja terapije sa 200mg
dnevno

Kokcidioidomikoza

200 mg do 400 mg

11 meseci do 24 meseca i
duže, u zavisnosti od
pacijenta. 800 mg dnevno
može se razmatrati kod
nekih infekcija a naročito
kod oboljenja moždanih
ovojnica

Invazivna
kandidijaza

Udarna doza: 800 mg
prvog dana
Naredne doze: 400mg
dnevno

Uglavnom, preporučeno
trajanje terapije za
kandidemiju iznosi 2
nedelje nakon prvog
negativnog rezultata
kulture krvi i povlačenja
znakova i simptoma koji
se mogu pripisati
kandidemiji.

Terapija mukozne
kandidijaze

- Orofaringealna
kandidijaza

Udarna doza: 200 mg
do 400 mg prvog dana
Naredne doze:
100 mg do 200 mg
dnevno

7 do 21 dan (sve dok
orofaringealna
kandidijaza ne bude u
remisiji). Lek se može
primenjivati tokom dužeg
vremenskog perioda kod
pacijenata sa ozbiljno
kompromitovanim
imunitetom

- Ezofagealna
kandidijaza

Udarna doza: 200 mg
do 400 mg prvog dana
Naredne doze: 100 mg
do 200 mg dnevno

14 do 30 dana (sve dok
ezofagealna kandidijaza
ne bude u remisiji). Lek
se može primenjivati
tokom dužeg vremenskog
perioda kod pacijenata sa
ozbiljno
kompromitovanim
imunitetom

- Kandidurija

200 mg do 400 mg
dnevno

7 do 21 dan. Lek se može
primenjivati tokom dužeg
vremenskog perioda kod
pacijenata sa ozbiljno
kompromitovanim
imunitetom

- Hronična atrofična
kandidijaza

50 mg dnevno

14 dana

- Hronična
mukokutana
kandidijaza

50 mg do 100 mg
dnevno

Do 28 dana. Lek se može
primenjivati tokom dužeg
vremenskog perioda u
zavisnosti od težine
infekcije,
kompromitovanog
imunskog sistema i
postojeće infekcije

Prevencija relapsa
mukozne
kandidijaze kod HIV
zaraženih pacijenata
koji imaju visok
rizik od pojave
relapsa

- Orofaringealna
kandidijaza

100 mg do 200 mg
dnevno ili 200 mg tri
puta nedeljno

Nije definisana dužina
trajanja terapije kod
pacijenata sa hroničnom
imunosupresijom

- Ezofagealna
kandidijaza

100 mg do 200 mg
dnevno ili 200 mg tri
puta nedeljno

Nije definisana dužina
trajanja terapije kod
pacijenata sa hroničnom
imunosupresijom

Profilaksa infekcije
kandidom

200 mg do 400 mg

Terapiju treba započeti
nekoliko dana pre
očekivanog nastanka
neutropenije i nastaviti je
još 7 dana nakon
oporavka od neutropenije,
nakon što broj neutrofila
premaši 1000 ćelija po mm

Posebne populacije

Stariji pacijenti
Doziranje treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega (videti ”Oštećenje funkcije bubrega”).

Oštećenje funkcije bubrega
Diflucan se pretežno izlučuje urinom u nepromenjenom obliku. U terapiji pojedinačnom dozom leka nije
potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući pedijatrijsku
populaciju) koji treba da prime ponovljene doze flukonazola, potrebno je primeniti početnu dozu od 50 mg
do 400 mg na osnovu preporučene dnevne doze za indikaciju. Nakon ove početne udarne doze, dnevna doza
(u skladu sa indikacijom) treba da bude zasnovana na sledećoj tabeli:

Pacijenti koji su redovno na dijalizi treba da prime 100% preporučene doze nakon svake dijalize; danima
kada nisu na dijalizi, pacijenti treba da prime dozu koja je u skladu sa njihovim klirensom kreatinina.

Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre dostupni su ograničeni podaci, i stoga je flukonazol potrebno
primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre (videti odeljke Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).

Pedijatrijska populacija

U pedijatrijskoj populaciji ne sme se premašiti maksimalna doza od 400 mg dnevno.

Kao i kod sličnih infekcija kod odraslih, trajanje terapije se zasniva na kliničkom i mikološkom odgovoru.
Lek Diflucan se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza.

Za pedijatrijske pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega videti doziranje pod ”Oštećenje funkcije
bubrega”. Farmakokinetika flukonazola nije ispitivana u pedijatrijskoj populaciji sa insuficijencijom bubrega
(za upotrebu kod novorođenčadi rođene u terminu, kod koje se često javlja primarna nezrelost bubrega videti
niže u odeljku “novorođenčad rođena u terminu”).

