Endoxan 1g prašak za rastvor za injekciju

UPUTSTVO ZA LEK

Endoxan

, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju

Endoxan

, 1g, prašak za rastvor za injekciju

ciklofosfamid

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite
odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Endoxan i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Endoxan

3.

Kako se primenjuje lek Endoxan

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Endoxan

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Endoxan i čemu je namenjen

Lek Endoxan sadrži aktivnu supstancu ciklofosfamid.

Lek Endoxan je citostatik (lek za lečenje raka, odnosno malignih bolesti). Deluje tako što ubija ćelije raka,
što se ponekad naziva „ hemioterapija”.

Lek Endoxan se koristi zajedno sa drugim lekovima za lečenje sledećih tipova raka:

- Započinjanje lečenja (indukcija remisije) i terapija održavanja akutne limfoblastne leukemije (maligno

oboljenje krvi)

- Indukcija remisije Hodgkin-ove bolesti
- Non-Hodgkin-ovi limfomi (kao monoterapija u zavisnosti od histopatološkog tipa i stadijuma bolesti)
- Hronična limfocitna leukemija (maligno oboljenje krvi) nakon neuspeha standardne terapije

(hlorambucil/prednizon)

- Indukcija remisije plazmocitoma (maligno oboljenje plazma ćelija) (ili u kombinaciji sa prednizonom)
- Adjuvantna terapija raka dojke nakon resekcije tumora ili mastektomije (uklanjanje dojke)
- Palijativno lečenje uznapredovalog raka dojke
- Uznapredovali rak ovarijuma
- Mikrocelulami rak pluća
- Ewing-ov sarkom (oblik raka kostiju)
- Neuroblastom (maligno oboljenje nervnog sistema)
- Rabdomiosarkom (maligni tumor poprečnoprugastih mišića) kod dece
- Osteosarkom (maligno oboljenje kostiju)

Upotreba u stanjima koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži:
- Izrazita aplastična anemija kao monoterapija ili u kombinaciji sa antitrombocitnim globulinom
- Akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija u kombinaciji sa zračenjem ili busulfanom
- Hronična mijeloidna leukemija u kombinaciji sa zračenjem ili busulfanom

Takođe, koristi se za lečenje autoimunske bolesti: teškog, progresivnog oblika lupusnog nefritisa i Wegener-
ove granulomatoze.

Upozorenje:
Ako postoji zapaljenje mokraćne bešike sa vidljivim znakovima prisustva krvi u urinu ili bez vidljivih
znakova prisustva krvi u urinu (cistitis sa mikrohematurijom ili makrohematurijom) tokom lečenja lekom
Endoxan terapiju treba obustaviti sve dok se stanje ne normalizuje.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Endoxan

Lek Endoxan ne smete primati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ciklofosfamid, njegove metabolite ili na bilo koju od pomoćnih
supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),.

ukoliko imate teško oštećenje funkcije koštane srži (posebno ako ste prethodno lečeni citotoksičnim
lekovima i/ili radioterapijom),

ukoliko imate zapaljenje mokraćne bešike (cistitis),

ukoliko imate probleme sa otežanim mokrenjem (smetnje protoka urina),
ukoliko ste u skorije vreme imali infekcije (ako je Vaš imunski sistem oslabljen).

Za primenu leka tokom trudnoće i laktacije videti, odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost.

Opšte kontraindikacije za izvođenje alogene transplantacije koštane srži, kao što je gornja uzrasna granica od
50 do 60 godina, kontaminacija koštane srži sa metastazom malignih (epitelnih) tumora, kao i nedostatak

identiteta HLA sistema namenjenog donora u slučajevima hronične mijeloidne leukemije moraju pažljivo da
se procene pre početka lečenja sa lekom Endoxan.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Endoxan.

Faktori rizika za toksičnost ciklofosfamida i posledice mogu predstavljati kontraindikacije, ako se lek
Endoxan ne koristi u lečenju životno ugrožavajućih stanja. U ovakvim slučajevima Vaš lekar će izvršiti
individualnu procenu rizika i očekivane koristi.

Treba obratiti posebnu pažnju prilikom primene leka Endoxan:

ako primate ili ste nedavno primali terapiju zračenjem ili lekovima;

ako imate šećernu bolest (dijabetes);

ako imate probleme sa jetrom ili problem sa stvaranjem pigmenta u crvenim krvnim zrncima (akutna

porfirija);

ako imate probleme sa bubrezima. Vaš lekar će na osnovu analiza krvi proveriti funkciju Vaše jetre i

bubrega;

ako imate oboljenje srca;

ako ste starija osoba ili osoba sa oslabljenim imunitetom.

UPOZORENJA

Mijelosupresija, imunosupresija, infekcije

Primena ciklofosfamida može da prouzrokuje mijelosupresiju (anemiju, leukopeniju, neutropeniju i

trombocitopeniju) i značajnu supresiju imunološkog odgovora, koji može da dovede do ozbiljnih,
ponekad fatalnih infekcija.

Prijavljeni su sepsa i septički šok. Infekcije prijavljene sa ciklofosfamidom uključuju pneumoniju, kao i

druge bakterijske, gljivične, virusne, protozoalne i parazitarne infekcije.

Teška mijelosupresija se naročito javlja ukoliko ste prethodno i/ili istovremeno dobijali hemioterapiju

i/ili terapiju zračenjem.

Urinarni trakt i bubrežna toksičnost

Ciklofosfamid je urotoksičan i nefrotoksičan.

Prilikom lečenja ciklofosfamidom, prijavljeni su slučajevi hemoragijskog cistitisa (zapaljenje mokraćne

bešike), pijelitisa, ureteritisa i krvi u urinu (hematurije). Ulceracije mokraćne bešike/nekroze,
fibroze/kontrakture i sekundarni maligniteti se mogu razviti.

Urotoksičnost može biti razlog za prekid terapije. Prijavljeni su slučajevi urotoksičnosti sa smrtnim

ishodom.

Prethodna ili istovremena primena zračne terapije ili primena busulfana može da poveća rizik za

nastanak hemoragijskog cistitisa izazvanog ciklofosfamidom.

Pre početka primene treba isključiti ili korigovati bilo koju opstrukciju urinarnog trakta (videti odeljak

Lek Endoxan ne smete primati).

Primena ciklofosfamida je povezana sa urotoksičnim dejstvom, Vaš lekar će Vam možda propisati

upotrebu leka (mesna) koji sprečava urotoksično dejstvo ciklofosfamida.

Hiponatremija udružena sa povećanjem ukupne količine telesne tečnosti, akutnom intoksikacijom vodom

i sindromom sličnim sindromu neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona (engl. syndrome of
inappropriate ADH secretion, SIADH) prijavljeni su pri primeni ciklofosfamida. Prijavljeni su i smrtni
ishodi.

Kardiotoksičnost, primena kod pacijenata sa srčanom bolešću

Miokarditis i mioperikarditis (zapaljenje određenih delova srca) prijavljeni su pri primeni ciklofosfamida

i mogu dovesti do teške, ponekad fatalne kongestivne srčane insuficijencije.

Pri primeni ciklofosfamida mogu se javiti aritmije i prijavljene su kod pacijenata koji ili jesu ili nisu

imali druge znakove kardiotoksičnosti.

Rizik od pojave kardiotoksičnosti može biti povećan pri primeni velikih doza ciklofosfamida, kod

pacijenata starije životne dobi i kod pacijenata koji su prethodno zračeni u području srca i/ili
istovremeno ili prethodno lečeni drugim kardiotoksičnim lekovima (videti odeljak Drugi lekovi i
Endoxan).

Poseban oprez pri primeni ciklofosfamida je potreban kod pacijenata sa faktorima rizika za

kardiotoksičnost i kod pacijenata sa već postojećim srčanim oboljenjem.

Pulmonalna toksičnost

Mogu se javiti problemi sa plućima (pneumonitis i plućna fibroza) tokom i nakon lečenja

ciklofosfamidom. Takođe su prijavljeni drugi oblici pulmonalne toksičnosti. Pijavljena je pulmonalna
toksičnost koja vodi u plućnu slabost, kao i fatalni ishod.

Sekundarni malignitet

Primena ciklofosfamida podrazumeva rizik od pojave sekundarnih tumora i njihovih prekursora, kao

krajnje posledice.

Venookluzivna bolest jetre
Venookluzivna bolest jetre je prijavljena sa hemioterapijom koja je uključivala i ciklofosfamid.

Faktori rizika za razvoj venookluzivne bolesti jetre kod pacijenata lečenih sa velikim dozama

citoreduktivne terapije su:
-

postojeći poremećaji funkcije jetre,

prethodna terapija zračenjem abdomena i

nizak broj bodova procene sposobnosti.

Genotoksičnost

Ciklofosfamid je genotoksičan i mutagen.

Zbog toga, žene ne treba da zatrudne, a muškarci ne treba da ostvaruju potomstvo tokom terapije sa

ciklofosfamidom.

Dodatno muškarci ne treba da ostvaruju potomstvo 6 meseci nakon završetka terapije.

Seksualno aktivne žene i muškarci treba da koriste efektivne metode kontracepcije tokom terapije (videti

odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost).

Dejstva na plodnost

Ciklofosfamid može izazvati sterilitet kod oba pola.

Sterilnost izazvana ciklofosfamidom može biti ireverzibilna kod nekih pacijenata.

Žene

U značajnom procentu kod žena koje su lečene ciklofosfamidom razvija se amenoreja (izostanak

menstruacije), prolazna ili trajna.

Posebno kod žena starije životne dobi, amenoreja može biti trajna.

Može se javiti čak i oligomenoreja (nedovoljna menstruacija) povezana sa terapijom ciklofosfamidom.

Ženska deca lečena ciklofosfamidom tokom prepuberteta mogu da razviju sekundarne polne

karakteristike normalno i imaju redovni menstrualni ciklus.

Povećan rizik za razvoj prevremene menopauze (prestanak menstruacija pre uzrasta od 40 godina) uočen

je kod žena lečenih ciklofosfamidom kod kojih postoji funkcija jajnika nakon završetka lečenja.

Muškarci

Muškarci koji su lečeni ciklofosfamidom, savetovani su da mogu da se konsultuju o zamrzavanju sperme

pre početka lečenja.

Muškarci lečeni ciklofosfamidom mogu da razviju oligospermiju ili azoospermiju.

Seksualne funkcije i libido su generalno nepromenjeni kod ovih pacijenata.

Kod dečaka koji su primili terapiju ciklofosfamidom, sekundarne seksualne karakteristike mogu se

razviti normalno tokom prepuberteta, ali može biti prisutna oligospermija ili azoospermija.

Može se javiti određeni stepen atrofije testisa.

Muškarci sa privremenim, ciklofosfamid uzrokovanim, sterilitetom kasnije mogu začeti dete.

Anafilaktičke reakcije, unakrsna osetljivost sa drugim alkilirajućim agensima
Prijavljene su anafilaktičke reakcije uključujući i one sa smrtnim ishodom, a povezane sa primenom
ciklofosfamida. Javljala se i unakrsna osetljivost sa drugim alkilirajućim agensima.

Poremećaj zarastanja rana
Primena ciklofosfamida može uticati na normalno zarastanje rana.

MERE OPREZA

Alopecija (gubitak kose)
-

Prijavljena je alopecija i može se povećati sa povećanjem doze.

Alopecija može napredovati do ćelavosti.

