Paclitaxel-Teva 100mg/16.7mL koncentrat za rastvor za infuziju

UPUTSTVO ZA LEK

Paclitaxel-Teva, 30mg/5 mL, koncentrat za rastvor za infuziju
Paclitaxel-Teva, 100mg/16,67 mL, koncentrat za rastvor za infuziju

INN: paklitaksel

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste

znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj

sestri . Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Paclitaxel-Teva i čemu je namenjen
2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Paclitaxel-Teva
3. Kako se primenjuje lek Paclitaxel-Teva
4. Moguća neželjena dejstva
5. Kako čuvati lek Paclitaxel-Teva
6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Paclitaxel-Teva i čemu je namenjen

Lek Paclitaxel-Teva, koncentrat za rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu paklitaksel koji pripada grupi
lekova pod nazivom taksani. Koristi se u terapiji različitih vrsta zloćudnih tumora (rak). Deluje tako što
sprečava deobu ćelija i na taj način smanjuje rast raka.

Lek Paclitaxel-Teva se koristi za lečenje sledećih vrsta tumora:

Tumor jajnika:

-U prvoj liniji hemioterapije tumora jajnika, Paclitaxel-Teva je indikovan kod pacijenata sa

uznapredovalim ili rezidualnim tumorom (> 1 cm) posle inicijalne laparotomije, u kombinaciji sa
cisplatinom.

- U drugoj liniji, Paclitaxel-Teva je indikovan za lečenje metastatskog tumora jajnika posle neuspešne

standardne terapije derivatima platine.

Tumor dojke:

- Kao dodatna (adjuvantna) terapija pacijenata sa nodus pozitivnim tumorom dojke, nakon lečenja

antraciklinom i ciklofosfamidom (AC terapija).

- Kao prva linija lečenja lokalno uznapredovalog ili metastatskog tumora dojke bilo u kombinaciji sa

antraciklinom kod pacijenata koji su pogodni za antraciklinsko lečenje ili u kombinaciji sa trastuzumabom
kod pacijentkinja koje imaju naglašenu ekspresiju HER-2 (engl. human epidermal growth factor receptor 2)
na nivou 3+, a koje nisu pogodne za antraciklinsko lečenje.

- Kao monoterapija, Paclitaxel-Teva je indikovan za lečenje pacijentkinja sa metastatskim tumorom dojke

kod kojih nije uspela terapija antraciklinima ili koje nisu bile pogodni kandidati za tu terapiju.

Uznapredovali nemikrocelularni tumor pluća:

U kombinaciji sa cisplatinom, Paclitaxel-Teva indikovan u lečenju nemikrocelularnog tumora pluća (engl.

non-small cell lung cancer, NSCLC), kod pacijenata koji nisu kandidati za potencijalno kurativni hirurški
zahvat i/ili terapiju zračenjem.

Kapoši sarkom povezan sa AIDS-om:

- Paclitaxel-Teva je indikovan u lečenju pacijenata sa uznapredovalim Kapošijevim sarkomom (KS)

povezanim sa AIDS-om kod kojih je izostao uspeh lečenja lipozomskim antraciklinima.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Paclitaxel-Teva

Lek Paclitaxel-Teva ne smete primati:

-ako ste alergični na paklitaksel ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Paclitaxel-Teva (vidite odeljak 6.),
posebno na makrogolglicerolricinoleat,
- ako dojite,
- ako imate suviše niske vrednosti belih krvnih zrnaca ili trombocita (proverava se pregledom krvi),
- ako imate nekontrolisanu tešku infekciju (samo ukoliko se Paclitaxel-Teva koristi za lečenje Kapošijevog
sarkoma),
- ako imate teško oštećenje jetre.

Upozorenja i mere opreza:

Lek Paclitaxel-Teva se mora primenjivati pod nadzorom lekara specijaliste koji ima iskustvo sa primenom
hemioterapijskih agenasa u lečenju karcinoma.

Možda će biti potrebno da prethodno uradite leboratorijske analize (npr. pregled krvi) kako bi lekar bio
siguran da možete primiti ovaj lek. Nekim pacijentima će morati da se uradi pregled srca.

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre upotrebe leka Paclitaxel-Teva,
koncentrata za rastvor za infuziju, ako:

- primetite izrazite alergijske reakcije koje mogu uzrokovati nedostatak vazduha, nesvesticu (uzrokovanu
niskim krvnim pritiskom), oticanje lica i osip;
- imate poremećaj u sastavu krvi, Vaš lekar će proveriti krv pre svake terapije lekom Paclitaxel-Teva;
- imate groznicu, tešku drhtavicu, zapaljenje grla ili rane u ustima (simptomi supresije kostne srži);
- za vreme terapije lekom Paclitaxel-Teva nastanu problemi sa srcem. Trebalo bi proveriti funkciju srca pre
započinjanja sledećeg ciklusa lečenja ovim lekom;
-- imate teško oštećenu funkciju jetre; u tom slučaju se ne preporučuje upotreba leka Paclitaxel-Teva;
- imate nepravilan rad srca, vrtoglavicu i nesvesticu tokom primene leka;

- imate ili ste imali dugotrajni osećaj utrnulosti, trnce ili bolove u rukama i stopalima (perifernu

neuropatiju), može biti potrebno smanjiti dozu leka Paclitaxel-Teva;
- se istovremeno provodi zračenje pluća (pogledati odeljak 4. Moguća neželjena dejstva);
- dobijete proliv za vreme ili kratko posle terapije lekom Paclitaxel-Teva; može se raditi o upali debelog
creva;
- ako imate Kapoši sarkom i imate sor ili zapaljenje u usnoj duplji;
- ovaj lek se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 18 godina.

Lek Paclitaxel-Teva se primenjuje isključivo intravenski. Intraarterijska primena leka može izazvati upalu
arterija i dovesti do osećaja bola, otoka, crvenila i pečenja.

Drugi lekovi i Paclitaxel-Teva

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge
lekove, uključujući vakcinacije i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Specijalan oprez je potreban kod primene drugih lekova koji mogu stupiti u interakciju sa lekom Paclitaxel-
Teva.

Interakcija znači da različiti lekovi mogu međusobno uticati jedni na druge. Interakcije se mogu javiti
prilikom upotrebe leka Paclitaxel-Teva zajedno sa jednim od sledećih lekova:
- lekova protiv bakterijskih infekcija (antibiotici kao što su eritromicin, rifampicin itd.), pitajte svog lekara,
farmaceuta ili medicinsku sestru ako niste sigurni da li je lek koji uzimate antibiotik, uključujući lekove za
subijanje gljivičnih infekcija (ketokonazol i ostali imidazoli),
- lekove za stabilizaciju raspoloženja i antidepresive (fluoksetin),
- lekove za lečenje epilepsije (napada) (karbamazepin, fenitoin),
- lekove za snižavanje masnoća u krvi (gemfibrozil),
- lekove za lečenje gorušice i čira na želucu(cimetidine),
- lekove za lečenje AIDS-a (ritonavir, sakvinavir, indinavir, nelfinavir, efavirenz, nevirapin),
- lek po imenu klopidogrel koji se koristi za prevenciju agregacije crvenih krvnih zrnaca.

Trudnoća dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili
farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Paclitaxel-Teva se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje pacijentkinje
zahteva lečenje paklitakselom. Ovaj lek može uzrokovati kongenitalne defekte, zbog čega ne smete ostati
trudni tokom terapije paklitakselom i zbog čega morate i Vi i Vaš partner koristiti efikasne mere
kontracepcije tokom trajanja terapije paklitakselom, kao i šest meseci nakon završetka terapije. Ako ostanete
trudni tokom terapije ili tokom šest meseci od završetka terapije, odmah o tome obavestite svog lekara.

Ukoliko dojite, recite svom doktoru. Nije poznato da li se paklitaksel izlučuje u majčino mleko. Zbog
mogućnosti da šteti detetu, ukoliko primate paklitaksel, prekinite sa dojenjem. Nemojte ponovo započinjati
dojenje, sve dok Vam lekar ne dozvoli.

Paclitaxel-Teva može imati nepovratni uticaj na plodnost. Zbog toga se pacijentima muškog pola savetuje da
potraže savet o konzervaciji sperme pre započinjanja lečenja paklitakselom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Neposredno nakon primljene terapije, količina etanola u ovom leku može uticati na Vašu sposobnost da
upravljate vozilom ili rukovanja mašinama. Pored toga, neka neželjena dejstva leka kao što su ošamućenost,
mučnina ili umor takođe mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja
mašinama.

