Mitoxantron Ebewe 20mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju

UPUTSTVO ZA LEK

Mitoxantron Ebewe, 10 mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju
Mitoxantron Ebewe 20 mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Mitoxantron Ebewe i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Mitoxantron Ebewe

3.

Kako se primenjuje lek Mitoxantron Ebewe

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Mitoxantron Ebewe

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Mitoxantron Ebewe i čemu je namenjen

Lek Mitoxantron Ebewe sadrži aktivnu supstancu mitoksantron. Ovaj lek pripada grupi lekova koji se zovu
antineoplastični lekovi ili antikancerski lekovi. Takođe, pripada podgrupi antikancerskih lekova koji se zovu
derivati antraciklina. Mitoksantron deluje tako što ometa rast ćelija raka, što na kraju dovodi do njihove
smrti. Lek Mitoxantron Ebewe takođe suprimira imunski sistem, pa se zbog toga primenjuje u lečenju
specifičnog oblika multiple skleroze kada ne postoje druge terapijske mogućnosti.

Lek Mitoxantron Ebewe je indikovan u terapiji:

- uznapredovalih stadijuma (metastatskih) raka dojke;

- vrste raka limfnih čvorova (non-Hodgkin-ovog limfoma);

- raka krvi gde koštana srž (sunđerasto tkivo u velikim kostima) stvara suviše mnogo belih krvnih zrnaca
(akutna mijeloidna leukemija);

- raka belih krvnih zrnaca (hronična mijeloidna leukemija) u stadijumu u kome je teško kontrolisati broj
belih krvnih zrnaca (blastna kriza). Ovaj lek se primenjuje u kombinaciji sa drugim lekovima za ovu
indikaciju;

- bola kod uznapredovalog raka prostate u kombinaciji sa kortikosteroidima;

- jako aktivna relapsirajuća multipla skleroza povezana sa brzo napredujućim invaliditetom kada ne postoje
druge terapijske mogućnosti (videti odeljke 2 i 3).

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Mitoxantron Ebewe

Lek Mitoxantron Ebewe ne smete primati:

- ukoliko ste preosetljivi (alergični) na mitoksantron ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka Mitoxantron
Ebewe (navdeni u odeljku 6.)

- ako dojite (vidite odeljak „Primena leka Mitoxantron Ebewe u periodu trudnoće i dojenja“)

Ako se lek primenjuje za lečenje multiple skleroze:
- ako ste trudni

Upozorenja i mere opreza

Lek Mitoxantron Ebewe je potrebno primeniti pod nadzorom lekara sa iskustvom u primeni lekova protiv
raka, koji su toksični za Vaše ćelije (citotoksični hemioterapeutici).
Lek Mitoxantron Ebewe je potrebno davati u venu kao sporu infuziju uz slobodan protok.

Lek Mitoxantron Ebewe se ne sme primenjivati pod kožu (supkutano), u mišić (intramuskularno) ili u
arteriju (intraarterijski). Teška lokalna oštećenja tkiva se mogu pojaviti ako mitoksantron iscuri u okolno
tkivo (ekstravazacija) tokom primene.

Lek Mitoxantron Ebewe se takođe ne sme primenjivati intratekalno (u prostor između mozga, odnosno
kičmene moždine, sa jedne strane i moždane ovojnice sa druge strane, u kom se nalazi likvor), jer to može
dovesti do teških povreda sa trajnim oštećenjima.

Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što promenite lek Mitoxantron
Ebewe:

- ako imate probleme sa jetrom;
- ako imate probleme sa bubrezima;
- ako ste ranije primali mitoksantron;
- ako Vaše srce ne radi dobro;
- ako ste ranije primali terapiju zračenja grudnog koša;
- ako već koristite druge lekove koji utiču na Vaše srce;
- ako ste primali prethodne terapije antraciklinima ili antracendionima, kao što su daunorubicin ili
doksorubicin;
- ako Vaša koštana srž ne radi dobro (njen rad je suprimiran) ili ste lošeg opšteg zdravlja;
- ako imate infekciju. Ovu infekciju je potrebno lečiti pre uzimanja mitoksantrona;

- ako planirate vakcinaciju ili imunizaciju tokom lečenja. Vakcinacija i imunizacija možda neće delovati
tokom lečenja mitoksantronom i tokom 3 meseca nakon završetka lečenja;

- ako ste trudni ili Vi i Vaš partner planirate trudnoću;

- ako dojite. Pre primanja ovog leka potrebno je da prestanete sa dojenjem.

Odmah obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite bilo koji od sledećih znakova
ili simptoma tokom lečenja mitoksantronom:
- groznicu, infekcije, neobjašnjivo krvarenje ili nastanak modrica, slabost i lako umaranje;
- nedostatak vazduha (uključujući nedostatak vazduha noću), kašalj, zadržavanje tečnosti (oticanje) u
gležnjevima ili nogama, treperenje srca (nepravilni otkucaji srca). To se može pojaviti bilo tokom terapije ili
mesecima do godinama nakon terapije mitoksantronom.

Vaš lekar će možda morati da prilagodi lečenje mitoksantronom ili ga privremeno ili trajno prekinuti.

Analize krvi pre i tokom lečenja lekom Mitoxantron Ebewe
Mitoksantron može da utiče na broj ćelija krvi. Pre nego što započnete i tokom lečenja ovim lekom, Vaš
lekar će uraditi analize krvi kako bi odredio broj ćelija krvi. Lekar će Vam češće sprovoditi analize krvi u
kojima će posebno pratiti broj belih krvnih zrnaca (neutrofilnih leukocita) u krvi:

• ako imate mali broj specifične vrste belih krvnih zrnaca (neutrofila) (manje od 1500 ćelija/mm

);

• ako primenjujete mitoksantron u velikim dozama (>14 mg/m

/dan x 3 dana).

Analize srčane funkcije pre i tokom lečenja lekom Mitoxantron Ebewe
Mitoksantron može oštetiti Vaše srce i uzrokovati propadanje srčane funkcije ili u težim slučajevima srčanu
slabost. Skloniji ste ovim neželjenim reakcijama, ako uzimate veće doze mitoksantrona ili:

• ako Vaše srce ne radi dobro;

• ako ste ranije primali terapiju zračenja grudnog koša;

• ako već primenjujete druge lekove koji utiču na Vaše srce;

• ako ste primali prethodne terapije antraciklinima ili antracendionima poput daunorubicina ili doksorubicina.

Vaš lekar će uraditi analize srčanih funkcija pre nego što započnete terapiju mitoksantronom i u pravilnim
vremanskim intervalima tokom terapije. Ako primate mitoksantron za lečenje multiple skleroze, Vaš lekar će
ispitati srčanu funkciju pre započinjanja terapije, pre svake naknadne doze i svake godine tokom 5 godina
nakon završetka terapije.

Akutna mijeloidna leukemija (AML) i mijelodisplastični sindrom
Grupa lekova protiv raka (inhibitori topoizomeraze II), uključujući mitoksantron može uzrokovati sledeće
bolesti kada se primenjuju samostalno, ali naročito u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili terapijom
zračenjem:
• rak belih krvnih zrnaca (akutna mijeloidna leukemija, AML)

• poremećaj koštane srži koji uzrokuje nastanak abnormalno oblikovanih krvnih stanica i dovodi do
leukemije (mijelodisplastičnog sindroma).

Promena boje mokraće i drugih tkiva
Mitoksantron može uzrokovati promenu boje mokraće u plavo-zelenu tokom 24 sata nakon primene. Može
se takođe pojaviti promena boje beonjača, kože i noktiju u plavkastu.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Muškarci ne smeju začeti dete i moraju primenjivati kontracepcijske mere tokom i najmanje 6 meseci nakon
terapije. Žene u reproduktivnom periodu moraju da imaju negativan test na trudnoću pre svake doze i
koristiti efikasnu kontracepciju tokom terapije i najmanje 4 meseca nakon prestanka terapije. Ako se ovaj lek
primenjuje tokom trudnoće ili zatrudnite tokom uzimanja leka, obavestite svog lekara, jer mogu postojati
rizici za fetus.

Plodnost
Ovaj lek može povećati rizik od prolaznog ili trajnog izostanka menstruacije (amenoreja) kod žena u
reproduktivnom periodu.

Deca i adolescenti
Postoji malo iskustva kod dece i adolescenata.

Nemojte davati ovaj lek deci i adolescentima mlađim od 18 godina, jer nije ustanovljena bezbednost i
efikasnost leka.

Drugi lekovi i Mitoxantron Ebewe

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako primenjujete, nedavno ste primenili ili biste mogli primeniti bilo
koje druge lekove. Naročito je važno da spomenete bilo koji od sledećih lekova.

