Medicinski kiseonik 100% v/v medicinski gas, komprimovani

UPUTSTVO ZA LEK

Medicinski kiseonik, 100% v/v, medicinski gas, komprimovani

kiseonik

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Ovo
uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Medicinski kiseonik i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Medicinski kiseonik

3.

Kako se uzima lek Medicinski kiseonik

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Medicinski kiseonik

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Medicinski kiseonik i čemu je namenjen

Medicinski kiseonik je lek koji sadrži kiseonik, koji se primenjuje inhalacijom (udisanjem). Medicinski
kiseonik povećava nivo kiseonika u krvi (povećava zasićenost kiseonikom). Na ovaj način Medicinski
kiesonik dovodi do toga da se više kiseonika prenosi do svih tkiva u telu.

Medicinski kiseonik se koristi:

Za lečenje ili prevenciju akutnog ili hroničnog nedostatka kiseonika (hipoksije).

Kao deo dotoka gasa u anesteziji ili na intenzivnoj nezi.

Kao propelent (gas nosač) u inhalaciji drugih lekova (primenom raspršivača (nebulizatora)).

U terapiji akutnog napada klaster glavobolje (specifična vrsta glavobolje sa kratotrajnim i veoma jakim
napadima bola koji zahvataju jednu stranu glave).

U lečenju šoka, trovanja ugljen-monoksidom, teške anemije, lokalna ishemija tkiva (nedostatak
kiseonika u srcu, mozgu, ekstremitetima), sindroma apnee u snu (kratkotrajni zastoj disanja tokom
sna).

U lečenju kiseonikom pri povišenom pritisku (hiperbarična kiseonična terapija) sa ciljem smanjenja
rizika od oštećenja izazvanih dekompresionom bolešću, ili mehurićima gasa ili vazduha u krvnim
sudovima (vazdušne/gasne embolije), u terapiji ozbiljnog trovanja ugljen-monoksidom i u terapiji
gangrene (izumiranje mišićnog tkiva koje nastaje kao posledica infekcije nekim bakterijama).

Vaš lekar će vam propisati medicinski kiseonik za tačno određena stanja i pokazati Vam kako se koristi
medicinski kiseonik.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Medicinski kiseonik

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma,
preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Lek Medicinski kiseonik ne smete primati:
Ne postoje kontraindikacije za upotrebu medicinskog kiseonika. Ipak, može se preporučiti da ne uzimate lek
Medicinski kiseonik ako imate akutnu retenciju (zadržavanje) ugljen-dioksida, ako su Vam pluća oštećena
slobodnim radikalima kiseonika ili istovremeno sa pušenjem.

Upozorenja i mere opreza

Visoke koncentracije kisonika treba davati tokom što kraćeg vremena koje je neophodno da se postignu
željeni rezultati, a moraju biti praćene ponovljenim merenjima pritiska arterijskog gasa ili stepena zasićenja
hemoglobina kiseonikom, kao i merenjem koncentracije kiseonika u udahnutom vazduhu.
Postoje dokazi u literaturi da se rizik od toksičnosti kiseonika može smatrati zanemarljivim ako se u terapiji
slede sledeće smernice:
• Kiseonik u koncentracijama do 100% (FiO

1,0) se ne sme davati duže od 6 sati

• Kiseonik u koncentracijama preko 60–70% (FiO

0,6–0,7) se ne sme davati duže od 24 sata

• Kiseonik u koncentracijama preko 40–50% (FiO

0,4–0,5) se ne sme davati tokom sledećih 24 sata.

• Kiseonik u koncentracijama >40% (FiO

> 0,4) može potencijalno izazvati oštećenja posle 2 dana.

Ove opšte preporuke se ne odnose na nedonoščad obzirom na rizik od retrolentalne fibroplazije koja je
opisana kod primene nižih koncetracija kiseonika.
Posebna pažnja se mora obratiti kada se leče novorođečad i nedonoščad. Kako bi se minimizirao rizik od
oštećenja oka, retrolentalne fibroze, odnosno drugih negativnih efekata, cilj mora biti da koncentracija
kiseonika bude svedena na apsolutno najmanji mogući nivo koji daje željene rezultate, kao i da se izbegnu
velike varijacije arterijskog pritiska kiseonika.