Kosa može ponovo da poraste, ali se može razlikovati u strukturi ili boji.

Mučnina i povraćanje
-

Primena ciklofosfamida može izazvati mučninu i povraćanje.

Vaš lekar će razmotriti primenu lekova (antiemetika) za prevenciju i ublažavanje mučnine i povraćanja.

Upotreba alkohola može pojačati mučninu i povraćanje uzrokovano ciklofosfamidom.

Stomatitis (zapaljenje sluzokože usta i desni)
-

Primena ciklofosfamida može prouzrokovati stomatitis (oralni mukozitis).

Vaš lekar će razmotriti preduzimanje odgovarajućih mera za prevenciju i ublažavanje stomatitisa.

Paravenska primena
-

Citostatsko dejstvo ciklofosfamida pojavljuje se posle njegove aktivacije, koja se odvija uglavnom u
jetri. Zbog toga je rizik od povrede tkiva pri slučajnoj paravenskoj primeni nizak. Vaš lekar ili
medicinska sestra će se pobrinuti da sadržaj koji se nalazi oko krvnog suda na odgovarajući način
uklone.

Primena kod pacijenata nakon adrenalektomije
Kod pacijenata sa adrenalnom insuficijencijom, može biti potrebno povećanje supstitucione doze
kortikosteroida, kada su izloženi stresu zbog toksičnosti uzrokovanom ciklofosfamidom ili drugim
citostaticima.
Ukoliko imate oštećenje funkcije jetre ili bubrega, Vaš lekar će odlučiti o tome da li će Vam smanjiti dozu
leka.

Drugi lekovi i Endoxan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Sledeći lekovi mogu da smanje efikasnost leka Endoxan:

aprepitant (koristi se za sprečavanje povraćanja);

bupropion (antidepresiv);

busulfan, tiotepa (lekovi koji se koriste za lečenje raka);

hloramfenikol, ciprofloksacin (antibiotici koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija);

flukonazol, itrakonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija);

prasugrel (koristi se za razređivanje krvi);

sulfonamidi, kao što su sulfadiazin, sulfasalazin ili sulfametoksazol (antibiotici koji se koriste za lečenje

bakterijskih infekcija).

Sledeći lekovi mogu povećati toksičnost leka Endoxan:

alopurinol (lek koji se koristi za lečenje gihta);

hloralhidrat (lek koji se koristi za lečenje nesanice);

cimetidin (koristi se za smanjenje želudačne kiseline);

disulfiram (lek koji se koristi za lečenje alkoholizma);

gliceraldehid (lek u terapiji bradavica);

ondansetron (lek za sprečavanje mučnine i povraćanja);

inhibitori proteaze (koristi se za lečenje virusnih infekcija);

lekovi koji dovode do indukcije enzima jetre kao što su:

- rifampicin (koristi se za lečenje bakterijskih infekcija);
- fenobarbital, karbamazepin, fenitoin (lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije);
- kantarion (koristi se za lečenje blage depresije);
- kortikosteroidi (koriste se za lečenje zapaljenja).

Sledeći lekovi mogu da povećaju toksično dejstvo ciklofosfamida na krvne ćelije i/ili imunitet:

ACE inhibitori (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska);

natalizumab (koristi se za lečenje multiple skleroze);

paklitaksel (lek koji se koristi za lečenje raka);

tiazidni diuretici (lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i zadržavanja tečnosti);

zidovudin (koristi se za lečenje virusnih infekcija).

Sledeći lekovi mogu da povećaju toksično dejstvo ciklofosfamida na srce:

antraciklini kao što su bleomicin, doksorubicin ili epirubicin (lekovi koji se koriste za lečenje raka);

citarabin, pentostatin, trastuzumab (lekovi koji se koriste za lečenje raka);

zračenje srčane regije.

Sledeći lekovi mogu da povećaju toksično dejstvo ciklofosfamida na pluća:

amjodaron (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma);

G-CSF, GM-CSF (koriste se za povećanje broja belih krvnih zrnaca nakon hemioterapije).

Sledeći lekovi mogu da povećaju toksično dejstvo ciklofosfamida na bubrege:

amfotericin B (lek koji se koristi za lečenje gljivičnih infekcija);

indometacin (lek koji se koristi za lečenje bola i zapaljenja).

Drugi lekovi koji mogu uticati na ciklofosfamid ili ciklofosfamid može uticati na njih su:

azatioprin (koristi se za sprečavanje odbacivanja transplantata),hidrohlortiazid (lek koji se koristi za

lečenje visokog krvnog pritiska);

etanercept (koristi se za lečenje reumatoidnog artritisa);

metronidazol (koristi se za lečenje bakterijskih ili protozoalnih infekcija);

tamoksifen (koristi se za lečenje raka dojke);

bupropion (lek koji se koristi kao pomoć pri prestanku pušenja),kumarini kao što je varfarin (koriste se

za razređivanje krvi);

ciklosporin (koristi se za smanjenje aktivnosti imunskog sistema),lekovi miorelaksantnog dejstva,

uključujući sukcinilholin (koriste se za opuštanje mišića tokom medicinskih postupaka);

digoksin, beta-acetildigoksin (koriste se za lečenje srčanih oboljenja),vakcine;

sulfonilurea (ako se koristi istovremeno sa ciklofosfamidom, koncentracije šećera u krvi se mogu

smanjiti);

verapamil (koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili poremećaja srčanog ritma).

Primena leka Endoxan sa hranom, pićima i alkoholom
Nemojte konzumirati alkoholna pića, grejpfrut ili sok od grejpfruta tokom lečenja ciklofosfamidom zbog
mogućnosti smanjene efikasnosti ciklofosfamida. Uzimanje alkohola može pojačati mučninu i povraćanje
izazvanu primenom ciklofosfamida.

Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili

farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Trudnoća
Ciklofosfamid može da ima genotoksično dejstvo. Zbog toga, ciklofosfamid ne treba koristiti tokom
trudnoće.
Ako se lečenje ciklofosfamidom primeni da bi se spasao život trudnice, neophodno je savetovanje o
mogućem štetnom dejstvu na plod.

Žene ne treba da zatrudne tokom i 6 meseci posle lečenja ciklofosfamidom. Ako zatrudnite tokom lečenja
potrebno je genetsko savetovanje.

Dojenje
Ciklofosfamid se izlučuje u majčino mleko, dojenje nije dozvoljeno tokom lečenja ovim lekom.

Plodnost
Muškarci i žene u reproduktivnom periodu treba da preduzmu odgovarajuće mere kontracepcije u toku
terapije i nakon najmanje 6 meseci.
Za informacije o mutagenosti i uticaju na plodnost, videti odeljak Upozorenja i mere opreza.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Endoxan može smanjiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Vaš lekar će odlučiti da
li je za Vas sigurno da to radite. Ovo se posebno odnosi na primenu sa alkoholom.

3. Kako se primenjuje lek Endoxan

Lek Endoxan će vam dati lekar ili medicinska sestra koji imaju iskustvo u primeni hemioterapije.

Ovaj lek se primenjuje intravenski.

Uobičajeno se lek dodaje u veliku kesu rastvora i sporo ubrizgava u venu (putem infuzije). Za ovo se

koristi vena na ruci, na nadlanici ili velika vena ispod vaše ključne kosti. U zavisnosti od doze,
primena leka obično traje od 30 minuta do 2 sata.

Lek Endoxan se često primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima protiv raka ili sa terapijom

zračenjem (radioterapija).

Uobičajena doza

Vaš lekar će odlučiti koja doza leka Vam je potrebna i kada treba da je primite.

Vaša doza zavisi od različitih faktora:

od vrste bolesti koju imate;

od telesne visine i telesne mase;

od opšeg stanja;

od toga da li istovremeno primate druge lekove za lečenje raka ili radioterapiju,

od pojave neželjenih dejstava.

Lek Endoxan se uobičajeno primenjuje u više terapijskih ciklusa. Nakon svakog ciklusa sledi pauza u terapiji
(tokom koje ne primate lek), pre nego što nastavite sa narednim terapijskim ciklusom.

Pre, tokom i posle primene leka Endoxan važno je unositi obilne količine tečnosti.

Savetuje se da se ovaj lek primenjuje ujutru.

Veoma je važno je da se antiemetici (lekovi protiv povraćanja) daju u prikladno vreme i da se uredno
održava oralna higijena.

Ako ste primili više leka Endoxan nego što treba
S obzirom da ćete ovaj lek primati pod strogim nadzorom lekara, malo je verovatno da ćete primiti više leka
nego što treba. Međutim, ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo nakon primene ciklofosfamida odmah se
javite lekaru ili hitnoj službi najbliže bolnice. Možda će Vam trebati hitna medicinska pomoć.

Simptomi predoziranja ciklofosfamidom uključuju neželjena dejstva navedena u odeljku Moguća neželjena
dejstva.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji primaju ovaj lek.

Odmah se obratite Vašem lekaru, ako se kod Vas pojavi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih
dejstava:

Alergijske reakcije čiji znaci mogu biti skraćenje daha, otežano disanje, osip, svrab ili oticanje lica i

usana.

Stvaranje podliva bez prethodne povrede ili krvarenje iz desni. To bi moglo ukazivati na suviše nisku

vrednost trombocita u Vašoj krvi.

Snižena vrednost belih krvni zrnaca - Vaš lekar će ovo redovno proveravati tokom lečenja. Ovde ne mora

doći do ispoljavanja simptoma, ali ste podložniji infekcijama. Ako mislite da imate infekciju (povišena
temperatura, osećaj hladnoće i drhtavica ili osećaj vreline i znojenje, ili znaci infekcije poput kašljanja ili
osećaja žarenja tokom mokrenja), možda ćete morati da se lečite antibioticima, jer je broj belih krvnih
zrnaca smanjen.

Izrazito bledilo, bezvoljnost i zamor. To može ukazivati na smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca

(anemija). U ovom slučaju se normalno ne zahteva lečenje, jer će Vaš organizam vremenom nadoknaditi
crvena krvna zrnca. Ako pak imate tešku anemiju, možda će Vam trebati transfuzija krvi.

Krv u urinu, bol pri mokrenju ili smanjeno mokrenje.

