Revolade 25mg film tableta

film tableta; 25mg; blister, 4x7kom

Supstance:
eltrombopag

Vrsta leka	Humani lekovi
ATC:	B02BX05
Način izdavanja leka	SZR
EAN	8606106446593
JKL	1069111

Broj rešenja: 515-01-00612-16-001 od 27.10.2016 za lek Revolade®, film tableta, 28 x (25 mg)
Broj rešenja: 515-01-00613-16-001 od 27.10.2016.za lek Revolade®, film tableta, 28 x (50 mg)
Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa reklamacijom br: 515-14-00174-2017-8-003 od 04.05.2017.

UPUTSTVO ZA LEK

Revolade

, film tableta, 25 mg

Pakovanje: blister, 4 x 7 film tableta

Revolade

, film tableta, 50 mg

Pakovanje: blister, 4 x 7film tableta

Proizvođač:

1. G LAXO WELLCOME OPERATIONS,
2. GLAXO WELLCOME S.A.

Adresa:

1. Priory Street, Hertfordshire, Ware, Velika Britanija
2. Avenida de Extremadura 3, Aranda de Duero, Burgos, Španija

Podnosilac zahteva:

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC.
BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Adresa:

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Revolade

, 25mg i 50mg, film tableta

eltrombopag

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju

iste znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije

navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Revolade i čemu je namenjen
2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Revolade
3. Kako se upotrebljava lek Revolade
4. Moguća neželjena dejstva
5. Kako čuvati lek Revolade
6. Dodatne informacije

1. ŠTA JE LEK REVOLADE I ČEMU JE NAMENJEN

Eltrombopag je aktivna supstanca leka Revolade koji pripada grupi lekova koja nosi naziv agonisti
trombopoetinskih receptora i primenjuje se radi povećanja broja trombocita u Vašoj krvi.Trombociti su krvne
ćelije koje pomažu u sprečavanju ili smanjenju krvarenja.

Lek Revolade se može koristiti u lečenju bolesti krvi koja nosi naziv imunska (idiopatska) trombocitopenijska
purpura (ITP) kod odraslih pacijenata (starijih od 18 godina), koji su prethodno primali terapiju
kortikosteroidima ili imunoglobulinima i kod kojih navedeni lekovi nisu dali uspeha. ITP je uzrokovana niskim
brojem trombocita (trombocitopenija). Simptomi koji se mogu javiti kod pacijenata sa ITP uključuju petehije
(okrugle, ravne, crvene tačkice ispod nivoa kože), modrice, krvarenje iz nosa, krvarenje iz desni, kao i
nemogućnost kontrole krvarenja posle povrede ili posekotine.

Lek Revolade se takođe može koristiti u lečenju niskog broja trombocita (trombocitopenija) kod odraslih
pacijenata koji imaju hroničnu infekciju virusom hepatitisa C (HCV) kod kojih je stepen trombocitopenije
glavni faktor koji sprečava započinjanje ili ograničava mogućnost održavanja optimalne doze prilikom terapije
interferonom. Osobe sa HCV infekcijom mogu imati smanjen broj trombocita koji ne mora biti posledica samo
ovih infekcija, nego i zbog primene nekog od antivirusnih lekova koji se koriste u lečenju.

Lek Revolade se takođe može koristiti za terapiju odraslih pacijenata sa smanjenim brojem ćelija u krvi koji je

uzrokovan teškom aplastičnom anemijom (TAA).

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK REVOLADE
Lek Revolade ne smete koristiti:

- ukoliko ste alergični na eltrombopag ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav ovog leka
(navedeno u odeljku 6 pod naslovom ‘Šta sadrži lek Revolade’).

→ Obratite se Vašem lekaru ukoliko mislite da se navedeno odnosi na Vas.

Posebna upozorenja i mere opreza

Obavestite Vašeg lekara, pre nego što uzmete lek Revolade:
- ukoliko imate problema sa jetrom.

Kod pacijenata sa smanjenim brojem krvnih pločica (trombocita) (pacijenti sa trombocitopenijom)

i uznapredovalom hroničnom bolešću jetre (dugotrajnim poremećajem ili poremećajem koji se
neprekidno vraća, a uzrokuje oštećenje jetre koje smanjuje njenu funkciju) postoji povećani rizik od
pojave neželjenih dejstava, uključujući potencijalno po život opasne probleme sa jetrom i stvaranje
krvnih ugrušaka. Ukoliko Vaš lekar smatra da očekivana korist primene leka prevazilazi rizike, bićete
pažljivo praćeni tokom lečenja lekom Revolade.

- ukoliko kod Vas postoji povećani rizik od formiranja krvnih ugrušaka u venama ili arterijama ili ukoliko
znate da postoji povećana sklonost ka formiranju krvnih ugrušaka u Vašoj porodici.