Lekovi koji mogu povećati rizik od neželjenih reakcija pri primeni mitoksantrona:
- lekovi koji mogu oštetiti Vaše srce (npr. antraciklini)
- lekovi koji smanjuju stvaranje krvnih ćelija i pločica u koštanoj srži (mijelosupresivni lekovi)
- lekovi koji slabe imunski sistem (imunosupresivni lekovi)
- antivitamin K, naročito ako uzimate mitoksantron, jer imate rak.
- inhibitori topoizomeraze II (grupa lekova protiv raka uključujući mitoksantron) u kombinaciji sa drugim
citostaticima i/ili terapijom zračenjem. Oni mogu uzrokovati:

rak belih krvnih zrnaca (akutna mijeloidna leukemija, AML)
poremećaj koštane srži koji uzrokuje nastanak abnormalno oblikovanih krvnih ćelija i dovodi do

leukemije (mijelodisplastični sidnrom).

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu ako niste sigurni da li je Vaš lek jedan od prethodno navedenih
lekova.
Ove lekove treba primenjivati sa oprezom ili ih treba izbegavati tokom lečenja mitoksantronom. Ako
uzimate bilo koji od njih, lekar Vam može propisati drugi lek kao zamenu.

Takođe, potrebno je da obavestite svog lekara ako već uzimate mitoksantron, a propisan Vam je novi lek koji
još niste uzeli istovremeno sa mitoksantronom.

Vakcinacija i imunizacija (zaštita od supstanci iz vakcine) možda neće delovati tokom lečenja
mitoksantronom i tokom tri meseca nakon završetka lečenja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili
farmaceutu za savet pre uzimanja ovog leka.

Trudnoća
Lek Mitoxantron Ebewe može naškoditi Vašem nerođenom detetu. Zbog toga je neophodno da izbegavate
trudnoću. Mitoksantron se tokom trudnoće ne sme primenjivati za lečenje multiple skleroze (posebno u
prvom trimestru trudnoće).

Ako zatrudnite tokom lečenja mitoksantronom, odmah obavestite svog lekara i prekinite lečenje ovim lekom.
Potrebno je izbegavati trudnoću. Muškarci moraju primenjivati efektivne metode kontracepcije tokom
lečenja i najmanje 6 meseci nakon prekida lečenja. Žene u reproduktivnom periodu moraju da imaju
negativan test na trudnoću pre svake doze i moraju primenjivati efektivne mere kontracepcije tokom
najmanje 4 meseca nakon prekida lečenja mitoksantronom.

Dojenje
Mitoksantron se izlučuje u majčino mleko i može uzrokovati ozbiljne neželjene reakcije kod Vašeg deteta.
Ne smete dojiti tokom primene mitoksantrona i do mesec dana nakon poslednje primene.

Plodnost
Mitoksantron može povećati rizik od prolaznog ili trajnog izostanaka menstruacije (amenoreja) kod žena u
reproduktivnom periodu. Zbog toga je neophodno da obavestite svog lekara ako planirate trudnoću u
budućnosti; možda će biti potrebno da se zamrznu Vaše jajne ćelije. Za muškarce nema dostupnih podataka.
Međutim, kod mužjaka životinja zabeležena su oštećenja testisa i smanjen broj spermatozoida.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Mitoksantron ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, što je uzrokovano
mogućim neželjenim reakcijama kao što su konfuzija ili osećaj umora (videti odeljak 4. „Moguća neželjena
dejstva“).
Ako dođe do pojave ovih neželjenih reakcija nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Lek Mitoxantron Ebewe sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 0,148 mmol/mL natrijuma.
1 bočica od 5 mL rastvora sadrži 0,739 mmol natrijuma.
1 bočica od 10 mL rastvora sadrži 1,478 mmol natrijuma.
Ovo treba da imaju u vidu pacijenti koji su na dijeti sa ograničenim unosom natrijuma.

3. Kako se primenjuje lek Mitoxantron Ebewe

Lek Mitoxantron Ebewe ćete dobiti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni citostatika. Lek se uvek
mora primenjivati kao intravenska infuzija (u venu) i uvek se mora prethodno razblažiti. Tečnost rastvora
može iscureti iz vene u tkivo (ekstravazacija). Ako se ovo dogodi, infuziju treba prekinuti i ponovo započeti
u novoj veni. Izbegavajte kontakt sa ovim lekom, posebno sa kožom, sluznicama (vlažni delovi površine tela,
kao što je sluznica usta) i očima. Vaš lekar će izračunati Vašu individualnu dozu leka. Preporučena doza se
bazira na telesnoj površini, koja se izražava u metrima kvadratnim (m

) koristeći Vašu telesnu visinu i masu.

Pored toga biće Vam redovno kontrolisana krvna slika tokom lečenja. Doza leka će Vam biti prilagođena u
zavisnosti od rezultata ovih analiza.

Uobičajena doza je:

Metastatski rak dojke, non-Hodgking-ov limfom
Ako u terapiji primate samo mitoksantron (momoterapija):
Preporučena inicijalna doza mitoksantrona je 14 mg/m

telesne površine, primenjen kao pojedinačna

intravenska doza, koja se može ponoviti na 21 dan, ako se vrednosti Vaše krvne slike vrate na prihvatljive
vrednosti.
Niža inicijalna doza (12 mg/m

ili manje) se preporučuje kod pacijenata sa manjim rezervama koštane srži

npr. usled prethodne hemioterapije ili lošeg opšteg stanja.

Vaš lekar će precizno odlučiti koja naredna doza Vam je potrebna.
Za naredne doze, prethodna doza se obično može ponoviti ako se broj belih krvnih zrnaca i krvnih pločica
vrate na normalne vrednosti nakon 21 dan.

Kombinovana terapija (ako se primenjuje sa drugim lekovima):

Mitoksantron je primenjivan kao deo kombinovane terapije. Kod metastatskog raka dojke, kombinovanje
mitoksantrona sa drugim citostaticima uključujući ciklofosfamid i fluorouracil ili metotreksat i mitomicin C
se pokazalo efikasnim.

Mitoksantron je takođe primenjivan u različitim kombinacijama kod non-Hodgking-ovog limfoma; trenutno
su podaci ograničeni i ne može se preporučiti specifični režim.

Kao smernica, kada se mitoksantron koristi u kombinovanoj hemioterapiji, inicijalnu dozu mitoksantrona
treba smanjiti za 2-4 mg/m

ispod doza preporučenih za primenu samo mitoksantrona, kao monoterapije.

Akutna mijeloidna leukemija
Ako se primenjuje samo mitoksantron, kao monoterapija, kod rekurencije (vraćanja raka)
Prepručena doza za indukciju remisije je 12 mg/m

telesne površine dnevno, primenjeno kao pojedinačna

intravenska doza, tokom pet dana uzastopno (ukupno 60 mg/m

na 5 dana).

Ako se primenjuje sa drugim citostaticima:
Vaš lekar će precizno odlučiti koja doza leka Vam je potrebna. Ova doza se može prilagoditi ako:
- kombinacija lekova smanjuje stvaranje belih krvnih zrnaca i trombocita u koštanoj srži više nego kada se
mitoksantron primenjuje sam,
- ako imate ozbiljno oštećenje jetre ili bubrega.

Terapija blastne krize kod (hronične) mijeloidne leukemije
Ako se primenjuje samo mitoksantron, kao monoterapija, kod rekurencije
Preporučena doza kod relapsa je 10-12 mg/m

telesne površine dnevno, primenjeno kao pojedinačna

intravenska doza tokom 5 pet dana uzastopno (ukupno 50-60 mg/m

).

Uznapredovali rak prostate rezistentan na kastraciju
Preporučeno doziranje mitoksantrona je 12-14 mg/m

, primenjeno kao kratka intravenska infuzija na svakih

21 dan, u kombinaciji sa niskim oralnim dozama kortikosteroida (hormonski lekovi koji suprimiraju imunski
sistem).

Multipla skleroza
Mitoksantron će Vam biti primenjen pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni citostatika u terapiji
multiple skleroze.

Preporučeno doziranje mitoksantrona je obično 12 mg/m

telesne površine, primenjeno kao kratka (u proseku

5-15 minuta) intravenska infuzija koja se može ponavljati na 1-3 meseca. Maksimalna doživotna
kumulativna doza koja se ne sme premašiti je 72 mg/m

.

Ako se primena mitoksantrona ponavlja, dozu treba prilagoditi u odnosu na stepen i dužinu smanjenja broja
belih krvnih zrnaca i krvnih pločica u krvi.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti bi trebalo da dobiju doze iz nižeg dela raspona doziranja zbog moguće smanjene funkcije
jetre, bubrega ili srca i mogućeih oboljenja ili lečenja drugim lekovima.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, posavetujte se sa lekarom, farmaceutom ili medicinskom
sestrom.