Ciklofosfamid, takođe može uzrokovati sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

privremeno ili trajno oštećenje koštane srži, što dovodi do smanjenog stvaranja krvnih ćelija

(mijelosupresija);

smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukocitopenija);

smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija);

smanjenje broja krvnih pločica (trombocitopenija);

nedostatak, smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);

malokrvnost (anemija);

smanjenje broja svih krvnih zrnaca (pancitopenija);

smanjene vrednosti hemoglobina;

supresija imunskog odgovora;

gubitak kose (alopecija);

zapaljenje mokraćne bešike (cistitis);

mikrohematurija (bez vidljivih znakova prisustva krvi u mokraći);

groznica.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

infekcije

;

gubitak apetita (anoreksija);

zapaljenje sluzokože usta (stomatitis);

proliv (dijareja);

povraćanje;

zatvor;

mučnina;

smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca sa produženom groznicom (febrilna neutropenija);

smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca prouzrokovano hemioterapijom koje može dovesti do

infekcije i groznice (neutropenijska groznica);

poremećaj funkcije jetre;

zapaljenje mokraćne bešike sa krvarenjem (hemoragijski cistitis, uključujući izolovane slučajeve sa

smrtnim ishodom);

pojava krvi u urinu;

poremećaj spermatogeneze;

jeza;

opšta slabost (astenija);

zamor;

osećaj slabosti;

zapaljenje sluzokože.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

zapaljenje pluća (pneumonija)

;

sepsa

;

oboljenja perifernih nerava (periferna neuropatija);

sistemsko oštećenje perifernih nerava (polineuropatija);

bol u delu koji inerviše nerv (neuralgija);

reakcije preosetljivosti;

gluvoća;

bolest srčanog mišića (kardiomiopatija);

zapaljenje srčanog mišića (miokarditis);

srčana slabost (insuficijencija) (uključujući izolovane slučajeve sa smrtnim ishodom);

ubrzan rad srca (tahikardija);

napadi vrućine;

snižen krvni pritisak;

poremećaj ovulacije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

maligno oboljenje krvi (akutna leukemija)

;

poremećaji koštane srži povezani sa poremećenim stvaranjem krvi (mijelodisplastični sindrom);

povećanje vrednosti bilirubina u krvi;

povećanje vrednosti enzima jetre (AST, ALT, gama GT, alkalna fosfataza);

sekundarni tumori

;

rak mokraćne bešike;

rak mokraćovoda;

gubitak telesne tečnosti (dehidratacija);

vrtoglavica;

zamućen vid;

poremećaji srčanog ritma (ventrikularna aritmija uključujući ventrikularnu tahikardiju i ventrikularnu

fibrilaciju, supraventrikularna aritmija);

zapaljenje pluća (pneumonitis)

;

krvni ugrušci u jetri (venookluzivna bolest jetre)

;

rašireni kožni osip (egzantem);

zapaljenske reakcije kože (dermatitis);

obezbojenje dlanova, noktiju i tabana;

izostanak menstruacije (amenoreja)

;

odsustvo spermatozoida u semenoj tečnosti (azoospermija)

;

smanjeni broj spermatozoida (oligospermija)

;

bol u grudima.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

cirkulatorni šok uzrokovan bakterijskom infekcijom (septični šok);

moguće životno ugrožavajuće stanje kada se maligne ćelije ubrzano raspadaju (sindrom lize tumora);

stvaranje krvnih ugrušaka u mnogim malim krvnim sudovima u celom telu (diseminovana intravaskularna

koagulacija);

razgradnja crvenih krvnih zrnaca i oštećenje funkcije bubrega (hemolitički uremijski sindrom);

moguća životno ugrožavajuća reakcija preosetljivosti (anafilaktička/anafilaktoidna reakcija)

;

moguća životno ugrožavajuća reakcija preosetljivosti imunskog sistema (anafilaktički šok);

sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona;

zadržavanje tečnosti;

smanjena koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija);

stanje konfuzije;

konvulzije;

oboljenje mozga (encefalopatija);

peckanje (parestezija);

promene čula ukusa;

poremećaji vida;

konjunktivitis;

oticanje oka;

atrijalna fibrilacija;

srčani zastoj;

srčani udar (infarkt miokarda);

zapaljenje srčane ovojnice (perikarditis);

začepljenje krvnih sudova zbog stvaranja ugrušaka (tromboembolija);

visok krvni pritisak (hipertenzija);

nizak krvni pritisak (hipotenzija);

akutno zapaljenje creva sa krvarenjem (hemoragijski enterokolitis);

akutno zapaljenje gušterače (akutni pankreatitis);

nakupljanje tečnosti u trbušnoj šupljini (ascites);

ulceracije sluzokože;

gastrointestinalna krvarenja;

aktivacija virusnog hepatitisa;

abnormalno uvećanje jetre (hepatomegalija);

žutica;

teška alergijska reakcija na koži (Stevens-Johnson-ov sindrom);

teška neželjena reakcija povezana sa progresivnom pojavom plikova i posledičnim odvajananjem kože

(toksična epidermalna nekroliza);

akutno zapaljenje kože (multiformni eritem);

suburotelijalno krvarenje;

otok zida mokraćne bešike;

zapaljenje mokraćne bešike sa izmenom tkiva i otvrdnjavanjem bešike (intersticijalno zapaljenje sa

fibrozom i sklerozom mokraćne bešike);

bubrežna slabost (insuficijencija);

povećane vrednosti kreatinina u krvi;

odumiranje ćelija bubrežnog tubula usled nedostatka kiseonika (tubularna nekroza);

glavobolja;

bol;

insuficijencija više organa;

zapaljenje vena;

povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija usled sindroma lize tumora).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

rak određene vrste belih krvnih zrnaca (limfom);

rak vezivnog tkiva (sarkom);

napredovanje osnovnih malignih bolesti;

rak bubrežnih ćelija;

rak prelaznog epitela bubrežne karlice;

rak štitaste žlezde;

karcinogena dejstva na potomstvo;

značajno smanjenje broja određenih belih krvnih zrnaca (limfopenija);

smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca periferne krvi (granulocitopenija);

intoksikacija vodom;

promene u koncentraciji šećera u krvi (povećanje ili smanjenje);

poremećaj čula ukusa (disgeuzija);

slabljenje čula ukusa (hipogeuzija);

poremećaji mozga uzrokovani oboljenjem jetre (hepatična encefalopatija);

akutna glavobolja, poremećen vid, epileptični napadi i (najčešće) kvalitativna promena svesti (sindrom

reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije);

oštećenje kičmene moždine (mijelopatija);

senzorni poremećaj (dizestezija);

generalno smanjenje osetljivosti kože na dodir i pritisak (hipoestezija);

drhtavica (tremor);

izmenjeno čulo mirisa (parosmija)

oštećenje nervnog tkiva (neurotoksičnost);

pojačano stvaranje suza;

zujanje u ušima (tinitus);

kardiogeni šok;

nakupljanje tečnosti u ovojnici koja okružuje srce (perikardijalni izliv/kardijalna tamponada);

krvarenje iz tkiva srčanog mišića (miokardijalno krvarenje);

slabost levog srca;

usporen rad srca (bradikardija);

poremećaji rada srca (kardijalne aritmije);

smanjenje ejekcione frakcije;

produženi QT interval na elektrokardiogramu;

začepljenje plućne arterije (plućna embolija);

začepljenje vene (venska tromboza);

oboljenje krvnih sudova (vaskulitis);

značajno narušavanje dopremanja krvi (periferna ishemija);

akutni respiratorni sindrom;

hronično oboljenje pluća (hronična intersticijalna plućna fibroza);

nakupljanje tečnosti u plućima (plućni edem);

visok krvni pritisak u plućnoj cirkulaciji (plućna hipertenzija);

suženje disajnih puteva (bronhospazam);

otežano disanje (dispnea);

nedostatak kiseonika (hipoksija);

kašalj;

kijanje;

nedefinisani funkcionalni poremećaji pluća;

zapušenost nosa (nazalna kongestija);

nelagodnost u nosu;

bol u grlu (orofaringealni bol);

curenje iz nosa (rinoreja);

začepljenje plućnih vena (plućna venookluzivna bolest);

određene forme zapaljenja pluća (obliterativni bronhiolitis, pneumonija u organizaciji);

zapaljenje vazdušnih kesa u plućima uzrokovano alergijom (alergijski alveolitis);

abnormalno nakupljanje tečnosti u prostoru između pluća i grudnog koša (pleuralni izliv);

bol u stomaku;

zapaljenje parotidne žlezde;

zapaljenje dela debelog creva (kolitis);

zapaljenje tankog creva (enteritis);

zapaljenje slepog creva (apendicitis);

zapaljenje jetre (hepatitis, uključujući holestatski i citolitički hepatitis);

zastoj žuči u žučnim putevima (holestaza);

toksični efekti na epitelijalne ćelije jetre, koji mogu da dovedu do insuficijencije jetre;

oštećenje delova kože izloženih terapiji zračenjem;

opekotine izazvane zračenjem;

svrab (uključujući i svrab usled zapaljenja);

crvenilo kože;

osip uzrokovan hemioterapijom (toksični kožni osip);

kožne reakcije na šakama i stopalima (sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije);

koprivnjača;

plikovi;

crvenilo kože;

oticanje lica;

pojačano znojenje (hiperhidroza);

otvrdnjavanje i odebljavanje kože ili mukoznih membrana (sklerodermija);

grčevi mišića;

bol u mišićima (mialgija);

bol u zglobovima (artralgija);

razgradnja mišića (rabdomioliza);

poremećaji na nivou bubrežnih tubula;

oboljenje bubrega (toksična nefropatija);

zapaljenje mokraćne cevi sa krvarenjem (hemoragijski uretritis);

zapaljenje mokraćne bešike (ulcerativni cistitis);

kontraktura mokraćne bešike;

oboljenje nedostatka hormona koje se karakteriše ekstremno obimnim izlučivanjem urina (nefrogeni

dijabetes insipidus);

atipične epitelne ćelije mokraćne bešike;

povećane vrednosti uree u krvi;

prevremeni porođaj;

neplodnost;

insuficijencija jajnika;

osećaj neprijatnosti tokom ovulacije;

produženi intervali između ciklusa (oligomenoreja);

smanjenje veličine testisa (atrofija testisa);

smanjene vrednosti estrogena u krvi;

povećane vrednosti gonadotropina u krvi;

intrauterina smrt ploda;

nakaznosti ploda;

zaostajanje u rastu ploda;

karcinogeni efekti na novorođenčad (fetalna toksičnost) (uključujući mijelosupresiju/gastroenteritis);

reakcije na mestu primene injekcije/infuzije (tromboza, nekroza, zapaljenje, bol, oticanje, eritem);

nakupljanje tečnosti u organizmu (edem);

bolest slična gripu;

nestabilnost opšteg fizičkog stanja;

produženo zarastanje rana;

povećane vrednosti laktat-dehidrogenaze u krvi;

povećane vrednosti proteina u krvi koji ukazuje na zapaljenjski proces (C-reaktivni protein).

1

uključujući druge bakterijske, gljivične, virusne, protozoalne i parazitske reaktivacije latentnih infekcija;

uključujući virusni hepatitis, tuberkulozu, JC virus sa progresivnom multifokalnom leukoencefalopatijom
(uključujući smrtne ishode), Pneumocystis jiroveci, herpes zoster, Strongyloides, sepsu i septički šok
(uključujući smrtni ishod).

uključujući smrtni ishod

uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju i akutnu promijelocitnu leukemiju

tokom terapije velikim dozama: veoma često

trajno

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Endoxan

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Endoxan posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do: ”.
Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25

C.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:
Sa mikrobiološkog stanovišta rekonstituisani rastvor se mora odmah iskoristiti. Ukoliko se ne upotrebi
odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja u toku korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži
od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C (u frižideru).
Tokom transporta ili skladištenja leka Endoxan, prašak za rastvor za injekciju, temperatura može uticati na
topljenje aktivne supstance, ciklofosfamida.
Bočica sa istopljenom supstancom može se razlikovati vizuelno od onih koji sadrže netaknutu aktivnu
supstancu: istopljeni ciklofosfamid je bistra ili žućkasta tečnost. Ne koristite bočice sa istopljenim sadržajem.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Endoxan

Aktivna supstanca je: ciklofosfamid, monohidrat.
Jedna bočica sadrži 500 mg ciklofosfamida (u obliku 534,5 mg ciklofosfamid, monohidrata).
Jedna bočica sadrži 1 g ciklofosfamida (u obliku 1069,0 mg ciklofosfamid, monohidrata).