Kod visokih koncentracija kiseonika u udahnutom gasu, koncentracija i pritisak azota se smanjuju. Kao
rezultat toga, koncentracija azota u tkivima i plućima (alveolama) opada. Ako se kiseonik preuzima iz
alveola u krv brže nego što stiže udahom, može doći do kolapsa alveola (razvoj atelektaze). Razvoj

atelektaze u pojedinim delovima pluća, dovodi do rizika od slabije oksigenacije arterijske krvi jer i pored
dobre perfuzije (prokrvljenosti) ne dolazi do razmene gasa u tim delovima pluća. Odnos ventilacija/perfuzija
se pogoršava, vodeći ka intrapulmonalnom premošćavanju (šantu).

Visoke koncentracije kiseonika kod ugroženih pacijenata, sa smanjenom osetljivošću na pritisak ugljen-
dioksida u arterijskoj krvi, mogu dovesti do zadržavanja ugljen-dioksida, što u ekstremnim slučajevima može
izazvati narkozu ugljen-dioksidom.
Kod hiperbarične terapije kiseonikom (HBO), povećanje i sniženje pritiska se mora sprovoditi pažljivo i
postepeno kako bi se sprečio rizik od oštećenja pritiskom (barotrauma).
HBO treba primenjivati uz oprez tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu (videti odeljak
Trudnoća i dojenje).
HBO treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa pneumotoraksom (prisustvo vazduha u prostoru plućne
maramice).

U toku primene kiseonika, zabranjena je upotreba otvorenog plamena ili pušenja. Poseban oprez je
neophodan kod upotrebe kiseonika koji je pod pritiskom.
Kontrolisanje protoka kiseonika iz metalnih cilindara sa kiseonikom pod pritiskom, obavlja se putem
podešavanja redukcionih ventila na boci. Veoma je važno da ti ventili budu oslobođeni svih naslaga ulja ili
masti, jer bi u suprotnom moglo doći do eksplozije.
Zapaljivi materijal u dodiru sa tečnim kiseonikom predstavlja potencijalnu opasnost od eksplozije. Niske
temperature tečnog kiseonika mogu izazvati neodgovarajuće uslove za konstrukcionu opremu koja bi zbog
toga mogla postati lomljiva i izložena pojavi naprsnuća. Stoga, iako je kiseonik sam po sebi nezapaljiv, on
potpomaže sagorevanje (uključujući i materijale koji normalno ne gore na vazduhu), te bi zbog rizika od
spontanog sagorevanja, potpomognutog gasom pod pritiskom, trebalo izbegavati svaki kontakt sa uljima,
mazivima, plastikom, smolastim materijama, ili drugim orgaskim materijalima (npr. drvo, asfalt).
Tečni kiseonik ne bi smeo da dođe u kontakt sa kožom pošto je moguća pojava „hladnih opekotina”.
Za primenu kiseonika na visinama (potreba za kiseonikom u toku avionskog leta, ili kod planinarenja),
potrebno je obezbediti dovoljno nisku vlažnost, kako bi se izbeglo blokiranje ventila ledom usled
zaleđivanja.
Visoke koncentracije kiseonika trebalo bi izbeći kod pacijenata čija je respiracija pod uticajem hipoksičnih
epizoda.
Boce sa kiseonikom čuvati van domašaja dece.
Takođe, kiseonik se ne sme ispuštati u kanalizaciju, podrum, radne kanale i slična mesta na kojima bi
sakupljanje gasa moglo izazvati opasnost od eksplozije.

Drugi lekovi i Medicinski kiseonik
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.
Istovremena upotreba visokih koncentracija kiseonika sa drugim lekovima koji izazvaju toksične efekte na
plućima, kao što je bleomicin (lek za lečenje raka), može povećati štetna dejstva ovih lekova.
Alkohol može da dovede do depresije disanja i da potencira depresiju disanja izazvanu kiseonikom.

Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili
farmaceutu za savet pre nego što primate ovaj lek.

Lek Medicinski kiseonik se može primenjivati kod trudnica i dojilja.
Ukoliko Vam je propisana hiperbarična kiseonična terapija (terapija kiseonikom pri povišenom pritisku)
obratite se Vašem lekaru, ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Medicinski kiseonik u normalnim uslovima primene ne utiče na Vaše psihofizičke sposobnosti prilikom
upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

3. Kako se primenjuje lek Medicinski kiseonik

Ukoliko mislite da Medicinski kiseonik suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili
farmaceutu..

Vaš lekar će Vas posavetovati koliko dugo da uzimate Medicinski kiseonik. Ne prekidajte terapiju bez saveta
lekara.

Kiseonik je gas za inhalaciju.

Kiseonik se može primenjivati putem takozvanog „oksigenatora” direktno u krv u slučaju, između ostalog,
operacija na srcu uz primenu aparata za vantelesni krvotok (mašina srce-pluća), kao i drugim stanjima koja
zahtevaju ekstrakorporalnu cirkulaciju.

Kiseonik se, takođe, dozira putem uređaja namenjenih za tu upotrebu. Ovim uređajima kiseonik se dodaje
vazduhu koji pacijent udiše (inhalirani vazduh) tako da, tokom izdisaja, pacijent izdiše vazduh sa
eventualnim viškom kiseonika koji se potom meša se sa vazduhom iz okoline i ne udiše se ponovo (non-
rebreathing sistem). Za lečenje klaster glavobolja, kiseonik se primnjuje putem kiseonične maske u non-
rebreathing sistemu.

Kod anestezije, najčešće se koristi posebni uređaji u kojima izdahnuti vazduh recirkuliše i može biti delom
ponovo inhaliran (rebreathing kružni sistem).

Veliki broj medicinskih sredstava namenjen je za doziranje i primenu kiseonika.

Sistemi sa niskim protokom:
Najjednostavniji sistem kojim se meša kiseonik sa inhaliranim vazduhom, npr. sistem kojim se kiseonik
dozira putem jednostavnog rotametra i nazalne sonde ili kiseonične maske.

Sistemi sa visokim protokom:
Sistem namenjen za davanje mešavine gasova u zavisnosti od disanja pacijenta. Takav sistem proizvodi
fiksnu koncentraciju kiseonika na koju ne utiče, niti je razblažuje vazduh iz okoline, npr. kao što su Venturi
maske sa konstantnim protokom kiseonika kojom se postiže fiksna koncentracija kiseonika u inhaliranom
vazduhu.

Hiperbarična kiseonična terapija
Hiperbarična kiseonična terapija (HBO) se primenjuje u posebno konstruisanim komorama pod pritiskom
namenjenim za lečenje hiperbaričnim kiseonikom, u kojima se može održavati pritisak visine do 3 bara (bar).
Hiperbarična kiseonična terapija (HBO) se može sprovoditi i putem kiseoničnih maski koje veoma dobro
prijanjaju uz lice, putem „šatora lica” (obuhvataju ceo prostor oko glave), „kiseoničnog šatora” (obuhvata
deo tela ili celo telo) ili putem trahealnog tubusa.

Doziranje

Terapija kiseonikom
Cilj lečenja je da se obezbedi, podešavanjem nivoa frakcije kiseonika u udahnutom vazduhu (FiO

), da

parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (PaO

) ne padne ispod 8,0 kPa (60 mmHg) ili da zasićenje

hemoglobina u arterijskoj krvi kiseonikom ne bude manje od 90%.

Doza (FiO2) se mora se mora prilagoditi individualnim potrebama svakog pacijenta, vodeći računa o riziku
toksičnosti kiseonika. Opšta preporuka je da se koristi najmanja doza (FiO

) koja je potrebna da se postignu

željeni rezultati lečenja. U slučajevima teške hipoksije može biti potrebno da se uključi primena doze
kiseonika koja uključuje rizik mogućeg toksičnog dejstva kiseonika.