Ako ste primili više leka Mitoxantron Ebewe nego što treba
S obzirom na to da ćete lek Mitoxantron Ebewe najverovatnije dobijati u bolnici, pod nadzorom lekara, malo
je verovatno da nećete dobiti pravu dozu leka. Međutim ako imate bilo kakvih nedoumica u vezi doze koju
dobijate, molimo da se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Mitoxantron Ebewe

Nije relevantno, jer lek Mitoxantron Ebewe daju lekar ili medicinska sestra.

Ako naglo prestanete da primate lek Mitoxantron Ebewe
Vaš lekar će odlučiti kada da prekinete lečenje lekom Mitoxantron Ebewe.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neke neželjene reakcije mogu biti ozbiljne

Odmah obavestite lekara ako se dogodi bilo šta od navedenog:
- ako Vaša koža postane bleda i osećate slabost ili osetite iznenadni nedostatak vazduha, to može biti znak
smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca;

- neuobičajena pojava modrica ili krvarenja, poput iskašljavanja krvi, pojava krvi u povraćenom sadržaju ili
mokraći, ili crna stolica (mogući znak smanjenja broja krvnih pločica);

- novo ili pogoršanje otežanog disanja;

- bol u grudima, nedostatak vazduha, promene u otkucajima srca (brzo ili sporo), zadržavanje tečnosti
(oticanje) u gležnjevima ili nogama (mogući znakovi ili simptomi srčanih problema);

- izražen osip koji svrbi (koprivnjača), oticanje ruku, stopala, gležnjeva, lica, usana, usta ili grla (što može
uzrokovati teškoće sa gutanjem ili disanjem) ili ako osećate kao da ćete se onesvestiti, to mogu biti znaci
teške alergijske reakcije;

- grozica ili infekcije.

Za pacijente koji se leče od raka:
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- infekcije;
- nizak broj crvenih krvnih zrnaca koji može uzrokovati osećaj umora i nedostatka vazduha (anemija).
Možda će Vam biti potrebna transfuzija krvi;
- nizak broj određenih belih krvnih zrnaca (neutrofila i leukocita);
- mučnina;
- povraćanje;
- gubitak kose.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- nizak broj krvnih pločica – može uzrokovati krvarenje ili nastanak modrica;
- nizak broj određenih belih krvnih zrnaca (granulocita);
- gubitak apetita;
- umor, slabost i nedostatak energije;
- kongestivna srčana slabost (teško stanje u kojem srce više ne može istiskivati dovoljno krvi);
- srčani udar;
- nedostatak vazduha;
- zatvor;
- proliv;
-zapaljenje usta ili usana;
-groznica.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

- smanjena aktivnost koštane srži. Funkcija Vaše koštane srži može biti više poremećena ili poremećena
tokom dužeg perioda ako ste primili hemioterapiju ili terapiju zračenjem;
- nedovoljno stvaranje krvnih ćelija u koštanoj srži (insuficijencija koštane srži);
- abnormalan broj belih krvnih zrnaca;
- teška alergijska reakcija (anafilaktička reakcija koja uključuje anafilaktički šok) – možete osetiti iznenadni
osip koji svrbi (koprivnjaču), oticanje ruku, stopala, gležnjeva, lica, usana, usta ili grla, što može
prouzrokovati teškoće pri gutanju ili disanju, pa se možete osećati kao da ćete se onesvestiti);
- infekcije gornjih partija disajnih puteva;
- infekcije urinarnog trakta;
- trovanje krvi (sepsa);
- infekcije uzrokovane mikroorganizmima koji obično ne uzrokuju bolesti u slučaju zdravog imunološkog
sistema (oportunističke infekcije);
- rak belih krvnih zrnaca (akutna mijeloidna leukemija (AML);
- abnormalnost koštane srži koja uzrokuje stvaranje abnormalnih krvnih ćelija što dovodi do leukemije
(mijelodisplastični sindrom, MDS);
- promene u telesnoj masi;
- metabolički poremećaji (sindrom lize tumora);
- anksioznost;
- konfuzija;
- glavobolja;
- osećaj bockanja;
- nepravilni otkucaji srca ili uspreni otkucaji srca;
- abnormalni elektrokardiogram;
- smanjenje zapremine krvi koje leva komora može da istisne, bez simptoma;
- nastanak modrica;
- teško krvarenje;
- nizak krvni pritisak;
- bol u stomaku;
- krvarenje u želucu ili crevima, što može uključivati povraćanje krvi, krvarenje pri pražnjenju creva ili crnu
stolicu;
- zapaljenje sluzokože;
- zapaljenje pankreasa;
- abnormalnosti jetre;
- zapaljenje kože (eritem);
- abnormalnosti noktiju (npr. odvajanje nokta od podloge, promene u teksturi i strukturi nokta);
- osip:
- promene boje beonjača;
- promene boje kože;
- isticanje tečnosti u okolno tkivo (ekstravazacija):
- crvenilo
- oticanje
- bol
- osećaj pečenja i/ili promene boje kože
-odumiranje tkivnih ćelija što može dovesti do potrebe za uklanjanjem mrtvih ćelija i
transplantacije kože;
- abnormalni rezultati analiza krvi za proveru funkcije jetre i bubrega (povećane vrednosti enzima
aminotransferaze, povišena koncentracija kreatinina i uree u krvi);
- oštećenje bubrega koje uzrokuje oticanje i slabost (nefropatija);
- promene boje urina;
- abnormalna odsutnost menstruacije (amenoreja);
- oticanje (edem);
- poremećaj ukusa.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

- zapaljenje pluća (pneumonija);
- oštećenja srčanog mišića koja sprečavaju njegov pravilan rad (kardiomiopatija).

Za pacijente koji se leče od multiple skleroze:
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- infekcije, uključujući infekcije gornjih partija respiratornog trakta i urinarnog trakta;
- mučnina;
- gubitak kose;
- abnormalna odsutnost menstruacije (amenoreja).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

- nizak broj crvenih krvnih zrnaca koji može uzrokovati osećaj umora i nedostatka vazduha (anemija).
Možda će Vam trebati transfuzija krvi.
- nizak broj određenih belih krvnih zrnaca (granulocita i leukocita);
- zatvor;
- povraćanje;
- proliv;
- zapaljenje usta ili usana;
- abnormalan broj belih krvnih zrnaca;
- glavobolja;
- nepravilni otkucaji srca;
- abnodrmalan elektrokardiogram;
- smanjenje zapremine krvi koje leva komora može da istisne, bez simptoma;
- abnormalni rezultati analiza krvi za proveru funkcije jetre (povećane vrednosti aspartat aminotransferaze).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

- zapaljenje pluća (pneumonija)
- trovanje krvi (sepsa)
- infekcije uzrokovane mikroorganizmima koji obično ne uzrokuju bolesti u slučaju zdrvog imunsog
sistema(oportunističke infekcije)
-rak belih krvnih zrnaca (akutna mijeloidna leukemija (AML);
- abnormalnost koštane srži koja uzrokuje stvaranje abnormalnih krvnih ćelija što dovodi do leukemije
(mijelodisplastični sindrom, MDS);
- nedovoljno stvaranje krvnih ćelija u koštanoj srži (insuficijencija koštane srži);
- smanjena aktivnost koštane srži. Funkcija Vaše koštane srži može biti više poremećena ili poremećena
tokom dužeg perioda ako ste primili hemioterapiju ili terapiju zračenjem;
- nizak broj krvnih pločica- može uzrokovati krvarenje ili nastanak modrica;
- nizak broj određenih belih krvnih zrnaca (neutrofila);
- teška alergijska reakcija (anafilaktička reakcija koja uključuje anafilaktički šok) – možete osetiti iznenadni
osip koji svrbi (koprivnjaču), oticanje ruku, stopala, gležnjeva, lica, usana, usta ili grla, što može uzrokovati
teškoće pri gutanju ili disanju pa se možete osećati kao da ćete se onesvestiti);
- gubitak apetita;
- promene u telesnoj masi;
- anksioznost;
- konfuzija;
- osećaj bockanja;
- umor, osećaj slabosti i nedostatak energije;
- kongestivna srčana slabost (teško stanje u kojem srce više ne može istiskivati dovoljno krvi);
- oštećenja srčanog mišića koja sprečavaju njegov pravilan rad (kardiomiopatija);
- usporeni otkucaji srca;
- srčani udar;

- neuobičajeni nastanak modrica;
- teško krvarenje;
- nizak krvni pritisak;
- nedostatak vazduha;
- bol u stomaku;
- krvarenje u želucu ili crevima, što može uključivati povraćanje krvi, krvarenje pri pražnjenju creva ili crnu
stolicu;
- zapaljenje sluzokože;
- zapaljenje pankreasa;
- abnormalnosti jetre;
- abnormalnosti noktiju (npr. odvajanje nokta od podloge, promene u teksturi i strukturi nokta);
- osip;
- promene boje beonjača;
- promene boje kože;
- isticanje tečnosti u okolno tkivo (ekstravazacija):
- crvenilo
- oticanje
- bol
- osećaj pečenja i/ili promene boje kože
- odumiranje tkivnih ćelija što može dovesti do potrebe za uklanjanjem mrtvih ćelija i
transplantacije kože;
- abnormalni rezultati analiza krvi za proveru funkcije jetre i bubrega (povišena koncentracija kreatinina i
uree u krvi);
- oštećenje bubrega koje uzrokuje oticanje i slabost (nefropatija);
- promene boje urina;
- oticanje (edem);
- groznica;
- iznenadna smrt.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Nema.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Mitoxantron Ebewe

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Mitoxantron Ebewe posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju
nakon „ Važi do “. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: upotrebiti odmah.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah,
odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi trebalo da bude duže od 24
sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim
uslovima

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Mitoxantron Ebewe

Aktivna supstanca je: mitoksantron, hidrohlorid.
1 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 2 mg mitoksantrona (u obliku hidrohlorida).