Odojčad i deca (uzrasta od 28 dana do 11 godina):

Indikacija

Doziranje

Preporuke

- Mukozna kandidijaza

Početna doza: 6 mg/kg
Naredne doze: 3 mg/kg
dnevno

Početna doza može biti
primenjena prvog dana da bi
se brže postigle koncentracije
u stanju ravnoteže (engl.
steady state)

- Invazivna kandidijaza
- Kriptokokni meningitis

Doza: 6-12 mg/kg dnevno

U zavisnosti od težine
oboljenja

- Terapija održavanja da bi se
sprečio relaps kriptokoknog
meningitisa kod dece sa
visokim rizikom od recidiva

Doza: 6 mg/kg dnevno

U zavisnosti od težine
oboljenja

- Profilaksa Candida infekcije
kod imunokompromitovanih
pacijenata

Doza: 3 do 12 mg/kg dnevno

U zavisnosti od obima i
trajanja indukovane
neutropenije (videti doziranje
za odrasle)

Klirens kreatinina (mL/min)

Procenat preporučene doze

>50

100%

≤50 (bez dijalize)

50%

Redovna dijaliza

100% nakon svake dijalize

Adolescenti (uzrast od 12 do 17 godina):

U zavisnosti od telesne mase i razvoja puberteta, lekar koji propisuje lek trebalo bi da proceni koje doziranje
(za odrasle ili decu) najviše odgovara. Klinički podaci ukazuju da deca imaju veći klirens flukonazola od
onog zabeleženog kod odraslih. Doza od 100, 200 i 400 mg kod odraslih odgovara dozi od 3, 6 i 12 mg/kg
kod dece da bi se dobila uporediva sistemska izloženost.

Novorođenčad rođena u terminu (0 do 27 dana):
Novorođenčad sporo izlučuju flukonazol. Postoji malo farmakokinetičkih podataka u prilog ovom doziranju
kod novorođenčadi rođene u terminu (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Starosna grupa

Doziranje

Preporuke

Novorođenčad rođena u
terminu (0 do 14 dana)

Istu dozu u mg/kg kao za
odojčad i decu treba primeniti
na svaka 72 časa

Ne sme se premašiti
maksimalna doza od 12 mg/kg
na svaka 72 časa

Novorođenčad rođena u
terminu (od 15 do 27 dana)

Istu dozu u mg/kg kao za
odojčad i decu treba primeniti
na svakih 48 časova

Ne sme se premašiti
maksimalna doza od 12 mg/kg
na svakih 48 časova

Način primene
Diflucan se može primenjivati oralno ili intravenskom infuzijom, a način primene zavisi od kliničkog stanja
pacijenta. Prilikom prelaska sa intravenskog na oralni način primene, ili obrnuto, nema potrebe za promenom
dnevne doze.

Intravensku infuziju treba primenjivati brzinom koja ne prelazi 10 mL/min. Flukonazol je rastvoren u 0,9%
natrijum-hloridu, tako da svakih 200 mg (bočica od 100 mL) sadrži po 15 mmol Na

+

i 15 mmol Cl

. Pošto

rastvor flukonazola sadrži so, kod pacijenata kod kojih je ograničen unos natrijuma ili tečnosti, treba voditi
računa o brzini primene infuzije.

Za uputstvo za rukovanje, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti
nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge supstance iz grupe azola ili na bilo koju od pomoćnih supstanci
navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Istovremena primena terfenadina kontraindikovana je kod pacijenata koji primaju Diflucan u ponovljenim
dozama od 400 mg dnevno ili višim, zasnovano na rezultatima studije interakcija pri ponovljenom doziranju.
Istovremena primena drugih lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval i koji se metabolišu
putem citohroma P450 (CYP) 3A4, kao što su cisaprid, astemizol, pimozid, hinidin, amjodaron i eritromicin,
kontraindikovana je kod pacijenata koji primaju flukonazol (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Tinea capitis
Flukonazol je ispitivan u terapiji tinea capitis kod dece. Pokazano je da nije superioran u poređenju sa
grizeofulvinom, dok je ukupni procenat uspešnosti iznosio manje od 20%. Stoga, Diflucan ne treba
primenjivati u lečenju tinea capitis.

Kriptokokoza
Dokazi za efikasnost flukonazola u terapiji kriptokokoze druge lokalizacije (npr. plućna i kožna
kriptokokoza) su ograničeni, zbog čega se ne mogu dati preporuke o doziranju.

Duboke endemske mikoze
Dokazi za efikasnost flukonazola u terapiji drugih oblika endemske mikoze, kao što su
parakokcidioidomikoza, limfokutana sporotrihoza i histoplazmoza su ograničeni, što sprečava davanje
specifičnih preporuka za doziranje.

Renalni sistem
Diflucan treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (videti odeljak
Doziranje i način primene).

Insuficijencija nadbubrežnih žlezda
Poznato je da primena ketokonazola dovodi do insuficijencije nadbubrežnih žlezda, i iako se retko javlja,
može biti primenjljivo i na flukonazol. Insuficijencija nadbubrežnih žlezda, koja se javlja prilikom
istovremene primene flukonazola i prednizona opisana je u odeljku Interakcije sa drugim lekovima i druge
vrste interakcija u podnaslovu „Uticaj flukonazola na druge lekove“.

Hepatobilijarni sistem
Diflucan treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre.

Diflucan se dovodi u vezu sa retkim slučajevima teške hepatotoksičnosti uključujući i slučajeve sa smrtnim
ishodom, prvenstveno kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjima. Nema jasnih dokaza da je
hepatotoksičnost flukonazola uslovljena ukupnom dnevnom dozom, trajanjem terapije, polom ili starošću
pacijenata. Hepatotoksičnost flukonazola je obično reverzibilna po prekidu terapije.

