Epirubicin 2mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

rastvor za injekciju/infuziju; 2mg/mL; bočica staklena, 1x5mL

Supstance:
epirubicin

Vrsta leka	Humani lekovi
ATC:	L01DB03
Način izdavanja leka	SZ
EAN	4037353012950
JKL	0033124

Broj rešenja: 515-01-04072-14-001 od 06.05.2015. za lek Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 1x5mL (2mg/mL)
Broj rešenja: 515-01-04066-14-001 od 06.05.2015. za lek Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 1x10mL (2mg/mL)
Broj rešenja: 515-01-04068-14-001 od 06.05.2015. za lek Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 1x25mL (2mg/mL)
Broj rešenja: 515-01-04070-14-001 od 06.05.2015. za lek Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 1x50mL (2mg/mL)
Broj rešenja: 515-01-04071-14-001 od 06.05.2015. za lek Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 1x100mL (2mg/mL)

UPUTSTVO ZA LEK

Epirubicin, rastvor za injekciju/infuziju, 2 mg/mL

Pakovanje: bočica staklena, 1 x 5 mL

bočica staklena, 1 x 10 mL
bočica staklena, 1 x 25 mL
bočica staklena, 1 x 50 mL

bočica staklena, 1 x 100 mL

Proizvođač:

MEDAC GESELLSCHAFT FUR KLINISCHE SPEZIALPRAPARATE

M.B.H

Adresa: Theaterstraße 6, Wedel, Nemačka

Podnosilac zahteva: QUATALIA D.O.O.

Adresa: Reljina 4/3, Beograd

Epirubicin, 2 mg/mL, rastvor za injekciju/infuziju
INN: epirubicin

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

- Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

- Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

- Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju
iste znake bolesti kao i Vi.

- Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije
navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Epirubicin i čemu je namenjen
2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Epirubicin
3. Kako se upotrebljava lek Epirubicin
4. Moguća neželjena dejstva
5. Kako čuvati lek Epirubicin
6. Dodatne informacije

1. ŠTA JE LEK EPIRUBICIN I ČEMU JE NAMENjEN

Epirubicin-hidrohlorid, aktivna supstanca leka Epirubicin, pripada grupi aktivnih supstanci koje se nazivaju
antraciklini. Ove citotoksične aktivne supstance se koriste za lečenje raznih tipova raka.

Lek Epirubicin se koristi za lečenje:

raka dojke
uznapredovalog raka jajnika

raka želuca
mikrocelularnog raka pluća (poseban oblik raka pluća)
površinskog ili izrazito lokalizovanog raka mokraćne bešike

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK EPIRUBICIN

Lek Epirubicin ne smete koristiti:

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na epirubicin-hidrohlorid ili neku od pomoćnih supstanci ovog

leka (navedenih u odeljku 6.) ili na antracikline (npr. doksorubicin i daunorubicin).

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na antracendione (grupa lekova koja se koristi za lečenje raka).

Ukoliko imate uporno smanjenje proizvodnje krvnih ćeilja u kostnoj srži usled prethodne terapije

drugim citotoksičnim lekovima ili radioterapije.

Ukoliko ste ranije primali maksimalnu dozu epirubicina ili drugih antraciklina (npr. doksorubicin i

daunorubicin) i antracendiona (grupa lekova koja se koristi za lečenje raka).

Ukoliko imate ili ste prethodno imali problema sa srcem (npr. poremećaj srčanog ritma, srčana

insuficijencija (slabost srca), srčani udar, kardiomiopatija (bolest koja zahvata srčani mišić), akutna
zapaljenjska oboljenja srca, nestabilna angina pektoris)

Ukoliko imate težak poremećaj funkcije jetre

Ukoliko imate sistemsku infekciju
Ukoliko dojite

Kod primene leka direktno u mokraćnu bešiku, lek Epirubicin ne smete primiti:

Ukoliko imate infekciju urinarnog trakta.

Ukoliko je tumor probio zid mokraćne bešike.

Ukoliko ne može da se Vam se postavi kateter u bešiku.

Ukoliko imate zapaljenje mokraćne bešike.

Ukoliko imate krv u mokraći.

Ukoliko imate kontrahovanu (suženu) bešiku.

Ukoliko Vaša bešika zadržava veliku količinu urina posle pokušaja da je ispraznite mokrenjem

Kada uzimate lek Epirubicin, posebno vodite računa:

- Ukoliko Vam jetra i bubrezi ne funkcionišu kako treba.

Ukoliko primetite osećaj nelagodnosti blizu ili na mestu primene infuzije (moguće curenje leka u okolna

tkiva).

Ukoliko Vam je broj crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i krvnih pločica smanjen.

Ukoliko imate stomatitis ili mukozitis (sor ili ranice u ustima).

Ukoliko Vam je prethodno zračena dojka ili ste uzimali neki lek koji može da ima neželjena dejstva na

Vaše srce.

Ukoliko ste primili ili treba da primite bilo kakvu vakcinu.

Ukoliko ste prethodno primili trastuzumab (lek koji se koristi za lečenje raka).

Efikasnost i bezbednost leka Epirubicin nije ispitivana kod dece.

Primena drugih lekova
Recite svom lekaru ili farmaceutu ako koristite ili ste do skoro koristili ili planirate da koristite bilo koje druge
lekove (uključujući i one dobijene bez lekarskog recepta) što se posebno odnosi na:
- ostale lekove koji mogu da utiču na srce, npr. blokatore kalcijumovih kanala, ostale lekove za lečenje raka

(5-fluorouracil, ciklofosfamid, cisplatin, taksani) i radioterapiju

- trastuzumab; epirubicin se ne sme koristiti 24 nedelje nakon prestanka terapije trastuzumabom
- žive vakcine
- cimetidin (lek koji se obično koristi za lečenje čira na želucu i/ili gorušice)
- paklitaksel ili docetaksel (lekovi za lečenje određenih tipova raka)
- deksverapamil (lek koji se koristi kod određenih srčanih oboljenja)
- hinin (lek koji se koristi za lečenje malarije i grčeva u nogama)
- interferon α

(lek koji se koristi kod određenih tipova raka i limfoma i kod određenih oblika hepatitisa)

- lekove koji utiču na kostnu srž (npr. citostatici, sulfonamidi, hloramfenikol, difenilhidantoin, derivati

amidopirina, antiretrovirusni lekovi)

- deksrazoksan (lek koji se ponekad koristi sa doksorubicinom za smanjenje rizika od srčanih oboljenja)

Uzimanje leka Epirubicin sa hranom ili pićima

Lek Epirubicin se primenjuje intravenski tako da uzimanje hrane i pića nije u direktnoj vezi sa primanjem leka.

Primena leka Epirubicin u periodu trudnoće i dojenja

Epirubicin hidrohlorid, aktivna supstanca u leku Epirubicin, može prouzrokovati urođene mane, zbog toga je
veoma važno da saopštite Vašem lekaru ukoliko mislite da ste trudni.
Lek Epirubicin ne smete da primate ako ste trudni, osim ako je to jasno naznačeno od strane Vašeg lekara.
Izbegavajte trudnoću ukoliko Vi ili Vaš partner primate lek Epirubicin. Ukoliko dođe do trudnoće dok primate
lek Epirubicin, preporučuje se genetsko savetovanje. Muškarci koji planiraju da imaju dece u budućnosti treba
da potraže savet o zamrzavanju sperme pre započinjanja terapije lekom Epirubicin.