1 bočica sa 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 10 mg mitoksantrona (u obliku hidrohlorida).
1 bočica sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 20 mg mitoksantrona (u obliku hidrohlorida).

Lek sadrži 0,148 mmol/mL natrijuma.
1 bočica sa 5 mL rastvora sadrži 0,739 mmol natrijuma.
1 bočica sa 10 mL rastvora sadrži 1,478 mmol natrijuma.

Pomoćne supstance su: Natrijum-hlorid; natrijum-acetat; sirćetna kiselina, glacijalna ; natrijum-sulfat,
bezvodni; hlorovodonična kiselina, razblažena; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Mitoxantron Ebewe i sadržaj pakovanja

Izgled: bistar, plavi rastvor, bez prisustva čestica.

Mitoxantron Ebewe, 10 mg/5 mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti, tip I) zatvorene čepom od
halobutil gume, koji je obložen fluoropolimerom, i preko kojeg se nalazi aluminijumski poklopac.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 5 mL koncentrata za rastvor za
infuziju i Uputstvo za lek.
Mitoxantron Ebewe, 20 mg/10 mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti, tip I) zatvorene čepom od
halobutil gume, koji je obložen fluoropolimerom, i preko kojeg se nalazi aluminijumski poklopac.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 10 mL koncentrata za rastvor
za infuziju i Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:
PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD
Kneginje Zorke 2, Beograd

Proizvođač:
EBEWE PHARMA GES.M.B.H NFG. KG
Unterach, Mondseestrasse 11, Austrija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Decembar 2016.

Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Mitoxantron Ebewe, 10 mg/5 mL: 515-01-01976-16-002 od 26.12.2016.
Mitoxantron Ebewe, 20 mg/10 mL:515-01-01978-16-002 od 26.12.2016.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Mitoksantron je indikovan u terapiji metastatkog kancera dojke.

Mitiksantron je indikovan u terapiji non-Hodgin-ovog limfoma.

Mitoksantron je indikovan u terapiji akutne mijeloidne leukemije (AML) kod odraslih.

Mitoksantron je u kombinovanom režimu terapije indikovan za indukciju remisije u lečenju blastne krize kod
hronične mijeloidne leukemije.

Mitoksantron je indikovan u kombinovanoj terapiji sa kortikosteroidima za palijativno lečenje (npr.
ublažavanje bola) povezano sa uznapredovalim kancerom prostate rezistentnim na kastraciju.

Mitoksantron je indikovan za lečenje pacijenata sa visoko aktivnom relapsnom multiplom sklerozom koja je
povezana sa ubrzanim razvojem invaliditeta, kada ne postoji druga terapijska mogućnost (pogledati odeljke
Doziranje i način primene, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci iz
Sažetka karakteristika leka).

Doziranje i način primene

Doziranje
Mitoksantron treba da bude primenjen pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni citotoksičnih
hemioterapijskih lekova.

Metastatski kancer dojke, non- Hodgin-ov limfom
Monoterapija
Preporučeno početno doziranje mitoksantrona primenjenog u monoterapiji je 14 mg/m

površine tela koji se

primenjuje kao pojedinačna intravenska doza, koja može da se ponovi u intervalima od 21-dan.
Niže početno doziranje (12 mg/m

ili manje) se preporučuje kod pacijenata koji imaju neodgovarajuće

rezerve koštane srži npr. zbog prethodne hemioterapije ili zbog opšteg lošeg stanja.

Promena doze i vreme primene narednih doza treba da budu određeni prema kliničkoj proceni koja zavisi od
stepena i trajanja mijelosupresije. Za naredne doze, prethodno doziranje može biti ponovljeno na uobičajeni
način ukoliko je broj belih krvnih zrnaca i broj trombocita vratili na normalane vrednosti posle 21 dan.

Sledeća tabela se preporučuje kao smernica za prilagođavanje doze, u lečenju metastatskog kancera dojke i
non-Hodgkin-ovog limfoma prema hematološkoj najnižoj vrednosti (koja se obično javlja nakon 10 dana
posle doziranja).

Kombinovana terapija
Mitoksantron je daje kao deo kombinovane terapije. Kod metastatkog kancera dojke, pokazala se efikasnom
kombinacija mitoksantrona sa drugim citostatskim lekovima koji uključuju ciklofosfamid i fluorouracil ili
metotreksat i mitomicin C.

Mitoksantron se takođe primenjuje u različitim kombinovanim hemioterapijama za non-Hodgkin limfom.

Međutim, podaci koji su prikazani do sada su ograničeni i specifični hemioterapijski režim ne može da se
preporuči.

U kombinovanoj hemioterapiji mitoksantron je pokazao efikasnost u početnoj dozi koja se kreće u rasponu
od 7 do 8 do 10 do 12 mg/m

u zavisnosti od kombinovane terapije i učestalosti primene.

Prema smernicama, kada se mitoksantron primenjuje u kombinovanoj hemioterapiji sa drugim
imunosupresivom, potrebno je smanjiti početnu dozu mitoksantrona za 2 do 4 mg/m

ispod doza

preporučenih za jednokratnu primenu leka. Naknadno doziranje, kao što je navedeno u prethodnoj tabeli,
zavise od dužine trajanja mijelosupresije.

Akutna mijeloidna leukemija
Monoterapija kod relapsa
Preporučena doza za indukciju remisije je 12 mg/m

površine tela, koji se primenjuje kao pojedinačna

intravenska dnevna doza tokom pet dana (ukupno 60 mg/m

). U kliničkim ispitivanjima doza od 12 mg/m

dnevno tokom 5 dana, bolesnici koji su postigli kompletnu remisiju uspeli su to kao rezultat prvog ciklusa
indukcije.

Kombinovana terapija
Za indukciju, preporučena doza je 12 mg/m

mitoksantrona dnevno od prvog do trećeg dana data

intravenskom infuzijom i 100 mg/m

citarabina u toku 7 dana koja se daje kao kontinuirana 24-časovna

infuzija od 1 do 7 dana.

Potpuna kompletna remisija je uočena posle početnog ciklusa indukcione terapije. U slučaju nepotpunog
antileukemijskog odgovora, može se primeniti drugi indukcioni ciklus mitoksantronom, koji se daje tokom
dva dana i citarabinom tokom pet dana, koristeći iste dnevne doze. U slučaju teške, životno ugrožavajuće

Najniža

vrednost

broja

leukocita i broja trombocita

Vreme do oporavka

Naknadno doziranje

Ako najniža vrednost broja
leukocita iznosi

 1500 /mikrolitru

i

najniža

vrednost

broja

trombocita

 50000/mikrolitru

Oporavak

 21 dan

Ponoviti prethodnu dozu

Ako najniža vrednost broja
leukocita iznosi

 1500 /mikrolitru

i

najniža

vrednost

broja

trombocita

 50000/mikrolitru

Oporavak

21 dan

Obustaviti lečenje do oporavka, a
zatim ponoviti prethodnu dozu

Ako najniža vrednost broja
leukocita

iznosi

<

1500

/mikrolitru ili najniža vrednost
broja

trombocita

<

50000/mikrolitru

Bez obzira na vreme oporavka

Smanjiti dozu mitoksantrona za 2
mg/m

telesne površine u odnosu

na

prethodnu

dozu,

nakon

oporavka

Ako najniža vrednost broja
leukocita

iznosi

<

1000

/mikrolitru ili najniža vrednost
broja

trombocita

<

25000/mikrolitru

Bez obzira na vreme oporavka

Smanjiti dozu mitoksantrona za 4
mg/m

telesne površine u odnosu

na

prethodnu

dozu,

nakon

oporavka

hematološke toksičnosti koja je uočena u toku prvog indukcionog ciklusa, drugi indukcioni ciklus treba da
bude obustavljen dok se toksičnost ne sanira.