Lečenje se mora neprekidno procenjivati i efekti meriti korišćenjem PaO

2

parametra ili parametra zasićenja

arterijske krvi kiseonikom (SpO

).

Kod kratkotrajne terapije kiseonikom, koncentracija kiseonika – frakcija kiseonika u udahnutoj mešavini
gasa (FiO

) (izbegavati >0,6 = 60% O

u udahnutoj mešavini gasa) – mora se održavati na takvom nivou da

se postigne arterijski pritisak kiseonika (PaO

) > 8 kPa, sa ili bez pozitivnog pritiska na kraju ekspirijuma

(PEEP) ili pozitivnog kontinuiranog pritiska disajnih puteva (CPAP).

Kratkotrajna terapija kiseonikom mora se pratiti ponavljanjem merenja arterijskog pritiska kiseonika (PaO

)

ili pulsnom oksimetrijom, čime se dobijaju brojčane vrednosti zasićenja hemoglobina kiseonikom (SpO

).

Međutim, ovo su samo indirektna određivanja vrednosti zasićenja tkiva kisonikom. Efekti terapije se takođe
moraju klinički procenjivati.

Kod urgentnih i akutnih stanja, u lečenju ili preventivi akutnog nedostatka kiseonika, uobičajena doza za
odrasle je 3-4 L u minuti ako se koriste nazalne sonde ili 5 – 15 L u minuti kada se koristi maska.

Kod dugotrajne terapije, potreba za dodatnim kisonikom se određuje na osnovu rezultata određivanja
koncentracije gasova u arterijskoj krvi. Za prilagođavanje terapije kiseonikom kod pacijenata sa
hiperkapnijom, mora se pratiti koncentracija gasova u krvi, kako bi se izbeglo značajno povećanje udela
ugljen-dioksida u arterijskoj krvi.

Kada se kisonik meša sa drugim gasovima, njegova koncentracija u mešavini gasova koji se udišu (FiO

) ne

sme biti niža od 21%, a može biti i do 100%

Kod novorođenčadi se mogu davati doze i do 100% kiseonika, ako je to potrebno. Međutim, lečenje se mora
pažljivo pratiti, kako bi se koncentracija kiseonika brzo smanjila, čim to dozvoli stanje pacijenta. Opšta
preporuka je da se izbegavaju koncentracije kiseonika veće od 40%, da bi se smanjio rizik od oštećenja
očnog sočiva ili razvoja atelektaze.

U lečenju klaster glavobolje, kiseonik se daje putem kiseonične maske u non-rebreathing sistemu. Terapija
kisonikom bi trebala da započne što pre po početku napada i trebalo bi da traje oko 15 minuta ili sve dok bol
ne prestane. Najčešće je dovoljan protok od 7 do 12 L/min ali u nekim slučajevima može biti neophodan
protok od 15 L/min da bi se postiglo terapijsko dejstvo. Davanje kisonika treba prekinuti ako se posle 15 do
20 minuta ne postigne željeno dejstvo.

Hiperbarična kiseonična terapija
Hiperbarična kiseonična terapija (HBO) uključuje primenu koncentracija od 100% kiseonika pri pritisku koji
prelazi vrednosti koje su 1,4 puta veće od vrednosti atmosferskog pritiska na nivou mora (1 atmosfera
=101,3 kPa = 760 mmHg). Iz bezbednosnih razloga pritisak kod HBO ne sme da pređe 3 atmosfere. Trajanje
jedne hiperbarične kiseonične terapije pri pritisku od 2 do 3 atmosfere, uobičajeno iznosi između 60 minuta i
4–6 sati, u zavisnosti od indikacije. Terapija se može ponoviti 2-3 puta dnevno ako je to potrebno, u
zavisnosti od indikacije ili kliničkog stanja. Ponovljene terapije su najčešće neophodne u lečenju infekcija
mekih tkiva i ishemijskih ulceracija, kod kojih konvencionalna terapija nije dala rezutate. Lečenje
kiseonikom u hiperbaričnim komorama mora sprovoditi obučeno osoblje. Povećanje i sniženje pritiska se
mora sprovoditi pažljivo i postepeno kako bi se sprečio rizik od oštećenja pritiskom (barotrauma).