Lek Paclitaxel-Teva sadrži etanol i makrogolglicerolricinoleat
Lek sadrži etanol (385 mg/mL), treba uzeti u obzir moguće efekte na CNS, kao i njegove druge efekte. Može
štetno delovati na pacijente koji boluju od alkoholizma. Sadržaj alkohola se mora imati u vidu kada se
razmišlja o primeni leka kod dece i visoko rizičnih pacijenata, kao što su pacijenti sa oboljenjem jetre i sa
epilepsijom.
Makrogolglicerolricinoleat može da izazove teške alergijske reakcije (vidite odeljak 2 „Lek Paclitaxel-Teva
ne smete primati”.

3. Kako se primenjuje lek Paclitaxel-Teva

Lek Paclitaxel-Teva se primenjuje u bolnici, pod nadzorom lekara specijaliste koji ima iskustvo sa primenom
hemioterapijskih agenasa u lečenju zloćudnih tumora.

Pre primene leka Paclitaxel-Teva dobićete lekove u cilju prevencije alergijske reakcije (kortikosteroide, npr.
deksametazon, antihistaminke, npr. difenhidramin i H2 receptor antagonista, npr. cimetidin ili ranitidin).

Doza
Paclitaxel-Teva se može davati sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima protiv tumora.
Vaš lekar će odlučiti o dozi i broju ciklusa koji treba da primite.
Ako primate kombinaciju paklitaksela i cisplatina, paklitaksel treba da primate pre cisplatina u cilju
smanjenja mogućnosti nastanka neželjenih efekata.
Ukoliko primate kombinaciju paklitaksela i doksorubicina, paklitaksel treba da se primeni 24 sata posle
doksorubicina.

Način primene
Lek Paclitaxel-Teva se primenjuje kao infuzija u venu. Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru u
slučaju pojave bola na mestu primene infuzije tokom ili kratko nakon njene primene. Bol oko mesta primene
infuzije može da znači da igla nije dobro plasirana u venu.

Doza leka Paclitaxel-Teva zavisi od vrste bolesti od koje se lečite, rezultata vaših analiza krvi i neželjenih
reakcija na lek ukoliko ste ih imali prilikom prethodne primene leka.

Doza takođe zavisi od površine tela (izražena kao mg/m

), izračunata iz telesne visine i težine. Zavisno od

težine Vaše bolesti, primenjuje se doza između 100 mg/m

2

i 220 mg/m

paklitaksela datog tokom razdoblja

od 3 ili 24 sata svake dve do tri nedelje.

Ako ste primili više leka Paclitaxel-Teva nego što treba

Paclitaxel-Teva ćete primiti u bolničkim uslovima, pod nadzorom lekara, tako da je malo verovatno da ćete
primiti neodgovarajuću dozu leka. Ipak, ako imate bilo kakvih sumnji u pogledu primljene doze leka,
obratite se svom lekaru.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se ispolji bilo koje od navedenih neželjenih dejstava, odmah obavestite svog lekara, budući da
su navedena dejstva ozbiljna. Možda će biti neophodna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
- izraženi bol u grudima koji može da se širi u vilicu ili ruku, preznojavanje, nedostatak vazduha i mučnina
(srčani udar),
- teška infekcija uključujući sepsu (trovanje krvi) sa stanjem šoka,
- osećaj neuobičajene toplote ili hladnoće (groznica, žmarci),
- zgrušavanje krvi u venama (tromboza) i zapaljenje vena udruženo sa formiranjem krvnih ugrušaka
(tromboflebitis) - ovo se može manifestovati kao bol i/ili oticanje ruku ili nogu ili zapaljenje vene,
- teške reakcije preosetljivosti koje zahtevaju lečenje (npr. pad krvnog pritiska, problemi sa disanjem,
izraženi svrab, groznica, bol u leđima itd.).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

teška alergijska reakcija (anafilaktička reakcija): iznendani osip koji svrbi (koprivnjača), oticanje šaka,

stopala, zglobova, lica, usana, ždrela (što može uzrokovati poteškoće sa gutanjem ili disanjem), osećaj
gubitka svesti, padanja u nesvest,

ubrzano disanje, kašalj, iskašljavanje krvi, bolovi u grudima ili ramenu (embolija pluća). Neka od ovih

dejstava se ne moraju odmah ispoljiti (fibroza pluća).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
-životno ugrožavajuća alergijska reakcija (anafilaktički šok),
- epileptični napadi,
- brz nastanak osipa praćen pojavom promena na koži na tabanima i dlanovima i ulceracijama u ustima
(eritema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, epidermalna nekroliza). Izraženo ljuštenje kože
(eksfolijativni dermatitis),

perzistentna dijareja.

Što pre obavestite svog lekara ukoliko primetite nešto od sledećeg:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
-slabost u zglobovima i mišićima, bol ili gubitak osećaja u ekstremitetima. Obično se smanjuju ili nestaju
nekoliko meseci nakon prestanka primene paklitaksela,
- infekcija - obično urinarnog trakta ili gornjih delova respiratornog trakta. Pojava infekcije je vezana sa
sniženjem koncentracije belih krvnih zrnaca tokom primene leka Paclitaxel-Teva. Ovo može nekada imati
fatalne posledice,
- supresija koštane srži što može dovesti do sniženja broja krvnih ćelija i rezultirati pojavom infekcije
anemije praćene slabošču i malaksalošći, krvarenjem i modricama,
- nizak krvni pritisak koji čini da osećate nesvesticu pogotovu pri uspravnom položaju,
- bol u zglobovima i mišićima,
- gubitak kose (u večini slučajeva gubitak kose nastaje mesec dana nakon početka primene paklitaksela.
Kada se to dogodi, gubitak kose je izražen (preko 50%),
- Mučnina i povraćanje,
- blaga dijareja,
- sor usana i jezika,
- blaga alergijska reakcija uključujući crvenilo i osip na koži,
- neurološki problem (trnjenje i probadanje u šakama i stopalima).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
-usporen rad srca,

-reakcija na mestu infuzije (lokalni otok, bol, crvenilo, tvrdoća tkiva, odumiranje tkiva, ekstravazacija
(curenje leka van vene) što dovodi do celulitisa (bolno crvenilo i otok),
- prolazne blage promene na noktima i koži,
- promene u testovima jetre koji pokazuju rad jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

nepravilan srčani rad,

gubitak svesti,

visok krvni pritisak (može izazvati glavobolju),

žuta prebojenost beonjača i kože,

bol u grudima koji može izazvan oboljenjem srca,

bol ili slabost srčanog mišića (degeneracija srčanog mišića),

nepravilan rad srca (može biti izazvan nepravilnim sprovođenjem srčanog impulse kroz srčani mišić),

povećana koncentracija bilirubina, koji može uzrokovati žutu prebojenost kože i beonjača (žutica).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
- pneumonija (upala pluća),
- dejstvo na nerve koji kontrolišu mišiće, što dovodi do slabosti mišića u rukama i nogama (motorna
neuropatija),
- svrab, osip, crvenilo,
- nakupljanje tečnosti u celom telu (edem, oticanje),
- dehidratacija,
- gubitak energije,
- groznica (pireksija),
- problem sa plućima, kao što su nakupljanje tečnosti i upala, što može dovesti do teškoća sa disanjem,
-bol u trbuhu uzrokovan upalom creva, opstrukcijom u crevima ili perforacijom zida creva,
- upala pankreasa (pankreatitis),
- srčana insuficijencija,

- o

sećaj nelagodnosti ili uznemirenosti,

- porast koncentracije kreatinina u krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

povišena srčana frekvencija,

urtikarija (koprivnjača),

uticaj na mozak (encefalopatija),

oštećenje jetre koje može biti ozbiljno (hepatička nekroza). Ovo može imati efekta na mozak (hepatička

encefalopatija). Ovo može biti fatalno,

gubitak sluha ili zvonjenje u uhu,

problem sa ravnotežom,

problem sa vidom,

nestabilnost pri hodu,

nesvestica,

glavobolja

opstipacija

bol u trbuhu koji je posledica nakupljanja tečnosti u trbuhu(ascites), upale creva ili tromboze u krvnim

sudovima creva,

gubitak apetita

konfuzija,

šok,

gubitak noktiju na prstima ili palcu (savetuje se zaštita na šakama i stopalima prilikom izlaganja suncu),

gorušica, mučnina, povraćanje, koji mogu bitit posledica upale,

kašalj,

slabost mišića, grčevi, jak bol u trbuhu ili nesvestica u uspravnom položaju, što sve može biti posledica

oboljenja nervnog sistema,

akutna leukemija (kancer krvi) i povezana stanja (mijelodisplastični sindrom).