Konsolidovana terapija koja se koristila u dve velike multicentrične randomizovane studije, sadrži
mitoksantron 12 mg/m

koji se daje intravenskom infuzijom prvog i drugog dana, i citarabin 100 mg/m

2

tokom pet dana kao kontinuirana 24-časovna infuzija prvog do petog dana. Prvi ciklus je primenjivan
približno 6 nedelja posle finalnog indukcionog ciklusa; drugi ciklus je generalno primenjen 4 nedelje posle
prvog.

Pojedinačni ciklus mitoksantrona 6 mg/m

, kao intravenski bolus (i.v.), etopozida 80 mg/m

intravenski

tokom perioda od jednog sata i citarabina (Ara-C) 1 g/m

intravenski tokom perioda od 6 sati dnevno tokom

6 dana (MEC) pokazuje antileukemijsku aktivnost kao terapija spasa za refraktornu AML.

Lečenje blastne krize kod (hronične) mijeloidne leukemije
Terapija jednokratnom dozom kod relapsa
Preporučena doza kod relapsa je 10 do 12 mg/m

površine tela koja se primenjuje kao jednokratna

intravenska doza tokom pet uzastopnih dana (ukupno 50 do 60 mg/m

).

Uznapredovali kancer prostate rezistentan na kastraciju
Na osnovu podataka iz dve komparativne kliničke studije sa mitoksantronom plus kortikosteroidi u odnosu
na kortikosteroide u monoterapiji, preporučena doza mitoksantrona je 12 do 14 mg/m

primenjena kao kratka

intravenska infuzija svakog dvadesetprvog dana u kombinaciji sa niskim oralnim dozama kortikosteroida.

Pacijenti sa kancerom koji su primili kumulativne doze od 140 mg/m

, kao monoterapiju ili u kombinaciji sa

drugim hemioterapijskim lekovima, su imali kumulativnu mogućnost od 2,6% za pojavu kliničke
kongestivne srčane insuficijencije. Iz tog razloga, pacijenti treba da budu praćeni zbog evidencije o
kardiološkoj toksičnosti i ispitani o simptomima srčane insuficijencije pre početka i za vreme terapije.

Multipla skleroza
Terapija mitoksantronom treba da bude primenjena pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u primeni
citotoksičnih i hemioterapijskih lekova u lečenju multiple skleroze.

Lečenje treba da se primeni samo posle procene odnosa korist/rizik, naročito u pogledu hematološkog i
kardiološkog rizika (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).
Lečenje se ne sme započeti kod pacijenata koji su prethodno bili lečeni mitoksantronom.

Preporučena doza mitoksantrona je obično 12 mg/m

površine tela koja se daje kao kratka intravenska

infuzija ( u trajanju od 5 do 15 minuta) intravenska infuzija može da se ponavlja svaka 1-3 meseca.
Maksimalna doživotna kumulativna doza ne treba da pređe 72 mg/m

(videti odeljak Farmakodinamski

podaci iz Sažetka karakteristika leka).

Ako se mitoksantron primenjuje u više navrata podešavanje treba da bude prema opsegu i trajanju supresije
koštane srži.

Diferencijalna krvna slika u okviru 21 dana nakon infuzije mitoksantrona

Znaci i simptomi infekcije i diferencijalne krvne slike prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije
stepen 1: posle doze od 9 mg/m

Znaci i simptomi infekcije i diferencijalne krvne slike prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije
stepen 2: posle doze od 6 mg/m

Znaci i simptomi infekcije i diferencijalne krvne slike prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije
stepen 3 do 4: prekid terapije

U slučaju nehematološke toksičnosti stepena 2 do 3 prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije
sledeće doze treba da budu podešene i da iznose 10 mg/m

: u slučaju nehematološke toksičnosti stepena 4

potrebno je prekinuti lečenje.

Specijalne populacije
Starije osobe
Uopšteno, izbor doze kod starijih osoba treba da bude započet dozom u nižem delu raspona doziranja, zbog
povećane učestalosti u smanjenju funkcije jetre, bubrega i srca, dodatnih oboljenja ili lečenja drugim
lekovima.

Oštećenje bubrega
Bezbednost primene mitoksantrona kod pacijenata sa oštećenjem bubrega nije ustanovljeno.
Mitoksantron treba da se uzima uz oprez.

Oštećenje jetre
Bezbednost mitoksantrona kod pacijenata sa oštećenjem jetre nije još ustanovljena.
Za pacijente sa oštećenjem jetre podešavanje doze može biti neophodno ako je klirens mitoksantrona
smanjen zbog oštećenja funkcije jetre. Nema dovoljno podataka da bi se preporučilo podešavanje doze.
Laboratorijska merenja ne mogu da predvide klirens aktivne supstance i podešavanje doze (videti odeljak
Farmakokinetički podaci iz Sažetka karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka kod pedijatrijskih pacijenata nije još ustanovljena.
Ne postoji dovoljno relevantnih podataka o primeni leka mitoksantron u pedijatrijskoj populaciji.

Način primene
Lek Mitoxantron Ebewe koncentrat treba da se primeni isključivo putem intravenske infuzije.

Lek Mitoxantron Ebewe koncentrat potrebno je sporo injektovati u intravensku infuziju slobodnog protoka
izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze u periodu od najmanje 3 do 5 minuta. Venska
kanila treba da bude prvenstveno plasirana u veliku venu. Ako je moguće izbeći vene u predelu zglobova ili
ekstremiteta sa kompromitujućom venskom ili limfnom drenažom.

Lek Mitoxantron Ebewe koncentrat takođe se može primenjivati kao kratka infuzija (15-30 minuta)
razblažen u 50-100 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze.

Lek Mitoxantron Ebewe ne sme da se daje supkutano, intramuskularno ili intra-arterijski. Teška lokalna
oštećenja tkiva mogu biti uočena ukoliko je došlo do ekstravazacije leka za vreme primene.

Ovaj lek takođe ne sme da se primenjuje intratekalnom injekcijom.

Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ekstravacije, uključujući pečenje, bol, pruritus, eritem, otok, plave
diskoloracije ili ulceraciju, u tom slučaju odmah prekinuti primenu leka (videti odeljak Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka).

Kontraindikacije

Preosetljivost na mitoksantron ili pomoćne supstance navedene u odeljku Lista pomoćnih supstanci,
uključujući sulfite koji mogu nastati tokom proizvodnje mitoksantrona.
Mitoksantron je kontraindikovan kod žena koje doje (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka i Plodnost, trudnoća i dojenje).
Mitoksantron se ne sme primenjivati za lečenje multiple skleroze kod trudnica (videti odeljke Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Plodnost, trudnoća i dojenje).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Mere opreza koje je potrebno preduzeti pre rukovanja ili primene leka
Mitoksantron je potrebno davati sporo u intravensku infuziju slobodnog protoka. Mitoksantron se ne sme
davati supkutano, intramuskularno ili intraarterijski. Prijavljeni su slučajevi lokalne /regionalne neuropatije,
neki od njih ireverzibilni, nakon intraarterijske injekcije. Teška lokalna oštećenja tkiva mogu se javiti u

slučaju ekstravazacije tokom primene. Do sad su opisani samo izolovani slučajevi teških lokalnih reakcija
(nekroze) usled ekstravazacije. Mitoksantron se ne sme davati kao intratekalna injekcija. Intratekalna
primena može dovestui do teških povreda sa trajnim posledicama. Prijavljeni su slučajevi neuropatije i
neurotoksičnosti, kako centralne tako i periferne, nakon intratekalne injekcije. Ovi izveštaii su uključivali
napade koji dovode do kome i teške neurološke posledice i paralize sa poremećajem funkcije creva i
mokraćne bešike.

Funkcija srca
Miokardna toksičnost koja se manifestuje u svom najtežem obliku kao potencijalno ireverzibilna kongestivna
srčana insuficijencija sa smrtnim ishodom može se pojaviti ili tokom terapije mitoksantronom ili mesecima
ili godinama nakon završetka terapije. Ovaj rizik se povećava sa kumulativnom dozom. Pacijenti oboleli od
kancera koji su primili kumulativne doze od 140 mg/m

ili u monoterapiji ili u kombinaciji sa drugim

hemioterapeuticima imali su kumulativnu verovatnoću od 2,6% za kliničku kongestivnu srčanu
insuficijenciju. U komparativnmim onkološkim ispitivanjima ukupna kumulativni stepen verovatnoće za
umerena do teška smanjenja ejekcione frakcije leve komore (eng. left ventricular ejection fraction, LVEF)
pri ovoj dozi iznosila je 13%.