- Možete biti pod povećanim rizikom od formiranja krvnih ugrušaka ukoliko:
- ste starija osoba

- ste duže vreme vezani za postelju
- imate kancer
- uzimate kontraceptivne pilule ili hormonsku supstitucionu terapiju
- ste nedavno bili podvrgnuti hirurškom zahvatu ili doživeli fizičku povredu
- imate prekomernu telesnu masu (gojaznost)

- ste pušač

- imate uznapredovalo hronično oboljenje jetre.
→ Ukoliko se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru pre početka
terapije. Ne treba da uzimate lek Revolade, osim ukoliko Vaš lekar smatra da očekivana korist od
primene leka prevazilazi rizike formiranja krvnih ugrušaka.

- ukoliko imate kataraktu (zamućenje očnog sočiva)
- ukoliko imate drugu bolest krvi, kao što je mijelodisplastični sindrom (MDS). Vaš lekar će sprovesti
ispitivanja kako bi proverio da li imate ovo oboljenje pre nego što počnete sa primenom leka Revolade.
Ukoliko imate MDS i uzimate lek Revolade postoji mogućnost od pogoršanja MDS.

→ Obratite se Vašem lekaru ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Pregled očiju
Vaš lekar će Vam preporučiti pregled da u sklopu redovnog pregleda očiju prekontrolišete da li imate kataraktu.
Ukoliko niste imali rutinski pregled očiju, Vaš lekar će organizovati sprovođenje redovnih ispitivanja radi
kontrole katarakte. Takođe, možda je potrebno sprovesti preglede kojima bi se utvrdilo da li postoji krvarenje iz
krvnih sudova koji se nalaze u mrežnjači i oko nje (deo oka osetljiv na svetlost koji se nalazi u zadnjem delu
oka).

Potreba za redovnim analizama krvi
Pre nego što uzmete lek Revolade Vaš lekar će Vam uraditi laboratorijske analize krvi radi provere broja krvnih
ćelija, uključujući i trombocite. Ove testove ćete ponavljati u određenim vremenskim intervalima, sve dok ste
na terapiji lekom Revolade.

Analize krvi za proveru funkcije jetre
Upotreba leka Revolade može izazvati povećane koncentracije nekih enzima jetre u krvi, naročito bilirubina i
alanin/aspartat aminotransferaza. To može biti znak da dolazi do oštećenja jetre. Neki poremećaji jetre se mogu
javiti i pogoršati ako uzimate antivirusnu terapiju zasnovanu na interferonu zajedno sa lekom Revolade, za
lečenje sniženog broja trombocita kao posledice infekcije virusom hepatitisa C (HCV).

Pre započinjanja terapije lekom Revolade i tokom terapije redovno će Vam se sprovoditi laboratorijske analize
krvi radi provere funkcije jetre. Možda ćete morati da prekinete terapiju lekom Revolade, ako koncentracija
enzima jetre previše porastu ili razvijete kliničke znakove oštećenja jetre.

→ Pročitajte informacije „Problemi sa Vašom jetrom“ u odeljku 4

Analize krvi za proveru broja trombocita
Ukoliko prestanete sa uzimanjem leka Revolade,broj trombocita će se najverovatnije smanjiti nakon nekoliko
dana.Broj trombocita u Vašoj krvi će biti praćen i lekar će razmotriti odgovarajuće preventivne mere.

Ukoliko imate izrazito povećan broj trombocita u krvi, rizik od formiranja krvnih ugrušaka se povećava, iako se
krvni ugrušci mogu formirati i kad je broj trombocita u krvi normalan ili čak smanjen. Vaš lekar će prilagoditi
dozu leka Revolade, kako ne bi došlo do izrazitog povećanja broja trombocita u krvi.

Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko imate neki od navedenih simptoma formiranja krvnog ugruška:

otok, bol ili napetost u jednoj nozi

iznenadni nedostatak vazduha, naročito ako je praćen oštrim bolom u grudima ili ubrzanim disanjem

bol u stomaku, uvećan stomak, krv u stolici

Analize za proveru koštane srži
Neke osobe mogu imati probleme sa koštanom srži. Lekovi kao što je Revolade mogu pogoršati taj problem.
Znaci promena u koštanoj srži mogu se ispoljiti kao abnormalnosti-poremećaji u rezultatima laboratorijskih
analiza krvi. Za vreme trajanja terapije, Vaš lekar može da uradi dodatne analize radi provere stanja koštane
srži.

Pregledi vezani za krvarenje u digestivnom traktu
Ako sa lekom Revolade istovremeno uzimate antivirusne lekove koji sadrže interferon, nakon prestanka
terapije lekom Revolade, bićete praćeni radi pojave bilo kog znaka ili simptoma krvarenja iz digestivnog trakta.

Praćenje funkcije srca
Vaš lekar može smatrati da je neophodno praćenje rada Vašeg srca tokom terapije lekom Revolade i razmotriće
sprovođenje EKG.

Deca i adolescenti
Lek Revolade se ne preporučuje za primenu kod osoba mlađih od 18 godina starosti.

Primena drugih lekova
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste nedavno uzeli ili biste mogli uzeti bilo koje druge
lekove.