Nepoznata učestalost:

stanje koje se zove sindrom lize tumora koji može uzrokovati veliku koncentraciju natrijuma ili kalijuma

ili malu koncentraciju kalcijuma u krvi,

oticanje očnog dna (makularni edem),

poremećaji vida kao što su pojava svetlosti (fotopsia) ili mrlja u vidnom polju,

sklerodermija,

autoimuno oboljenje koje može imati uticaj na kožu, zglobove, bubrege, mozak i ostale organe (sistemski

lupus eritematosus),

zviždanje u grudima,

diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK). Ozbiljno stanje koje lako dovodi do ozbiljnog

krvarenja, zgrušavanja krvi ili oboje.

Kao i drugi antikancerski lekovi, paklitaksel može uzrokovati trajni sterilitet.

Paklitaksel može uzrokovati upalu pluća kada se daje u kombinaciji sa, ili posle radioterapije.

Analize krvni se mogu raditi kako bi se pratile promene u testovima jetre, bubrega ili funkcije ćelija krvi, što
su sve posledice terapije paklitakselom.

Ako ijedna reakcija postane ozbiljna, obratite se svom lekaru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Paclitaxel-Teva

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Paclitaxel-Teva posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju
nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati u originalnom pakovanju.

Nakon prvog otvaranja bočice, pre razblaženja:
Nakon prvog otvaranja (nerekonstituisani proizvod), lek može da se čuva 28 dana na temperaturi do 25°C.

Hemijska i fizička stabilnost dokazana je 28 dana na temperaturi do 25°C i to uz višestruko uvlačenje igle i
izvlačenje sadržaja.

S mikrobiološkoga stanovišta, koncentrat za rastvor za infuziju se nakon prvog otvaranja može čuvati najviše
28 dana i to na temperaturi do 25°C. Svako drugo vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Nakon razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za infuziju (u finalnoj koncentraciji 0,3 mg/mL i
1,2 mg/mL) dokazana je 27 sati na temperaturi do 25°C u poliolefinskim kesama i staklenim bocama, kada
su za razblaživanje korišćeni: 0,9%-tni rastvor natrijum-hlorida za infuziju; 5%-tni (50 mg/mL) rastvor
glukoze za infuziju; mešavina 0,9%-tnog (9 mg/mL) rastvora natrijum-hlorida za infuziju i 5%-tnog
(50 mg/mL) rastvora glukoze za infuziju, ili Ringerov rastvor za infuziju koji sadrži 50 mg/mL (5%)
glukoze.

Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za infuziju dokazana je 14 dana na 5°C i na 25°C kada
su za razblaživanje korišćeni 5%-tni (50 mg/mL) rastvor glukoze za infuziju ili 0,9%-tni (9 mg/mL) rastvor
natrijum- hlorida za infuziju.

S mikrobiološkog stanovišta razblaženi rastvor treba primeniti odmah. Ako se rastvor ne upotrebi odmah,
vreme i uslovi čuvanja do primene su odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Paclitaxel-Teva

Aktivna supstanca leka Paclitaxel-Teva je paklitaksel.

1 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 6 mg paklitaksela.

Svaka bočica (zapremine 8 mL) sa 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 30 mg paklitaksela.
Svaka bočica (zapremine 20 mL) sa 16,67 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 100 mg paklitaksela.

Pomoćne supstance su: makrogolglicerolricinoleat, etanol, bezvodni, limunska kiselina, bezvodna.

Kako izgleda lek Paclitaxel-Teva i sadržaj pakovanja

Koncentrat za rastvor za infuziju.

Lek Paclitaxel-Teva je bistar, bezbojan ili bledožut viskozan rastvor, bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (tip I) s gumenim čepom od brombutil gume koji je
obložen teflonskim slojem i aluminijumskom kapicom s plastičnim poklopcem od polipropilena, smeđe boje
(flip-off).
Bočice sadrže 5 mL odnosno 16,7 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi staklena bočica zapremine 8 mL (sa 5 mL
koncentrata za rastvor za infuziju) odnosno staklena bočica zapremine 20 ml (sa 16,7 mL koncentrata za
rastvor za infuziju), i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole

Nosilac dozvole:
TEVA SERBIA D.O.O. BEOGRAD, Makenzijeva 24, Beograd-Vračar

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2017.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Paclitaxel- Teva, 30mg/5mL, koncentrat za rastvor za infuziju: 515-01-01082-17-001 od 17.11.2017.
Paclitaxel- Teva, 100mg/16,67mL, koncentrat za rastvor za infuziju: 515-01-01079-17-001 od 17.11.2017.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Karcinom ovarijuma:

-U prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, paklitaksel je indikovan kod pacijenata sa
uznapredovalim ili rezidualnim tumorom (> 1 cm) posle inicijalne laparotomije, u kombinaciji sa
cisplatinom.
- U drugoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, paklitaksel je indikovan za lečenje metastatskog
karcinoma jajnika posle neuspešne standardne terapije derivatima platine.

Karcinom dojke:
- Paklitaksel je indikovan u adjuvantnom lečenju pacijenata sa nodus pozitivnim karcinomom dojke, nakon
lečenja antraciklinom i ciklofosfamidom (AC terapija). Adjuvantna terapija paklitakselom je alternativa
produžetku AC terapije.
- Paklitaksel je indikovan u prvoj liniji lečenja lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma dojke bilo
u kombinaciji sa antraciklinom kod pacijenata koji su pogodni za antraciklinsko lečenje ili u kombinaciji sa
trastuzumabom kod pacijentkinja koje imaju naglašenu ekspresiju HER-2 (engl. human epidermal growth
factor receptor 2) na nivou 3+, to je određeno na osnovu imunohistohemijskih analiza, a koje nisu pogodne
za antraciklinsko lečenje (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i 5.1 Sažetka
karakteristika leka).
- Paklitaksel kao monoterapija je indikovan za lečenje pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke kod
kojih nije uspela terapija antraciklinima ili koje nisu bile pogodni kandidati za tu terapiju.

Uznapredovali nemikrocelularni karcinom pluća:
Paklitaksel je u kombinaciji sa cisplatinom indikovan u lečenju nemikrocelularnog karcinoma pluća (engl.
non-small cell lung cancer, NSCLC) kod pacijenata koji nisu kandidati za potencijalno kurativni hirurški
zahvat i/ili terapiju zračenjem.

Kapoši sarkom povezan sa AIDS-om:
- Paklitaksel je indikovan u lečenju uznapredovalog Kapoši sarkoma (KS) povezanog sa AIDS-om kod
pacijenata kod kojih je izostao uspeh lečenja lipozomskim antraciklinima.

Dostupni klinički podaci koji podržavaju ovu indikaciju su ograničeni, a prikazani su u delu 5.1 Sažetka
karakteristika leka.

Doziranje i način primene
Doziranje

Premedikacija
Pre početka primene paklitaksela, u cilju prevencije ozbiljne reakcije preosetljivosti, svi pacijenti moraju da
prime kortikosteroide, antihistaminike i H2 antagoniste. Premedikacija može da se sastoji od:

Tabela 1: Tabela za premedikaciju

Lek

Doza

Primena pre

paklitaksela

deksametazon

20 mg oralno

* ili i.v.

kod oralne

primene: približno 12 i 6 sati ili

kod i.v. primene: 30 do 60

min

difenhidramin**

50 mg

i.v.

30 do 60

min

cimetidin

ili

ranitidin

300 mg

i.v.

50 mg

i.v.

30 do 60

min

* 8-20 mg za pacijente sa KS.
**ili ekvivalentan antihistaminik, npr. hlorfeniramin 10 mg i.v., primenjen 30 do 60 minuta pre terapije
paklitakselom.

Lek Paclitaxel-Teva treba primenjivati intravenski koristeći "in-line" filter sa mikroporoznom membranom
≤ 0,22 mikrometara (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon
primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Zbog moguće pojave ekstravazacije savetuje se pažljivo kontrolisanje mesta primene infuzije, zbog moguće
pojave infiltracije za vreme primene.