Dojenje morate prekinuti pre započinjanja terapije lekom Epirubicin i ne smete dojiti dok god Vam traje lečenje
ovim lekom.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste možda trudni ili planirate da zatrudnite, pitajte Vašeg lekara ili
farmaceuta za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Uticaj leka Epirubicin na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Korišćenje leka Epirubicin može da izazove mučninu i povraćanje što može privremeno da utiče na Vašu
sposobnost da upravljate motornim vozilima i rukujete mašinama.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Epirubicin

Ovaj proizvod sadrži 0,154 mmoL (ili 3,54 mg) natrijuma po mL rastvora za injekciju/infuziju.
Različite veličine pakovanja sadrže sledeće količine natrijuma:

Bočica od 5 mL sadrži: 0,77 mmol (ili 17,7 mg)
Bočica od 10 mL sadrži: 1,54 mmol (ili 35,4 mg)
Bočica od 25 mL sadrži: 3,85 mmol (ili 88,5 mg)
Bočica od 50 mL sadrži: 7,70 mmol (ili 177,0 mg)
Bočica od 100 mL sadrži: 15,40 mmol (ili 354,0 mg)

Ove informacije treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su pod kontrolisanom dijetom unošenja natrijuma.

3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK EPIRUBICIN

Ukoliko Vam je propisan lek Epirubicin, dobićete ga isključivo pod nadzorom lekara sa iskustvom u davanju
hemoterapije.

Pre početka terapije lekom Epirubicin, kao i tokom terapije Vaš lekar će redovno vršiti određene laboratorijske
analize (npr. određivanje broja krvnih ćelija, određivanje nivoa mokraćne kiseline u krvi, proveru funkcije Vaše
jetre) i pažljivo će pratiti funkciju Vašeg srca. Praćenje funkcije Vašeg srca treba da se nastavi i nekoliko nedelja
nakon završetka terapije lekom Epirubicin.

Potrebna količina leka Epirubicin (doza) zavisiće od Vašeg stanja, Vašeg odgovora na terapiju i od drugih
lekova koje primate.

Određivanje doze koja će Vam biti primenjena se vrši na osnovu Vaše telesne površine. Lekar će na osnovu
Vaše visine i telesne mase izračunati površinu Vašeg tela; a na osnovu tog podatka će izračunati dozu (doza se
obično izračunava kao „miligrami po kvadratnom metru“ - mg/m

Uobičajeno doziranje je 60-90 mg po m

telesne površine. Daje se kao intravenska injekcija, npr. u krvni sud, u

trajanju od 3-5 minuta, na svake 3 nedelje.

U terapiji mikrocelularnog karcinoma pluća primenju se veće doze, 120 mg po m

telesne površine, u obliku

intravenske injekcije direktno u venu u trajanju od 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta, svake tri
nedelje.

Za terapiju karcinoma dojke, Vaš lekar će odrediti dozu i režim doziranja.

Dozu bi trebalo smanjiti, ukoliko imate nizak nivo belih krvnih zrnaca i trombocita, ukoliko imate problema sa
jetrom ili bubrezima ili ukoliko se lek Epirubicin koristi u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima.

Lek Epirubicin možete da primate direktno u mokraćnu bešiku zbog lečenja površinskog kancera mokraćne
bešike ili da sprečite povratak bolesti nakon uklanjanja tumora mokraćne bešike. Doza će zavisiti od toga koju
vrstu tumora mokraćne bešike Vi imate.
Da bi izbegli razblaživanje leka Epirubicin sa urinom, savetuje se da ne pijete tečnost 12 časova pre primanja
leka.

Opšte stanje Vašeg organizma će biti pažljivo praćeno pre, tokom i posle primene leka Epirubicin.

Ako ste uzeli više leka Epirubicin nego što je trebalo

Ukoliko ste primili veću dozu leka Epirubicin nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili
farmaceutom!
Ukoliko ste primili veću dozu leka Epirubicin nego što je dozvoljeno, funkcija Vašeg srca i broj krvnih ćelija će
biti pažljivo praćeni. Neželjena dejstva koja se pritom javljaju mogu biti ozbiljnija.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Epirubicin

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek, tako da nije verovatno da će neka doza
biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri ako mislite da su zaboravili da Vam daju
dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Epirubicin
Lek Epirubicin u obliku intravenske injekcije primaćete isključivo u zdravstvenoj ustanovi koja ima obučeno
osoblje i neophodne uslove za primenu leka. Vaš lekar će izračunati neophodnu dozu leka i vreme primene, a u
skladu sa Vašim stanjem.

4. MOGUĆA NEŽELjENA DEJSTVA

Kao i većina lekova, ovaj lek može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svih pacijenata.
Molimo Vas da odmah kontaktirate Vašeg lekara ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava i
porazgovarate s njim o daljim merama.

Ukoliko se kod Vas javi neko drugo neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom Uputstvu, odmah to recite
Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Lek Epirubicin može dovesti do pojave crveno prebojenog urina 1-2 dana nakon početka terapije. Nemojte da
brinete, to je normalno.

Učestalost pojavljivanja:
• Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
• Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
• Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Veoma česta neželjena dejstva:

Smanjenje proizvodnje krvnih ćelija u koštanoj srži (mijelosupresija), smanjen broj belih krvnih ćelija

(granulocitopenija i neutropenija), smanjen broj crvenih krvnih ćelija (anemija) i nizak nivo određenih
belih krvnih ćelija udružen sa groznicom (febrilna neutropenija)

Opadanje kose, obično reverzibilno (kosa obično ponovo izraste kada završite sa terapijama)
Crvena prebojenost urina 1-2 dana nakon početka terapije

Česta neželjena dejstva:

Infekcije
Gubitak/nedostatk apetita, gubitak vode (dehidratacija)
Naleti vrućine

Zapaljenje sluzokože (mukozitis), zapaljenje jednjaka, zapaljenje sluzokože usta i desni (stomatitis),

povraćanje, proliv (dijareja), mučnina koja može dovesti do gubitka apetita i bola u trbuhu

Crvenilo na mestu primene leka (eritem na mestu infuzije)

Upala mokraćne bešike (hemijski cistitis) je primećena kod primene leka direktno u bešiku; ponekad se

može javiti i krv u urinu.

Povremena neželjena dejstva:

Smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija)

Upala vena (flebitis), upala vena povezana sa ugršcima krvi (tromboflebitis).

Retka neželjena dejstva:

Određene vrste raka belih krvnih zrnaca (akutna limfocitna leukemija, akutna mijeloidna leukemija)

Teške alergijske reakcije (anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije) uključujući i reakcije slične alergiji sa ili

bez stanja šoka praćene osipom na koži, svrabom, groznicom i jezom;

alergijske reakcije koje mogu nastati nakon ubrizgavanja leka u mokraćnu bešiku.

Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi
Vrtoglavica
Oštećena funkcija srca (kongestivna srčana insuficijencija) koja može dovesti do otežanog disanja

(dispneja), pojave otoka (edem), uvećanja jetre, nakupljanja tečnosti u trbuhu (ascites), nakupljanja
tečnosti u plućima (plućni edem), nakupljanja tečnosti u predelu između pluća i grudnog koša (pleuralni
izlivi) ili pojave trećeg srčanog zvuka (galopirajući ritam)

Neželjena dejstva na srce kao što su poremećaji na EKG-u, nepravilan srčani rad (aritmije), oboljenje

srčanog mišića (kardiomiopatija), ubrzan rad srca koji može biti opasan po život (ventrikularna
tahikardija), usporeni rad srca, poremećaj sprovodnog sistema srca (AV blok, blok grane)

Koprivnjača
Odsustvo menstruacije; odsustvo spermatozoida u spermi

Osećaj umora (malaksalost), osećaj slabosti (astenija), groznica, jeza

Promene u vrednostima određenih enzima jetre (transaminaza)

Nepoznata učestalost

Septični šok, sistemska infekcija (sepsa), zapaljenje pluća (pneumonija)

Krvarenje i neadekvatno snabdevanje tkiva kiseonikom se može javiti kao posledica smanjene

proizvodnje krvnih ćelija u koštanoj srži (mijelosupresija).

konjunktivitis i zapaljenje rožnjače oka (keratitis)

Šok, začepljenje krvnih sudova izmeštenim ugruškom krvi (tromboembolija), uključujući začepljenje

krvnih sudova izmeštenim ugruškom krvi u plućima (plućna embolija)

Erozije oralne sluzokože, ulceracije i bol u ustima, osećaj žarenja sluzokože, krvarenje sluzokože usta,

promena boje sluzokože obraza.