Neki često upotrebljavani lekovi utiču na lek Revolade –lekovi koji se nabavljaju na lekarski recept, kao i
oni koji se mogu nabaviti bez recepta, uključujući i minerale, kao što su:

antacidi za lečenje slabog varenja, gorušice i čira na želucu (videti takođe odeljak 3 “Kako se

upotrebljava lek Revolade”)

statini, lekovi za snižavanje holesterola

neki lekovi koji se koriste u terapiji HIV infekcije, kao što su lopinavir ili ritonavir

ciklosporin primenjen kod transplantacija ili bolesti imunskog sistema

minerali, kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, aluminijum, selen i cink, koji se mogu naći u

vitaminskim i mineralnim dodacima ishrani (videti takođe odeljak 3 “Kako se upotrebljava lek Revolade”)

lekovi kao što su metotreksat i topotekan, za terapiju kancera.

→ Obratite se Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od ovih lekova. Neki od navedenih lekova se ne
mogu uzimati sa lekom Revolade ili je potrebno korigovati dozu leka ili ćete morati da izmenite vreme
uzimanja tih lekova.Vaš lekar će razmotriti lekove koje uzimate i preporučiti odgovarajuće izmene,

ukoliko je to neophodno.

Ukoliko uzimate lekove za prevenciju formiranja krvnih ugrušaka (antikoagulantna ili antitrombocitna
terapija) postoji povećan rizik od pojave krvarenja. Vaš lekar će Vam savetovati šta treba da uradite.

Ukoliko uzimate kortikosteroide, danazol i/ili azatioprin, možda će biti neophodno da uzimate manju dozu ili
da prestanete sa uzimanjem navedenih lekova, dok uzimate lek Revolade.

Uzimanje leka Revolade sa hranom ili pićima

Ne uzimajte lek Revolade zajedno sa mlekom i mlečnim proizvodima, jer kalcijum iz mleka utiče na resorpciju
leka. Za više informacija, vidite odeljak 3”Kako se upotrebljava lek Revolade”.

Primena leka Revolade u periodu trudnoće i dojenja

Ne uzimajte lek Revolade ukoliko ste trudni, osim ukoliko Vam Vaš lekar ne preporuči drugačije. Posledice
primene leka Revolade u periodu trudnoće nisu poznate.

Obratite se Vašem lekaru ukoliko ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni, ili planirate da imate

bebu.

Koristite pouzdane metode kontracepcije tokom uzimanja leka Revolade, kako biste sprečili trudnoću.

Ukoliko do trudnoće dođe tokom upotrebe leka Revolade, neophodno je da o tome odmah obavestite

Vašeg lekara.

Nemojte dojiti dete ukoliko ste na terapiji lekom Revolade. Nije poznato da li se lek Revolade izlučuje u
majčino mleko.
→

Ukoliko dojite ili planirate da dojite, obratite se Vašem lekaru.

Uticaj leka Revolade na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek Revolade može izazvati vrtoglavicu i može imati druge neželjene reakcije koje mogu dovesti do
smanjenja pažnje.
→

Nemojte voziti niti rukovati mašinama, osim ukoliko ste sigurni da lek ne utiče na Vas.

3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK REVOLADE

Uvek koristite ovaj lek tačno onako kako Vam je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni u vezi doziranja leka,
proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Nemojte menjati dozu leka Revolade, niti raspored njegove
primene osim ukoliko Vam tako ne savetuje Vaš lekar ili farmaceut. U vreme kada ste na terapiji lekom
Revolade bićete pod stručnim nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hematoloških oboljenja, ili u lečenju
hroničnog hepatitisa C.

Koliku dozu leka Revolade treba uzeti

Uobičajena početna doza za osobe sa ITP i TAA je jedna tableta od 50 mg leka Revolade jednom dnevno.
Ako ste poreklom iz istočne Azije (Kinez, Japanac, Tajvanac, Tajlanđanin ili Korejac) možda će Vam biti
potrebna niža početna doza od 25 mg.

Uobičajena početna doza za osobe sa hepatitisom C je jedna tableta od 25 mg leka Revolade dnevno. Ako
ste poreklom iz istočne Azije (Kinez, Japanac, Tajvanac, Tajlanđanin ili Korejac) terapiju ćete započeti istom
početnom dozom od 25 mg.

Cilj lečenja lekom Revolade kod osoba sa hepatitisom C je postići broj krvnih pločica (trombocita) potreban za
započinjanje i nastavak antivirusne terapije.

Tablete progutati cele, sa malo vode.

Neophodno je da prođe 1 do 2 nedelje, kako bi lek Revolade počeo da deluje. Na osnovu Vašeg odgovora na
terapiju lekom Revolade, Vaš lekar, Vam može preporučiti promenu dnevne doze.

Kada se uzima lek Revolade

Ne uzimajte lek Revolade 4 sata pre ili nakon:

uzimanja mlečnih proizvoda kao što su sir, maslac, jogurt ili sladoled

uzimanja mleka ili mlečnih napitaka, pića koja sadrže mleko, jogurt ili slatku pavlaku

antacida, vrste lekova za terapiju slabog varenja i gorušice

nekih mineralnih i vitaminskih dodataka ishrani, koji u sebi sadrže gvožđe, kalcijum, magnezijum,

aluminijum, selen i cink.