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Endoxan i sadržaj pakovanja
Beo kristalan prašak za rastvor za injekciju.

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (tip I ili tip III) sa sivim brombutil gumenim čepom,
prstenom od aluminijuma i PP poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 500 mg praška za rastvor
za injekciju i Uputstvo za lek.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 1 g praška za rastvor za
injekciju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
DIACELL D.O.O. BEOGRAD,
Ilije Garašanina 23, Beograd

Proizvođač:
BAXTER ONCOLOGY GMBH,
Kantstrasse 2, Halle/Westfalen, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2017.

Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:
Endoxan, prašak za rastvor za injekciju, 1 x 500 mg: 515-01-00313-17-001 od 05.06.2017.
Endoxan, prašak za rastvor za injekciju, 1 x 1 g: 515-01-00310-17-001 od 05.06.2017.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Endoxan je hemioterapeutik indikovan za upotrebu u kombinaciji sa drugim antineoplastičnim lekovima u
terapiji sledećih tipova karcinoma:

Endoxan, prašak za rastvor za injekciju:

Indukcija remisije i terapija održavanja akutne limfoblastne leukemije

Indukcija remisije

Hodgkin

-ove bolesti

Non-Hodgkin

-ovi limfomi (kao monoterapija u zavisnosti od histopatološkog tipa i stadijuma

bolesti)

Hronična limfocitna leukemija (engl. chronic lymphocytic leukemia, CLL) nakon neuspeha
standardne terapije (hlorambucil/prednizon)

Indukcija remisije plazmocitoma (ili u kombinaciji sa prednizonom)

Adjuvantna terapija karcinoma dojke nakon resekcije tumora ili mastektomije

Palijativna terapija uznapredovalog karcinoma dojke

Uznapredovali karcinom ovarijuma

Mikrocelularni karcinom pluća

Ewing

-ov sarkom

Neuroblastom

Rabdomiosarkom kod dece

Osteosarkom

Upotreba u stanjima koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži:
- Izrazita aplastična anemija kao monoterapija ili u kombinaciji sa antitrombocitnim globulinom
- Akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija u kombinaciji sa zračenjem ili busulfanom
- Hronična mijeloidna leukemija u kombinaciji sa zračenjem ili busulfanom

Napomene za stanja koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži:
Indikacija za transplantaciju koštane srži uz prethodnu terapiju ciklofosfamidom zavisi od niza faktora i
mora se sprovoditi na individualnoj osnovi. Značajni faktori su faza bolesti, prognoza (rizične grupe), priroda
i uspeh prethodne terapije osnovne bolesti, uzrast pacijenta, opšte stanje kao i dostupnost odgovarajućeg
donora koštane srži.

Terapija „autoimunske bolesti“: teškog, progresivnog oblika lupusnog nefritisa i Wegener-ove
granulomatoze.
Za terapiju lupusnog nefritisa i Wegener-ove granulomatoze, Endoxan treba da primenjuju lekari specijalisti
koji imaju iskustvo u primeni ovog leka.

Upozorenje:
Ako se tokom terapije lekom Endoxan pojavi cistitis sa mikro- ili makrohematurijom, lečenje lekom
Endoxan treba prekinuti sve dok se stanje ne normalizuje.

Doziranje i način primene
Doziranje
Doziranje mora da se prilagodi svakom pacijentu pojedinačno. Osim ako se drugačije ne propiše,
preporučuje se sledeće doziranje za odrasle i decu:

Indukcija remisije i terapija održavanja akutne limfoblastne leukemije (ALL):
Ciklofosfamid primenjen kod dece i odraslih je u zavisnosti od različitih rizičnih grupa u kontekstu različitih
složenih poli-hemioterapija.
Uobičajeno doziranje za indukciju remisije i konsolidacijske terapije kod odraslih je 650 mg/m² telesne
površine ciklofosfamida primenjenog intravenski kombinovan sa citarabinom i merkaptopurinom (Protokol
multicentričnog kliničkog ispitivanja za terapiju ALL kod odraslih pacijenata sprovedenog u Nemačkoj u
periodu od 1978-1983 u intervalima). Za preporuke za specifična doziranja i buduće detalje konsultujte
stručnu literaturu.

Hronična limfocitna leukemija:
600 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjeno intravenski jednom dnevno 6 dana u kombinaciji sa
vinkristinom i prednizonom ili 400 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom
dnevno od 1. do 5. dana, a u kombinaciji sa vinkristinom i prednizonom, terapija se ponavlja svake 3 nedelje.

Hodgkin-ova bolest:
650 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom dnevno 1. i 8. dana u
kombinaciji sa vinkristinom, prokarbazinom i prednizonom („COPP protokol”).

Non-Hodgkin-ovi limfomi:
Za terapiju non-Hodgkin-ovih limfoma (NHL) ciklofosfamid može da se primenjuje kao monoterapija ili u
kombinaciji sa ostalim antineoplastičnim agensima, u zavisnosti od histopatološkog tipa i stadijuma bolesti.

Dolenavedeno se odnosi na jednu standardnu

terapiju, svaka za

NHL niskog odnosno

intermedijarnog/visokog maligniteta.

NHL početnog stadijuma maligniteta: 600-900 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog
intravenski na dan 1. kao monoterapija ili u kombinaciji sa kortikosteroidima, ponovljeno svakih 3 do 4
nedelje.

NHL za intermedijarni ili visoki stepen maligniteta: 750 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog
intravenski na dan 1. u kombinaciji sa doksorubicinom, vinkristinom i prednizonom („CHOP protokol”),
ponovljeno svake 3 do 4 nedelje.

Plazmocitom:
1000 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski na dan 1. u kombinaciji sa
prednizonom, ponovljeno svake 3 nedelje.
Kao primer polihemioterapije koja se pokazala efektivnom u terapiji plazmocitoma, sledeće se odnosi na ono
što je poznato kao „VBMCP protokol”:
400 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski na dan 1. u kombinaciji sa melfalanom,
karmustinom, vinkristinom i prednizonom, ponovljeno svakih 5 nedelja.

Karcinom dojke:
Ciklofosfamid primenjen kao adjuvantna i palijativna terapija kod karcinoma dojke kombinovana sa drugim
citostaticima. Prikazana su dva protokola koja su pokazala efektivnost terapije:
„CMF protokol“: 600 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski na dan 1. i 8. dana u
kombinaciji sa metotreksatom i 5-fluorouracilom, ponovljeno svakih 3 do 4 nedelje.
„CAF protokol“: 500 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski na dan 1. u
kombinaciji sa doksorubicinom i 5-fluorouracilom, ponovljeno svakih 3 do 4 nedelje.

Uznapredovali karcinom ovarijuma:
750 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski na dan 1. u kombinaciji sa cisplatinom,
ponovljeno svakih 3 nedelje.
500-600 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom dnevno na dan 1. u
kombinaciji sa karboplatinom, ponovljeno svake 4 nedelje.

Mikrocelularni karcinom pluća:
Ciklofosfamid se koristi u kombinaciji sa ostalim antineoplasticima. Kao primer efektivne hemioterapije je
prikazan tzv. „CAV protokol”:
1000 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom dnevno na dan 1. u
kombinaciji sa doksorubicinom i vinkristinom, ponovljeno svake 3 nedelje.

Ewing-ov sarkom:
Kao primer efektivne hemioterapije u lečenju Ewing-ovog sarkoma je prikazan „VACA protokol” koju je
napravila Intergrupa:
500 mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom nedeljno u kombinaciji sa
vinkristinom, doksorubicinom i aktinomicinom D. Za sve detalje konsultovati stručnu literaturu.

Osteosarkom:
Ciklofosfamid se koristi kao deo hemioterapije za neoadjuvantnu (preoperativno) i adjuvantnu
(postoperativno) terapiju u kontekstu kompleksne polihemioterapije. Kao primer navodi se protokol
Multicentrične osteosarkom studije (MIOS) za adjuvantnu terapiju 600 mg/m² telesne površine
ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom dnevno 2 dana svake 2., 13., 26., 39. i 42. nedelje u
kombinaciji sa bleomicinom, aktinomicinom D, doksorubicinom, cisplatinom i metotreksatom. Za sve
detalje konsultovati stručnu literaturu.

Neuroblastom:
U zavisnosti od stepena oboljenja kao i uzrasta pacijenta postoje varijante hemioterapijskih protokola. Kao
primer kombinovane terapije u lečenju uznapredovalog neuroblastoma navodi se „OPEC protokol”: 600
mg/m² telesne površine ciklofosfamida primenjenog intravenski jednom dnevno u kombinaciji sa
vinkristinom, cisplatinom i tenipozidom, ponovljeno svake 3 nedelje. Za sve detalje konsultovati stručnu
literaturu.

Rabdomiosarkom kod dece:
U zavisnosti od stadijuma i histopatološkog tipa oboljenja, ciklofosfamid se upotrebljava kao varijanta
polihemioterapijskih protokola. Uobičajeno doziranje kod pacijenata sa stadijumom III (postoperativni
makroskopski rezidualni tumor) i IV (udaljene metastaze) je 10 mg/kg telesne mase ciklofosfamida
primenjenog intravenski 3 dana uzastopno, ponovljeno u intervalima i u kombinaciji sa vinkristinom i
aktinomicinom D („VAC protokol” u okviru Intergrupe Rabdomiosarkom studija-II). Za sve detalje
konsultovati stručnu literaturu.

Stanja koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži kod akutne mijeloidne i akutne limfoblastne
leukemije: 60 mg/kg telesne mase intravenski datog ciklofosfamida 2 dana uzastopno u kombinaciji sa
zračenjem celog tela ili busulfanom.

Izbor odgovarajućeg leka koji će se kombinovati sa ciklofosfamidom zahteva posebnu stručnost jer dobijeni
rezultati terapija sa različitim kombinacijama datih lekova mogu značajno da variraju u zavisnosti od vrste
glavnog oboljenja i stadijuma bolesti.

Stanja koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži kod hroniče mijeloidne leukemije:
60 mg/kg telesne mase intravenski datog ciklofosfamida 2 dana uzastopno u kombinaciji sa zračenjem celog
tela ili busulfanom.

U slučaju hronične mijeloidne leukemije i moguće kombinacije lečenja uz ciklofosfamid dovode do sličnih
terapijskih rezultata.

Stanja koja prethode alogenoj transplantaciji koštane srži kod teške aplastične anemije:
Navedene instrukcije za doziranje primenjuju se na pripremu bez zračenja celog tela, koje se obično ne
sprovodi kod teške aplastične anemije:
50 mg/kg telesne mase intravenski datog ciklofosfamida 4 dana uzastopno kao monoterapija ili u
kombinaciji sa antitimocitnim globulinom.
U prisustvu anemije Fanconi, dnevna doza treba da bude smanjena sa 50 na 35 mg/kg telesne mase
intravenski datog ciklofosfamida tokom 4 uzastopna dana.