Prva linija hemioterapije karcinoma ovarijuma:
Iako se ispituju i drugi režimi doziranja, preporučuje se kombinacija paklitaksela i cisplatina.
Zavisno od trajanja infuzije, preporučuju se dva režima doziranja za terapiju paklitakselom: 175 mg/m

paklitaksela intravenski tokom 3 sata, posle čega se daje cisplatin u dozi od 75 mg/m

i terapija se ponavlja

svake treće nedelje, ili paklitaksel 135 mg/m

, koji se primenjuje infuzijom u roku od 24 sata, posle čega se

daje cisplatin u dozi od 75 mg/m

i terapija se ponavlja svake treće nedelje (videti odeljak 5.1 Sažetka

karakteristika leka).

Druga linija hemioterapije karcinoma ovarijuma:
Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m

koja se primenjuje infuzijom u roku od 3 sata, sa pauzom od tri

nedelje između ciklusa.

Adjuvantna hemioterapija karcinoma dojke:
Preporučena doza paklitaksela je 175mg/m

koja se primenjuje intravenski kroz 3 sata, tokom četiri ciklusa,

sa vremenskim razmakom između pojedinih ciklusa od tri nedelje, nakon AC terapije.

Prva linija hemioterapije karcinoma dojke:
Kada se upotrebljava u kombinaciji sa doksorubicinom (50 mg/m

), paklitaksel se mora davati 24 sata posle

doksorubicina. Preporučena doza paklitaksela iznosi 220 mg/m

, koja se daje intravenski tokom 3 sata, sa

razmakom od 3 nedelje između ciklusa lečenja (videti odeljke Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste
interakcija. i 5.1 Sažetka karakteristika leka).

Ukoliko se primenjuje sa trastuzumabom, preporučena doza paklitaksela iznosi 175 mg/m

intravenski

tokom 3 sata, sa razmakom od 3 nedelje između ciklusa. Infuzija paklitaksela može se započeti sledećeg
dana posle prve doze trastuzumaba ili neposredno nakon sledećih doza trastuzumaba, ukoliko je
pacijentkinja dobro podnela prethodno lečenje trastuzumabom.

Druga linija hemioterapije karcinoma dojke:
Preporučena doza palitaksela je 175 mg/m

u vidu infuzije koja traje tri sata sa pauzom od tri nedelje između

ciklusa.

Uznapredovali nemikrocelularni karcinom pluća (NSCLC):
Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m

primenjena infuzijom u roku od tri sata posle čega sledi primena

cisplatina u dozi od 80 mg/m

, sa pauzom od tri nedelje između ciklusa.

Lečenje Kapoši sarkoma povezanog sa AIDS-om:
Preporučena doza paklitaksela je 100 mg/m², a primenjuje se intravenski kao tročasnovna infuzija, sa
razmakom između pojedinih ciklusa od 2 nedelje.

Prilagođavanje doze:
Sledeće doze paklitaksela će biti date u zavisnosti od individualne podnošljivosti kod pacijenata.
Primenu paklitaksela ne treba ponavljati sve dok broj neutrofila ne dostigne vrednost od ≥ 1,5 x 10

/L ( ≥ 1 x

/L za pacijente sa KS), a broj trombocita ≥ 100 x10

/L ( ≥ 75 x 10

/L za pacijente sa KS).

Pacijentima sa teškom neutropenijom (broj neutrofila <0,5 x 10

/L kroz ≥7 dana) ili teškom perifernom

neuropatijom treba davati za 20% smanjenu dozu u narednim ciklusima (25% za pacijente sa KS) (videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.).

Pacijenti sa oštećenjem jetre: Nema dostupnih podataka za preporuku doziranja kod pacijenata sa blago do
umereno oštećenom funkcijom jetre (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i 5.2
Sažetka karakteristika leka).
Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre ne smeju se lečiti paklitakselom.

Doziranje kod dece:
Paklitaksel se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina usled nedostatka podataka o bezbednosti i
efikasnosti.

Način primene
Neophodne su mere opreza prilikom rukovanja i primene paklitaksela.
Koncentrat za rastvor za infuziju se mora rastvoriti pre primene (videti odeljak Posebne mere opreza pri
odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom))) i sme se
primeniti samo intravenski.

Kontraindikacije

- Preosetljivost na paklitaksel ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu navedenu u odeljku Lista pomoćnih
supstanci, a naročito na makrogolglicerolricinoleat (ricinusovo ulje polioksil) (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
- Paklitaksel je kontraindikovan tokom dojenja (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje.)
- Paklitaksel se ne sme primenjivati kod pacijenata čiji je broj neutrofila pre početks lečenja < 1,5x10

/L

(< 1 x 10

/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) ili koji imaju < 100x10

9

/L (< 75x10

9

/L za KS

pacijente) trombocita.

- U slučaju Kapošijevog sarkoma, paklitaksel je kontraindikovan kod pacijenata koji istovremeno imaju
teške, nekontrolisane infekcije.
- Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre se ne smeju lečiti paklitakselom.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Lek Paclitaxel- Teva se mora primenjivati pod nadzorom lekara specijaliste koji ima iskustvo sa primenom
hemioterapijskih agenasa u lečenju karcinoma. S obzirom da mogu da se jave teške reakcije preosetljivosti,
uvek moraju da budu dostupni odgovarajući lekovi i oprema za reanimaciju.

Savetuje se pažljivo kontrolisanje mesta infuzije tokom primene, zbog moguće pojave infiltracije kao
posledice ekstravazacije.

Pacijenti moraju da prime kortikosteroide, antihistaminike i antagoniste H2 receptora u cilju premedikacije
(videti odeljak Doziranje i način primene).

Kada se daje u kombinaciji sa cisplatinom, paklitaksel se mora davati pre cisplatina (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Teške reakcije preosetljivosti (koje karakterišu dispneja, arterijska hipotenzija koja mora da se leči,
angioedem i generalizovana urtikarija) zabeleženi su kod manje od 1% pacijenata lečenih paklitakselom
posle primene odgovarajuće premedikacije. Ove reakcije su verovatno posredovane histaminom. Ukoliko
dođe do teških reakcija preosetljivosti, primenu paklitaksela treba odmah prekinuti, započeti simptomatsku
terapiju i ne treba ponovo započinjati davanje paklitaksela.
Makrogolglicerolricinoleat (ricinusovo ulje polioksil), pomoćna supstanca u ovom leku, može da izazove
navedene reakcije (videti odeljak Kontraindikacije).

Supresija koštane srži (posebno neutropenija) je glavni faktor koji ograničava dozu. Zbog toga tokom
terapije paklitakselom kompletna krvna slika se mora često kontrolisati. Terapiju paklitakselom ne treba
ponovo primenjivati sve dok se broj neutrofila ne vrati na ≥ 1,5 x 10

/L (≥ 1 x 10

/L za pacijente sa KS), a

broj trombocita na ≥ 100 x 10

/L (≥75 x 10

/L za pacijente sa KS).

U kliničkim studijama kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom, većina pacijenata je primala faktor
stimulacije granulocitnih kolonija (G-CSF).

Teški poremećaji sprovodnog sistema srca su se javljali retko prilikom primene paklitaksela kao
monoterapije. Ukoliko se tokom primene paklitaksela kod pacijenta jave značajni poremećaji sprovodnog
sistema srca, potrebno je primeniti odgovarajuću terapiju i sprovesti kontinuirani kardiološki monitoring u
toku narednih terapija paklitakselom.

U toku primene paklitaksela zapaženi su hipotenzija, hipertenzija i bradikardija; pacijenti obično nemaju
simptome i generalno nije potrebno lečenje. Preporučuje se često praćenje vitalnih funkcija, a posebno u toku
prvog sata primene infuzije paklitaksela. Teški kardiovaskularni događaji su češće uočavani kod pacijenata
sa NSCLC nego kod pacijenata sa karcinomom dojke ili ovarijuma. Zabeležen je jedan slučaj srčane
insuficijencije povezan sa primenom paklitaksela u kliničkom ispitivanju Kapošijevog sarkoma povezanog
sa AIDS-om.