Lokalna toksičnost, osip, svrab, promene na koži, crvenilo kože (eritem), crvenilo lica, promena boje

kože i noktiju, povećana osetljivost na sunčevu svetlost (fotosenzitivnost), povećana osetljivost na
ozračenoj koži

Zadebljanje zida vena, lokalni bol, težak celulitis, teško oštećenje tkiva usled curenja leka u okolna tkiva

na mestu primene infuzije

Asimptomatske promene srčane funkcije (asimptomatski pad u ejekcionoj frakciji leve komore)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene
reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. KAKO ČUVATI LEK EPIRUBICIN

Držati van vidokruga i domašaja dece!

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
U mikrobiološkom pogledu nakon prvog otvaranja proizvod treba upotrebiti odmah. Neiskorišćeni rastvor treba
odbaciti.

Rok upotrebe nakon razblaženja:
Lek Epirubicin može da se razblažuje pod aseptičnim uslovima, sa 5% rastvorom glukoze ili 0,9% rastvorom
natrijum-hlorida i da se kao takav primenjuje kao intravenska infuzija. Fizičko-hemijska stabilnost u roku
upotrebe je potvrđen na temperaturi 25°C u odsustvu svetlosti u toku 48 časa. U mikrobiološkom pogledu,
pripremljen rastvor bi trebalo iskoristiti odmah. Ukoliko se ne iskoristi odmah, vreme čuvanja i uslovi pre
upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi trebalo da bude duže od 24 časa na 2-8°C, osim ako je rastvaranje
vršeno pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Nemojte koristiti ovaj lek nakon isteka roka upotrebe koji je naveden na bočici i kutiji iza natpisa „EXP:“ Datum
isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan u tom mesecu.

Čuvanje
Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati u frižideru na temperaturi od 2-8°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaženja, videti deo Rok upotrebe.

6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Epirubicin

Aktivna supstanca je epirubicin-hidrohlorid.

Ostali sastojci su natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti) i voda za injekcije.

1 mL rastvora za injekciju/infuziju sadrži 2 mg epirubicin-hidrohlorida.

Jedna bočica od 5 mL sadrži 10 mg epirubicin-hidrohlorida.
Jedna bočica od 10 mL sadrži 20 mg epirubicin-hidrohlorida.
Jedna bočica od 25 mL sadrži 50 mg epirubicin-hidrohlorida.

Jedna bočica od 50 mL sadrži 100 mg epirubicin-hidrohlorida.
Jedna bočica od 100 mL sadrži 200 mg epirubicin-hidrohlorida.

Kako izgleda lek Epirubicin i sadržaj pakovanja

Lek Epirubicin 2 mg/mL, rastvor za injekciju/infuziju je bistar rastvor, crvene boje.

Unutrašnje pakovanje je bočica (koja sadrži 5mL, 10mL, 25mL ili 50mL rastvora za injekciju/infuziju) odnosno
boca (koja sadrži 100mL rastvora za injekciju/infuziju) od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, sa
čepom od hlorobutil gume presvučene fluoropolimerom, sa aluminijumskim prstenom i plastičnom flip-off
kapicom.
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu/bocu sa rastvorom za injekciju/infuziju i
Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i Proizvođač
Nosilac dozvole:
QUATALIA D.O.O.,
Reljina 4/3, Beograd,

Proizvođač:
MEDAC GESELLSCHAFT FUR KLINISCHE SPEZIALPRAPARATE M.B.H
Theaterstr. 6
Wedel, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2015.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:
Broj i datum dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 5mL: 2584/2010/12 od 21.04.2010.
Broj i datum dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 10mL: 2581/2010/12 od 21.04.2010.
Broj i datum dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 25mL: 2580/2010/12 od 21.04.2010.
Broj i datum dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 50mL: 2583/2010/12 od 21.04.2010.
Broj i datum dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 100mL: 2582/2010/12 od 21.04.2010.

Broj i datum obnove dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 5mL:

515-01-04072-14-001 od 06.05.2015.

Broj i datum obnove dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 10mL:

515-01-04066-14-001 od 06.05.2015.

Broj i datum obnove dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 25mL:

515-01-04068-14-001 od 06.05.2015.

Broj i datum obnove dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 50mL:

515-01-04070-14-001 od 06.05.2015.

Broj i datum obnove dozvole za lek Epirubicin, 2 mg/mL od 100mL:

515-01-04071-14-001 od 06.05.2015.

Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim stručnjacima

Terapijske indikacije

Epirubicin se koristi u terapiji velikog broja malignih neoplazmi, između ostalog:

karcinoma dojke,

uznapredovalog karcinoma jajnika,
karcinoma želuca,

mikrocelularnog karcinoma pluća.

Intravezikalna primena epirubicina pokazala se korisnom kod:
− lečenja papilarnog tranziciocelularnog karcinoma mokraćne bešike,
− lečenja in-situ karcinoma bešike
− profilakse recidiva površinskog karcinoma mokraćne bešike posle transuretralne resekcije.

Doziranje i način primene
Doziranje
Epirubicin je namenjen isključivo za intravensku ili intravezikalnu primenu.

Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost upotrebe epirubicina kod dece nije utvrđena.

Intravenska primena
Preporučljivo je da se epirubicin primenjuje u vidu i.v. infuzije sa rastvorom 0,9% natrijum-hlorida, pri čemu treba
proveriti da li je igla ispravno postavljena u venu. Potreban je oprez da bi se izbegla ekstravazacija (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). U slučaju da dođe do ekstravazacije, odmah obustaviti
davanje leka.

Doziranje
Da bi se izbegla kardiotoksičnost, ukupna kumulativna doza epirubicin-hidrohlorida od 900 – 1000 mg/m² telesne
površine se ne sme prekoračiti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Standardne doze
Kada se epirubicin-hidrohlorid koristi kao monoterapija, preporučena doza za odrasle je 60-90 mg/m

telesne

površine. Epirubicin-hidrohlorid treba brizgati intravenski tokom 3-5 minuta. Dozu treba ponavljati u razmacima
od 21 dan, zavisno od hematološkog stanja pacijenta i funkcije kostne srži.

Ukoliko se jave znaci toksičnosti, uključujući i tešku neutropeniju/neutropenijsku groznicu i trombocitopeniju
(koja može perzistirati i 21. dana), može biti potrebno modifikovati dozu ili odložiti sledeću dozu.

Visoke doze
Kada se epirubicin koristi kao monoterapija u visokim dozama, u terapiji karcinoma pluća, primenjuje se sledeći
režim doziranja:

mikrocelularni karcinom pluća (prethodno nelečen): 120 mg/m

telesne površine epirubicin-

hidrohlorida prvog dana, na svake tri nedelje.

Kada se primenjuju visoke doze, epirubicin se daje kao intravenski bolus tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u
trajanju do 30 minuta.