Aktivna ili latentna kardiovaskularna bolest, ranija ili istovremena radioterapija na medijastinalnom/
perikardijalnom predelu, prethodna terapija drugim antraciklinima ili antracendionima ili istovremena
primena drugih kardiotoksičnih lekova može povećati rizik od kardiotoksičnosti. Pre primene početne doze
mitoksantrona kod pacijenata obolelih od kancera preporučuje se procena ejekcione frakcije leve komore
(LVEF) putem ehokardiograma ili radionuklidne ventrikulografije (eng. multiple-gated aquisition, MUGA).
Tokom lečenja potrebno je da se pažljivo prati funkcija srca kod pacijenata obolelih od kancera. Preporučuje
se procena LVEF u redovnim intervalima i/ili pri pojavi znakova ili simptoma kongestivne srčane
insuficijencije. Kardiotoksičnost se može pojaviti bilo kada tokom terapije mitoksantronom, a rizik se
povećava sa kumulativnom dozom. Kardiotoksičnost pri terapiji mitoksantronom može se pojaviti pri nižim
kumulativnim dozama bez obzira da li su prisutni faktori rizika za srce.

Zbog moguće opasnosti od efekata na srce kod pacijenata koji su prethodno lečeni daunorubicinom ili
doksorubicinom, pre započinjanja terapije potrebno je da se odredi odnos koristi i rizika za terapiju
mitoksantronom kod ovih pacijenata.

Akutna kongestivna srčana insuficijencija se može povremeno pojaviti kod pacijenata sa akutnom
mijeloidnom leukemijom lečenih mitoksantronom.

To je takođe prijavljeno kod pacijenata sa multiplom sklerozom lečenih mitoksantronom. Funkcionalna
promene srca mogu se pojaviti kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji se leče mitoksantronom. Procena
ejekcione frakcije leve komore (LVEF)pomoću ehokardiograma ili MUGA preporučuje se pre primene
početne doze mitoksantrona i pre svake doze kod pacijenata obolelih od multiple skleroze kao i svake godine
u trajanju od 5 godina po završetku terapije. Kardiotoksičnost se može pojaviti bilo kada tokom terapije
mitoksantronom, a rizik se povećava sa kumulativnom dozom. Kardiotoksičnost pri terapiji mitoksantronom
može se pojaviti pri nižim kumulativnim dozama bez obzira da li su prisutni faktori rizika za srce. Obično
pacijenti sa multiplom sklerozom ne smeju da primaju doživotni kumulativnu dozu veću od 72 mg/m

.

Mitoksantron obično ne sme da se primenjuje kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji imaju LVEF
<50% ili klinički značajno smanjenje LVEF.

Supresija koštane srži
Neophodno je da se tokom terapije mitoksantronom sprovodi pažljivo i često praćenje hematoloških i
hemijskih laboratorijskih parametara, kao i često praćenje pacijenta. Kompletnu krvnu sliku, uključujući
krvne pločice, potrebno je određivati pre primene početne doze mitoksantrona, 10 dana nakon primene i pre
svake naknadne infuzije, kao i u slučaju pojave znakova i simptoma infekcije. Pacijente je potrebno
obavestiti o rizicima, simptomima i znakovima akutne leukemije i stimulisati ih da potraže medicinsku
pomoć ako se navedeni simptomi pojave čak i po isteku perioda od pet godina.

Mijelosupresija može biti teška i prolongirana u pacijenata sa lošim opštim stanjem ili pre hemioterapije i/ili
radioterapije.

Osim za lečenje akutne mijeloidne leukemije, terapija mitoksantronom generalno se ne sme davati
pacijentima sa početnim brojem neutrofila manjim od 1500 ćelija/mm

. Preporučuje se često određivanje

broja ćelija u perifernoj krvi kod svih pacijenata koji primaju mitoksantron kako bi se pratila pojava supresije
koštane srži, prvenstveno neutropenije, koja može biti teška i dovesti do infekcije.

Kada se mitoksantron primjenjuje u visokim dozama (>14 mg/m

/dan x 3 dana), kao što je indikovano za

lečenje leukemije, pojaviće se teška mijelosupresija.
Potrebno je posvetiti posebnu pažnju tome da se osigura potpuni hematološki oporavak pre sprovođenja
konsolidacijske terapije (ako se ovo lečenje primeni), a pacijente je potrebno strogo pratiti tokom ove faze.
Mitoksantron primenjen u svakoj dozi može uzrokovati mijelosupresiju.

Sekundarna akutna mijeloidna leukemija i mijelodisplastični sindrom
Inhibitori topoizomeraze II, uključujući mitoksantron, povezani su sa razvojem akutne mijeloidne leukemije
ili mijelodisplastičnog sindroma kada se koriste kao monoterapija ili naročito kada se koriste istovremeno sa
drugim antineoplastičnim lekovima i/ili radioterapijom. Zbog rizika od razvoja sekundarnih malignih bolesti
potrebno je pre započinjanja terapije odrediti odnos koristi i rizika za terapiju mitoksantronom.

Primena nakon drugih lečenja specifičnih za MS
Bezbednost i efikasnost mitoksantrona nisu ispitani nakon lečenja natalizumabom, fingolimodom,
alemtuzumabom, dimetilfumaratom ili teriflunomidom.

Nemetastatski kancer dojke
U nedostatku dovoljno podataka o efikasnosti u adjuvantnom liječenju kancera dojke i uzimajući u obzir
povećani rizik od leukemije, mitoksantron se sme primenjivati samo za metastatski kancer dojke.

Infekcije
Pacijenti koji dobijaju imunosupresive poput mitoksantrona, imaju smanjeni imunološki odgovor na
infekciju. Sistemske infekcije je potrebno lečiti istovremeno sa ili neposredno pre započinjanja terapije
mitoksantronom.

Vakcinacija
Imunizacija živim vakcinama (npr. vakcine protiv žute groznice) povećava rizik od infekcije i drugih
neželjenih reakcija kao što su progresivna vakcinija (vaccinia gangrenosa) i generalizirana vakcinija
(vaccinia generalizata) kod imunokompromitovanih pacijenata kao što je slučaj tokom lečenja
mitoksantronom. Zbog toga se tokom terapije ne smeju primenjivati žive vakcine. Preporučuje se oprezna
primena živih vakcina nakon prekida hemoterapije i vakcinacija tek nakon 3 meseca posle poslednje doze
hemoterapije (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Kontracepcija kod muškaraca i žena
Mitoksantron je genotoksičan pa se smatra potencijalnim teratogenom za ljude. Zbog toga je muškarce koji
dobijaju terapiju potrebno savetovati da ne začinju dete i da primenjuju kontraceptivne mere tokom i
najmanje 6 meseci nakon terapije. Žene u reproduktivnom periodu moraju da imaju negativan test na
trudnoću pre svake doze i da koriste efikasnu kontracepciju tokom terapije i najmanje 4 meseca nakon
prestanka terapije.

Dojenje
Mitoksantron je detektovan u mleku lečenih žena u periodu do mesec dana nakon poslednje primene. Zbog
mogućih teških neželjenih reakcija na mitoksantron kod odojčadi, dojenje je kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije) i mora se prekinuti pre započinjanja lečenja.

Plodnost
Žene u reproduktivnom periodu je potrebno informisati o povećanom riziku od prolazne ili trajne amenoreje
(videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).

Mutagenost i kancerogenost
Za mitoksantron je otkriveno da je mutagen u testiranim sistemima na bakterijama i ćelijama sisara, kao i in
vivo na pacovima. Aktivna supstanca je bila kancerogena kod eksperimentalnih životinja pri dozama nižim
od predložene kliničke doze. Zbog toga mitoksantron ima potencijal da bude kancerogen kod ljudi.

Sindrom lize tumora
Slučajevi sindroma lize tumora prijavljeni su pri primeni mitoksantrona. Potrebno je pratiti vrednosti
mokraćne kiseline, elektrolita i uree.

Diskoloracija mokraće i drugih tkiva
Mitoksantron može uzrokovati plavo-zelenu diskoloraciju mokraće tokom 24 sata nakon primene, a pacijente
je potrebno uputiti da to očekuju tokom lečenja. Takođerse može pojaviti plavkasta diskoloracija beonjača,
kože i noktiju.

Sadržaj natrijuma u injekciji:
10 mg/5 mL: 0,739 mmol natrijuma i
20 mg/10 mL: 1,478 mmol natrijuma.
Ovo treba imati u vidu kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Kombinovanje mitoksantrona sa potencijalno kardiotoksičnim lekovima (npr. antraciklinima) povećava rizik
kardiotoksičnosti.

Inhibitori topoizomeraze II, uključujući mitoksantron, povezani su sa razvojem akutne mijeloidne leukemije
(AML) ili mijelodisplastičnog sindroma (MDS) kada se koriste istovremeno sa drugim antineoplastičnim
lekovima i/ili radioterapijom (videti odeljak Neželjena dejstva).