Teški progresivni oblik lupusnog nefritisa i Wegener-ova granulomatoza

Doziranje u slučaju i.v. primene: u početku 500 - 1000 mg/m² telesne površine i.v.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Teško oštećenje funkcije jetre može biti povezano sa smanjenom aktivacijom ciklofosfamida. Ovo može
izmeniti efektivnost terapije lekom Endoxan i treba da se razmotri prilikom odabira doze i interpretacije
odgovora u zavisnosti od odabrane doze. U slučaju oštećenja funkcije jetre, uobičajena preporuka je
smanjenje doze od 25% u slučaju da je vrednost bilirubina u serumu između 3,1 i 5 mg/100 mL.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, naročito kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije
bubrega, smanjeno izlučivanje putem bubrega može dovesti do povećanja koncentracija ciklofosfamida i
njegovih metabolita u plazmi. To može dovesti do povećanja toksičnosti i treba da se uzme u obzir prilikom
određivanja doze kod takvih pacijenata. U slučaju prisustva oštećenja funkcije bubrega, preporučuje se
smanjenje doze od 50% za glomerularnu filtraciju ispod 10 mL/min.

Ciklofosfamid i njegovi metaboliti mogu da se uklone dijalizom, iako može biti razlike u klirensu u
zavisnosti od sistema dijalize koji se koriste. Kod pacijenata koji zahtevaju dijalizu, vreme između primene
leka Endoxan i dijalize treba da se uskladi (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Preporuke za smanjenje doze kod pacijenata sa mijelosupresijom

Broj

leukocita

(mikrolitar)

Broj

trombocita

(mikrolitar)

Doza

>4000

>100000

100% predložene doze

4000 - 2500

100000 - 50000

50% predložene doze

<2500

<50000

Odlaganje

do

normalizacije

ili

individualne odluke

Starije osobe
Kod starijih pacijenata, Endoxan treba primenjivati sa posebnom pažnjom zbog učestalijeg slabljenja
funkcije jetre, bubrega, srca ili drugih organa, pratećih bolesti ili terapije drugim lekovima. Zbog toga je
potrebno dodatno praćenje toksičnosti i prilagođavanje doze ukoliko je neophodno.

Način primene
Primena leka Endoxan treba da bude pod nadzorom lekara sa iskustvom u onkologiji/reumatologiji.

Doziranje i trajanje terapije i intervali između terapija su zasnovani na indikaciji i korišćenom režimu
kombinovane terapije i zavise od pacijentovog opšteg zdravstvenog stanja i funkcionalnosti organa, kao i od
laboratorijskih parametara (naročito krvne slike).

Kada se upotrebljava u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima sa sličnom toksičnošću, može biti
neophodno da se smanji doza ili produže intervali između terapijskih ciklusa.

Primena supstanci koje stimulišu hematopoezu (faktori stimulacije kolonija i supstance koje stimulišu
eritropoezu) može se razmotriti kako bi se smanjio rizik od mijelosupresivnih komplikacija i/ili olakšala
primena potrebnih doza.

Pre započinjanja terapije mora se isključiti i/ili uspešno sanirati bilo kakva opstrukcija mokraćnih puteva,
zapaljenje bešike, infekcija ili elektrolitni disbalans (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Tokom ili neposredno posle primene leka Endoxan, pacijenti treba da primaju infuziju adekvatnih količina
tečnosti da bi se indukovanom diurezom smanjio rizik od toksičnosti urinarnog trakta. Stoga, lek treba
primenjivati ujutru (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pacijenti ne treba da jedu grejpfrut ili piju sok od grejpfruta tokom terapije, jer to može smanjiti efikasnost
ciklofosfamida.

Redovno treba proveravati i pratiti krvnu sliku i sedimente u urinu i pratiti tokom terapije sa lekom Endoxan
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Veoma je važno je da se obezbedi da se antiemetici (lekovi protiv povraćanja) daju u prikladno vreme i da se
uredno održava oralna higijena.

Endoxan se primenjuje intravenski kao bolus injekcija ili kratkotrajna infuzija. Infuzija je poželjniji oblik
intravenske primene.
Da bi se smanjio rizik od neželjenih reakcija koje su zavisne od brzine primene (npr. oticanje lica,
glavobolja, nazalna kongestija, osećaj paljenja temena glave), Endoxan treba veoma sporo davati injekcijom
ili infuzijom.

Trajanje infuzije takođe treba da bude prilagođeno volumenu i vrsti tečnosti namenjene za infuziju. Trajanje
infuzije može biti između 30 minuta i 2 sata.

Za parenteralnu primenu putem bolus injekcije, Endoxan treba rekonstituisati sa fiziološkim rastvorom
(0.9% natrijum-hlorid). Endoxan rekonstituisan u vodi je hipotoničan i ne sme se direktno ubrizgati.

Za primenu putem infuzije, Endoxan se rekonstituiše sterilnom vodom ili fiziološkim rastvorom i doda u
preporučeni rastvor za infuziju.

Pre primene, proveriti da li ima vidljivih čestica ili promene u boji leka, uvek kada rastvor i pakovanje to
omogućavaju. Pre intravenske primene, prašak mora da bude u potpunosti rastvoren.

Uputstvo za pripremu i upotrebu rastvora

Za pripremu 2% izotoničnog rastvora suvoj supstanci se dodaje odgovarajuća količina fiziološkog rastvora:

Endoxan bočica

100 mg

200 mg

500 mg

1 g

Rastvarač

5 mL

10 mL

25 mL

50 mL

Prašak se dobro rastvara ako se bočica snažno promućka posle dodavanja rastvarača. Ukoliko se ne rastvori u
potpunosti, treba sačekati nekoliko minuta.

Za kratkotrajnu intravensku infuziju, lek Endoxan treba razblažiti sa Ringerovim rastvorom, fiziološkim ili
rastvorom glukoze do zapremine od 500 mL.

Kontraindikacije

Endoxan je kontraindikovan kod pacijenata sa:

poznatom preosetljivošću na ciklofosfamid, njegove metabolite ili na bilo koju od pomoćnih

supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci;

teškim ostećenjem funkcije koštane srži (mijelosupresija, posebno pacijenti koji su prethodno lečeni

hemioterapijom i/ili radioterapijom);

zapaljenje mokraćne bešike (cistitis);

opstrukcijom protoka urina;

aktivnom infekcijom.

Za primenu tokom trudnoće i laktacije, videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje.

Opšte kontraindikacije za izvođenje alogene transplantacije koštane srži, kao što je gornja uzrasna granica od
50 do 60 godina, kontaminacija koštane srži sa metastazom malignih (epitelnih) tumora, kao i nedostatak
identiteta HLA sistema namenjenog donora u slučajevima hronične mijeloidne leukemije moraju biti
pažljivo procenjene pre početka terapije sa lekom Endoxan.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Faktori rizika za toksičnost ciklofosfamida i njegove kasne sekvele koje su opisane ovde i u drugim
odeljcima mogu predstavljati kontraindikacije, ako se lek Endoxan ne koristi u terapiji životno ugrožavajućih
stanja. U takvim situacijama treba individualno proceniti rizik u odnosu na očekivanu korist.

Kao i sve citostatike, kao opšte pravilo, Endoxan treba koristiti sa oprezom kod slabih i starijih pacijenata,
kao i kod pacijenata koji su prethodno primili terapiju zračenja. Pacijenti sa oslabljenim imunitetom,
šećernom bolešću, hroničnim oboljenjem jetre ili bubrega i već postojećim srčanim oboljenjem takođe se
moraju pažljivo pratiti. Kod pacijenata sa dijabetesom, metabolizam glukoze treba pažljivo pratiti tokom
terapije ciklofosfamidom.

Oprez je potreban prilikom lečenja pacijenata sa akutnom porfirijom zbog porfirogenog dejstva
ciklofosfamida.

UPOZORENJA

Mijelosupresija, imunosupresija, infekcije

Lečenje ciklofosfamidom može izazvati mijelosupresiju i značajnu supresiju imunološkog odgovora.

Mijelosupresija indukovana ciklofosfamidom može dovesti do pojave leukopenije, neutropenije,

trombocitopenije (povezane sa povećanim rizikom od krvarenja) i anemije.

Teška imunosupresija dovodi do ozbiljnih, ponekad fatalnih infekcija. Takođe su prijavljeni sepsa i

septički šok. Infekcije prijavljene kod primene ciklofosfamida uključuju pneumoniju, kao i druge
bakterijske, gljivične, virusne, protozoalne i parazitarne infekcije.

Latentne infekcije se mogu ponovo aktivirati. Prijavljeni su slučajevi reaktivacije raznih bakterijskih,

gljivičnih, virusnih, protozoalnih i parazitskih infekcija.

Infekcije se moraju adekvatno lečiti.

Antimikrobna profilaksa može biti indikovana u određenim slučajevima neutropenije od strane

nadležnog lekara.

U slučaju neutropenijske groznice moraju se primeniti antibiotici i/ili antimikotici.

U principu, sa povećanjem doze ciklofosfamida, broj krvnih ćelija u perifernoj krvi i broj trombocita

mogu se smanjiti mnogo brže, a vreme oporavka se može produžiti.

Najmanji broj leukocita i trombocita (nadir) obično nastaje u prvoj i drugoj nedelji terapije. Koštana

srž se oporavlja relativno brzo, a koncentracija krvnih ćelija u perifernoj krvi se normalizuje, po
pravilu nakon približno 20 dana.

Tešku mijelosupresiju treba očekivati naročito kod pacijenata koji su prethodno i/ili istovremeno

dobijali hemioterapiju i/ili terapiju zračenjem.

Detaljno praćenje hematoloških parametara je potrebno za sve pacijente tokom terapije.

Broj leukocita mora se redovno proveriti pre svake doze i redovno tokom terapije (u
intervalima od 5 do 7 dana na početku lečenja i svaka 2 dana ukoliko njihov broj padne
ispod 3000 ćelija/mikrolitru (ćelije/mm³). Za dugotrajno lečenje, praćenje je dovoljno u
intervalima od oko 14 dana.

Broj trombocita i vrednost hemoglobina treba održavati pre svake doze i u adekvatnim
intervalima nakon doziranja.

Urinarni trakt i bubrežna toksičnost

Prilikom terapije ciklofosfamidom, prijavljeni su slučajevi hemoragijskog cistitisa, pijelitisa,

ureteritisa i hematurije. Ulceracije mokraćne bešike/nekroze, fibroze/kontrakture i sekundarni
maligniteti se mogu razviti.

Urotoksičnost može biti razlog za prekid terapije.

Cistektomija može biti neophodna zbog pojave fibroze, krvarenja i sekundarnih tumora.

Prijavljeni su slučajevi urotoksičnosti sa smrtnim ishodom.

Urotoksičnost se može javiti pri kratkotrajnoj i dugotrajnoj primeni ciklofosfamida. Hemoragijski

cistitis je prijavljen nakon primene pojedinačne doze.

Prethodna ili istovremena primena zračne terapije ili primena busulfana može da poveća rizik za

nastanak hemoragijskog cistitisa izazvanog ciklofosfamidom.

U početku cistitis je nebakterijski. Kasnije, može uslediti sekundarna bakterijska kolonizacija.

Pre početka primene treba isključiti ili korigovati bilo koju opstrukciju urinarnog trakta (videti

odeljak Kontraindikacije).

U sedimentu urina treba redovno kontrolisati prisustvo eritrocita i ostalih znakova

uro/nefrotoksičnosti.

Adekvatna terapija mesnom i/ili jakom hidratacijom za forsiranu diurezu može značajno smanjiti

učestalost ili težinu toksičnog uticaja na mokraćnu bešiku. Važno je da se pacijentu obezbedi
pražnjenje bešike u redovnim intervalima.