Karcinom dojke
U adjuvantnoj terapiji ranih stadijuma karcinoma dojke sa pozitivnim limfnim čvorovima, preporučene intravenske
doze epirubicin-hidrohlorida kreću se od 100 mg/m

telesne površine (kao pojedinačna doza, prvog dana) do 120

mg/ m

telesne površine (podeljeno u dve doze, prvog i osmog dana), na svake 3-4 nedelje, u kombinaciji sa

intravenski primenjenim ciklofosfamidom i 5-fluorouracilom i sa tamoksifenom oralno.
Niže doze (60-75 mg/m

telesne površine za standardnu terapiju i 105-120 mg/m

za terapiju visokim dozama) se

preporučuju za pacijente kod kojih je funkcija kostne srži oštećena prethodnom hemoterapijom ili radioterapijom,
usled staroti ili malignom infiltracijom kostne srži. Ukupna doza za jedan ciklus može se podeliti na 2-3 uzastopna
dana.

Sledeće doze epirubicin-hidrohlorida obično se koriste kao monoterapija ili kombinovana hemoterapija za razne
tumore:

Vrste maligniteta

Doza epirubicin-hidrohlorida (mg/m

)

Monoterapija

Kombinovana terapija

Uznapredovali

karcinom

ovarijuma

60-90

50-100

Karcinom želuca

60-90

Mikrocelularni karcinom pluća

120

Karcinom mokraćne bešike

Intravezikalna primena
50mg/50mL

ili

80mg/50mL

(karcinom in situ)
Profilaksa:
50mg/50mL nedeljno tokom 4
nedelje, a zatim mesečno tokom 11
meseci

Određena doza se uglavnom daje: 1. dana ili 1., 2. i 3. dana, na svaki 21 dan.

Kombinovana terapija
Ako se koristi u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima, dozu epirubicin-hidrohlorida treba shodno tome
smanjiti. Doze koje se obično koriste prikazane su u gornjoj tabeli.

Poremećena funkcija jetre
Glavni put eliminacije epirubicina je kroz hepatobilijarni sistem. Kod pacijenata sa poremećenom funkcijom jetre
dozu leka treba smanjiti zavisno od koncentracije bilirubina u serumu i to na sledeći način:

Bilirubin u serumu

SGOT

Smanjenje doze

1,4 – 3 mg/100 mL

50%

> 3 mg/100 mL

>4 puta iznad gornje granice
fizioloških vrednosti

75%

Poremećena funkcija bubrega
S obzirom da se ograničena količina epirubicina izlučuje putem bubrega, umerena insuficijencija bubrega ne
zahteva smanjenje doze. Međutim, prilagođavanje doze može biti potrebno kod pacijenata čije su vrednosti
kreatinina u serumu veće od 5 mg/dL.

Intravezikalna primena
Epirubicin se može primenjivati intravezikalno u terapiji superficijalnog karcinoma mokraćne bešike i in-situ
karcinoma. Epirubicin se ne sme primenjivati intravezikalno u terapiji invazivnih tumora koji su prodrli u zid
mokraćne bešike, kada se preporučuje sistemska ili hirurška terapija (videti odeljak Kontraindikacije). Epirubicin
se takođe uspešno primenjuje intravezikalno kao profilaksa posle transuretralne resekcije superficijalnih tumora za
sprečavanje recidiva.
U terapiji superficijalnog karcinoma mokraćne bešike preporučuje se sledeći terapijski režim, uz odgovarajuće
razblaženje, koje je prikazano u tabeli dole:

Jedna instilacija nedeljno u trajanju od 8 nedelja, doze 50 mg/50 mL (razblaženo sa fiziološkim rastvorom ili
vodom za injekcije).
Ako se zapaze znaci lokalne toksičnosti: dozu treba redukovati na 30 mg/50 mL.

In-situ karcinom: maksimalno 80 mg/50 mL (zavisno od toga kako pacijent podnosi terapiju).

Za profilaksu: jedna instilacija nedeljno u trajanju od 4 nedelje, doze od 50 mg/50 mL, posle čega se daje po jedna
instilacija mesečno, u istoj dozi, u trajanju od 11 meseci.

TABELA ZA RAZBLAŽENJE RASTVORA ZA INSTILACIJU BEŠIKE

Potrebna doza epirubicin-
hidrohlorida

Zapremina od 2 mg/mL
injekcije

epirubicin-

hidrohlorida

Zapremina rastvarača
sterilne vode za injekcije
ili

0,9%

sterilnog

fiziološkog rastvora

Ukupna zapremina za
instilaciju bešike

30 mg

15 mL

35 mL

50 mL

50 mg

25 mL

50 mL

80 mg

40 mL

10 mL

50 mL

Rastvor treba da se zadrži u bešici tokom 1-2 sata. Da ne bi došlo do nepoželjnog razblaživanja leka urinom,
potrebno je savetovati pacijentima da ne piju tečnost 12 sati pre instilacije. Dok traje instilacija, potrebno je da se
pacijent povremeno okrene (rotira) i uputiti ga kako da izbaci urin na kraju instilacije.

4.3. Kontraindikacije
Primena ovog leka je kontraindikovana:
- u slučaju preosetljivosti na epirubicin ili na neku od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1,
preosetljivost na druge antracikline ili antracendione.
- tokom dojenja (videti odeljak Primena u periodu trudnoće i dojenja).

Lek je kontraindikovan za intravensku primenu kod pacijenata koji imaju:

perzistentnu mijelosupresiju
težak poremećaj funkcije jetre

tešku srčanu insuficijenciju
nedavni infarkt miokarda
teške aritmije

prethodno lečenje maksimalnim kumulativnim dozama epirubicina i /ili drugim antraciklinima i

antracendionima (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)

akutnu sistemsku infekciju
nestabilnu anginu pektoris

kardiomiopatiju
akutna zapaljenska oboljenja srca

Lek je kontraindikovan za intravezikalnu primenu kod pacijenata koji imaju:
infekciju urinarnog trakta,
invazivne tumore koji penetriraju kroz mokraćnu bešiku,

probleme sa kateterizacijom,
inflamaciju mokraćne bešike,
hematuriju

kontrahovanu bešiku,
veliku količinu rezidualnog urina

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Opšte napomene - Epirubicin treba primenjivati isključivo pod nadzorom lekara specijaliste za primenu
citotoksičnih lekova.

Pre početka primene epirubicina pacijenti bi trebalo da se oporave od akutnih toksičnih dejstava (kao što su npr.
stomatitis, mukozitis, neutropenija, trombocitopenija i generalizovane infekcije) prethodne primene citotoksičnih
lekova.
Iako primena visokih doza epirubicin-hidrohlorida (npr. ≥ 90 mg/m

na svake 3-4 nedelje) uzrokuje neželjena

dejstva u osnovi slična onima zabeleženim posle primene standardnih doza (< 90 mg/m

na svake 3-4 nedelje), ipak

se može javiti dodatno pogoršanje postojeće neutropenije i stomatitisa/mukozitisa. Primena velikih doza
epirubicin-hidrohlorida zahteva posebnu pažnju u odnosu na moguće kliničke komplikacije uzrokovane izraženom
mijelosupresijom.

Srčana funkcija - Primena antraciklina nosi rizik za razvoj kardiotoksičnosti, koja se može manifestovati u
obliku ranih (akutnih) ili kasnih (odloženih) događaja.

Rani (akutni) događaji. Rana kardiotoksičnost izazvana epirubicinom se uglavnom karakteriše sinusnom
tahikardijom i/ili patološkim promenama u elektrokardiogramu (EKG), kao što su npr. nespecifične promene ST-T
talasa. Takođe su zabeležene i tahiaritmije, uključujući prevremene ventrikularne kontrakcije, ventrikularnu
tahikardiju i bradikardiju, isto kao i atrioventrikularni blok i blok grane. Ovakvi događaji obično ne ukazuju na to
da će kasnije doći do razvoja odložene kardiotoksičnosti, veoma retko su od kliničkog značaja i obično su
prolazni, reverzibilni i ne predstavljaju razlog za obustavljanje primene epirubicina.