Ukoliko se paklitaksel upotrebljava u kombinaciji sa doksorubicinom ili trastuzumabom za inicijalno lečenje
metastatskog karcinoma dojke, potrebno je obratiti pažnju na praćenje funkcije srca. U slučaju da su pacijenti
kandidati za lečenje paklitakselom u navedenoj kombinaciji, potrebno je izvršiti osnovni kardiološki pregled,
uključujući uzimanje anamneze, fizikalni pregled, EKG, ehokardiogram i/ ili MUGA (engl. Multiple Gated
Acquisition scan) skeniranje. Tokom lečenja potrebno je nastaviti praćenje funkcije srca (npr. svaka tri
meseca). Praćenje može da pomogne u indentifikaciji pacijenata kod kojih se javlja poremećaj funkcije srca,
a ordinirajući lekari moraju pažljivo proceniti kumulativnu dozu primenjenog (mg/m

) antraciklina prilikom

donošenja odluke o tome koliko često će vršiti procenu ventrikularne funkcije. Ukoliko se na pregledu uoči
pogoršanje srčane funkcije, pa čak i asimptomatsko, ordinirajući lekar mora pažljivo proceniti kliničku korist
nastavka lečenja u odnosu na mogućnost nastanka oštećenja srca, uključujući i potencijalno ireverzibilno
oštećenje. U slučaju nastavka lečenja potrebna je češća kontrola srčane funkcije (npr. svakih 1-2 ciklusa).
Više detalja može se naći u Sažetku karakteristika leka Herceptin (trastuzumab) ili doksorubicin.

Periferna neuropatija. Iako je pojava periferne neuropatije česta, ozbiljni simptomi se javljaju retko.U
teškim slučajevima, preporučuje se smanjenje doze paklitaksela u svim sledećim ciklusima za 20% (25% za
pacijente sa KS). Primena terapije paklitaksela u kombinaciji sa cisplatinom kod pacijenata sa NSCLC
dovela je do veće incidence teške neurotoksičnosti nego nakon primene samo paklitaksela. Kod pacijenata
koji dobijaju prvu liniju terapije za karcinom ovarijuma, primena paklitaksela u vidu tročasovne infuzije u

kombinaciji sa cisplatinom dovela je do veće incidence teške neurotoksičnosti nego kada se primenjuje
kombinacija ciklofosfamida i cisplatina.

Pacijenti sa oštećenjem jetre imaju povećan rizik od toksičnih neželjenih efekata, naročito mijelosupresije
III- IV sepena. Ne postoje dokazi o povećanoj toksičnosti prilikom primene tročasovne infuzije paklitaksela
kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre. Nema dostupnih podataka za pacijente sa izrazitom
holestazom pre lečenja. Kada se paklitaksel primenjuje u dugotrajnoj infuziji, može se zapaziti jače izražena
mijelosupresija kod pacijenata sa umereno i jako oštećenom funkcijom jetre. Pacijente treba pažljivo pratiti
zbog mogućeg razvoja teške mijelosupresije (videti odeljak Doziranje i način primene). Ne postoje adekvatni
podaci na osnovu kojih bi se preporučile promene u doziranju kod pacijenata sa blagim do umerenim
oštećenjem jetre
(videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka).
Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre se ne smeju lečiti paklitakselom.

Etanol: Lek sadrži etanol (385 mg/mL), treba uzeti u obzir moguće efekte na CNS, kao i njegove druge
efekte. Može štetno delovati na pacijente koji boluju od alkoholizma. Sadržaj alkohola se mora imati u vidu
kada se razmišlja o primeni leka kod dece i visoko rizičnih pacijenata, kao što su pacijenti sa oboljenjem
jetre i sa epilepsijom.

Intraarterijska primena. Treba posebno voditi računa da ne dođe do intraarterijske primena paklitaksela,
pošto su u studijama na životinjama koje su ispitivane na lokalnu podnošljivost uočene teške reakcije tkiva
posle intraarterijske aplikacije.
Pseudomembranozni kolitis zabeležen je retko, uključujući slučajeve pacijenata koji nisu istovremeno
lečeni antibioticima. Ovaj neželjeni efekat treba imati na umu u slučaju teškog ili perzistirajućeg proliva koji
se javlja tokom ili kratko posle lečenja paklitakselom.

Paklitaksel u kombinaciji sa zračenjem pluća može, bez ozira na redosled primene, da doprinese razvoju
intersticijskog pneumonitisa.

Paklitaksel je često pokazao teratogena, embriotoksična i mutagena svojstva u mnogim eksperimentalnim
sistemima. Zbog toga je neophodno da muškarci i žene u reproduktivnom periodu koriste kontracepciju (kao
i njihovi partneri), tokom i najmanje 6 meseci posle lečenja paklitakselom (videti odeljak Plodnost, trudnoća
i dojenje.).

Pacijenti muškog pola teba da potraže savet u vezi kriokonzervacije sperme, pre primene paklitaksela zbog
moguće ireverzibilne neplodnosti zbog terapije paklitakselom.

Teški mukozitis kod pacijenata sa KS je redak. Ako se pojave ozbiljne reakcije potrebno je sniziti dozu
paklitaksela za 25%.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Na klirens paklitaksela ne utiče premedikacija cimetidinom.

Cisplatin. Preporučuje se da se paklitaksel primenjuje pre cisplatina.Kada se paklitaksel primenjuje pre
cisplatina profil bezbednosti je isti kao kada se primenjuje paklitaksel kao monoterapija. Kada se paklitaksel
primenjivao posle cisplatina, došlo je do pojave teže mijelosupresije i smanjenja klirensa paklitaksela za oko
20%. Pacijenti koji se leče paklitakselom i cisplatinom mogu imati povećan rizik od nastanka bubrežne
insuficijencije u poređenju sa primenom cisplatina u monoterapiji kod ginekoloških karcinoma.

Doksorubicin. Budući da može doći do smanjene eliminacije doksorubicina i njegovih aktivnih metabolita u
slučaju kada se paklitaksel i doksorubicin daju u okviru kratkog vremenskog intervala, u prvoj liniji lečenja
metastatskog karcinoma dojke, paklitaksel se mora davati 24 sata posle doksorubicina (videti odeljak 5.2
Sažetka karakteristika leka).

Aktivne supstance koje se metabolišu u jetri: Metabolizam paklitaksela delom kataliziraju izoenzimi
citohroma P450 CYP2C8 i CYP3A4 (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka). U nedostatku
farmakokinetičkih ispitivanja interakcija među lekovima, potreban je povećan oprez kod primene
paklitaksela istovremeno sa lekovima poznatim kao inhibitori CYP2C8 ili CYP3A4 (npr. ketokonazol i ostali
imidazoli, eritromicin, fluoksetin, gemfibrozil, klopidogrel, cimetidin, ritonavir, sakvinavir, indinavir i
nelfinavir), zbog toga što toksičnost paklitaksela može biti povećana zbog povećane izloženosti. Primena
paklitaksela istovremeno sa lekovima koji indukuju bilo CYP2C8 ili CYP3A4 enzime (kao što su rifampicin,
karbamazepin, fenitoin, efavirenz, nevirapin) se ne preporučuje zbog smanjene efikasnosti paklitaksela, usled
male izloženosti paklitakselu.

Ispitivanja kod pacijenata sa KS koji su istovremeno primali nekoliko lekova, ukazuju da je sistemski klirens
paklitaksela značajno niži u prisustvu nelfinavira i ritonavira, ali ne i indinavira. Nema dovoljno informacija
o interakcijama sa drugim inhibitorima proteaze. Paklitaksel se zbog toga mora primeniti sa oprezom kod
pacijenata koji istovremeno primaju inhibitore proteaze.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Primena u trudnoći
Pokazano je da paklitaksel ima i embriotoksično i fetotoksično dejstvo na kuniće (videti odeljak 5.3 Sažetka
karakteristika leka).

Nema adekvatnih podataka o upotrebi paklitaksela kod trudnica. Kao što je slučaj i sa drugim citotoksičnim
lekovima, ukoliko se primenjuje kod trudnica, paklitaksel može dovesti do oštećenja fetusa.

Paklitaksel, 6 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju ne treba upotrebljavati tokom trudnoće, osim ukoliko
kliničko stanje pacijentkinje zahteva lečenje paklitakselom.

Žene koje moglu da zatrudne treba savetovati da tokom lečenja ovim lekom vode računa da ne ostanu u
drugom stanju, a da ukoliko zatrudne o tome odmah obaveste svog lekara. Muškarci i žene koji su u
reproduktivnom periodu, kao i njihovi partneri, treba da koriste kontracepciju tokom, i najmanje 6 meseci
posle završenog lečenja paklitakselom.

Primena tokom dojenja
Nije poznato da li se paklitaksel izlučuje u mleko dojilja. Primena paklitaksela tokom dojenja je
kontraindikovana. Dok traje lečenje paklitakselom dojenje treba prekinuti (videti odeljak Kontraindikacije).