Pacijente kod kojih dođe do poremećaja funkcionalnih testova jetre tokom terapije flukonazolom treba pratiti
da bi se prepoznao razvoj težeg oštećenja jetre.

Pacijente treba upoznati sa simptomima koji ukazuju na ozbiljan uticaj leka na jetru (značajna astenija,
anoreksija, dugotrajna mučnina, povraćanje i žutica). Terapiju flukonazolom treba odmah obustaviti, a
pacijent treba da se javi lekaru.

Kardiovaskularni sistem
Neki azoli, uključujući i flukonazol, dovedeni su u vezu sa produžetkom QT intervala na
elektrokardiogramu. Tokom postmarketinškog praćenja zabeleženi su veoma retki slučajevi produženja QT
intervala i torsades de pointes kod pacijenata koji su primali Diflucan. Ovi slučajevi uključivali su pacijente
sa višestrukim faktorima rizika, kao što je strukturno oboljenje srca, poremećaj elektrolita i istovremena
terapija, koji su mogli doprineti pojavi ovih promena.

Diflucan treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa predispozicijom aritmijskih stanja. Istovremena
primena drugih lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval i koji se metabolišu putem citohroma
P450 (CYP) 3A4 je kontraindikovana (videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i
druge vrste interakcija).

Halofantrin
Pokazano je da halofantrin produžava QTc interval u preporučenoj terapijskoj dozi, a supstrat je CYP3A4.
Stoga, ne preporučuje se istovremena primena flukonazola i halofantrina (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Dermatološke reakcije
Pacijenti su retko razvijali eksfolijativne reakcije kože, kao što je Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična
epidermalna nekroliza tokom terapije flukonazolom. Pacijenti oboleli od AIDS-a imaju pojačanu sklonost ka
razvoju teških kožnih reakcija na mnoge lekove. Ako se osip koji bi se mogao pripisati flukonazolu razvije
kod pacijenta sa površinskom gljivičnom infekcijom, treba prekinuti dalju terapiju ovim lekom. Ako
pacijenti sa invazivnom/sistemskom gljivičnom infekcijom razviju osip, treba ih pažljivo pratiti i prekinuti
terapiju flukonazolom u slučaju pojave bulozne lezije ili eritema multiforme.

Preosetljivost
U retkim slučajevima prijavljena je anafilaksa (videti odeljak Kontraindikacije).

Citohrom P450
Flukonazol je snažan inhibitor CYP2C9 i umereni inhibitor CYP3A4. Flukonazol je takođe inhibitor
CYP2C19. Potrebno je pratiti pacijente lečene lekom Diflucan, koji su istovremeno lečeni lekovima sa
malom terapijskom širinom, a koji se metabolišu putem CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Terfenadin
Potrebno je pažljivo pratiti istovremenu primenu flukonazola u dozama nižim od 400 mg dnevno sa
terfenadinom (videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži 0,154 mmol natrijuma po mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata
koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Kontraindikovana je istovremena primena sledećih lekova:

Cisaprid: postoje izveštaji o kardiološkim događajima, uključujući torsades de pointes kod pacijenata koji su
istovremeno primali flukonazol i cisaprid. Kontrolisano ispitivanje je otkrilo da su istovremeno primenjeni
flukonazol u dozi od 200 mg jednom dnevno i cisaprid u dozi od 20 mg četiri puta dnevno doveli do
značajnog povećanja koncentracije cisaprida u plazmi i produženja QTc intervala. Istovremena terapija
cisapridom i flukonazolom je kontraindikovana (videti odeljak Kontraindikacije).

Terfenadin: ispitivanja interakcija sprovedena su zbog pojave ozbiljnih srčanih aritmija koje su posledica
produženja QTc intervala kod pacijenata koji su primali antigljivične lekove iz grupe azola zajedno sa
terfenadinom. Jedno ispitivanje flukonazola primenjenog u dozi od 200 mg dnevno nije pokazalo produženje
QTc intervala. Drugo ispitivanje sa dnevnim dozama flukonazola od 400 mg i 800 mg pokazalo je da
flukonazol primenjen u dozi od 400 mg dnevno ili većoj značajno povećava koncentracije terfenadina u
plazmi, kada se primene istovremeno. Kontraindikovana je kombinovana primena flukonazola u dozama od
400 mg i većim sa terfenadinom (videti odeljak Kontraindikacije). Istovremenu primenu flukonazola u
dozama manjim od 400 mg dnevno sa terfenadinom potrebno je pažljivo pratiti.

Astemizol: istovremena primena flukonazola i astemizola može smanjiti klirens astemizola. Kao rezultat
toga, povećane koncentracije astemizola u plazmi mogu dovesti do produženja QT intervala i retko do
pojave torsades de pointes. Kontaindikovana je istovremena primena flukonazola i astemizola (videti odeljak
Kontraindikacije).