Kasni (odloženi) događaji. Odložena kardiotoksičnost se obično razvija u kasnijim fazama terapijske primene
epirubicina ili u toku od 2 do 3 meseca posle prestanka primene leka. Međutim, takođe su zabeleženi slučajevi
kardiotoksičnosti, koja se pojavila nekoliko meseci do nekoliko godina posle završenog lečenja. Kasna
kardiomiopatija se manifestuje redukovanom ejekcionom frakcijom leve komore (LVEF) i/ili znacima i
simptomima kongestivne srčane insuficijencije (CHF), kao što su dispneja, plućni edem, drugi edemi,
kardiomegalija i hepatomegalija, oligurija, ascites, efuzije pleure i galop srčani ritam. Kongestivna srčana
insuficijencija, koja direktno ugrožava život, najteži je oblik kardiomiopatije uzrokovane antraciklinima i
pokazatelj je kumulativne toksičnosti leka koja ograničava povećanje doze.
Rizik za razvoj kongestivne srčane insuficijencije se rapidno povećava sa povećanjem ukupne kumulativne
doze epirubicin-hidrohlorida iznad 900 mg/m

; prekoračenje kumulativne doze moguće je isključivo uz krajnji

oprez.

Monitoring srčane funkcije: Procena stanja srčane funkcije treba da sprovedena pre početka primene epirubicina, a
obavezni monitoring se nastavlja u toku primene leka sa ciljem smanjenja rizika pojave ozbiljnih i trajnih
poremećaja funkcije srca.
Rizik se može umanjiti redovnim praćenjem ejekcione frakcije leve komore (LVEF) u toku terapije i
pravovremenim obustavljanjem primene epirubicina pri pojavi prvog znaka poremećaja srčane funkcije.
Odgovarajuće kvantitativne metode za učestalu procenu srčane funkcije (evaluaciju ejekcione frakcije leve komore
LVEF) obuhvataju višekanalnu radionuklidnu angiografiju (MUGA) ili ehokardiografiju (ECHO). Preporučuje se
osnovna procena srčane funkcije EKG pregledom, radionuklidnom angiografijom ili ehokardiografijom, naročito
kod pacijenata sa postojećim faktorima rizika za pojavu kardiotoksičnosti. U cilju procene ejekcione frakcije leve
komore (LVEF) neophodno je učestalo ponavljanje radionuklidne angiografije ili ehokardiografije, i to posebno
kod primene velikih, kumulativnih doza antraciklina. Jednom odabranu metodu za procenu ejekcione frakcije leve
komore ne bi trebalo menjati u toku redovnih kontrola pacijenta.

Uzimajući u obzir rizik za pojavu kardiomiopatije, prekoračenje kumulativne doze epirubicin-hidrohlorida od 900
mg/m

moguće je isključivo uz krajnji oprez.

Kod kardiomiopatije koju izazivaju antraciklini javlja se stalno smanjenje voltaže QRS kompleksa, produženje
sistolnog intervala preko fizioloških granica (PEP), kao i smanjenje ejekcione frakcije (LVET). Promene na
elektrokardiogramu (EKG) mogu ukazivati na kardiomiopatiju izazvanu antraciklinima, ali EKG nije ni senzitivna
ni specifična metoda za praćenje kardiotoksičnih dejstava antraciklina.

Faktori rizika za kardiotoksičnost obuhvataju postojeće ili latentno kardiovaskularno oboljenje, prethodnu ili
konkomitantnu radioterapiju predela medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili
antracendionima, istovremenu primenu drugih lekova sa potencijalom inhibicije kontraktilnosti miokarda ili
kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab) (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija)
sa povećanim rizikom kod starijih osoba. Monitoring srčane funkcije mora da bude posebno strog kod pacijenata
koji primaju visoke kumulativne doze leka i kod onih sa postojećim faktorima rizika. Ipak, kardiotoksičnost
uzrokovana epirubicinom se može pojaviti i posle primene manjih kumulativnih doza, bez obzira na to da li su
srčani faktori rizika prisutni ili ne.

Postoji mogućnost da je toksičnost epirubicina i drugih antraciklina ili antracendiona aditivnog karaktera.

Kardiotoksičnost u kombinaciji sa trastuzumabom. Srčana insuficijencija (New York Heart Association [NYHA]
klasa II-IV) je primećena kod pacijenata koji primaju trastuzumab kao monoterapiju ili u kombinaciji sa
antraciklinima kao što je epirubicin. Srčana insuficijencija može biti umerena do teška i može dovesti do smrtnog

ishoda. Trastuzumab i antraciklini kao što je epirubicin ne treba korstiti u kombinaciji, osim u dobro kontrolisanim
kliničkim ispitivanjima sa monitoringom rada srca. Pacijenti koji su prethodno primili antracikline su takođe u
riziku od kardiotoksičnih efekata terapije trastuzumabom, iako je rizik niži nego kod istovremene upotrebe
trastuzumaba i antraciklina.
S obzirom da je poluvreme eliminacije trastuzumaba oko 4-5 nedelja, trastuzumab može biti prisutan u cirkulaciji i
do 20-25 nedelja nakon prekida terapije trastuzumabom. Pacijenti koji primaju antracikline kao što je epirubicin
nakon prekida terapije trastuzumabom, mogu eventualno biti u povećanom riziku od pojave kardiotoksičnosti. Ako
je moguće, lekari treba da izbegavaju primenu terapije zasnovane na antraciklinima do 25 nedelja nakon prekida
terapije trastuzumabom. Ukoliko se koriste antraciklini poput epirubicina, treba pažljivo pratiti srčanu funkciju
pacijenta.
Ukoliko se razvije simptomatična srčana insuficijencija tokom primene trastuzumabom, nakon terapije
epirubicinom, treba primeniti standardnu terapiju za tu indikaciju.

Hematološka toksičnost - Kao što je to slučaj kod drugih citotoksičnih lekova, i epirubicin može da uzrokuje
mijelosupresiju. Procenu hematoloških parametara treba vršiti pred početak i u toku svakog ciklusa primene
epirubicina, uključujući određivanje diferencijalnog broja belih krvin ćelija (WBC). Dozno-zavisna i reverzibilna
leukopenija i/ili granulocitopenija (neutropenija) predstavlja primarnu manifestaciju hematološke toksičnosti
uzrokovane epirubicinom i najčešće je akutno toksično dejstvo ovog leka koje ograničava povećanje doze.
Leukopenija i neutropenija su uglavnom izraženije posle primene protokola sa visokim dozama i u najvećem broju
slučajeva broj leukocita i neutrofila dostiže minimalne vrednosti između 10-og i 14-og dana od početka primene
leka. Leukopenija i neutropenija su obično prolaznog karaktera i kod najvećeg broja pacijenata broj belih krvnih
ćelija/neutrofila se vraća na fiziološke vrednosti do 21. dana. Takođe može doći do pojave trombocitopenije i
anemije. Kliničke posledice izražene mijelosupresije uključuju groznicu, infekcije, sepsu/septikemiju, septički šok,
hemoragiju, hipoksiju tkiva ili smrtni ishod.

Sekundarna leukemija - Sekundarna leukemija, sa ili bez latentne (pre-leukemijske) faze, prijavljena je kod
pacijenata lečenih antraciklinima, uključujući i epirubicin. Sekundarna leukemija je češća ukoliko se ovi lekovi
primenjuju u kombinaciji sa antineoplastičnim lekovima koji uzrokuju oštećenje DNK, u kombinaciji sa
radioterapijom, kod pacijenata prethodno tretiranih visokim dozama citotoksičnih lekova ili kod naglog povećanja
doza antraciklina. Ove leukemije mogu da imaju latentni period u trajanju od 1-3 godine (videti odeljak 5.1).