Mitoksantron uzrokuje mijelosupresiju kao proširenje njegovog farmakološkog delovanja. Mijelosupresija se
može povećati kada se lek primenjuje u konbinovanoj hemioterapiji sa drugim mijelosupresivnim lekom kao
što se primenjuju u lečenju kancera dojke.

Kombinacija mitoksantrona sa drugim imunosupresivnim lekovima može povećati rizik od izražene
imunodepresije i limfoproliferativnog sindroma.

Imunizacija živim vakcinama (npr. vakcine protiv žute groznice) povećava rizik od infekcije i drugih
neželjenih reakcija kao što su progresivna vakcinija (vaccinia gangrenosa) i generalizovana vakcinija
(vaccinia generalizata) kod imunokompromitovanih pacijenata kao što je slučaj tokom lečenja
mitoksantronom. Zbog toga se tokom terapije ne smeju primenjivati žive vakcine. Preporučuje se oprezna
primena živih vakcina nakon prekida hemioterapije i vakcinacija tek nakon 3 meseca posle poslednje doze
hemioterapije (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Kombinacija sa antagonistima vitamina K i citotoksičnim lekovima može povećati rizik od krvarenja. Kod
pacijenata koji dobijaju oralnu antikoagulantnu terapiju je potrebno da se strogo prati protrombinsko vreme
ili internacionalni normalizovani odnos (eng. International Normalized Ratio, INR) uz dodavanje ili
povlačenje lečenja mitoksantronom i potrebno je češća ponovna procena ovih parametara tokom istovremene
terapije. Može biti potrebno da se prilagode doze antikoagulanasa da bi se održavale željene vrednosti
antikoagulacije.

Pokazano je da je mitoksantron supstrat za transportni protein BCRP in vitro. Inhibitori transportera BCRP
(npr. eltrombopag, gefitinib) mogu dovesti do povećane bioraspoloživosti. U farmakokinetičkom ispitivanju
kod dece sa de novo akutnom mijelidnom leukemijom istovremena primena ciklosporina rezultirala je 42%-
tnim smanjenjem klirensa mitoksantrona. Induktori transportera BCRP mogli bi potencijalno smanjiti
izloženost mitoksantronu.

Mitoksantron i njegovi metaboliti izlučuju se putem žuči i mokraće, ali nije poznato da li su metabolički ili
ekskretorni putevi zasićeni, mogu li biti inhibirani ili indukovani ili da li mitoksantron i njegovi metaboliti
prolaze kroz enterohepatičnu cirkulaciju (videti odeljak Farmakokinetički podaci iz Sažetka karakteristika
leka).

Plodnost, trudnoća i dojenje

Kontracepcija kod muškaraca i žena
Mitoksantron je genotoksičan, pa se smatra potencijalnim teratogenom za ljude. Zbog toga je muškarce koji
dobijaju terapiju potrebno savetovati da ne začinju dete i da primenjuju kontraceptivne mere tokom i
najmanje 6 meseci nakon terapije. Žene u reproduktivnom periodu moraju da imaju negativan test na
trudnoću pre svake doze i da koriste efikasnu kontracepciju tokom terapije i najmanje 4 meseca nakon
prestanka terapije.

Trudnoća
Podaci o primeni mitoksantrona kod trudnica su vrlo ograničeni. Mitoksantron nije bio teratogen u
ispitivanjima na životinjama pri dozama nižim od izloženosti kod ljudi, ali je uzrokovao reproduktivnu
toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka iz Sažetka karakteristika leka). Mitoksantron
se smatra potencijalnim teratogenom kod ljudi zbog svog mehanizma delovanja i efekata na razvoj koje su
pokazali slični lekovi. Iz tog razloga je primena mitoksantrona za lečenje MS-a kontraindikovana kod
trudnica (videti odeljak Kontraindikacije). Kada se primjenjuje za lečenje u drugim indikacijama
mitoksantron se ne bi smeo primenjivati tokom trudnoće naročito tokom prvog trimestra trudnoće. U svakom
pojedinačnom slučaju mora se proceniti odnos od koristi lečenja u odnosu na mogući rizik za fetus. Ako se
lek primenjuje tokom trudnoće ili ako pacijentkinja zatrudni tokom uzimanja mitoksantrona, potrebno je da
bude informisana o potencijalnom riziku za fetus i omogućiti joj genetsko savetovanje.

Dojenje
Mitoksantron se izlučuje u mleko i detektovan je u izdojenom mleku u periodu do jednog meseca nakon
poslednje primene. Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija na mitoksantron kod odojčadi, dojenje je
kontraindikovano (videti odeljak Kontraindikacije) i mora se prekinuti pre započinjanja lečenja.

Plodnost
Žene lečene mitoksantronom imaju povećani rizik od prolazne ili trajne amenoreje i zbog toga je potrebno
razmotriti čuvanje jajnih ćelija pre terapije. Kod muškaraca nisu dostupni podaci, ali zapaženi su tubularna
atrofija testisa i smanjeni broj spermatozoida kod životinja (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti
leka iz Sažetka karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Mitoksantron ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Tokom primene
mitoksantrona mogu se javiti konfuzija i umor (videti odeljak Neželjena dejstva).

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila
Najozbiljnije neželjene reakcije mitoksantrona su miokardijalna toksičnost i mijelosupresija. Najčešće
neželjene reakcije mitoksantrona (uočene kod više od 1 na 10 pacijenata) su anemija, leukopenija,
neutropenija, infekcije, amenoreja, alopecija, mučnina i povraćanje.

Tablični prikaz neželjenih reakcija
Tabela u nastvaku se bazira na podacima o bezbednosti primene proisteklim iz kliničkih ispitivanja i
spontanih prijava u onkološkim indikacijama i iz kliničkih ispitivanja, ispitivanja bezbednosti leka nakon
dobijanja odobrenja za stavljanje leka u promet i spontanih prijava za pacijente lečene od multiple skleroze.
Učestalosti su definisane prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10),
povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10 000 do <1/1000), veoma retko (<1/10 000), nepoznato (ne
može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Učestalost

Onkologija

Multipla skleroza

Infekcije i infestacije
Veoma često

Infekcija (uključujući i smrtni
ishod)

Infekcija (uključujući i smrtni
ishod)
Infekcija urinarnog trakta
Infekcija

gornjih

partija

respiratornog trakta

Povremeno

Infekcija urinarnog trakta
Infekcija

gornjih

partija

respiratornog trakta
Sepsa
Oportunističke infekcije

Zapaljenje pluća
Sepsa
Oportunističke infekcije

Retko

Zapaljenje pluća

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)
Povremeno

Akutna mijeloidna leukemija,
mijelodisplastični sindrom, akutna
leukemija

Akutna mijeloidna leukemija,
mijelodisplastični sindrom, akutna
leukemija

Poremećaji krvi i limfnog sistema
Veoma često

Anemija
Neutropenija
Leukopenija

Često

Trombocitopenija
Granulocitopenija

Anemija
Leukopenija
Granulocitopenija
Abnormalan broj leukocita

Povremeno

Mijelosupresija
Insuficijencija koštane srži
Abnormalan broj leukocita

Insuficijencija koštane srži
Mijelosupresija
Trombocitopenija
Neutropenija

Poremećaji imunskog sistema
Povremeno

Anafilaksa/anafilaktička reakcija
(uključujući šok)

Anafilaksa/anafilaktička reakcija
(uključujući šok)

Poremećaji metabolizma i ishrane
Često

Anoreksija

Povremeno

Fluktuacije u telesnoj masi
Sindrom lize tumora*

Anoreksija
Fluktuacije u telesnoj masi

* Akutna T i B limfoblastna leukemija i non-Hodgkin-ovi limfomi (NHL) najčešće su povezani sa
sindromom lize tumora.
Poremećaji nervnog sistema
Često

Letargija

Glavobolja

Povremeno

Anksioznost
Konfuzija
Glavobolja
Parestezija

Anksioznost
Konfuzija
Parestezija
Letargija

Poremećaji oka
Povremeno

Diskoloracija beonjača

Diskoloracija beonjača

Kardiološki poremećaji
Često

Kongestivna srčana insuficijencija
Infarkt miokarda (uključujući
smrtne ishode)

Aritmija
Abmnormalan elektrokardiogram
Smanjena ejekciona frakcija leve
komore

Povremeno

Aritmija
Sinusna bradikardija
Abmnormalan elektrokardiogram
Smanjena ejekciona frakcija leve
komore

Kongestivna srčana insuficijencija
Kardiomiopatija
Sinusna bradikardija
Infarkt

miokarda (uključujući

smrtne ishode)