Plodnost
Paklitaksel smanjuje fertilitet kod pacova (videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristika leka).
Pacijenti muškog pola teba da potraže savet u vezi kriokonzervacije sperme pre primene paklitaksela, zbog
moguće ireverzibilne neplodnosti zbog terapije paklitakselom.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek sadrži etanol, što može smanjiti sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanje mašinama.

Neželjena dejstva

Ukoliko nije drugačije naznačeno, sledeće razmatranje se odnosi na ukupnu bazu podataka o bezbednosti za
812 pacijenata sa solidnim tumorima koji su u sklopu kliničkih studija lečeni monoterapijom paklitakselom.
S obzirom da je populacija sa KS vrlo specifična, na kraju ovog odeljka predstavljeno je posebno poglavlje
koje se zasniva na kliničkim studijama u koje je bilo uključeno 107 pacijenata.

Učestalost pojave i ozbiljnost neželjenih dejstava, ukoliko drugačije nije navedeno, su generalno slične kod
pacijenata koji primaju paklitaksel u terapiji karcinoma ovarijuma, dojke ili NSCLC. Starost pacijenata nije
jasno uticala ni na jednu od uočenih toksičnosti.

Najčešće značajno neželjeno dejstvo je bila supresija koštane srži. Teška neutropenija (<0,5 x 10

/L) se

javila kod 28% pacijenata, ali nije bila udružena sa febrilnim epizodama. Samo 1% pacijenata je dobio tešku
neutropeniju koja je trajala ≥ 7 dana. Trombocitopenija je prijavljena kod 11% pacijenata. Tri posto
pacijenata je imalo najniži broj trombocita <50 x 10

/L bar jednom u toku učešća u ispitivanju. Anemija je

zapažena kod 64% pacijenata, ali je samo kod 6% pacijenata bila teška (Hb<8,1g/dL). Incidenca i težina
anemije zavise od početnih vrednosti hemoglobina.

Izgleda da je neurotoksičnost, uglavnom periferna neuropatija, bila češća i teža prilikom infuzije od
175 mg/m

u trajanju od 3 časa (85% neurotoksičnost, kod 15% teška) nego kod infuzije od 135 mg/m

u

trajanju od 24 časa (25% periferna neuropatija, 3% teška) kada je paklitaksel kombinovan sa cisplatinom.
Kod pacijenata sa NSCLC i kod pacijentkinja sa karcinomom jajnika koji su lečeni paklitakselom tokom 3
sata, posle čega je sledila primena cisplatina, došlo je do očigledno veće incidence teške neurotoksičnosti.
Periferna neuropatija može da se javi posle prvog ciklusa i može da se pogorša posle povećanog izlaganja
paklitakselu. Periferna neuropatija je u nekoliko slučajeva bila razlog prekidanja primene paklitaksela.
Senzorni simptomi obično su se poboljšali ili su nestali nekoliko meseci nakon prekida terapije
paklitakselom. Već postojeće neuropatije, koje su posledica prethodnih terapija ne predstavljaju
kontraindikaciju za terapiju paklitakselom.

Artralgija ili mialgija javile su se kod 60% pacijenata, a kod 13% bile su izražene u teškom obliku.

Značajna reakcija preosetljivosti sa mogućim fatalnim ishodom (definisana kao hipotenzija koju je
potrebno lečiti, angioedem, respiratorni distres koji zahteva terapiju bronhodilatatorima ili generalizovana
urtikarija) javili su se kod dva (<1%) pacijenta. Kod 34% pacijenata (17% u svim ciklusima terapije)
doživelo je manje reakcije preosetljivosti. Ove slabe reakcije, uglavnom crvenilo lica i osip, nisu zahtevale
terapijsku intervenciju niti su sprečile nastavak terapije paklitakselom.

Reakcije na mestu injekcije do kojih dolazi tokom intravenske primene mogu dovesti do lokalizovanog
edema, bola, eritema i induracije. U nekim slučajevima ekstravazacija može imati za posledicu celulitis.
Prijavljeno je odbacivanju i/ili ljuštenju kože, ponekad poveano sa ekstravazacijom. Takođe, može doći do
promene boje kože. Retko je opisana ponovna pojava kožnih reakcija na mestu prethodne ekstravazacije
posle davanja paklitaksela na drugom mestu, odnosno tzv. "recall". U ovom trenutku nije poznata specifična
terapija reakcija koje su posledica ekstravazacije. U nekoliko slučajeva reakcija na kožni, na mestu primene
leka se javljala ili tokom duže infuzije ili nakon sedam do 10 dana od primene infuzije.

Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK) je često udružena sa sepsom i multisistemskim
oštećenjem organa.

Alopecija: alopecija se javljala naglo i kod 87% pacijenata. Kod većine pacijenata koji su iskusili gubitak
kose, taj gubitak je iznosio ≥50%.

U tabeli ispod su navedena neželjena dejstva bez obzira na stepen težine, koja su udružena sa primenom
monoterapije paklitakselom koja se daje u vidu tročasovne infuzije u metastatskoj terapiji, (812 pacijenata
koji su lečeni u kliničkim studijama), i prema izveštajima iz postmarketinškog praćenja* paklitaksela.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta
(≥1/100,<1/10),povremena (≥1/1000, <1/100), retka (≥1/10000, <1/1000), veoma retka (<1/10000).

Sistem organa

Učestalost

Neželjena dejstva

Infekcije i infestacije

veoma česta:

infekcije (uglavnom urinarnog
trakta i infekcije gornjih
respiratornih puteva), sa

povremena:

retka*

veoma retka*:

prijavljenim slučajevima smrtnog
ishoda

septički šok

pneumonija, peritonitis, sepsa

pseudomembranozni kolitis

Poremećaji krvi i limfnog
sistema

veoma česta:

retka*:

veoma retka*:

nepoznata:

Mijelosupresija, neutropenija,
anemija, trombocitopenija,
leukopenija, krvarenje

febrilna neutropenija

akutna mijeloidna leukemija,
mijelodisplastični sindrom

Diseminovana intravaskularna
koagulacija (DIK)

Poremećaji imunskog sistema

veoma česta:

povremena:

retka*:

veoma retka*:

neoznata:

manje hipersenzitivne reakcije
(uglavnom crvenilo i osip)

značajne hipersenzitivne reakcije
koje zahtevaju lečenje (npr.
hipotenzija, angioneurotski edem,
respiratorni distres,
generalizovana urtikarija,
groznica, bol u leđima, bol u
grudima, tahikardija, bol u trbuhu,
bol u ekstremitetima, dijaforeza i
hipertenzija)

anafilaktičke reakcije

anafilaktički šok

bronhospazam

Poremećaj metabolizma i
ishrane

retka*
veoma retka*:
nepoznata:

dehidratacija
anoreksija
sindrom lize tumora

Psihijatrijski poremećaji

veoma retka*:

stanje konfuzije

Poremećaji nervnog sistema

veoma česta:

retka*:

veoma retka*:

neurotoksičnost (uglavnom
periferna neuropatija)

motorna neuropatija ( sa
posledičnom manjom distalnom
slabošću)

autonomna neuropatija (rezultira
sa paralizom ileusa i ortostatskom
hipotenzijom), grand mal napadi,

konvulzije, encefalopatija,
nesvestica, glavobolja, ataksija

Poremećaji oka

veoma retka*:

nepoznata*:

Poremećaji na nivou optičkog
nerva i/ili poremećaji vida
(scintilirajući skotom), uglavnom
kod pacijenata koji uzimaju veće
doze od preporučenih

Makularni edem, fotopsija, mrlje u
vidnom polju

Poremećaji uha i labirinta

veoma retka *:

ototoksičnost, gubitak sluha,
tinitus, vrtoglavica

Kardiološki poremećaji

česta:

povremena:

retka

veoma retka*:

bradikardija

kardiomiopatija, asimptomatska
ventrikularna tahikardija,
tahikardija sa bigeminijom, AV
blok i sinkope, infarkt miokarda

srčana insuficijencija

atrijalna fibrilacija,
superventrikularna tahikardija

Vaskularni poremećaji

veoma česta:

povremena:

veoma retka*:

nepoznata:

hipotenzija

hipertenzija, tromboza,
tromboflebitis

šok

flebitis

Respiratorni, torakalni i
medijastinalni poremećaji

retka:

veoma retka:

dispneja, pleuralna efuzija,
intersticijska pneumonija, fibroza
pluća, plućna embolija,
respiratorna insuficijencija

kašalj

Gastrointestinalni poremećaji

veoma česta:

retka*:

veoma retka*:

mučnina, povraćanje, proliv

opstrukcija creva, perforacije
creva, ishemični kolitis,
pankreatitis

mezenterijalna tromboza,
neutropenijski kolitis, ezofagitis,
konstipacija, ascites