Ako ste primili leka Medicinski kiseonik nego što treba
Ako ste primili više leka Medicinski kiseonik nego što treba, obavestite o tome Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek Medicinski kiseonik
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu jer Medicinski kiseonik u visokim
koncentracijama može biti štetan.
Predoziranje kiseonikom se uobičajeno ne dešava izvan lečenja u intenzivnoj nezi i taj rizik je veći kod
terapije hiperbaričnim kiseonikom.

U slučaju intoksikacije kiseonikom (pojave simptoma toksičnosti kiseonika), mora se postepeno smanjiti
kiseonik koji se udiše, sve do potpunog prekida terapije, a započeti simptomatsku terapiju kako bi se održale
vitalne funkcije (tj. mora se preduzeti veštačka ventilacija/asistirana ventilacija ukoliko pacijent pokazuje

znake usporenja disanja). Naglo smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika posle predoziranja, može dovesti
do hipoksemije (smanjen nivo kiseonika u krvi) opasne po život pacijenta.

Ako naglo prestanete da primate lek Medicinski kiseonik
Ukoliko naglo prestanete uzimanje ovog leka ne očekuju se nikakvi negativni efekti osim kod terapije
hiperbaričnim kiseonikom. Lečenje kiseonikom u hiperbaričnim komorama mora sprovoditi obučeno
osoblje. Povećanje i sniženje pritiska se mora sprovoditi pažljivo i postepeno kako bi se sprečio rizik od
oštećenja pritiskom (barotrauma).
U svakom slučaju, preporučujemo da se pridržavate terapijskog režima i konsultujete sa Vašim lekarom oko
obustavljanja terapije.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Terapija kiseonikom ima slab uticaj na funkcije pluća i kardiovaskularnog sistema.
Lečenje visokim koncentracijama kiseonika ima za posledicu sniženje pritiska azota u udahnutom
vazduhu/gasu, čime se snižava koncentracija azota u tkivima i plućima. To može dovesti do resorptivne
atelektaze izazvane smanjenom zapreminom alveola u kombinaciji sa kiseonikom izazvanim dejstvom na
surfaktante. Na ovaj način može nastupiti pogoršanje odnosa ventilacija/perfuzija i stoga slabije zasićenje
kiseonikom.
Puls i rad srca se do određene mere smanjuju kada se, tokom kraćeg vremena (manje od 6 sati) i u
normobaričnim uslovima, dozira 100% kiseonik.
Rani simptomi toksičnosti kiseonika su pleuralni bol i suvi kašalj.

Vitalni kapacitet se do određene mere smanjuje posle terapije 100% kiseonikom tokom produženog
vremenskog perioda (oko 18 sati). U slučajevima kontinuirane terapije 100% kiseonikom tokom duže od 24-
48 sati, može se javiti akutni respiratorni distres sindrom (ARDS).
Produžena terapija 100 % kiseonikom takođe može imati tokično dejstvo na druge organe.
Toksična dejstva visokih koncentracija kiseonika su posledica koncentracije i dužine izloženosti.
Klinički simptomi se javljaju najčešće posle 6-12 sati.
Retrolentalna fibroplazija sa fibroblastičnim infiltracijama retine novorođenčadi, koja može dovesti do
slepila, smatra se da najverovatnije nastaje u vezi s terapijom visokim koncentracijama kiseonika (većim od
40%).
Ostala negativna dejstva dugotrajne terapije visokim koncentracijama kisonika su hemolitička anemija,
pulmonalna fibroza i dejstva na srce, bubrege i jetru. Ova stanja mogu nastati kod pacijenata svih uzrasta.
Kako bi se smanjio rizik od parenhimskih oštećenja, kao i bronhopulmonarne displazije pluća, izuzetno je
važno meriti i kontinuirano pratiti arterijski pritisak kiseonika, kao i primenjivati samo najniže koncentracije
kiseonika koje dovode do željenog dejstva.