Gastrointestinalni sistem - Epirubicin može da prouzrokuje povraćanje. U ranim fazama primene leka mogu se
javiti mukozitis/stomatitis, koji ukoliko su teškog stepena mogu da u toku nekoliko dana progrediraju u mukozne
ulceracije. Kod najvećeg broja pacijenata ova neželjena dejstva se povlače do treće nedelje terapije.

Funkcija jetre - Glavni put eliminacije epirubicina je preko hepatobilijarnog sistema. Pre početka i u toku primene
epirubicina je neophodna kontrola ukupnog bilirubina i AST u serumu. Kod pacijenata sa povišenom
koncentracijom bilirubina ili AST, klirens leka može biti usporen sa istovremenim povećanjem ukupne toksičnosti.
Kod ovih pacijenata se preporučuje primena nižih doza (videti odeljak Doziranje i način primene). Epirubicin se ne
sme primenjivati kod pacijenta sa teškim poremećajem funkcije jetre (videti odeljak Kontraindikacije).

Funkcija bubrega - Neophodno je kontrolisati klirens kreatinina pre i u toku primene leka, a dozu treba korigovati
kod pacijenata sa vrednostima serumskog kreatinina > 5 mg/dL (videti odeljak Doziranje i način primene).

Dejstvo na mestu primene injekcije - Kao rezultat primene injekcije u krvne sudove malog dijametra ili ponovljene
primene u istu venu može se javiti fleboskleroza. Poštovanje preporučenog postupka za primenu leka može
smanjiti rizik za pojavu flebitisa/tromboflebitisa na mestu primene injekcije (videti odeljak Doziranje i način
primene).

Ekstravazacija - Ekstravazacija epirubicina u toku primene intravenske injekcije može da izazove lokalni bol, teška
oštećenja tkiva (pojava vezikula na koži, težak celulitis) i nekrozu. Ukoliko se u toku intravenske primene
epirubicina pojave znaci i simptomi ekstravazacije, infuziju leka treba neodložno prekinuti. Neželjeni efekti
ekstravazacije antraciklina se mogu sprečiti ili smanjiti primenom specifične terapije deksrazoksanom (pogledati
odgovarajući Sažetak karakteristika leka). Bol se može ublažiti ukoliko se zahvaćena površina ohladi i nastavi se sa
hlađenjem, kao i primenom hijaluronske kiseline i DMSO. Pacijente treba intenzivno pratiti tokom dovoljno dugog
vremenskog perioda, pošto se nekroza može javiti i nekoliko nedelja nakon primene leka. U slučaju pojave
ekstravazacije, treba konsultovati hirurga da bi se utvrdilo da li je eventualno potrebna ekscizija.

Ostalo - Kao i kod drugih citotoksičnih lekova, zabeleženi su sporadični slučajevi tromboflebitisa i
tromboembolijskih pojava, uključujući i plućnu emboliju (u nekim slučajevima sa smrtnim ishodom) u toku
primene epirubicina.

Sindrom lize tumorskih ćelija - Epirubicin može da izazove hiperurikemiju usled ekstenzivnog katabolizma purina
koju prati ubrzano liziranje tumorskih ćelija („sindrom lize tumorskih ćelija“) indukovano lekom. Stoga se na
početku terapije preporučuje određivanje nivoa mokraćne kiseline, kalijuma, kalcijum-fosfata i kreatinina u krvi.
Adekvatna hidratacija, alkalisanje urina i profilaktička primena alopurinola u cilju sprečavanja hiperurikemije
mogu da umanje potencijalne komplikacije sindroma lize tumorskih ćelija.

Imunosupresivni efekti/ Povećana osetljivost na infekcije - Primena živih vakcina, kod pacijenata koji su
imunokompromitovani primenom hemoterapeutskih lekova uključujući i epirubicin, može dovesti do nastanka
ozbiljnih ili smrtonosnih infekcija (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Mrtve
ili inaktivirane vakcine se mogu primeniti kod pacijenata koji su primali epirubicin; međutim, odgovor na takve
vakcine može biti umanjen.

Reproduktivni sistem - Epirubicin može prouzrokovati genotoksičnost. Muškarci i žene koji su na terapiji
epirubicinom treba da primenjuju adekvatne metode kontracepcije. Pacijente koji žele da imaju decu nakon
završetka terapije treba uputiti u genetsko savetovalište, ukoliko je odgovarajuće i ukoliko je takvo savetovalište
dostupno.

Dodatna upozorenja i mere opreza kod drugih načina primene

Intravezikalna primena - Intravezikalna primena epirubicina može da izazove simptome hemijskog cistitisa (npr.
dizurija, poliurija, nokturija, strangurija, hematurija, neprijatni osećaj u predelu mokraćne bešike, nekroza zida
mokraćne bešike) i konstrikciju mokraćne bešike. Posebna pažnja je neophodna prilikom aplikacije katetera (npr.
opstrukcija uretera usled masivnih intravezikalnih tumoroznih formacija).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Epirubicin se najčešće primenjuje u kombinaciji sa drugim cititoksičnim lekovima. Stoga je moguća pojava
dodatne toksičnosti, i to posebno mijelosupresivnih/hematoloških i gastrointestinalnih neželjenih dejstava (videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Mogući rizik od kardiotoksičnosti može se povećati kod pacijenata koji su istovremeno dobijali druge
kardiotoksične lekove (na pr. 5-fluorouracil, ciklofosfamid, cisplatin, taksani) ili su istovremeno (ili prethodno) bili
podvrgnuti radioterapiji medijastinalne regije. Primena epirubicina u kombinovanoj hemoterapiji sa drugim
potencijalno kardiotoksičnim lekovima, kao i istovremena primena drugih lekova koji imaju dejstva na srce (npr.
blokatora kalcijumovih kanala), zahteva praćenje srčane funkcije tokom čitavog tretmana.

Epirubicin se obimno metaboliše u jetri. Promene funkcije jetre izazvane istovremenom primenom drugih lekova
mogu značajno da utiču na metabolizam, farmakokinetiku, terapijsku efikasnost i/ili toksičnost epirubicina (videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Antraciklini, uključujući epirubicin, se ne smeju davati u kombinaciji sa drugim kardiotoksičnim lekovima ako se
ne sprovodi intenzivno praćenje srčane funkcije pacijenta. Pacijenti koji dobijaju antracikline nakon prestanka
terapije drugim kardiotoksičnim agensima, posebno onima sa dugim poluvremenom eliminacije poput
trastuzumaba, takođe mogu biti pod većim rizikom od razvoja kardiotoksičnosti. Poluvreme eliminacije
trastuzumaba iznosi oko 28,5 dana i on se može nalaziti u cirkulaciji do 24 nedelje. Stoga, ako je moguće, lekari bi
trebalo da izbegavaju terapiju zasnovanu na antraciklinima do 24 nedelje nakon prestanka terapije trastuzumabom.
Ako se antraciklini primenjuju pre ovog vremena, preporučuje se pažljivo praćenje srčane funkcije.

Treba izbegavati vakcinaciju živim vakcinama kod pacijenata koji primaju epirubicin. Mrtve ili inaktivisane
vakcine se mogu primenjivati, međutim odgovor organizma na ove vakcine može biti umanjen kod ovih pacijenata.

Cimetidin povećava AUC (površina ispod krive) epirubicina za 50% i njegovu primenu treba obustaviti tokom
primene epirubicina.