Retko

Kardiomiopatija

Vaskularni poremećaji
Povremeno

Kontuzija
Hemoragija
Hipotenzija

Kontuzija
Hemoragija
Hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Često

Dispnea

Povremeno

Dispnea

Gastrointestinalni poremećaji
Veoma često

Mučnina
Povraćanje

Mučnina

Često

Konstipacija
Dijareja
Stomatitis

Konstipacija
Dijareja
Stomatitis
Povraćanje

Povremeno

Bol u abdomenu
Hemorajija digestivnog trakta
Mukozno zapaljenje
Pankreatitis

Bol u abdomenu
Hemorajija digestivnog trakta
Mukozno zapaljenje
Pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji
Često

Povišene vrednosti AST

Povremeno

Hepatotoksičnost
Povišene vrednosti AST

Hepatotoksičnost

Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Veoma često

Alopecija

Alopecija

Povremeno

Eritem
Poremećaji noktiju
Osip
Diskoloracija kože
Nekroza

tkiva

(nakon

ekstravazacije)

Poremećaji noktiju
Osip
Diskoloracija kože
Nekroza

tkiva

(nakon

ekstravazacije)

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Povremeno

Povišene vrednosti kreatinina u
serumu
Povišene vrednosti uree u krvi
Toksična nefropatija
Diskoloracija urina

Povišene vrednosti kreatinina u
serumu
Povišene vrednosti uree u krvi
Toksična nefropatija
Diskoloracija urina

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Veoma često

Amenoreja*

Povremeno

Amenoreja

* Amenoreja može biti produžena i može biti konzistentna sa preranom menopauzom
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Često

Astenija
Umor
Pireksija

Povremeno

Edem
Ekstravazacija*
Disgeuzija

Astenija
Umor
Edem
Pireksija
Ekstravazacija*

Iznendna smrt**

* Prijavljena je ekstravazacija na mestu primene leka što može dovesti do eritema, oticanja, bola, pečenja i/ili
plave diskoloracije kože. Ekstravazacija može dovesti do nekroze tkiva sa potrebom za debridmanom i
presađivanjem kože. Flebitis je takođe prijavljen ne mestu infuzije.
** Uzročna povezanost sa primenom mitoksantrona nije sigurna.

Opis odabranih neželjenih reakcija
Miokardijalna toksičnost koja se manifestuje u svom najtežem obliku kao potencijalna ireverzibilna
kongestivna srčana insuficijencija sa smrtnim ishodom može se pojaviti ili tokom terapije mitoksantronom ili
mesecima do godinama nakon završetka terapije. Ovaj se rizik povećava sa kumulativnom dozom. U
kliničkim ispitivanjima pacijenti oboleli od kancera koji su primili kumulativne doze od 140 mg/m

2

ili u

monoterapiji ili u kombinaciji sa drugim hemoterapeuticima imali su kumulativnu verovatnost od 2,6% za
kliničku kongestivnu srčanu insuficijenciju.

Mijelosupresija je dozno limitirana neželjena reakcija mitoksantrona. Mijelosupresija može biti izraženija i
dugotrajnija kod pacijenata koji su prethodno primili hemioterapiju ili radioterapiju. U kliničkom ispitivanju
pacijenata sa akutnom leukemijom pojavila se značajna mijelosupresija kod svih pacijenata koji su dobijali
terapiju mitoksantronom. Između 80 uključenih pacijenata vrednosti mediana za najniže vrednosti leukocita i
trombocita iznosile su 400/mikrolitar (stadijum 4 prema SZO) odnosno 9 500/mikrolitar (stadijum 4 prema
SZO). Hematološka toksičnost teško se procenjuje u akutnoj leukemiji, jer su tradicionalni parametri
depresije koštane srži kao što su broj leukocita i trombocita izmešani nadoknadom srži leukemijskim
ćelijama.

Populacija s multiplom sklerozom

Hematološka toksičnost
Neutropenija se može pojaviti nakon svake primene leka. Generalno je to prolazna neutropenija sa najnižim
brojem leukocita 10. dana nakon infuzije i oporavkom broja leukocita oko 20. dana. Takođe se može uočiti
reverzibilna trombocitopenija. Potrebno je redovno pratiti hematološke parametre (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Prijavljeni su smrtni slučajevi akutne mijeloidne leukemije
(AML) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kardiotoksičnost
Prijavljeni su slučajevi anomalija EKG-a. Takođe su prijavljeni slučajevi kongestivne srčane insuficijencije
sa ejekcionom frakcijom leve komore (LVEF) <50% (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Pedijatrijska populacija
Lečenje mitoksantronom se ne preporučuje kod pedijatrijske populacije. Bezbednost i efikasnost primene
nije ustanovljena.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Ne postoji poznati specifičan antidot za mitoksantron. Prijavljeno je slučajno predoziranje. Četvoro
pacijenata koji su primili 140 do 180 mg/m

2

kao jednokratnu bolus injekciju preminuli su kao rezultat teške

leukopenije sa infekcijom. Tokom produženih perioda teške mijelosupresije mogu biti potrebne hematološka
podrška i antimikrobna terapija.

Iako pacijenti sa teškom insuficijencijom bubrega nisu ispitavani, mitoksantron se opsežno veže za tkivo pa
nije verovatno da će se terapijski efekat ili toksičnost ublažiti peritonealnom dijalizom ili hemodijalizom.

Može se uočiti hematopoezna, gastrointestinalna, jetrena ili bubrežna toksičnost u zavisnosti od primenjene
doze i fizičkog stanja pacijenta. U slučaju predoziranja potrebno je strogo praćenje pacijenta. Lečenje bi
trebalo da bude simptomatsko i suportivno.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid
Natrijum-acetat
Sirćetna kiselina, glacijalna
Natrijum-sulfat, bezvodni
Hlorovodonična kiselina, razblažena
Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Mitoksantron se ne sme mešati u istoj infuziji sa heparinom, pošto može nastati precipitat. Mitoksantron se
ne sme mešati ni sa drugim lekovima u istoj infuziji.

Rok upotrebe

Rok upotrebe leka je: 2 godine (pre razblaživanja).
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: upotrebiti odmah.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah,
odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi trebalo da bude duže od 24
sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim
uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj pakovanja

Mitoxantron Ebewe, 10 mg/5 mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti, tip I) zatvorene čepom od
halobutil gume, koji je obložen fluoropolimerom, i preko kojeg se nalazi aluminijumski poklopac.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 5 mL koncentrata za rastvor za
infuziju i Uputstvo za lek.
Mitoxantron Ebewe, 20 mg/10 mL:
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti, tip I) zatvorene čepom od
halobutil gume, koji je obložen fluoropolimerom, i preko kojeg se nalazi aluminijumski poklopac.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 10 mL koncentrata za rastvor
za infuziju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Lek Mitoxantron Ebewe 2mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju, treba razblaživati u najmanje 50 mL
jednog od sledećih infuzionih rastvora: 0,9 % natrijum-hlorida, ili 5% glukoza. Razblaženi rastvor se daje
kroz vensku kanilu, kroz koju teče jedan od gore navedenih rastvora, ne kraće od 3 minuta. Mitoksantron se
ne sme mešati u istoj infuziji sa drugim lekovima.
Izbegavati kontakt mitoksantrona sa kožom, sluzokožom ili očima. Bočice se bacaju u uspravnom položaju
da bi se sprečilo skupljanje kapljica mitoksantrona na zatvaraču, što može dovesti do aerosolizacije rastvora.

Kao i sa ostalim potencijalno citotoksičnim jedinjenjima, potreban je oprez pri rukovanju mitoksantronom
(rukavice, maske, zaštitna odeća). Neophodno je izbegavati kontakt sa kožom i sluzokožom.

Kožu je, u slučaju kontakta sa mitoksantronom, potrebno isprati vodom.
Trudnice ne treba da rade sa ovim lekom.

Uklanjanje prosutog leka:
Ukoliko se mitoksantron prospe po opremi i radnim površinama, neophodno je poštovati sledeću proceduru.
Pripremiti 50% rastvor svežeg koncentrovanog izbeljivača (oko 10-13% dostupnog hlora) (bilo koja robna
marka koja sadrži natrijum ili kalcijum-hipohlorit) u vodi. Navlažiti ubruse u rastvor izbeljivača i prekrite
prosuti lek. Lek je deaktiviran kada se čitava količina obezboji. Suvim ubrusima pokupite vlažne ubruse i
površinu isperite vodom. Vodu pokupite suvim ubrusima. Prilikom procedure čišćenja uvek se mora nositi
odgovarajuća zaštitna oprema. Predmeti kontaminirani mitoksantronom (npr. špricevi, igle, ubrusi, itd.)
tretiraju se kao toksični otpad i u skladu s tim se uklanjaju. Preporučuje se uništavanje spaljivanjem.

Rukujte prema uputstvima za citostatike.