Pimozid: iako nije ispitivano in vitro ili in vivo, istovremena primena flukonazola i pimozida može dovesti
do inhibicije metabolizma pimozida. Povećanje koncentracije pimozida u plazmi može dovesti do
produženja QT intervala i retko do pojave torsades de pointes. Kontaindikovana je istovremena primena
flukonazola i pimozida (videti odeljak Kontraindikacije).

Hinidin: iako nije ispitivano in vitro ili in vivo, istovremena primena flukonazola i hinidina može dovesti do
inhibicije metabolizma hinidina. Primena hinidina povezana je sa produženjem QT intervala i retko sa
pojavom torsades de pointes. Kontraindikovana je istovremena primena flukonazola i hinidina (videti
odeljak Kontraindikacije).

Eritromicin: istovremena primena flukonazola i eritromicina ima potencijal da poveća rizik od
kardiotoksičnosti (produženje QT intervala, torsades de pointes) i posledično da dovede iznenadne srčane
smrti. Kontaindikovana je istovremena primena flukonazola i eritromicina (videti odeljak Kontraindikacije).

Amjodaron: istovremena primena flukonazola i amjodarona može dovesti do inhibicije metabolizma
amjodarona. Primena amjodarona povezana je sa produženjem QT intervala. Kontaindikovana je
istovremena primena flukonazola i amjodarona (videti odeljak Kontraindikacije).

Istovremena primena sledećih lekova se ne preporučuje:

Halofantrin: flukonazol može povećati koncentraciju halofantrina u plazmi usled inhibitornog efekta na CYP
3A4. Istovremena primena flukonazola i halofantrina ima potencijal da poveća rizik od kardiotoksičnosti
(produženi QT interval, torsades de pointes) i posledično da dovede do iznenadne srčane smrti. Ovu
kombinaciju treba izbegavati (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Istovremena primena sledećih lekova zahteva oprez i prilagođavanje doze:

Uticaj drugih lekova na flukonazol

Rifampicin: istovremena primena flukonazola i rifampicina dovela je do smanjenja PIK od 25% i 20%
kraćeg poluvremena eliminacije flukonazola. Kod pacijenata koji istovremeno primaju rifampicin potrebno
je razmotriti povećanje doze flukonazola.

Ispitivanja interakcija pokazala su da kada se flukonazol primenjuje oralno istovremeno sa hranom,
cimetidinom, antacidima ili nakon totalnog zračenja tela radi transplantacije koštane srži, ne dolazi do
klinički značajnog smanjenja resorpcije flukonazola.

Hidrohlortiazid: u studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca koji su uzimali flukonazol,
istovremena primena ponovljenih doza hidrohlortiazida, dovela je do povećanja koncentracije flukonazola u
plazmi za 40 %. Ovakav uticaj ne zahteva promenu režima doziranja flukonazola kod osoba koje
istovremeno koriste diuretike.

Uticaj flukonazola na druge lekove

Flukonazol je snažan inhibitor citohrom P450 (CYP) izoenzima 2C9 i umeren inhibitor CYP3A4. Takođe,
flukonazol je inhibitor izoenzima CYP2C19. Pored dole navedenih zabeleženih/dokumentovanih interakcija,
postoji rizik od povećanja koncentracija u plazmi drugih supstanci koje se metabolišu putem CYP2C9,
CYP2C19 i CYP3A4, ukoliko se primene istovremeno sa flukonazolom. Stoga, ove kombinacije potrebno je
primenjivati sa oprezom, a pacijente pažljivo pratiti. Zbog dugog poluvremena eliminacije flukonazola,
efekat flukonazola na inhibiciju enzima traje 4-5 dana nakon prekida terapije flukonazolom (videti odeljak
Kontraindikacije).

Alfentanil: tokom istovremene primene flukonazola (400 mg) i intravenskog alfentanila (20 mikrograma/kg)
kod zdravih dobrovoljaca, PIK

alfentanila povećala se 2 puta, verovatno zbog inhibicije CYP3A4.

Prilagođavanje doze alfentanila može biti potrebno.

Amitriptilin, nortriptilin: flukonazol pojačava dejstvo amitriptilina i nortriptilina. Koncentracije 5-
nortriptilina i/ili S-amitriptilina treba izmeriti na početku kombinovane terapije i nakon jedne nedelje.
Ukoliko je potrebno, dozu amitriptilina/nortriptilina treba prilagoditi.

Amfotericin B: istovremena primena flukonazola i amfotericina B kod inficiranih normalnih i
imunosuprimiranih miševa dala je sledeće rezulate: mali aditivni antigljivični efekat kod sistemske infekcije
sa C. albicans, bez interakcije kod intrakranijalne infekcije sa Cryptococcus neoformans, i antagonizam ova
dva leka kod sistemske infekcije sa Aspergillus fumigatus. Klinički značaj rezultata dobijenih u ovim
ispitivanjima nije poznat.

Antikoagulansi: tokom postmarketinškog iskustva, kao i kod ostalih azola koji deluju antifungalno,
zabeležene su epizode krvarenja (modrice, epistaksa, gastrointestinalno krvarenje, hematurija i melena), sa
produžetkom protrombinskog vremena kod pacijenata koji primaju flukonazol istovremeno sa varfarinom.
Protrombinsko vreme bilo je produženo do 2 puta tokom istovremene primene flukonazola i varfarina,

verovatno zbog inhibicije metabolizma varfarina putem CYP2C9. Treba pažljivo pratiti protrombinsko
vreme kod pacijenata koji primaju kumarinske ili indandionske antikoagulanse. Ponekad može biti potrebno
prilagođavanje doze antikoagulansa.