Hepatobilijarni poremećaji:

veoma retka*:

hepatička nekroza, hepatička
encefalopatija (oba sa prijavljenim
slučajevima smrtnog ishoda)

Poremećaji kože i potkožnog
tkiva

veoma česta:

česta:

retka*:

veoma retka*:

alopecija

blage prolazne promene na koži i
noktima

pruritus, osip, eritem

Stevens-Johnson-ov sindrom,
epidermalna nekroliza,
multiformni eritem, eksfolijativni
dermatitis, urtikarija, oniholiza
(potrebno je da pacijenti tokom
lečenja zaštite ruke i noge od
sunca)

Poremećaji mišićno-koštanog
sistema i vezivnog tkiva

veoma retka:

nepoznata:

artralgija, mijalgija

sistemski lupus eritematosus,
sklerodermia

Opšti poremećaji i reakcije na
mestu primene

veoma česta:

česta:

retka:*

Mukozna inflamacija

reakcije na mestu primene
injekcije (uključujući lokalizovan
edem, bol, eritem,
induraciju, povremena
ekstravazacija može uzrokovati
celulitis, fibrozu i nekrozu)

astenija, pireksija, dehidracija,
edemi, malaksalost

Ispitivanja

česta:

povremena:

retka*:

izraziti porast AST (SGOT) i
alkalne fosfataze

izraziti porast bilirubina

porast kreatinina u krvi

Pacijentkinje sa karcinomom dojke koje primaju paklitaksel u adjuvantnom lečenju posle AC lečenja imaju
veću učestalost neurosenzorne toksičnosti, reakcija preosetljivosti, artralgija/mijalgija, anemije, infekcija,
groznice, mučnine/povraćanja i proliva u odnosu na pacijentkinje koje primaju samo AC. Ipak, učestalost
ovih neželjenih događaja odgovara učestalosti neželjenjih dejstava kod primene monoterapije paklitakselom,
a koje su navedene ranije.

Kombinovana terapija
Sledeće informacije odnosi se na velike studije u kojima je ispitivana prva linija hemioterapije kod
karcinoma jajnika (paklitaksel + cisplatin: više od 1050 pacijenata); dve studije faze III kao prva linija
lečenja metastatskog karcinoma dojke: jedna je ispitivala kombinaciju sa doksorubicinom
(paklitaksel+doksorubicin: 267 pacijenata) dok je u drugoj ispitivana kombinacija sa trastuzumabom
(planiranom analizom podgrupe paklitaksel+trastuzumab: 188 pacijenata) i dve studije faze III sa lečenjem
uznapredovalog NSCLC (paklitaksel +cisplatin: više od 360 pacijenata) (videti odeljak 5.1 Sažetka
karakteristika leka).

Kada se daje kao tročasovna infuzija u prvoj liniji hemioterapije karcinoma jajnika, neurotoksičnost,
artralgija/mialgija i preosetljivost zabeležene su kao učestalije i teže kod pacijentkinja koje su lečene
paklitakselom posle koje je primenjena terapija cisplatinom, nego kod pacijetkinja koje su lečene
ciklofosfamidom nakon koje je primenjena terapija cisplatinom. Izgleda da je mijelosupresija bila manje
učestala i blaža kod tročasovne infuzije paklitaksela, nakon koga sledi cisplatin, u poređenju sa
ciklofosfamidom, nakon koga sledi cisplatin.

Prilikom primene paklitaksela (220 mg/m

) kao tročasovne infuzije 24 sata posle doksorubicina (50 mg/m2)

u prvoj liniji lečenja metastatskog karcinoma dojke, češće i u većoj meri su zapaženi neutropenija, anemija,
periferna neuropatija, artralgija/mijalgija, astenija, povišena temperatura i proliv, u poređenju sa standardnim
FAC lečenjem (5-FU 500 mg/m

, doksorubicin 50 mg/m

, ciklofosfamid 500 mg/m

). Izgleda da su mučnina

i povraćanje ređi i blaži kod šeme sa paklitakselom (220 mg/m

)/doksorubicinom (50 mg/m

) u poređenju sa

standardnom FAC šemom. Moguće je da je primena kortikosteroida doprinela manjoj učestalosti i težini
mučnine i povraćanja u grupi pacijenata koja je dobijala paklitaksel/doksorubicin.

Kada je paklitaksel primenjivan u vidu tročasovne infuzije u kombinaciji sa trastuzumabom u prvoj liniji
terapije pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke, sledeći događaji (bez obzira na vezu sa
paklitakselom ili trastuzumabom) prijavljivani su češće nego kod monoterapije paklitakselom: srčana
insuficijencija (8% prema 1%), infekcija (46% prema 27%), jeza (42% prema 4%), groznica (47% prema
23%), kašalj (42% prema 22%), osip (39% prema 18%), atralgija (37% prema 21%), tahikardija (12% prema
4%), dijareja (45% prema 30%), hipertonija (11% prema 3%), epistaksa (18% prema 4%), akne (11% prema
3%), herpes simplex (12% prema 3%), slučajna ozleda (13% prema 3%), nesanica (25% prema 13%), rinitis
(22% prema 5%), sinuzitis (21% prema 7%) i reakcija na mestu davanja injekcije (7% prema 1%). Mnoge od
ovih razlika u učestalosti mogu biti posledica povećanog broja i trajanja terapija kombinacijom
paklitaksel/trastuzumab nasuprot monoterapije paklitakselom. Teški neželjeni efekti su prijavljeni u istom
procentu kod kombinacije paklitaksel/trastuzumab i monoterapije paklitakselom.

Kada je doksorubicin primenjivan u kombinaciji sa paklitakselom kod metastatskog karcinoma dojke,
poremećaj kontraktilnosti srca (≥20% smajenje ejekcione frakcije leve komore) su primećene kod 15%
pacijenata nasuprot 10% kod standardnog FAC režima. Kongestivna srčana insuficijencija je primećena
kod <1% i kod grupe koja je dobijala paklitaksel/doksorubicin i kod grupe koja je dobijala standardnu FAC
terapiju. Primena trastuzumaba u kombinaciji sa paklitakselom kod pacijenata koji su prethodno lečeni
antraciklinima dovela je do povećane učestalosti i težine poremećaja srčane funkcije u odnosu na pacijente
lečene paklitakselom u vidu monoterapije (NYHA klasifikacija I/II 10% prema 0%; NYHA klasifikacija
III/IV 2% prema 1%) i retko je bila udružena sa smrtnim ishodom (videti Sažetak karakteristika leka za
trastuzumab). U svim ovim, ali retkim, slučajevima, pacijentkinje su reagovale na odgovarajuću medicinsku
terapiju.

Radijacioni pneumonitis je prijavljen kod pacijentkinja koje su istovremeno primale radioterapiju.

Kapoši sarkom povezan sa AIDS-om
Osim kod hematoloških i hepatičkih neželjenih efekata (videti u daljem tekstu), učestalost i težina neželjenih
efekata je generalno slična kod pacijenata sa KS i pacijenata sa solidnim tumorima lečenih monoterapijom
paklitaksela. Podaci se baziraju na kliničkom ispitivanju u koju je bilo uključeno 107 pacijenata.

Poremećaji krvi i limfatičkog sistema: Supresija koštane srži je bila glavno dozno zavisno toksično
dejstvo. Neutropenija je najznačajnija hematološka toksičnost. Teška neutropenija (<0,5 x 10

/L) se javila

kod 20% pacijenata tokom prvog ciklusa terapije. Tokom celokupne terapije teška neutropenija je uočena
kod 39% pacijenata. Neutropenija je bila prisutna >7 dana kod 41% i 30-35 dana kod 8% pacijenata. Povukla
se u roku od 35 dana kod svih pacijenata koji su praćeni. Incidenca neutropenije 4. stepena, koja traje ≥7
dana iznosila je 22%.

Neutropenijska groznica povezana sa primenom paklitaksela je prijavljena kod 14% pacijenata i u 1,3%
ciklusa terapije. Zabeležene su 3 septičke epizode (2,8%) tokom primene paklitaksela koje su bile povezane
sa ovim lekom, a koje su se pokazale kao fatalne.