Ukoliko postupite drugačije od navedenog, lek se neće adekvatno resorbovati u Vašem organizmu.

Za dodatne savete o odgovarajućoj ishrani i pićima za vreme terapije, obratite se svom lekaru.

Ako ste uzeli više leka Revolade nego što je trebalo

NE uzimati mlečne
proizvode,
antacide ili mineralne
suplemente

U periodu od
4 sata pre
uzimanja leka
Revolade…

Odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu. Pokažite im kutiju leka ili ovo Uputstvo za lek. U ovim
situacijama bićete praćeni zbog pravovremenog reagovanja i davanja adekvatne terapije u slučaju pojave
znakova ili simptoma neželjenih dejstava.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Revolade
Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Revolade, sačekajte i uzmite narednu dozu u uobičajeno vreme. Ne
uzimajte više od jedne doze tokom jednog dana.

Ako prestanete da uzimate lek Revolade

Nemojte prekidati terapiju lekom Revolade, bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ukoliko Vaš lekar
savetuje prekid terapije, broj trombocita će biti kontrolisan jednom nedeljno u naredne četiri nedelje.

U slučaju bilo kakvih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

Kao i svi lekovi, lek Revolade može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih osoba
koje su na terapiji lekom.

Simptomi koji zahtevaju posebnu pažnju: obratite se lekaru
Kod osoba koje koriste lek Revolade za lečenje ITP ili zbog niske koncentracije krvnih pločica (trombocita)
uzrokovane hroničnom infekcijom virusom hepatitisa C, mogu se javiti znaci potencijalno ozbiljnih neželjenih
dejstava. Važno je da obavestite svog lekara ukoliko Vam se jave ovi simptomi.

Povećan rizik od formiranja krvnih ugrušaka
Pojedine osobe mogu imati povećan rizik od formiranja krvnih ugrušaka, a lekovi kao što je lek Revolade mogu
pogoršati ovaj problem. Iznenadno začepljenje krvnog suda krvnim ugruškom je povremeno neželjeno dejstvo
koje se može javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek.

Ukoliko se kod Vas pojave znaci i simptomi zgrušavanja krvi, kao što su:
- oticanje, bol ili osetljivost jedne noge
- iznenadni nedostatak vazduha, posebno praćen oštrim bolom u grudima i ubrzanim disanjem
- bol u stomaku, uvećan stomak, krv u stolici
Odmah potražite medicinsku pomoć.

Problemi sa jetrom
Lek Revolade može prouzrokovati promene koje su prisutne u laboratorijskim analizama krvi, i koje mogu
ukazivati na oštećenje jetre. Problemi sa jetrom su često neželjeno dejstvo koje se može javiti kod najviše 1 na
10 pacijenata koji uzimaju lek. Problemi sa jetrom koji uključuju povećane koncentracije enzima koje
proizvodi jetra i otežan protok žuči koju jetra proizvodi kako bi olakšala varenje (holestaza) su povremena
neželjena dejstva koja se mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek.
→ Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko imate neki od sledećih znakova i simptoma oštećenja jetre:

žutu prebojenost kože ili beonjača (žutica)

neobično tamnu prebojenost mokraće.

Krvarenje ili pojava modrica nakon prekida terapije
U periodu od dve nedelje od prekida uzimanja leka Revolade, broj trombocita u krvi će obično pasti na nivo pre
uzimanja leka Revolade. Nizak broj trombocita može povećati rizik od pojave krvarenja ili pojave modrica.
Vaš lekar će kontrolisati broj trombocita u krvi najmanje 4 nedelje nakon prestanka uzimanja leka Revolade.

Neki ljudi mogu imati probleme sa krvarenjem u digestivnom traktu nakon prekida terapije peginterferonom,
ribavirinom i lekom Revolade. Obratite se Vašem lekaru ukoliko:
- imate crne stolice poput katrana (ovo može biti znak krvarenja u gastrointestinalnom traktu; promena
boje stolice je povremeno neželjeno dejstvo i može se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
- imate krvi u stolici
- povraćate krv ili sadržaj koji liči na talog kafe

→ Obratite se Vašem lekaru ukoliko primetite pojavu modrica ili krvarenja nakon prekida uzimanja
leka Revolade.