Kada se primenjuje pre epirubicina, paklitaksel može da uzrokuje povećanje koncentracije nepromenjenog
epirubicina i njegovih metabolita u plazmi. Metaboliti epirubicina nisu aktivni, niti su toksični. Istovremeni unos
paklitaksela i docetaksela ne utiče na farmakokinetiku epirubicina primenjenog pre početka upotrebe taksana. Ova
kombinacija može se primenjivati ukoliko se ovi lekovi primenjuju naizmenično. Infuzije epirubicina i paklitaksela
treba primenjivati sa razmakom od najmanje 24 časa između primena ova dva leka.

Jedno ispitivanje je pokazalo da docetaksel može povećati koncentraciju metabolita epirubicina u plazmi ukoliko je
primenjen odmah nakon epirubicina.

Deksverapamil može izmeniti farmakokinetiku epirubicina i verovatno povećati njegove uticaj na depresiju kostne
srži.

Hinin može ubrzati početnu distribuciju epirubicina iz krvi u tkiva i može uticati na odvajanje epirubicina od
eritrocita.

Istovremena primena interferona α

može prouzrokovati smanjenje i terminalnog poluvremena eliminacije i

ukupnog klirensa epirubicina.

Mogućnost pojave značajnog poremećaja hematopoeze treba imati na umu prilikom (pre) medikacije lekovima koji
utiču na kostnu srž (npr. citostatici, sulfonamidi, hloramfenikol, difenilhidantoin, derivati amidopirina,
antiretrovirusni lekovi).

Povećanje mijelosupresije se može javiti kod pacijenata koji primaju kombinovanu terapiju antraciklinima i
deksrazoksanom.

Primena u periodu trudnoće i dojenja

Videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka
Kao i većina antineoplastičnih lekova i epirubicin je pokazao mutagene i kancerogene osobine kod životinja.
Muškarci i žene koji dobijaju epirubicin treba da budu obavešteni o mogućim neželjenim efektima na reprodukciju,
kao i o tome da je potrebno da koriste efikasne metode kontracepcije.

Trudnoća
Eksperimentalni rezultati ispitivanja na životinjama ukazuju da epirubicin može da uzrokuje oštećenje fetusa
ukoliko se primeni kod trudnica. Žene u generativnom periodu treba savetovet da izbegavaju trudnoću tokom
terapije. Takođe treba u potpunosti da budu informisane o mogućim rizicima na fetus, a treba razmotriti i
mogućnost genetskog savetovanja ukoliko zatrudne u toku terapije epirubicinom. Epirubicin ne treba da se koristi u
hemoterapiji kod trudnica ili žena u generativnom periodu koje mogu da zatrudne, izuzev u slučaju kada
potencijalna korisna dejstva po majku nadmašuju moguće rizike za fetus. Nisu sprovedena ispitivanja na
trudnicama.

Dojenje
Ispitivanja na pacovima su pokazala da se epirubicin izlučuje u mleko. Nije poznato da li se epirubicin izlučuje u
mleko dojilja. Uzimajući u obzir da se veliki broj lekova, uključujući i druge antracikline, izlučuje u mleko dojilja i
imajući u vidu potencijal ozbiljnih neželjenih dejstava kod odojčadi majki lečenih epirubicinom, majke treba da
prestanu sa dojenjem pre početka uzimanja ovog leka.

Fertilitet
Epirubicin može da dovede do oštećenja hromozoma u humanim spermatozoidima. Muški pacijenti na terapiji
epirubicinom se savetuju da ne začnu dete tokom lečenja i da potraže savet o očuvanju sperme pre započinjanja
terapije zbog mogućnosti neplodnosti usled terapije epirubicinom.
Epirubicin može prouzrokovati amenoreje ili prerane menopauze kod žena u premenopauzi.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Dejstvo epirubicina na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama nije ispitivano.

Lek Epirubicin može da izazove epizode mučnine i povraćanja, koje mogu privremeno da utiču na sposobnost
upravljanja motornim vozilima i mašinama.

Neželjena dejstva

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena i prijavljena tokom terapije epirubicinom sa sledećom učestalošću:

Veoma česta (≥1/10)
Česta (≥1/100 do <1/10)
Povremena (≥1/1000 do ≤1/100)
Retka (≥1/10000 do ≤1/1000)
Veoma retka (<1/10000)
Nepoznate učestalosti (ne može se odrediti na osnovu dostupnih podataka)

Može se očekovati da će se kod više od 10% lečenih pacijenata javiti neželjeno dejstvo. Najčešća neželjena
dejstva su mijelosupresija, gastointestinalna neželjena dejstva, anoreksija, alopecija, infekcije.

Klasa sistema organa

Učestalost

Neželjena dejstva

Infekcije i infestacije

Česta

Infekcije

Nepoznata

Septički šok, sepsa, zapaljenje pluća

Maligne i benigne neoplazme
(uključujući ciste i polipe)

Retka

Akutna limfocitna leukemija, akutna
mijeloidna leukemija

Poremećaji na nivou krvi i limfnog
sistema

Veoma česta

Mijelosupresija (leukopenija,
granulocitopenija i neutropenija, anemija i
febrilna neutropenija)

Povremena

Trombocitopenija

Nepoznata

Krvarenje i hipoksija tkiva kao rezultat
mijelosupresije

Imunološki poremećaji

Retka

Anafilaksa (anafilaktičke/anafilaktoidne
reakcije sa ili bez šoka, uključujući osip
po koži, svrab, groznicu i jezu), alergijske
reakcije koje prate intravezikalnu primenu

Poremećaji metabolizma i
ishrane

Česta

Anoreksija, dehidratacija

Retka

Hiperurikemija (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka)

Poremećaji nervnog sistema

Retka

Vrtoglavica

Poremećaji na nivou oka

Nepoznata

Konjunktivitis, keratitis

Kardiološki poremećaji

Retka

Kongestivna srčana insuficijencija
(dispneja, edem, hepatomegalija, ascites,
edem pluća, pleuralni izliv, galop ritam),
kardiotoksičnost (npr. poremećaji na
EKG-u, aritmije, kardiomiopatija),
ventrikularna tahikardija, bradikardija, AV
blok, blok grane (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka)

Vaskularni poremećaji

Česta

Naleti vrućine

Povremena

Flebitis, tromboflebitis

Nepoznata

Šok, tromboembolija, uključujući
emboliju pluća

Gastrointestinalni poremećaji

Česta

Mukozitis, ezofagitis, stomatitis,
povraćanje, dijareja, mučnina, koji mogu
da dovedu do gubitka apetita i bola u
abdomenu

Nepoznata

Erozija oralne sluzokože, ulceracije u
ustima, bol u ustima, osećaj žarenja
sluzokože, oralna hemoragija i bukalna
pigmentacija

Poremećaji na nivou kože i potkožnog
tkiva

Veoma česta

Alopecija

Retka

Urtikarija

Nepoznata

Lokalna toksičnost, osip, svrab, promene
na koži, eritem, crvenilo lica,
hiperpigmentacija kože i noktiju,
fotosenzitivnost, preosetljivost na
ozračenoj koži (radijacioni dermatitis –
“radiation-recall reaction“)

Poremećaji na nivou bubrega i
urinarnog sistema

Veoma česta

Crvena prebojenost urina 1 do 2 dana
nakon primene

Poremećaji reproduktivnog
sistema i na nivou dojki

Retka

Amenoreja, azospermija

Opšti poremećaji i reakcije na
mestu primene

Česta

Eritem na mestu primene infuzije

Retka

Slabost, astenija, groznica, jeza

Nepoznata

Fleboskleroza, lokalni bol, težak celulitis,
nekroza tkiva nakon slučajne paravenske
injekcije

Laboratorijska ispitivanja

Retka

Promene vrednosti transaminaza

Nepoznata

Asimptomatsko smanjenje ejekcione
frakcije leve komore

Povrede i trovanja

Česta

Hemijski cistitis, nekad hemoragični,
zabeležen je nakon intravezikalne primene
(videti odeljak 4.4).