Benzodiazepini (kratkog dejstva), tj. midazolam, triazolam: nakon oralne primene midazolama, flukonazol je
doveo do znatnog povećanja koncentracije midazolama i njegovog psihomotornog dejstva. Istovremena
oralna primena 200 mg flukonazola i 7,5 mg midazolama dovela je do povećanja PIK midazolama za 3,7
puta i poluvremena eliminacije za 2,2 puta. Flukonazol u dozi od 200 mg dnevno, primenjen istovremeno sa
0,25 mg triazolama, oralno, povećao je PIK triazolama za 4,4 puta, a poluvreme eliminacije za 2,3 puta.
Potencirani i produženi efekti triazolama zabeleženi su prilikom istovremene terapije flukonazolom. Ako je
neophodna istovremena terapija benzodiazepinima kod pacijenata koji primaju flukonazol, treba razmisliti o
smanjenju doze benzodiazepina, a pacijente treba pratiti.

Karbamazepin: flukonazol inhibira metabolizam karbamazepina i zabeleženo je povećanje koncentracije
karbamazepina u serumu od 30%. Postoji rizik od razvoja toksičnosti karbamazepina. Prilagođavanje doze
karbamazepina može biti potrebno u zavisnosti od izmerene koncentracije/efekta leka.

Blokatori kalcijumskih kanala: određeni antagonisti kalcijumskih kanala (nifedipin, isradipin, amlodipin,
verapamil i felodipin) metabolišu se putem CYP3A4. Flukonazol ima potencijal da dovede do povećanja
sistemske izloženosti antagonistima kalcijumskih kanala. Preporučuje se često praćenje u cilju otkrivanja
neželjenih događaja.

Celekoksib: tokom istovremene terapije flukonazolom (200 mg dnevno) i celekoksibom (200 mg), C

max

celekoksiba se povećala za 68%, a vrednost PIK za 134%. Kada se kombinuje sa flukonazolom, može biti
potrebno smanjenje doze celekoksiba za polovinu.

Ciklofosfamid: kombinovana terapija ciklofosfamidom i flukonazolom dovodi do povećanja bilirubina i
kreatinina u serumu. Ova kombinacija može se primenjivati uz pojačan oprez zbog rizika od povećanja
bilirubina i kreatinina u serumu.

Fentanil: zabeležen je jedan smrtni slučaj intoksikacije fentanilom usled moguće interakcije između fentanila
i flukonazola. Pored toga, pokazano je kod zdravih dobrovoljaca da flukonazol značajno odlaže eliminaciju
fentanila. Povećana koncentracija fentanila može dovesti do depresije disanja. Pacijente je potrebno pažljivo
pratiti zbog potencijalnog rizika od depresije disanja. Prilagođavanje doze fentanila može biti potrebno.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze: rizik od miopatije i rabdomiolize raste kada se flukonazol primenjuje sa
inhibitorima HMG-CoA reduktaze koji se metabolišu putem CYP3A4, kao što su atorvastatin i simvastatin,
ili putem CYP2C9, kao što je fluvastatin. Ukoliko je istovremena terapija neophodna, pacijenta treba pratiti u
cilju otkrivanja simptoma miopatije i rabdomiolize i treba pratiti nivo kreatin kinaze. Primenu inhibitora
HMG-CoA reduktaze treba prekinuti ukoliko je zabeleženo značajno povećanje vrednosti kreatin kinaze ili
ukoliko je miopatija/rabdomioliza dijagnostikovana ili se sumnja na nju.

Imunosupresivi (tj. ciklosporin, everolimus, sirolimus i takrolimus):

Ciklosporin: flukonazol značajno povećava koncentraciju i PIK ciklosporina. Tokom istovremene primene
flukonazola u dozi od 200 mg dnevno i ciklosporina (2,7 mg/kg/dnevno), zabeleženo je povećanje PIK
ciklosporina od 1,8 puta. Ova kombinacija može se primenjivati uz smanjenje doze ciklosporina, u zavisnosti
od koncentracije ciklosporina.

Everolimus: iako nije ispitivano in vivo ili in vitro, flukonazol može dovesti do povećanja koncentracije
everolimusa u serumu putem inhibicije CYP3A4.

Sirolimus: flukonazol povećava koncentracije sirolimusa u plazmi, pretpostavlja se zbog inhibicije
metabolizma sirolimusa putem CYP3A4 i P-glikoproteina. Ova kombinacija može se primenjivati uz
prilagođavanje doze sirolimusa, u zavisnosti od efekta/izmerene koncentracije.

Takrolimus: flukonazol može povećati koncentracije oralno primenjenog takrolimusa u serumu do 5 puta,
zbog inhibicije metabolizma takrolimusa putem CYP3A4 u crevima. Kada je takrolimus primenjen
intravenski, nisu zabeležene značajne farmakokinetičke promene. Povećanje koncentracije takrolimusa
povezano je sa slučajevima nefrotoksičnosti. Dozu oralno primenjenog takrolimusa potrebno je smanjiti u
zavisnosti od njegove koncentracije.