Druga moguća neželjena dejstva kod osoba sa imunskom trombocitopenijskom purpurom (ITP)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

mučnina

proliv

zamućenje očnog sočiva (katarakta)

suve oči

povećan gubitak ili proređivanje kose

osip po koži

svrab

bol u mišićima, grčevi u mišićima

bol u leđima

bol u kostima

bockanje ili trnjenje šaka ili stopala

obilne menstraucije

ranice u ustima

Česta neželjena dejstva koja se mogu manifestovati u laboratorijskim analizama krvi:

povećane koncentracije enzima jetre (aspartat i alanin transaminaze)

povećanje vrednosti bilirubina (supstance koju proizvodi jetra)

povećan nivo nekih proteina

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

prekid snabdevanja srca krvlju, srčani udar

iznenadni nedostatak vazduha, posebno ukoliko je praćen oštrim bolom u grudima i/ili ubrzanim disanjem

što može biti znak formiranja krvnog ugruška u plućima

gubitak funcije dela pluća izazvan začepljenjem plućne arterije

ubrzan rad srca, nepravilni otkucaji srca, modra prebojenost kože

poremećaji srčanog ritma (produženje QT intervala)

zapaljenje vena

ograničen otok ispunjen krvlju iz povređenog krvnog suda (hematom)

bol u grlu i smetnje pri gutanju, zapaljenje pluća, sinusa, krajnika, nosa i grla

grip

zapaljenje pluća

gubitak apetita

bolan otok zglobova izazvan povećanjem mokraćne kiseline (giht)

problemi sa spavanjem, depresija, gubitak interesovanja, promene raspoloženja

pospanost, poremećaj ravnoteže, ukusa, govora i nervnih funkcija, migrena, nevoljno drhtanje

problemi sa očima, uključujući zamućen i nejasan vid

bol u uhu, vertigo

problemi sa nosem, grlom i sinusima, problemi sa disanjem u toku spavanja

problemi sistema za varenje hrane: muka (povraćanje), gasovi, ubrzan rad creva, bol u stomaku i osetljivost

stomaka na dodir

trovanje hranom

kancer debelog creva

problemi u ustim, uključujući suva i nadražena usta, osetljivost jezika, krvarenje iz desni

promene na koži uključujući prekomerno znojenje, uzdignut osip praćen svrabom, crveni tačkasti osip,

promene u izgledu kože

opekotine od sunca

crvenilo ili otok oko rane

krvarenje na mestu ulaska katetera u kožu

osećaj stranog tela

mišićna slabost

problemi sa bubrezima uključujući zapaljenje bubrega, prekomerno mokrenje u toku noći, slabost bubrega,

infekciju mokraćnih puteva

prisustvo belih krvnih znaca u urinu

opšti osećaj slabosti, povišena telesna temperatura, osećaj vrućine, bol u grudima

hladan znoj

zapaljenje tkiva desni

infekcija kože

Povremena neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama krvi:

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), belih krvnih zrnaca i trombocita

povećanje broja crvenih krvnih zrnaca

promene u sastavu krvi

promene nivoa mokraćne kiseline, kalcijuma i kalijuma

Druga moguća neželjena dejstva kod osoba sa hepatitisom C (koji uzimaju lek Revolade sa
peginterferonom i ribavirinom)

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

glavobolja

smanjen apetit

problemi sa spavanjem (nesanica)

kašalj

mučnina, dijareja

bol u mišićima, svrab, nedostatak energije, povišena telesna temperatura, neuobičajen gubitak kose, osećaj

slabosti, bolest slična gripu, oticanje ruku ili stopala, groznica

Veoma česta neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama krvi

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

infekcija urinarnog trakta

zapaljenje nosnih kanala, grla i usta, simptomi slični gripu, suva usta, bolna ili zapaljena sluzokoža usta,

zubobolja

gubitak telesne mase

poremećaji spavanja, neuobičajena pospanost, konfuzija, depresija, nemir, razdražljivost

vrtoglavica, problemi sa pažnjom i pamćenjem

bockanje ili trnjenje šaka ili stopala

zapaljenje mozga

problemi sa očima, uključujući: zamućeno očno sočivo (katarakta), suve oči, male žute naslage u mrežnjači,

žuta prebojenost beonjača

krvarenje iz krvnih sudova u i oko retine (membrana na zadnjoj strani oka)

osećaj nestabilnosti, subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije), nedostatak vazduha

produktivni kašalj

poremećaj digestivnog sistema, uključujući: povraćanje, bol u želucu, loše varenje, zatvor, nadutost

stomaka, poremećaji čula ukusa, zapaljenje želuca, hemoroidi, otečeni krvni sudovi i krvarenje u jednjaku,
nadraženost creva

poremećaj jetre, uključujući formiranje krvnih ugrušaka, žutu prebojenost beonjača i kože (žutica), tumor

jetre (videti "Problemi sa jetrom", u odeljku 4)

izrasline na koži, uključujući: osip, suvu kožu, ekcem, crvenilo kože, svrab, izraženo znojenje, neuobičajene

promene na koži iznad nivoa kože

bol u zglobovima, leđima, kostima, rukama ili nogama, grčevi u mišićima

razdražljivost, opšti osećaj slabosti, bol u grudima i nelagodnost

reakcija na mestu primene injekcije

poremećaji srčanog ritma (produžen QT interval)

Česta neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama krvi

povšene vrednosti šećera u krvi (glukoze)

smanjen broj belih krvnih zrnaca

smanjena koncentracija proteina u krvi

raspadanje crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija)

povećane vrednosti bilirubina (supstance koju stvara jetra)