Hematurija se sanira nekoliko dana nakon prestanka primene terapije ciklofosfamidom, ali može i da

se zadrži i nakon toga. Ukoliko se tokom terapije razvije cistitis sa mikro ili makrohematurijom,
terapiju treba prekinuti dok se stanje ne normalizuje.

Ciklofosfamid je takođe povezan sa nefrotoksičnošću, uključujući i bubrežnu tubularnu nekrozu.

Hiponatremija udružena sa povećanjem ukupne količine telesne tečnosti, akutnom intoksikacijom

vodom i sindromom sličnim sindromu neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona (engl.
syndrome of inappropriate ADH secretion, SIADH) prijavljeni su pri primeni ciklofosfamida.
Prijavljeni su i smrtni ishodi.

Kardiotoksičnost: primena kod pacijenata sa srčanom bolešću

Miokarditis i mioperikarditis, koji mogu biti praćeni perikardijalnim izlivom i kardijalnom

tamponadom prijavljeni su pri primeni ciklofosfamida i mogu dovesti do teške, ponekad fatalne
kongestivne srčane insuficijencije.

Histopatološki nalaz je pokazao primarno hemoragijski miokarditis. Sekundarno se uz hemoragijski

miokarditis i nekrozu miokarda pojavio hemoperikard.

Akutna kardiotoksičnost je prijavljena pri primeni pojedinačne doze ciklofosfamida manje od

20 mg/kg.

Pri primeni ciklofosfamida mogu se javiti supraventrikularne aritmije (uključujući atrijalnu

fibrilaciju i flater), kао i ventrikularne aritmije (uključujući izrazito produženje QT intervala
povezano sa ventrikularnom tahiaritmijom) i prijavljene su kod pacijenata koji ili jesu ili nisu imali
druge znakove kardiotoksičnosti.

Rizik od pojave kardiotoksičnosti može biti povećan pri primeni velikih doza ciklofosfamida, kod

pacijenata starije životne dobi i kod pacijenata koji su prethodno zračeni u području srca i/ili
istovremeno ili prethodno lečeni drugim kardiotoksičnim lekovima (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Poseban oprez pri primeni ciklofosfamida je potreban kod pacijenata sa faktorima rizika za

kardiotoksičnost i kod pacijenata sa već postojećim srčanim oboljenjem.

Pulmonalna toksičnost

Pneumonitis i pulmonalna fibroza su se javljale tokom i nakon terapije ciklofosfamidom. Takođe su

prijavljene pulmonalna venookluzivna bolest i drugi oblici pulmonalne toksičnosti. Pulmonalna
toksičnost koja je vodila do respiratorne insuficijencije je takođe bila prijavljena.

Učestalost plućne toksičnosti povezane sa primenom ciklofosfamida je niska, ali je prognoza kod tih

pacijenata loša.

Kasni početak pneumonitisa (više od 6 meseci nakon početka terapije ciklofosfamidom) može da

bude povezan sa izrazito visokim mortalitetom. Pneumonitis se može razviti i nekoliko godina nakon
terapije ciklofosfamidom.

Akutna pulmonalna toksičnost je prijavljena nakon pojedinačne doze ciklofosfamida.

Sekundarni malignitet

Kao i kod svih citotoksičnih terapija, primena ciklofosfamida podrazumeva rizik pojave sekundarnih

tumora i njihovih prekursora, kao krajnje posledice.

Postoji povećani rizik od karcinoma urinarnog trakta i mijelodisplastičnih promena, koje u nekim

slučajevima vode do akutne leukemije. Drugi maligni tumori koji su prijavljeni nakon primene
ciklofosfamida ili protokola koji uključuje ciklofosfamid uključuju limfom, karcinom štitaste žlezde
i sarkome.

U nekim slučajevima sekundarni malignitet može da se razvije nakon više godina od prestanka

terapije ciklofosfamidom. Malignitet je takođe prijavljen i nakon izloženosti uterusa.

Rizik od pojave karcinoma mokraćne bešike može se znatno smanjiti prevencijom hemoragijskog

cistitisa.

Venookluzivna bolest jetre

Venookluzivna bolest jetre (engl. veno-occlusive liver disease, VOD) je prijavljena kod pacijenata

koji su primali ciklofosfamid.

Citoreduktivna terapija u pripremi za transplantaciju koštane srži se sastoji od ciklofosfamida u

kombinaciji sa zračenjem celog tela, busulfanom ili drugim lekovima (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija) pokazala se kao glavni faktor rizika od razvoja VOD.

Nakon citoreduktivne terapije, klinički sindrom se obično razvija 1 do 2 nedelje nakon

transplantacije i odlikuje se naglim porastom telesne mase, bolnom hepatomegalijom, ascitesom i
hiperbilirubinemijom/žuticom.

Međutim, VOD je takođe prijavljen kod pacijenata koji su duži vremenski period lečeni malim

dozama imunosupresiva i ciklofosfamida.

Kao komplikacija VOD-a mogu se razviti hepatorenalni sindrom i insuficijencija više organa.

Postoje izveštaji o VOD-u povezanom sa lečenjem ciklofosfamidom sa smrtnim ishodom.

Faktori rizika za razvoj VOD-a kod pacijenata lečenih sa velikim dozama citoreduktivne terapije su:

postojeći poremećaji funkcije jetre,

prethodna terapija zračenjem abdomena i

nizak broj bodova procene sposobnosti.

Genotoksičnost

Ciklofosfamid je genotoksičan i mutagen, kako na somatske tako i na muške i ženske germinativne

ćelije.

Zbog toga, žene ne treba da zatrudne, a muškarci ne treba da ostvaruju potomstvo tokom terapije sa

ciklofosfamidom.

Dodatno muškarci ne treba da ostvaruju potomstvo 6 meseci nakon završetka terapije.

Podaci ispitivanja na životinjama pokazuju da izlaganje jajnih ćelija tokom folikularnog razvoja

može da dovede do smanjenja stope implantacije i održavanja trudnoće, a povećan je rizik za
malformacije ploda. Ovaj efekat treba razmotriti posle prekida terapije ciklofosfamidom i ako se
nakon završetka terapije ciklofosfamidom planira veštačka oplodnja ili trudnoća.

Tačna dužina folikularnog razvoja kod ljudi nije poznata, ali može biti duža od 12 meseci.

Seksualno aktivne žene i muškarci treba da koriste efektivne metode kontracepcije tokom terapije

(videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).

Dejstva na plodnost

Ciklofosfamid remeti oogenezu i spermatogenezu. To može izazvati sterilitet kod oba pola.

Razvoj steriliteta izgleda da zavisi od doze ciklofosfamida, trajanja terapije, kao i funkcije gonada za

vreme terapije.

Sterilnost indukovana ciklofosfamidom može biti ireverzibilna kod nekih pacijenata.

Žene

U značajnom procentu kod žena koje su lečene ciklofosfamidom razvija se amenoreja, prolazna ili

trajna i povezana je sa smanjenom sekrecijom estrogena i povećanom sekrecijom gonadotropina.

Posebno kod žena starije životne dobi, amenoreja može biti trajna.

Može se javiti čak i oligomenoreja povezana sa terapijom ciklofosfamidom.

Ženska deca lečena ciklofosfamidom tokom prepuberteta mogu da razviju sekundarne polne

karakteristike normalno i imaju redovni menstrualni ciklus.

Devojke koje su primile terapiju ciklofosfamidom tokom prepubertetske dobi, kasnije su mogle da

zatrudne.

Povećan rizik za razvoj prevremene menopauze (prestanak menstruacija pre uzrasta od 40 godina)

uočen je kod žena lečenih ciklofosfamidom kod kojih postoji funkcija jajnika nakon završetka
lečenja.

Muškarci

Muškarci koji su lečeni ciklofosfamidom, savetovani su da mogu da se konsultuju o zamrzavanju

sperme pre početka terapije.

Muškarci lečeni ciklofosfamidom mogu da razviju oligospermiju ili azoospermiju koja se obično

povezuje sa povećanim vrednostima gonadotropina uz normalno lučenje testosterona.

Seksualne funkcije i libido su generalno nepromenjeni kod ovih pacijenata.

Kod dečaka koji su primili terapiju ciklofosfamidom, sekundarne seksualne karakteristike mogu se

razviti normalno tokom prepuberteta, ali može biti prisutna oligospermija ili azoospermija.

Može se javiti određeni stepen atrofije testisa.

Azoospermija indukovana ciklofosfamidom može biti reverzibilna kod nekih pacijenata iako se

reverzibilnost ne mora javiti i nekoliko godina nakon prestanka terapije.

Muškarci sa privremenim, ciklofosfamid uzrokovanim, sterilitetom kasnije mogu začeti dete.

Аnafilaktičke reakcije, unakrsna-osetljivost sa drugim alkilirajućim agensima
Prijavljene su anafilaktičke reakcije uključujući i one sa smrtnim ishodom, a povezane sa primenom
ciklofosfamida. Javljala se i unakrsna osetljivost sa drugim alkilirajućim agensima.

Poremećaj zarastanja rana
Primena ciklofosfamida može uticati na normalno zarastanje rana.

MERE OPREZA

Alopecija

Prijavljena je alopecija i može se povećati sa povećanjem doze.

Alopecija može napredovati do ćelavosti.

Kosa može ponovo da poraste nakon prestanka terapije ili čak tokom kontinuirane terapije, ali se

može razlikovati u strukturi ili boji.

Mučnina i povraćanje

Primena ciklofosfamida može izazvati mučninu i povraćanje.

Treba razmotriti važeće smernice o upotrebi antiemetika za prevenciju i ublažavanje mučnine i

povraćanja.

Konzumiranje alkohola može da poveća povraćanje i mučninu uzrokovanu ciklofosfamidom.

Stomatitis

Primena ciklofosfamida može prouzrokovati stomatitis (oralni mukozitis).

Treba razmotriti važeće smernice o merama za sprečavanje i ublažavanje stomatitisa.

Paravenska primena

Citostatsko dejstvo ciklofosfamida se javlja nakon njegovog aktiviranja, koje se odvija uglavnom u

jetri. Zbog toga je rizik od povrede tkiva pri slučajnoj paravenskoj primeni nizak.

U slučaju slučajne paravenske primene ciklofosfamida, infuziju treba odmah prekinuti, a

ekstravaskularni rastvor ciklofosfamida treba aspirirati putem kanile sa mesta primene i mogu se
preduzeti i druge potrebne mere.