Losartan: flukonazol inhibira metabolizam losartana do njegovog aktivnog metabolita (E-31 74), koji je
odgovoran za veći deo antagonizma angiotenzin II-receptora koji se javlja tokom terapije losartanom.
Potrebno je stalno praćenje krvnog pritiska kod pacijenata.

Metadon: flukonazol može povećati koncentraciju metadona u serumu. Prilagođavanje doze metadona može
biti potrebno.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: C

max

i PIK flurbiprofena povećali su se za 23% odnosno 81%, kada je

flurbiprofen primenjen istovremeno sa flukonazolom, u poređenju sa samostalno primenjenim
flurbiprofenom. Slično tome, C

max

i PIK farmakološki aktivnog izomera [S-(+)-ibuprofena] povećani su za

15% odnosno 82% kada je flukonazol primenjen sa ibuprofenom racematom (400 mg) u poređenju sa
samostalno primenjenim ibuprofenom racematom.

Iako nije posebno ispitivano, flukonazol potencijalno može povećati sistemsku izloženost drugim NSAIL
koji se metabolišu putem CYP2C9 (npr. naproksen, lornoksikam, meloksikam, diklofenak). Preporučuje se
često praćenje u cilju otkrivanja neželjenih događaja i toksičnosti povezanih sa NSAIL. Prilagođavanje doze
NSAIL može biti potrebno.

Fenitoin: flukonazol inhibira metabolizam fenitoina u jetri. Istovremena ponovljena primena 200 mg
flukonazola i 250 mg fenitoina intravenski dovela je do povećanja PIK

fenitoina za 75% i C

min

za 128%.

Prilikom istovremene primene potrebno je pratiti serumsku koncentraciju fenitoina da bi se izbegla
toksičnost fenitoina.

Prednizon: objavljen je izveštaj o slučaju kod jednog pacijenta sa transplantacijom jetre, lečenim
prednizonom, kod koga se javila akutna insuficijencija kore nadbubrežnih žlezda, kada je prekinuta
tromesečna terapija flukonazolom. Pretpostavlja se da je prekid terapije flukonazolom izazvao pojačanu
CYP3A4 aktivnost koja je dovela do povećanja metabolizma prednizona. Potrebno je pažljivo praćenje
pacijenata na dugotrajnoj terapiji flukonazolom i prednizonom, prilikom prekida terapije flukonazolom, zbog
moguće pojave insuficijencije kore nadbubrežnih žlezda.

Rifabutin: flukonazol povećava koncentracije rifabutina u serumu, što dovodi do povećanja PIK rifabutina za
do 80%. Postoje izveštaji o uveitisu kod pacijenata koji su istovremeno primali flukonazol i rifabutin. Kod
kombinovane terapije treba imati u vidu simptome toksičnosti rifabutina.

Sakvinavir: flukonazol povećava PIK sakvinavira za 50% i C

max

za 55%, zbog inhibicije metabolizma

sakvinavira u jetri od strane CYP3A4 i inhibicije P-glikoproteina. Interakcija sa sakvinavirom/ritonavirom
nije ispitivana i možda je treba podrobnije ispitati. Prilagođavanje doze sakvinavira može biti potrebno.

Sulfoniluree: pokazano je da flukonazol produžava poluvreme eliminacije iz seruma istovremeno
primenjenih oralnih sulfonilurea (npr. hlorpropamid, glibenklamid, glipizid, tolbutamid) kod zdravih
dobrovoljaca. Često praćenje nivoa glukoze u krvi i odgovarajuće smanjenje doze sufoniluree preporučuje se
prilikom istovremene primene.

Teofilin: u jednom placebo-kontrolisanom ispitivanju interakcije, davanje 200 mg flukonazola tokom 14
dana dovelo je do 18% smanjenja prosečne brzine eliminacije teofilina iz plazme. Pacijente koji primaju
visoke doze teofilina ili koji su inače izloženi visokom riziku od toksičnosti teofilina treba pratiti ako
istovremeno uzimaju i flukonazol da bi se prepoznali znaci toksičnosti teofilina. Ako se znaci toksičnosti
razviju, terapiju treba podesiti na odgovarajući način.

Vinka alkaloidi: iako nije ispitivano, flukonazol može povećati koncentracije vinka alkaloida u plazmi (npr.
vinkristin i vinblastin) i dovesti do pojave neurotoksičnosti, koja se verovatno javlja zbog inhibitornog efekta
na CYP3A4.

Vitamin A: na osnovu izveštaja o slučaju jednog pacijenta koji je primao kombinovanu terapiju sa all-trans-
retinoinskom kiselinom (kiseli oblik vitamina A) i flukonazolom, došlo je do razvoja neželjenih dejstava
povezanih sa CNS-om, u obliku pseudotumora cerebri, koji je nestao nakon prekida terapije flukonazolom.
Ova kombinacija se može koristiti, ali treba imati u vidu incidenciju neželjenih dejstava povezanih sa CNS-
om.