- promene enzima koji kontrolišu zgrušavanje krvi

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

bol pri mokrenju

Sledeća neželjena dejstva su prijavljivana kao povezana sa primenom leka Revolade kod pacijenata sa
teškom aplastičnom anemijom (TAA).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

kašalj

glavobolja

otežano disanje (dispneja)

bol u nosu i grlu

curenje iz nosa (rinoreja)

bol u trbuhu

proliv

mučnina

stvaranje modrica (ekhimoza)

bol u zglobovima (artralgija)

grčevi mišića

bol u ekstremitetima (rukama, nogama, šakama i stopalima)

vrtoglavica

osećaj jakog umora (premor)

groznica

nesanica (insomnija)

Veoma česta neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama krvi

povećane koncentracije nekih enzima jetre (transaminaze)

Laboratorijska ispitivanja mogu pokazati abnormalne promene u ćelijama Vaše koštane srži.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

uznemirenost

depresija

osećaj hladnoće

osećati se loše

problemi sa očima uključujući: zamagljen ili manje jasan vid, zamućenje očnog sočiva (katarakta), tačkice

ili naslage u oku (plutajuće čestice u staklastom telu), suvo oko, svrab oka, žuta prebojenost beonjača ili kože

krvarenje iz nosa (epistaksa)

krvarenje desni

plikovi u ustima

problemi sa organima za varenje uključujući:mučninu (povraćanje), promene u apetitu (pojačan ili

oslabljen), bol/nelagodnost u stomaku, oticanje stomaka, gasovi, promena u boji stolice

nesvestica

promene na koži uključujući: male crvene ili ljubičaste tačkice nastale zbog krvarenja u koži (petehije), osip,

svrab, oštećenja kože

bolovi u leđima

bolovi u mišićima

bolovi u kostima

slabost (astenija)

otok tkiva, obično u donjim ekstremitetima, zbog nakupljanja tečnosti

promena boje mokraće

prekid u snabdevanju slezine krvlju (infarkt slezine)

Česta neželjena dejstva koja se mogu pokazati u analizama krvi

povećane koncentracije enzima usled razgradnje mišića (kreatin fosfokinaza)

prekomerno nagomilavanje gvožđa u organizmu (preopterećenje gvožđem)

smanjen broj belih krvnih ćelija (neutropenija)

smanjen nivo šećera u krvi (hipoglikemija)

povećane koncentracije bilirubina (supstanca koju proizvodi jetra)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo
uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih
reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da
prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website:

www.alims.gov.rs

e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. KAKO ČUVATI LEK REVOLADE

Rok upotrebe

4 godine.
Nemojte koristiti lek Revolade posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i blisteru.

Čuvanje

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti u kućni otpad. Pitajte Vašeg farmaceuta kako da uklonite lekove koji
Vam više nisu potrebni. Navedene mere pomažu očuvanju životne sredine.

6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Revolade

Revolade, 25 mg, film tablete
Aktivna supstanca u leku Revolade je eltrombopag.
Jedna film tableta sadrži 25mg, eltrombopaga (u obliku eltrombopag-olamina).

Pomoćne supstance su: hipromeloza; makrogol 400; magnezijum-stearat; manitol (E421); celuloza,
mikrokristalna; polisorbat 80, povidon (K30), natrijum-skrobglikolat tip A, titan-dioksid (E171).

Revolade, 50 mg, film tablete
Aktivna supstanca u leku Revolade je eltrombopag.
Jedna film tableta sadrži 50mg, eltrombopaga (u obliku eltrombopag-olamina).

Pomoćne supstance su: hipromeloza; gvožđe-oksid,crveni (E172); gvožđe-oksid, žuti (E172); makrogol 400;
magnezijum- stearat; manitol (E421); celuloza, mikrokristalna; povidon (K30), natrijum-skrobglikolat tip A,
titan-dioksid (E171).

Kako izgleda lek Revolade i sadržaj pakovanja

Revolade 25 mg film tablete su okrugle, bikonveksne, bele tablete sa utisnutom oznakom ‘GS NX3’ i ‘25’ sa
jedne strane.

Revolade 50 mg film tablete su okrugle, bikonveksne, smeđe tablete sa utisnutom oznakom ‘GS UFU’ i ‘50’ sa
jedne strane.

Unutrašnje pakovanje: blister sastavljen od poliamid/Alu/PVC/Alu folije sadrži 7 film tablet..
Spoljnje pakovanje: složiva kartonska kutija

u kojoj se nalazi četiri blistera sa po 7 film tableta (4 x 7) i

Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole
PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

1. G LAXO WELLCOME OPERATIONS,

Priory Street, Hertfordshire, Ware, Velika Britanija

ili

2. GLAXO WELLCOME S.A.,

Avenida de Extremadura 3, Aranda de Duero, Burgos, Španija

Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je
odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. navesti samo tog proizvođača, a ostale da
izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2016.god.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju
nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.