Trombocitopenija je zabeležena kod 50% pacijenata i bila je teška (<50 x 10

/L) kod 9% njih. Samo kod

14% se bar jednom u toku terapije javio pad broja trombocita <75 x 10

9

/L. Epizode krvarenja u vezi sa

paklitakselom su prijavljene kod < 3% pacijenata, ali su hemoragične epizode lokalizovane.

Anemija (Hb < 11 g/dL) je uočena kod 61% pacijenata i bila je teška (Hb < 8 g/dL) kod 10% njih.
Transfuzija crvenih krvnih zrnaca je bila potrebna kod 21% pacijenata.

Hepatobilijarni poremećaji: Od pacijenata (> 50% na terapiji inhibitorima proteaze) sa normalnom
početnom funkcijom jetre, 28% je imalo porast bilirubina, 43% porast alkalne fosfataze i 44% porast AST
(SGOT). Za svaki od ovih parametara povećanja su bila ozbiljna u 1% slučajeva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje
Kod predoziranja paklitakselom nema poznatog antidota.
Lečenje bi trebalo usmeriti primarno na očekivane toksične komplikacije, supresiju koštane srži, perifernu
neurotoksičnost i mukozitis.
Predoziranje kod pedijatrijske populacije može biti povezano sa akutnom toksičnošću koja je izazvana
etanolom.

Lista pomoćnih supstanci

makrogolglicerolricinoleat;
etanol, bezvodni;
limunska kiselina, bezvodna.

Inkompatibilnost
Pomoćna supstanca makrogolglicerolricinoleat može dovesti do oslobađanja supstance DEHP [di-(2-
etilheksil) ftalata] iz plastificiranih PVC kontejnera, u količini koja se povećava sa vremenom i
koncentracijom. Zbog toga za pripremu, čuvanje i primenu razblaženog rastvora treba koristiti opremu koja
ne sadrži PVC (polivinilhlorid), već opremu od stakla, polipropilena ili poliolefina.

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja bočice:
Dve godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja bočice, pre razblaženja:
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja (nerekonstituisani proizvod): 28 dana na temperaturi do 25°C.

Hemijska i fizička stabilnost dokazana je 28 dana na temperaturi do 25°C i to uz višestruko uvlačenje igle i
izvlačenje sadržaja.

S mikrobiološkoga stanovišta, koncentrat za rastvor za infuziju se nakon prvog otvaranja može čuvati najviše
28 dana i to na temperaturi do 25°C. Svako drugo vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za infuziju (u finalnoj koncentraciji 0,3 mg/mL i
1,2 mg/mL) dokazana je 27 sati na temperaturi do 25°C u poliolefinskim kesama i staklenim bocama, kada
su za razblaživanje korišćeni: 0,9%-tni rastvor natrijum-hlorida za infuziju; 5%-tni (50 mg/mL) rastvor
glukoze za infuziju; mešavina 0,9%-tnog (9 mg/mL) rastvora natrijum-hlorida za infuziju i 5%-tnog
(50 mg/mL) rastvora glukoze za infuziju, ili Ringerov rastvor za infuziju koji sadrži 50 mg/mL (5%)
glukoze.

Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za infuziju dokazana je 14 dana na 5°C i na 25°C kada
su za razblaživanje korišćeni 5%-tni (50 mg/mL) rastvor glukoze za infuziju ili 0,9%-tni (9 mg/mL) rastvor
natrijum- hlorida za infuziju.

S mikrobiološkog stanovišta razblaženi rastvor treba primeniti odmah. Ako se rastvor ne upotrebi odmah,
vreme i uslovi čuvanja do primene su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju.
Držati lek van domašaja i vidokruga dece!
Lek ne treba koristiti posle isteka datuma koji je naznačen na spoljašnjem, kartonskom pakovanju.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (tip I) s gumenim čepom od brombutil gume koji je
obložen teflonskim slojem i aluminijumskom kapicom s plastičnim poklopcem od polipropilena, smeđe boje
(flip-off).
Bočice sadrže 5 mL odnosno 16,7 mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi staklena bočica zapremine 8 mL (sa 5 mL
koncentrata za rastvor za infuziju) odnosno staklena bočica zapremine 20 mL (sa 16,7 mL koncentrata za
rastvor za infuziju), i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Kao i kod svih drugih antineoplastika, i rukovanje lekom Paclitaxel- Teva zahteva posebne mere opreza.

Pripremu rastvora mora da obavi posebno obučen stručni kadra u aseptičnim uslovima, u za to posebno
namenjenim prostorijama. Neophodno je nositi odgovarajuće zaštitne rukavice. Treba preduzeti mere opreza
da bi se izbegao kontakt sa kožom i sluzokožom. U slučaju da rastvor dođe u kontakt sa kožom, zahvaćenu
površinu treba odmah, temeljno isprati vodom i sapunom. Uočene su sledeće rekacije na koži: peckanje,
osećaj bockanja i crvenilo. U slučaju kontakta rastvora sa sluzokožom, zahvaćenu površinu sluzokože treba
temeljno isprati vodom. U slučaju inhalacije prijavljeni su dispneja, bol u grudima, pečenje u grlu i mučnina.

Ukoliko se neotvorena bočica drži u frižideru, može da dođe do stvaranja precipitata (taloga) koji se rastvara
uz malo mućkanja, posle postizanja sobne temperature. To ne utiče na kvalitet leka. Ukoliko rastvor ostane
zamućen ili se precipitat ne rastvori, bočica se ne sme upotrebiti.

“Chemo-Dispensing Pin“ sredstvo ili slična sredstva koja imaju zašiljen vrh ne treba koristiti pošto mogu
izazvati kolaps zatvarača bočice i samim tim gubitak sterilnosti.

Priprema rastvora za intravensku primenu
Pre primene lek Paclitaxel-Teva se mora razblažiti pod aseptičnim uslovima. Za razblaživanje se mogu
koristiti: 0,9%-tni rastvor natrijum-hlorida za infuziju, ili 5%-tni rastvor gukoze za infuziju, ili mešavini
0,9%-tnog rastvora natrijum-hlorida za infuziju sa 5%-tnim rastvorom gukoze za infuziju, ili Ringerov
rastvor koji sadrži koji sadrži 50 mg/mL (5%) glukoze.

Lek se razblažuje do konačne koncentracije od 0,3 mg/mL do 1,2 mg/mL.

Za mikrobiološku, hemijsku ili fizičku stabilnost u toku upotrebe razblaženih rastvora videti odeljak Rok
upotrebe.

Nakon pripreme, rastvor može biti blago zamućen, što potiče od rastvarača, i ne uklanja se filtracijom.
Paclitaxel-Teva treba primenjivati kroz filtere sa membranom sa mikroporama ≤ 0,22 mikrometara. Nije
primećeno značajno smanjenje jačine nakon simuliranog davanja rastvora kroz IV sistem koji sadrži „in-
line” filter.

Retko su prijavljivane precipitacije u toku infuzije paklitaksela, obično na kraju 24-časovnog perioda
infundovanja. Iako uzrok ove precipitacije nije razjašnjen, verovatno je povezan sa prezasićenjem
razblaženog rastvora. Da bi se smanjio rizik od precipitacije, Paclitaxel-Teva treba upotrebiti što pre nakon
razblaživanja, i treba izbegavati prekomerno mešanje, vibraciju ili mućkanje. Infuzione setove treba dobro
isprati pre upotrebe. U toku infuzije treba redovno pratiti izgled rastvora i ukoliko dođe do precipitacije,
prekinuti infuziju.

Da bi se smanjila izloženost pacijenata DEHP-u (di-(etilheksil) ftalat) koji se može osloboditi sa plastčnih
PVC infuzionih materijala, razblaženi rastvori paklitaksela treba da se čuvaju u ne-PVC bočicama (staklo,
polipropilen) ili plastičnim kesama (polipropilen, poliolefin) i primenjivati kroz polietilenske setove.
Upotreba filter sistema koji u svom sastavu imaju ulaz i/ili izlaz plastificiran PVC-om ne dovodi do
značajnijeg oslobađanja DEHP.

Odlaganje materijala
Svi delovi korišćeni za pripremu, primenu ili koji na bilo koji način dolaze u kontakt sa lekom Paclitaxel-
Teva treba da budu odbačeni prema lokalnim uputstvima za rukovanje citotoksičnim jedinjenima.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa zakonskim propisima.