Vorikonazol: (CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 inhibitor): Istovremena oralna primena vorikonazola (400 mg
na svakih 12 sati tokom 1 dana, a zatim 200 mg na svakih 12 sati tokom 2,5 dana) i oralna primena
flukonazola (400 mg 1. dana, a zatim 200 mg na svaka 24 sata tokom 4 dana) kod 8 zdravih ispitanika
muškog pola dovela je do povećanja C

max

i PIK vorikonazola za prosečno 57% (90% interval pouzdanosti:

20%, 107%) odnosno 79% (90% interval pouzdanosti: 40%, 128%). Nije dokazano da će smanjenje doze i/ili
učestalosti doziranja vorikonazola i flukonazola dovesti do nestanka ovog efekta. Praćenje neželjenih
događaja povezanih sa vorikonazolom preporučuje se ukoliko se vorikonazol primenjuje sekvencijalno
nakon flukonazola.

Zidovudin: flukonazol povećava C

max

i PIK zidovudina za 84% odnosno 74%, zbog smanjenja klirensa

oralnog zidovudina za približno 45%. Takođe, poluvreme eliminacije zidovudina je produženo za oko 128%
nakon kombinovane terapije sa flukonazolom. Potrebno je pratiti pacijente koji primaju ovu kombinaciju u
cilju otkrivanja neželjenih reakcija povezanih sa zidovudinom. Može se razmotriti smanjenje doze
zidovudina.

Azitromicin: u otvorenom, randomizovanom, trostruko unakrsnom ispitivanju na 18 zdravih dobrovoljaca
procenjivano je dejstvo jedne oralne doze azitromicina od 1200 mg na farmakokinetiku jedne oralne doze
flukonazola od 800 mg, kao i dejstvo flukonazola na farmakokinetiku azitromicina. Nije bilo značajnih
farmakokinetičkih interakcija između flukonazola i azitromicina.

Oralni kontraceptivi: sprovedene su dve farmakokinetičke studije sa kombinovanim oralnim kontraceptivima
i paralelnom primenom višestrukih doza flukonazola. Nije bilo relevantnog dejstva na nivoe hormona u
studiji gde je korišćeno 50 mg flukonazola, dok je pri dozi od 200 mg dnevno, PIK etinil-estradiola bila
povećana za 40%, a levonorgestrela za 24%. Prema tome, nije verovatno da će upotreba flukonazola u
višestrukim dozama imati dejstva na efikasnost kombinovane oralne kontraceptivne terapije.

Ivakaftor: prilikom istovremene primene sa ivakaftorom, potencijatorom CFTR (regulator transmembranske
provodljivosti u cističnoj fibrozi, eng. cystic fibrosis transmembrane conductance regulator), izloženost
ivakaftoru je povećana 3 puta, a izloženost hidroksimetil-ivakaftoru (M1) 1,9 puta. Kod pacijenata koji su
istovremeno na terapiji umerenim CYP3A inhibitorima, kao što su flukonazol i eritromicin, preporučuje se
smanjenje doze ivakaftora na 150 mg jednom dnevno.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Postoje izveštaji o višestrukim kongenitalnim anomalijama (uključujući brahicefaliju, displaziju uha,
gigantsku anteriornu fontanelu, femoralnu anteverziju i radio-humeralnu sinostozu) kod odojčadi čije su
majke lečene najmanje tri ili više meseci sa visokim dozama (400-800 mg dnevno) flukonazola zbog
kokcidioidomikoze. Veza između primene flukonazola i ovih događaja nije jasna.

Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristika
leka).

Podaci dobijeni za nekoliko stotina trudnica koje su tokom prvog trimestra trudnoće bile lečene standardnim
dozama (<200 mg dnevno) flukonazola, primenjenog kao pojedinačna ili ponovljena doza, ne pokazuju
povećani rizik od neželjenih dejstava na fetus.

Flukonazol u standardnim dozama i kratkoročnim terapijama ne treba primenjivati u trudnoći, izuzev ukoliko
je to nedvosmisleno neophodno.

Flukonazol u visokim dozama i/ili produženim terapijskim režimima ne sme se primenjivati u trudnoći,
izuzev u slučaju potencijalno životno-ugrožavajućih infekcija.

Dojenje
Flukonazol prelazi u majčino mleko i dostiže koncentracije niže od onih u plazmi. Dojenje se može nastaviti
nakon pojedinačne primene standardne doze od 200 mg flukonazola ili manje. Dojenje se ne preporučuje
nakon ponovljene primene ili nakon visoke doze flukonazola.

Plodnost
Flukonazol nije uticao na plodnost mužjaka ili ženki pacova (videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Diflucan na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja
mašinama. Pacijente treba upozoriti na potencijalnu pojavu vrtoglavice ili konvulzija (videti odeljak
Neželjena dejstva) dok uzimaju Diflucan i treba ih savetovati da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama
ukoliko se javi bilo koji od ovih simptoma.

Neželjena dejstva

Najčešće (>1/10) prijavljene neželjene reakcije su glavobolja, bol u stomaku, dijareja, mučnina, povraćanje,
povećanje vrednosti alanin-aminotransferaze, aspartat-aminotransferaze i alkalne-fosfataze u krvi, kao i osip.