Broj i datum dozvole:
Broj dozvole za lek Revolade

25 mg, film tablete

515-01-00612-16-001 od 27.10.2016.
Broj dozvole za lek Revolade

50 mg, film tablete

515-01-00613-16-001 od 27.10.2016.

Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim stručnjacima:

Terapijske indikacije
Lek Revolade je indikovan za terapiju hronične imunske (idiopatske) trombocitopenijske purpure (ITP) kod
odraslih pacijenata koji su refraktorni na terapiju drugim lekovima (npr. kortikosteroidima, imunoglobulinima)
(videti odeljak . Doziranje i način primene i Farmakodinamski podaci).

Lek Revolade je indikovan za terapiju trombocitopenije kod odraslih pacijenata sa hroničnom infekcijom
virusom hepatitisa C (HCV) kod kojih je stepen trombocitopenije glavni faktor koji sprečava započinjanje ili
ograničava mogućnost održavanja optimalne terapije interferonom (videti odeljke Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci ).

Lek Revolade je indikovan za terapiju stečene teške aplastične anemije (TAA) kod odraslih pacijenata koji su ili
refraktorni na prethodnu imunosupresivnu terapiju ili su pretretirani i nepodesni za transplantaciju
hematopoetskih matičnih ćelija (videti odeljak Farmakodinamski podaci).

Doziranje i način primene

Terapija eltrombopagom se mora započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju
hematoloških pacijenata ili ima iskustva u lečenju hroničnog hepatitisa C i njegovih komplikacija.

Doziranje

Dozu eltrombopaga treba individualno prilagoditi svakom pacijentu, prema broju trombocita u krvi.
Cilj terapije eltrombopagom ne treba da bude normalizacija broja trombocita.

Kod većine pacijenata za merljivi porast broja trombocita je potrebno 1-2 nedelje (videti odeljak
Farmakodinamski podaci).

Hronična imunska (idiopatska) trombocitopenija

Potrebno je primeniti najnižu dozu eltrombopaga kojom se postiže i održava broj trombocita ≥ 50000/mikrolitru.
Prilagođavanje doze se zasniva na odgovoru u pogledu broja trombocita. Eltrombopag se ne sme koristiti za
normalizaciju broja trombocita. U kliničkim ispitivanjima, broj trombocita je obično povećan unutar 1 do 2
nedelje nakon započinjanja terapije eltrombopagom, i smanjen unutar 1 do 2 nedelje nakon prekida terapije.

Preporučena početna doza eltrombopaga je 50 mg, jednom dnevno. Kod pacijenata istočnoazijskog porekla,
preporučuje se da početna doza eltrombopaga bude 25 mg, jednom dnevno (videti odeljak Farmakokinetički
podaci).

Praćenje i prilagođavanje doze

Nakon uvođenja eltrombopaga u terapiju, dozu treba prilagoditi kako bi se postigao i održao broj trombocita
≥ 50000/mikrolitru, sa ciljem smanjenja rizika od krvarenja. Dnevna doza od 75 mg se ne sme prekoračiti.

Tokom trajanja terapije eltrombopagom treba redovno pratiti kliničke hematološke testove i testove funkcije
jetre, a režim doziranja prilagođavati u skladu sa brojem trombocita, kao što je naznačeno u tabeli 1. Tokom
terapije eltrombopagom potrebno je kontrolisati kompletnu krvnu sliku (KKS) jednom nedeljno, uključujući broj
trombocita i razmaz periferne krvi, do postizanja stabilnog broja trombocita (≥ 50 000/mikrolitru tokom
najmanje 4 nedelje). Nakon toga, potrebno je kontrolisati KKS, uključujući broj trombocita kao i razmaz
periferne krvi jednom mesečno.

Potrebno je primeniti režim doziranja najnižom efektivnom dozom za održavanje nivoa trombocita, kako je
klinički indikovano.

Tabela 1. Prilagođavanje doze eltrombopaga kod pacijenata sa ITP

Broj trombocita

Prilagođavanje doze ili odgovora

< 50000/mikrolitru nakon najmanje 2
nedelje terapije

Povećati dnevnu dozu za 25 mg, do najviše 75 mg/dan.

≥ 50000/mikrolitru do



150000/mikrolitru

Primeniti najnižu dozu eltrombopaga i/ili prateću terapiju za ITP
kako bi se održavao broj trombocita kojim se može sprečiti ili
smanjiti krvarenje.

> 150000/mikrolitru do



250000/mikrolitru

Smanjiti dnevnu dozu za 25 mg. Sačekati 2 nedelje kako bi se
procenio efekat terapije i izvršilo dalje prilagođavanje doze.

> 250000/mikrolitru

Obustaviti terapiju eltrombopagom; povećati

učestalost

laboratorijskog praćenja broja trombocita na dva puta nedeljno.

Kada broj trombocita bude opet

 100000/mikrolitru, ponovo

započeti sa terapijom, dnevnom dozom umanjenom za 25 mg.