Primena kod pacijenata nakon adrenalektomije
Kod pacijenata sa adrenalnom insuficijencijom, može biti potrebno povećanje supstitucione doze
kortikosteroida, kada su izloženi stresu zbog toksičnosti uzrokovanom ciklofosfamidom ili drugim
citostaticima.
Doza ciklofosfamida mora biti smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti
odeljak Doziranje i način primene).
Primena ciklofosfamida pre transplantacije koštane srži mora se sprovoditi samo u hematološko-onkološkim
ustanovama koje imaju odgovarajuće stručnjake i opremu za obavljanje alogene transplantacije koštane srži.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Planirana istovremena ili sekvencijalna primena drugih lekova ili terapija, koji mogu povećati verovatnoću
ili težinu toksičnih dejstava (s obzirom na farmakodinamske ili farmakokinetičke interakcije) zahteva
pažljivu individualnu procenu odnosa očekivane koristi i rizika. Pacijenti koji primaju takve kombinacije
moraju se pažljivo pratiti na pojavu znakova toksičnosti radi pravovremene intervencije. Pacijente koji se
leče ciklofosfamidom i lekovima koji smanjuju njegovu aktivnost treba pratiti zbog potencijalnog smanjenja
terapijske efikasnosti i potrebe za prilagođavanjem doze. Uopšteno, kod pacijenata treba pratiti

povećanje/smanjenje terapijske efikasnosti i/ili povećanje učestalosti i težine neželjenih reakcija lekova koji
stupaju u interakciju.Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Interakcije sa negativnim dejstvom na farmakokinetička svojstva ciklofosfamida i njegovih metabolita

Smanjena aktivacija ciklofosfamida može smanjiti efikasnost terapije ciklofosfamidom. Supstance koje
smanjuju aktivaciju ciklofosfamida i stoga smanjuju efikasnost terapije ciklofosfamidom uključuju:
-

aprepitant;

bupropion;

busulfan: dodatno, pored toga što smanjuje aktivaciju ciklofosfamida, prijavljeno je i smanjenje klirensa
ciklofosfamida i produžetak poluvremena eliminacije kod pacijenata koji primaju velike doze
ciklofosfamida manje od 24 sata nakon primene velikih doza busulfana;

hloramfenikol;

ciprofloksacin: pored smanjene aktivacije ciklofosfamida (kada se koristi tokom pripreme za
transplantaciju koštane srži), dodatno je prijavljen relaps osnovne bolesti kada se ciprofloksacin koristi
pre terapije ciklofosfamidom;

flukonazol;

itrakonazol;

prasugrel;

sulfonamidi;

tiotepa: značajna inhibicija bioaktivacije ciklofosfamida tiotepom kod hemioterapije velikim dozama
prijavljena je kada je tiotepa primenjivana jedan sat pre ciklofosfamida.

Povišena koncentracija citotoksičnih metabolita što posledično dovodi do povećanja učestalosti i težine
neželjenih reakcija može nastati prilikom primene sledećih lekova:
-

alopurinol;

hloralhidrat;

cimetidin;

disulfiram;

gliceraldehid;

Induktori humanih hepatičnih i ekstrahepatičnih mikrozomalnih enzima (npr. citohrom P450 enzimi)
mogu povećati koncentraciju citotoksičnih metabolita: potencijal indukcije hepatičnih i ekstrahepatičnih
mikrozomalnih enzima se mora uzeti u obzir u slučajevima prethodne ili istovremene primene lekova za
koje se zna da indukuju povećanu aktivnost tih enzima kao što su rifampicin, fenobarbital,
karbamazepin, fenitoin, kantarion i kortikosteroidi;

inhibitori proteaze: istovremena primena inhibitora proteaze može povećati koncentraciju citotoksičnih
metabolita. Utvrđeno je da su režimi koji uključuju korišćenje inhibitora proteaze povezani sa većom
incidencom infekcija i pojavom neutropenije kod pacijenata koji su primali ciklofosfamid, doksorubicin i
etopozid (CDE) nego kod onih koji su primali terapiju baziranu na nenukleozidnim inhibitorima reverzne
transkriptaze (NNRTI).

Ondansetron
Prijavljene su farmakokinetičke interakcije između ondansetrona i velikih doza ciklofosfamida, a kao rezultat
nastaje smanjenje PIK-a ciklofosfamida.

Farmakodinamske interakcije i interakcije nepoznatog mehanizma koje utiču na primenu ciklofosfamida

Kombinovana ili sekvencijalna pimena ciklofosfamida i drugih lekova sa sličnom toksičnošću može izazvati
kombinovanje (pojačanje) toksičnih dejstava.

Povećana hematotoksičnost i/ili imunosupresija mogu nastati kada se ciklofosfamid kombinuje sa, na

primer:
-

ACE inhibitorima: ACE inhibitori mogu da izazovu leukopeniju;

natalizumabom;

paklitakselom: povećana hematotoksičnost je prijavljena kada se ciklofosfamid primeni nakon
infuzije paklitaksela;

tiazidnim diureticima;

zidovudinom.

Povećana kardiotoksičnost može biti posledica istovremene primene ciklofosfamida sa, npr. sledećim

lekovima:
-

antraciklinima;

citarabinom;

pentostatinom;

radioterapijom srčane regije;

trastuzumabom.

Povećana pulmonalna toksičnost može biti posledica kombinovane primene ciklofosfamida sa, na

primer:
-

amjodaronom;

G-CSF, GM-CSF (engl. granulocyte colony-stimulating factor/faktor stimulacije kolonije
granulocita, engl. granulocyte macrophage colony-stimulating factor/faktor stimulacije granulocitne
makrofagne kolonije): izveštaji sugerišu na veći rizik od pulmonalne toksičnosti kod pacijenata
lečenih citotoksičnom hemioterapijom koja uključuje ciklofosfamid i G-CSF ili GM-CSF.

Povećana nefrotoksičnost može nastati kao posledica kombinovanja ciklofosfamida i na primer:

amfotericina B;

indometacina: akutna intoksikacija vodom je prijavljena kod istovremene primene indometacina.

Povećanje ostalih toksičnosti:

azatioprin: povećan rizik od hepatotoksičnosti (nekroza jetre);

busulfan: prijavljena je povećana incidenca venookluzivne bolesti jetre i mukozitisa;

inhibitori proteaze: povećana incidenca mukozitisa;

alopurinol i hidrohlortiazid: pojačano mijelosupresivno dejstvo.

Ostale interakcije

Alkohol
Smanjena antitumorska aktivnost je primećena kod životinja sa tumorom koje su istovremeno dobijale etanol
(alkohol) i male doze ciklofosfamida oralno. Kod nekih pacijenata, alkohol može pojačati ciklofosfamidom
indukovanu mučninu i povraćanje.

Etanercept
Kod pacijenata sa Wegener-ovom granulomatozom, dodavanje etanercepta standardnoj terapiji sa
ciklofosfamidom bilo je povezano sa većom incidencom nekutanih solidnih maligniteta.

Metronidazol
Akutna encefalopatija je prijavljena kod pacijenata na terapiji ciklofosfamidom i metronidazolom. Uzročna
povezanost je nejasna. Sprovedena ispitivanja na životinjama pokazala su da je kombinacija ciklofosfamida
sa metronidazolom povećavala toksičnost ciklofosfamida.

Tamoksifen
Istovremena primena tamoksifena i hemioterapije može da poveća rizik za tromboembolijske komplikacije.

Interakcije koje utiču na farmakokinetiku i/ili dejstva drugih lekova

Bupropion
Metabolizam ciklofosfamida može preko CYP2B6 da inhibira metabolizam bupropiona. Aktivacija
bupropiona može biti smanjena, imajući za posledicu smanjenje efikasnosti.

Kumarini
Prijavljeno je i povećanje (povećanje rizika od krvarenja) i smanjenje (smanjeno antikoagulantno dejstvo)
dejstva varfarina kod pacijenata koji su primali istovremeno varfarin i ciklofosfamid.

Ciklosporin
Niže koncentracije ciklosporina u serumu su zabeležene kod pacijenata koji primaju kombinaciju
ciklofosfamida i ciklosporina nego kod pacijenata koji primaju samo ciklosporin. Ova interakcija može imati
za posledicu povećanje incidence reakcije organizma na graft (engl. graft versus host disease, GVHD).

Depolarizujući mišićni relaksansi
Primena ciklofosfamida izaziva značajnu i trajnu inhibiciju aktivnosti holinesteraze. Ovo može produžiti
neuromišićni blok proizveden sukcinilholinom. Produžena apnea može se javiti prilikom istovremene
primene sa depolarizujućim mišićnim relaksansima (npr. sukcinilholin). Ako je pacijent bio lečen sa
ciklofosfamidom unutar 10 dana pre planirane primene opšte anestezije, treba upozoriti anesteziologa.

Digoksin, beta-acetildigoksin
Prijavljeno je da citotoksična terapija narušava intestinalnu resorpciju tableta digoksina i beta-
acetildigoksina, imajući za posledicu smanjenje njihove terapijske efikasnosti.

Vakcine
Može se očekivati da imunosupresivna dejstva ciklofosfamida smanje odgovor na vakcinaciju. Primena živih
vakcina može dovesti do infekcije povezane sa vakcinom.

Sulfonilurea
Ako je istovremena primena, može se povećati dejstvo sulfoniluree kojim se smanjuje koncentracija glukoze
u krvi.

Verapamil
Prijavljeno je da citotoksična terapija narušava intestinalnu resorpiju oralno primenjenog verapamila, što
može smanjiti terapijsko dejstvo verapamila.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Terapija ciklofosfamidom može imati genotoksično dejstvo na žene. Zbog toga, ciklofosfamid ne treba
koristiti tokom trudnoće.
U slučaju vitalne indikacije tokom prvog trimestra trudnoće medicinski savet oko potencijalne štetnosti za
fetus i abortusa je apsolutno neophodna.
Nakon prvog trimestra trudnoće, ako se terapija ne može prekinuti a pacijentkinja želi da nastavi trudnoću,
hemioterapiju treba nastaviti uz pružanje informacije pacijentkinji o mogućem, ali malom riziku za
abnormalnost fetusa.

Žene ne treba da zatrudne tokom i 6 meseci nakon terapije ciklofosfamidom. Ako to ipak žele, neophodna je
konsultacija sa genetičarem.

Dojenje
Kako se ciklofosfamid izlučuje u majčino mleko, dojenje nije dozvoljeno tokom terapije ovim lekom.

Plodnost
Muškarci i žene u reproduktivnom periodu treba da preduzmu odgovarajuće mere kontracepcije u toku
terapije i nakon najmanje 6 meseci.

Za informacije o mutagenosti i uticaju na plodnost, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Zbog mogućíh neželjenih dejstava, kao što su: mučnina i povraćanje, sa posledičnim problemima u
insuficijenciji cirkulacije, lekar treba da odluči pojedinačno za svakog pacijenta lečenog lekom Endoxan, da
li je u stanju da upravlja vozilima i da rukuje mašinama.
Ovo se posebno odnosi na primenu sa alkoholom.