Benigne i maligne neoplazme (uključujući ciste i polipe):
Pojava sekundarne akutne mijeloidne leukemije sa ili bez preleukemijske faze, opisana je retko kod pacijenata
koji su istovremeno lečeni epirubicinom i antineoplasticima koji uzrokuju oštećenje DNK. Ove
leukemije imaju kratak latentni period u trajanju od 1-3 godine (1-3 godine).

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:
Visoke doze epirubicina bezbedno su primenjene kod velikog broja prethodno nelečenih pacijenata sa raznim
solidnim tumorima, i izazivali su neželjene događaje koji se nisu razlikovali od onih koji su se javljali sa
standardnim dozama, sa izuzetkom teške reverzibilne neutropenije (<500 neutrofila/mm

za <7 dana), koja se

javila kod većine pacijenata. Samo nekolicini pacijenata bila je neophodna hospitalizacija i suportivna terapija
zbog teških infektivnih komplikacija koje se javljaju pri visokim dozama.

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:
Alopecija, obično reverzibilna, javlja se kod 60-90% lečenih pacijenata; udružena sa prestankom rasta brade kod
muškaraca.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:
Mukozitis se može javiti 5-10 dana nakon početka lečenja i obično je praćen stomatitisom sa bolnim erozijama,
ulceracijama i krvarenjima uglavnom duž ivice jezika i sublingvalne mukoze.
Mogu se javiti lokalni bol i nekroza tkiva (posle slučajne paravenske injekcije).

Intravezikalna primena:
Imajući u vidu da se samo mala količina aktivne supstance resorbuje nakon intravezikalne primene, teške
sistemske neželjene reakcije na lek, kao i alergijske reakcije, su retke. Najčešće su prijavljene lokalne reakcije
poput osećaja pečenja i čestog mokrenja (polakizurija). Povremeno su prijavljivani bakterijski ili hemijski cistitis
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Ove neželjene reakcije na lek su u većini
slučajeva reverzibilne.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene
reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje
Akutno predoziranje epirubicinom za posledicu ima pojavu teške mijelosupresije (u roku od 10-14 dana; uglavnom
leukopeniju i trombocitopeniju), gastrointestinalnog toksičnog dejstva (uglavnom mukozitis) i akutne srčane
komplikacije (u roku od 24 časa). Latentna srčana insuficijencija zabeležena je kod primene antraciklina nekoliko
meseci ili godina nakon završetka terapije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Pacijente je potrebno pažljivo pratiti. Ukoliko se jave znaci srčane insuficijencije, pacijente treba lečiti u skladu sa
konvencionalnim smernicama.

Terapija:
Simptomatska. Epirubicin se ne može ukloniti dijalizom.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid;
Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti);
Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Trebalo bi izbegavati svaki duži kontakt leka sa rastvorom alkalne pH vrednosti (uključujući i rastvor natrijum-
bikarbonata), jer to može dovesti do hidrolize (degradacije) aktivne supstance. Trebalo bi koristiti samo rastvarače
opisane u delu Rok upotrebe
Zabeležena je fizička inkompatibilnost sa medicinskim proizvodima koji sadrže heparin.
Ovaj lek ne bi trebalo da se meša sa drugim lekovima, izuzev onim koji su opisani u delu Posebne mere opreza pri
odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
U mikrobiološkom pogledu nakon prvog otvaranja proizvod treba upotrebiti odmah. Neiskorišćeni rastvor treba
odbaciti.

Rok upotrebe nakon razblaženja:
Lek Epirubicin može da se razblažuje pod aseptičnim uslovima, sa 5% rastvorom glukoze ili 0,9% rastvorom
natrijum-hlorida i da se kao takav primenjuje kao intravenska infuzija. Fizičko-hemijska stabilnost u roku upotrebe
je potvrđena na temperaturi 25°C u odsustvu svetlosti u toku 48 časa.
U mikrobiološkom pogledu, pripremljen rastvor bi trebalo iskoristiti odmah. Ukoliko se ne iskoristi odmah, vreme
čuvanja i uslovi pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi trebalo da bude duže od 24 časa na 2-8°C, osim ako
je rastvaranje vršeno pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju
Uslovi čuvanja neotvorenog leka:
Čuvati u frižideru na temperaturi od 2-8°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaženja, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje je bočica (koja sadrži 5mL, 10mL, 25mL ili 50mL rastvora za injekciju/infuziju) odnosno
boca (koja sadrži 100mL rastvora za injekciju/infuziju) od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, sa čepom
od hlorobutil gume presvučene fluoropolimerom, sa aluminijumskim prstenom i plastičnom flip-off kapicom.
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu/bocu sa rastvorom za injekciju/infuziju i
Uputstvo za lek

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za
rukovanje lekom)

Intravenska infuzija:
Epirubicin-hidrohlorid 2 mg/ mL, rastvor za injekciju/infuziju, može da se razblažuje pod aseptičnim uslovima, sa
5% rastvorom glukoze ili 0,9% rastvorom natrijum-hlorida i da se kao takav primenjuje kao intravenska infuzija.
Za informacije o stabilnosti infuzionog rastvora videti odeljak Rok upotrebe
Rastvor za injekcije ne sadrži konzervans i svaku neupotrebljenu količinu leka treba odmah uništiti u skladu sa
važećim propisima.

Preporuke za bezbedno rukovanje i odlaganje antineoplastičnih lekova:

1. Ukoliko se vrši pripremanje infuzionog rastvora, to treba da se izvodi pod validiranim aseptičnim uslovima
od strane zdravstvenih stručnjaka.
2. Pripremanje infuzionog rastvora bi trebalo vršiti u posebno obeleženoj aseptičnoj komori.
3. Osoblje koje obavlja ove procedure mora biti adekvatno zaštićeno upotrebom odgovarajuće opreme
(rukavice, odeća, naočari i maska).
4. Treba preduzeti sve mere predostrožnosti da bi se izbegao kontakt ovog leka sa očima. Ako ipak dođe do
kontakta sa očima, neophodno je oštećenu površinu isprati sa većom količinom vode ili fiziološkog rastvora,

a zatim potražiti lekarsku pomoć.

5. U slučaju kontakta sa kožom, kožu je potrebno dobro isprati sa sapunom i vodom ili rastvorom natrijum-.
bikarbonata Međutim, nikako ne treba prati kožu nekim abrazivnim sredstvom ili četkom. Potrebno je oprati
ruke nakon skidanja rukavica.
6. U slučaju prosipanja ili curenja, prosut materijal treba tretirati razblaženim rastvorom natrijum-hipohlorita
(1% slobodni hlor), po mogućstvu natapanjem, a zatim vodom. Sav upotrebljeni materijal treba uništiti u skladu sa
važećim propisima.
7. Za vreme trudnoće se ne preporučuje rukovanje citotoksičnim preparatima.
8. Treba preduzeti posebne mere prilikom odlaganja pribora (špricevi, igle itd.) koji je upotrebljen u toku
rekonstituisanja i/ili razblaživanja citotoksičnih lekova.
Neupotrebljen lek ili otpadni materijal se uništava u skladu sa važećim propisima.

Epirubicin

Proizvođač: MEDAC GESELLSCHAFT FUR KLINISCHE SPEZIALPRAPARATE M.B.H - Nemačka
Broj dozvole: 515-01-04072-14-001
Vlasnik dozvole: QUATALIA D.O.O.
Dozvola vredi do: 20.05.2020