Neželjena dejstva hiperbarične terapije kiseonikom najčešće su blaga i reverzibilna. Hiperbarična terapija
kiseonikom može dovesti do rupture bubne opne, bolova u sinusima, reverzibilnog bola u mišićima i
različitih dejstava na nivo centralnog nervnog sistema (CNS) od nauzeje, vrtoglavice, nervoze, konfuzije i
podrhtavanja mišića do nesvestice i epileptičnih napada. CNS simptomi mogu nastati kod hiperbarične
terapije kiseonikom ako se ona sprovodi u uslovima pritiska većeg od 2 atmosfere tokom više od par sati.
Kod većih pritisaka, simptomi se mogu još brže razviti. Stanje pacijenta mora pratiti odgovarajuće obučeno
osoblje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceut.
Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem
neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije
možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Medicinski kiseonik

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Medicinski kiseonikposle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi
do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Skladištiti dobro zatvorene boce na natkrivenom otvorenom skladištu na temperaturi okoline.
Držati ih daleko od izvora paljenja, uključujući i elektrostatičko pražnjenje. U slučaju bilo kakve sumnje
konsultovati isporučioca gasa.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Medicinski kiseonik
Aktivna supstanca: kiseonik.
Lek sadrži 100% v/v kiseonika.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Medicinski kiseonik i sadržaj pakovanja

Medicinski gas, komprimovani.
Bezbojan gas, bez mirisa.

Pakovanje za komprimovani medicinski kiseonik su čelične boce sa ventilom. Svi ispunjavaju propise za
sudove pod pritiskom i atestirani su.

Pakovanje leka je obeleženo sa signaturom i na ventilu je zaštićeno termoskupljajućom zaštitnom folijom.
Uputstvo za lek se nalazi u zaštitnoj PVC vrećici koja ide uz proizvod.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:
MESSER TEHNOGAS AD BEOGRAD
Banjički put 62, Beograd

Proizvođač
MESSER TEHNOGAS AD BEOGRAD
Banjički put 62, Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2017.

Režim izdavanja leka:
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:
Medicinski kiseonik, boca, 1x0,33 L:

515-01-01850-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x0,5 L:

515-01-01849-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x1 L:

515-01-01905-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x2 L:

515-01-01856-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x3 L:

515-01-01865-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x4 L:

515-01-01893-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x5 L:

515-01-01895-17-001 od 11.10.2017.

Medicinski kiseonik, boca, 1x10 L:

515-01-01897-17-001 od 11.10.2017.

VAŽNO UPOZORENJE

Upotreba regulatora pritiska je obavezna za komprimovani kiseonik!

POSEBNA UPOZORENJA I UPUTSTVA

UPOZORENJA:

1. Boca sa kiseonikom je pod pritiskom od 150-200 bara.
2. Kiseonik iz boce može se koristiti samo uz upotrebu regulatora pritiska.
3. Kiseonik ne gori ali podržava gorenje.
4. Bocu čuvati udaljenu od izvora toplote i otvorenog plamena.
5. Bocu i pribor čuvati od kontakta sa uljima i drugim masnoćama (uključujući i kozmetička sredstva)

koja sa kiseonikom prave eksplozivnu smešu.

6. U svemu postupati po priloženim uputstvima za kiseonik i regulator pritiska.

UPOTREBA BOCE SA KISEONIKOM

1. Postavite regulator pritiska na bocu (po uputstvu za regulator)
2. Na regulator priključite masku (ili nazalnu kanilu)
3. Otvorite ventil na boci
4. Pomoću regulatora izaberite željeni protok
5. Postavite masku (kanilu) na nos i dišite

VAŽNO UPOZORENJE

Protok kiseonika (litara/minut) i dužinu udisanja kiseonika propisuje lekar.
Ne povećavajte protok i dužinu udisanja kiseonika bez konsultacije sa lekarom!