Neželjena dejstva

Sledeće neželjene reakcije su zasnovane na podacima nakon stavljanja leka u promet. One su navedene u
tabeli prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i prema učestalosti.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana prema sledećoj konvenciji:

Veoma česta:

(

 1/10)

Česta:

(

 1/100 do < 1/10)

Povremena:

(

 1/1000 do < 1/100)

Retka:

(

 1/10000 do < 1/1000)

Veoma retka:

(< 1/10000)
Nepoznata:
nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Neželjene reakcije na lek
Klasa sistema organa

Neželjena dejstva

Učestalost

Infekcije i infestacije

Infekcije

Pneumonije

Sepsa

Septični šok

Česta
Povremena
Povremena
Veoma retka

Neoplazme - benigne,
maligne i neodređene
(uključujući

ciste

i

polipe)

Sekundarni tumori

Akutna leukemija

Mijelodisplastični sindrom
Karcinom mokraćne bešike
Karcinom uretera

Sindrom lize tumora
Limfomi
Progresija osnovnih malignih bolesti
Sarkomi
Karcinom bubrežnih ćelija
Karcinom prelaznog epitela bubrežne
karlice
Karcinom štitaste žlezde
Karcinogena dejstva na potomstvo

Retka
Retka
Retka
Retka
Retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji krvi i limfnog
sistema

Mijelosupresija

Leukocitopenija
Neutropenija
Trombocitopenija
Agranulocitoza
Anemija

Veoma česta
Veoma česta
Veoma česta
Veoma česta
Veoma česta
Veoma česta

Pancitopenija
Smanjene vrednosti hemoglobina

Febrilna neutropenija
Neutropenijska groznica
Diseminovana intravaskularna koagulacija
Hemolitički uremijski sindrom
Granulocitopenija
Limfopenija

Veoma česta
Veoma česta
Česta
Česta
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji

imunskog

sistema

Imunosupresija
Reakcije preosetljivosti
Anafilaktički šok
Anafilaktička/anafilaktoidna reakcija

Veoma česta
Povremena
Veoma retka
Veoma retka

Endokrini poremećaji

Sindrom

neadekvatne

sekrecije

antidiuretskog hormona (SIADH)
Intoksikacija vodom

Veoma retka

Nepoznata

Poremećaji metabolizma i
ishrane

Anoreksija
Dehidratacija
Hiponatremija
Retencija tečnosti
Promene koncentracija šećera u krvi
(povećanje ili smanjenje)

Česta
Retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata

Psihijatrijski poremećaji

Stanje konfuzije

Veoma retka

Poremećaji nervnog
sistema

Periferna neuropatija
Polineuropatija
Neuralgija
Vrtoglavica
Konvulzije
Encefalopatija
Parestezija
Promene čula ukusa
Neurotoksičnost
Disgeuzija
Hipogeuzija
Hepatična encefalopatija

Sindrom

reverzibilne

posteriorne

leukoencefalopatije
Mijelopatija
Dizestezija
Hipoestezija
Tremor
Parosmija

Povremena
Povremena
Povremena
Retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji oka

Zamućen vid
Poremećaji vida
Konjunktivitis
Edem oka
Pojačana lakrimacija

Retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata

Poremećaji uha i labirinta

Gluvoća
Tinitus

Povremena
Nepoznata

Kardiološki poremećaji

Kardiomiopatija
Miokarditis
Srčana insuficijencija (uključujući
izolovane slučajeve sa smrtnim ishodom)
Tahikardija
Aritmija

Ventrikularna aritmija (uključujući
ventrikularnu tahikardiju i
ventrikularnu fibrilaciju)
Supraventrikularna aritmija
Atrijalna fibrilacija

Srčani zastoj
Infarkt miokarda
Perikarditis
Kardiogeni šok
Perikardijalni izliv/kardijalna tamponada
Miokardijalno krvarenje
Insuficijencija levog srca
Bradikardija
Kardijalne aritmije
Produženi QT interval na
elektrokardiogramu
Smanjenje ejekcione frakcije

Povremena
Povremena
Povremena

Povremena
Retka
Retka

Retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Nepoznata

Vaskularni poremećaji

Napadi vrućine
Snižen krvni pritisak
Tromboembolija
Hipertenzija
Hipotenzija
Plućna embolija
Venska tromboza
Vaskulitis
Periferna ishemija

Povremena
Povremena
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Respiratorni,

torakalni

medijastinalni poremećaji

Pneumonitis

Akutni respiratorni sindrom
Hronična intersticijalna plućna fibroza
Plućni edem
Plućna hipertenzija
Bronhospazam
Dispnea
Hipoksija
Kašalj
Nedefinisani funkcionalni poremećaji
pluća
Nazalna kongestija
Nelagodnost u nosu
Orofaringealni bol
Rinoreja
Kijanje
Plućna venookluzivna bolest
Obliterativni bronhiolitis
Pneumonija u organizaciji
Alergijski alveolitis
Pleuralni izliv

Retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Gastrointestinalni
poremećaji

Stomatitis
Dijareja
Povraćanje
Konstipacija
Mučnina
Hemoragijski enterokolitis
Akutni pankreatitis
Ascites
Ulceracije sluzokože
Gastrointestinalna krvarenja
Abdominalni bol
Zapaljenje parotidne žlezde
Kolitis
Enteritis
Apendicitis

Česta
Česta
Česta
Česta
Česta
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Hepatobilijarni
poremećaji

Poremećaj funkcije jetre
Venookluzivna bolest jetre

Povećanje vrednosti bilirubina u krvi
Povećanje vrednosti enzima jetre (AST,
ALT, gama GT, alkalna fosfataza)
Aktivacija virusnog hepatitisa
Hepatomegalija
Žutica
Hepatitis

Holestatski hepatitis
Citolitički hepatitis

Holestaza
Hepatična encefalopatija
Hepatotoksičnost sa insuficijencijom jetre

Česta
Retka
Retka
Retka

Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji

kože

i

potkožnog tkiva

Alopecija
Egzantem
Dermatitis
Obezbojenje dlanova, noktiju i tabana
Stevens Johnson-ov sindrom
Toksična epidermalna nekroliza
Multiformni eritem
Povrede kože zračenjem
Opekotine izazvane zračenjem
Pruritus (uključujući i zapaljenjski svrab)
Crvenilo kože

Toksični osip
Sindrom palmarno-plantarne
eritrodizestezije
Urtikarija
Plikovi
Crvenilo kože
Oticanje lica
Hiperhidroza

Veoma česta
Retka
Retka
Retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji mišićno-
koštanog sistema i
vezivnog tkiva

Rabdomioliza
Sklerodermija
Grčevi mišića
Mialgija
Artralgija

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Poremećaji bubrega i
urinarnog sistema

Cistitis
Mikrohematurija
Hemoragijski cistitis (uključujući
izolovane slučajeve sa smrtnim ishodom)
Makrohematurija
Suburotelijalno krvarenje
Edem zida mokraćne bešike
Intersticijalno zapaljenje sa fibrozom i
sklerozom mokraćne bešike
Bubrežna insuficijencija
Povećane vrednosti kreatinina u krvi
Tubularna nekroza
Poremećaji na nivou bubrežnih tubula
Toksična nefropatija
Hemoragijski ureteritis
Ulcerativni cistitis
Kontraktura mokraćne bešike
Nefrogeni dijabetes insipidus
Atipične epitelne ćelije mokraćne bešike
Povećane vrednosti uree u krvi

Veoma česta
Veoma česta
Česta

Česta
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka

Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Trudnoća, puerperijum i
perinatalna stanja

Prevremeni porođaj

Nepoznata

Poremećaji
reproduktivnog sistema i
dojki

Poremećaj spermatogeneze
Poremećaj ovulacije
Amenoreja

Azoospermija

Oligospermija

Neplodnost
Insuficijencija jajnika
Osećaji neprijatnosti tokom ovulacije
Oligomenoreja
Atrofija testisa
Smanjene vrednosti estrogena u krvi
Povećane vrednosti gonadotropina u krvi

Česta
Povremena
Retka
Retka
Retka
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Kongenitalni, familijarni
i genetski poremećaji

Intrauterina smrt fetusa
Fetalna malformacija
Retardacija rasta fetusa
Fetalna toksičnost (uključujući
mijelosupresiju/gastroenteritis)

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Opšti poremećaji i
reakcije na mestu
primene

Groznica
Jeza
Astenija
Zamor
Osećaj slabosti
Zapaljenje sluzokože
Bol u grudima
Glavobolja
Bol
Insuficijencija više organa
Flebitis
Reakcije na mestu primene
injekcije/infuzije (tromboza,
nekroza, zapaljenje, bol, oticanje, eritem)

Veoma česta
Česta
Česta
Česta
Česta
Česta
Retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Veoma retka
Nepoznata

Edem
Bolest slična gripu
Nestabilnost opšteg fizičkog stanja
Produženo zarastanje rana

Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata
Nepoznata

Ispitivanja

Hiperurikemija usled

sindroma

lize

tumora
Povećane vrednosti laktat-dehidrogenaze
u krvi
Povećane vrednosti C-reaktivnog proteina

Veoma retka

Nepoznata

Nepoznata

uključujući reaktivaciju drugih latentnih bakterijskih, gljivičnih, virusnih, protozoalnih i parazitskih

infekcija; uključujući virusni hepatitis, tuberkulozu, JC virus sa progresivnom multifokalnom
leukoencefalopatijom (uključujući smrtni ishod), Pneumocystis jiroveci, herpes zoster, Strongyloides, sepsu i
septički šok (uključujući smrtni ishod).

uključujući smrtni ishod

uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju i akutnu promijelocitnu leukemiju

tokom terapije velikim dozama: veoma često

trajno

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Ozbiljne posledice predoziranja obuhvataju manifestaciju dozno zavisnih toksičnih dejstava kao što

su mijelosupresija, urotoksičnost, kardiotoksičnost (uključujući i srčanu insuficijenciju),
venookluzivnu bolest jetre i stomatitis (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Pacijente koji su primili prekomernu dozu treba pažljivo pratiti zbog razvoja toksičnosti,a posebno

hematotoksičnosti.

Nije poznat specifični antidot za ciklofosfamid.

Ciklofosfamid i njegovi metaboliti se mogu ukloniti dijalizom. Prema tome, ubrzana hemodijaliza je

indikovana uvek kada dođe do pokušaja samoubistva ili slučajnog predoziranja.

U slučaju predoziranja, treba prvo prekinuti primenu leka Endoxan i primeniti suportivnu terapiju,

uključujući odgovarajuću terapiju za prateće infekcije, mijelosupresiju ili druge vrste toksičnosti koje
se mogu pojaviti, u skladu sa najnovijim smernicama.

Profilaksa cistitisa intravenskom primenom mesne može pomoći u sprečavanju i ublažavanju

urotoksičnih dejstava prilikom predoziranja ciklofosfamidom (videti odeljak Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka). Mesnu treba odmah primeniti posle primene prevelike doze leka
Endoxan. Da biste sprečili hemoragijski cistitis, mesna se može upotrebiti u roku od 24 do 48 sati
(videti Uputstvo za lek).

Napomena:
U slučaju primene pravilno rekonstituisanog rastvora ciklofosfamida paravenski, obično ne postoji opasnost
za nekrozu tkiva jer se ona može očekivati tek posle bioaktivacije, koja se uglavnom događa u jetri.
Međutim, u slučaju da se ipak javi ekstravazacija, infuziju treba odmah prekinuti, ukloniti ekstravaskularni
rastvor kanilom sa mesta primene, isprati tkivo fiziološkim rastvorom i imobilisati ekstremitet.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Rastvori koji sadrže benzilalkohol mogu da smanje stabilnost ciklofosfamida.

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:
Sa mikrobiološkog stanovišta rekonstituisani rastvor se mora odmah iskoristiti. Ukoliko se ne upotrebi
odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja u toku korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži
od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C (u frižideru).
Tokom transporta ili skladištenja leka Endoxan, prašak za rastvor za injekciju, temperatura može uticati na
topljenje aktivne supstance, ciklofosfamida.
Bočica sa istopljenom supstancom može se razlikovati vizuelno od onih koji sadrže netaknutu aktivnu
supstancu: istopljeni ciklofosfamid je bistra ili žućkasta tečnost. Ne koristite bočice sa istopljenim sadržajem.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (tip I ili tip III) sa sivim brombutil gumenim čepom,
prstenom od aluminijuma i PP poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 500 mg praška za rastvor
za injekciju i Uputstvo za lek.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 1 g praška za rastvor za
injekciju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Kada se pripremaju rastvori leka Endoxan moraju se uvek poštovati pravila bezbednosti koja se odnose na
rukovanje citotoksičnim lekovima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.