Sledeće neželjene reakcije zabeležene su i prijavljene tokom terapije lekom Diflucan sa sledećom
učestalošću: veoma česte (≥1/10); česte (≥1/100 do <1/10); povremene (≥1/1000 do <1/100); retke
(≥1/10000 do <1/1000); veoma retke (<1/10000), nepoznate (ne može se proceniti na osnovu dostupnih
podataka).

Klasa sistema
organa

Česte

Povremene

Retke

Poremećaji krvi i
limfnog sistema

Anemija

Agranulocitoza,
leukopenija,
trombocitopenija,
neutropenija

Poremećaji
imunskog sistema

Anafilaksa

Poremećaji
metabolizma i
ishrane

Smanjen apetit

Hiperholesterolemija,
hipertrigliceridemija,
hipokalemija

Psihijatrijski
poremećaji

Pospanost, nesanica

Poremećaji nervnog
sistema

Glavobolja

Konvulzije,
parestezija,
vrtoglavica,
poremećaj ukusa

Tremor

Poremećaji uha i
labirinta

Vertigo

Kardiološki
poremećaji

Torsades de pointes
(videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka),

produženje QT
intervala (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka)

Gastrointestinalni
poremećaji

Abdominalni bol,
povraćanje, dijareja,
mučnina

Opstipacija,
dispepsija, gasovi,
suvoća usta

Hepatobilijarni
poremećaji

Povećan nivo alanin
aminotranferaze (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka),
povećan nivo aspartat
aminotransferaze
(videti odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), povišeni nivo
alkalne fosfataze u krvi
(videti odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka)

Holestaza (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), žutica (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), povećanje
nivoa bilirubina
(videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka)

Insuficijencija jetre
(videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka),
hepatocelularna
nekroza (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), hepatitis (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka),
hepatocelularno
oštećenje (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka)

Poremećaji kože i
potkožnog tkiva

Osip (videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka)

Erupcija izazvana
lekom* (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), urtikarija
(videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka),
pruritus, pojačano
znojenje

Toksična
epidermalna
nekroliza (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), Stevens-
Johnson-ov sindrom
(videti odeljak
Posebna upozorenja i
mere opreza pri
upotrebi leka), akutna
generalizovana
egzantematozna
pustuloza (videti
odeljak Posebna
upozorenja i mere
opreza pri upotrebi
leka), eksfolijativni
dermatitis,
angioedem, edem
lica, alopecija

Poremećaji mišićno-
koštanog sistema i
vezivnog tkiva

Mijalgija

Opšti poremećaji i
reakcije na mestu
primene

Zamor, slabost,
astenija, groznica

* uključujući reakciju na koži koja se javlja uvek na istoj lokalizaciji pri ponovljenoj primeni leka (eng. fixed drug
eruption)

Pedijatrijska populacija
Obrazac i učestalost neželjenih reakcija i laboratorijskih poremećaja zabeleženih tokom kliničkih ispitivanja
na pedijatrijskoj populaciji su slični onima zabeleženim kod odraslih osoba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Zabeleženi su slučajevi predoziranja lekom Diflucan i istovremeno su zabeležene halucinacije i paranoidno
ponašanje.
U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju (uz suportivne mere i ispiranje želuca ako je to
neophodno).
Flukonazol se uglavnom izlučuje putem urina; forsirana diureza bi verovatno ubrzala eliminaciju.
Tročasovna dijaliza smanjuje koncentracije u plazmi za oko 50%.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid
Voda za injekcije
Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, izuzev onih navedenih u odeljku Posebne mere opreza pri
odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

Pet (5) godina.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ne zamrzavati.

Ovaj proizvod je za jednokratnu primenu. Jednom otvoren, neiskorišćen rastvor treba odbaciti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i
uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi 2-8

C,

osim ako je razblaženje izvršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje: Bočica zapremine 100 mL izrađena od bezbojnog stakla tip I, sa zatvaračem od
halobutil gume, aluminijumskom zaštitnom kapicom i flip-off poklopcem od polipropilena.

Spoljašnje pakovanje: Složiva kartonska kutija u koju je spakovana jedna bočica sa 100 mL rastvora i
Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Diflucan rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima:
a) Glukoza 5% i 20%
b) Ringerov rastvor
c) Hartmanov rastvor
d) Rastvor kalijum-hlorida u glukozi
e) Natrijum-bikarbonat 4,2% i 5%
f) Aminozin 3,5%
g) Natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%)
h) Dialaflex (6,36% rastvor za intraperitonealnu dijalizu)

Flukonazol se može primeniti putem infuzionog sistema sa jednim od gore navedenih rastvora. Iako nisu
zabeležene specifične inkompatibilnosti, ne preporučuje se mešanje sa bilo kojim drugim lekom pre infuzije.

Rastvor za infuziju je samo za jednokratnu primenu.

Rastvaranje treba obaviti pod aseptičnim uslovima. Pre upotrebe treba vizuelno pregledati da li u rastvoru
postoje čestice ili promena boje. Rastvor treba upotrebiti samo ukoliko je bistar i bez prisutnih čestica.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.