Eltrombopag se može primeniti uz druge lekove za terapiju ITP. Shodno tome treba prilagoditi dozu ostalih

lekova za lečenje ITP-a, kako bi se izbeglo prekomerno povećanje broja trombocita tokom terapije
eltrombopagom.

Potrebno je sačekati najmanje dve nedelje, kako bi se utvrdio efekat prilagođavanja doze na broj trombocita
pacijenta, a pre razmatranja ponovnog prilagođavanja doze.

Uobičajeni način prilagođavanja doze eltrombopaga, bilo da se radi o smanjenju ili povećanju doze, treba da
bude 25 mg jednom dnevno.Međutim, kod manjeg broja pacijenata može biti potrebna kombinacija različitih
jačina film tableta, različitih dana.

Prekid terapije

Terapiju eltrombopagom treba prekinuti ukoliko se broj trombocita ne poveća do nivoa potrebnog za sprečavanje
klinički značajnog krvarenja, nakon četiri nedelje terapije eltrombopagom u dozi od 75 mg jednom dnevno.

Kliničku procenu stanja pacijenta potrebno je vršiti periodično i odluku o nastavku terapije treba da donese
ordinirajući lekar za svakog pacijenta ponaosob. Kod pacijenata kod kojih nije izvršena splenektomija ovim se
uključuje procena koja se odnosi na splenektomiju. Ponovna pojava trombocitopenije je moguća nakon prekida
terapije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Hronični hepatitis C (HCV) udružen sa trombocitopenijom

Pri primeni eltrombopaga u kombinaciji sa antiviroticima, za detalje o važnim informacijama o bezbednosti ili
kontraindikacijama potrebno je videti kompletne Sažetke karakteristika leka pojedinih lekova koji se
istovremeno primenjuju.

U kliničkim ispitivanjima, broj trombocita obično počinje da se povećava unutar prve nedelje od započinjanja
terapije eltrombopagom. Cilj terapije eltrombopagom treba da bude postizanje najniže vrednosti broja
trombocita potrebne za započinjanje antivirusne terapije, u skladu sa preporukama kliničke prakse. Tokom
antivirusne terapije, cilj terapije treba da bude održavanje broja trombocita na nivou koji sprečava rizik od
komplikacija krvarenja, koji je obično oko 50000-75000/mikrolitru. Broj trombocita > 75000/mikrolitru treba
izbegavati. Potrebno je primeniti najnižu dozu eltrombopaga koja je dovoljna za postizanje ciljeva.
Prilagođavanje doze se zasniva na odgovoru u pogledu broja trombocita.

Početni režim doziranja

Terapiju eltrombopagom treba započeti dozom od 25 mg jednom dnevno. Kod pacijenata sa HCV-om
istočnoazijskog porekla ili pacijenata sa blagim oštećenjem jetre nije potrebno korigovati dozu leka (videti
odeljak Farmakokinetički podaci).

Praćenje i prilagođavanje doze

Dozu eltrombopaga treba povećavati za 25 mg svake 2 nedelje, ako je potrebno, kako bi se postigla ciljna
vrednost broja trombocita potrebna za započinjanje antivirusne terapije. Svake nedelje je potrebno pratiti broj
trombocita pre početka antivirusne terapije. Nakon započinjanja antivirusne terapije broj trombocita može pasti,
stoga treba izbegavati neposredno prilagođavanje doze eltrombopaga (videti tabelu 2).

Tokom antivirusne terapije, po potrebi treba prilagoditi dozu eltrombopaga kako bi se izbeglo smanjenje doze
peginterferona zbog smanjenja broja trombocita koje bi pacijentima moglo da predstavlja rizik za krvarenje
(videti tabelu 2). Tokom antivirusne terapije potrebno je pratiti broj trombocita svake nedelje, do postizanja
stabilnog broja trombocita, koji je obično oko 50000-75000/mikrolitru. Nakon toga, potrebno je kontrolisati
KKS, uključujući broj trombocita i razmaz periferne krvi jednom mesečno. Potrebno je razmotriti smanjenje
dnevne doze za 25 mg ukoliko broj trombocita prevazilazi ciljne vrednosti. Sačekajte 2 nedelje kako bi se
procenio efekat terapije i izvršilo dalje prilagođavanje doze.

Doza od 100 mg eltrombopaga jednom dnevno se ne sme prekoračiti.

Tabela 2. Prilagođavanje doze eltrombopaga kod pacijenata sa HCV-om tokom antivirusne terapije

Broj trombocita

Prilagođavanje doze ili odgovora

< 50000/mikrolitru nakon
najmanje 2 nedelje terapije

Povećati dnevnu dozu za 25 mg, do maksimalno 100 mg/dan.

≥ 50000/mikrolitru do



100000/mikrolitru

Primeniti najnižu dozu eltrombopaga koja je potrebna da bi se
sprečilo smanjivanje doze peginterferona.

> 100000/mikrolitru do
 150000/mikrolitru

Smanjiti dnevnu dozu za 25 mg. Sačekati 2 nedelje kako bi se
procenio efekat terapije i izvršilo dalje prilagođavanje doze

♦

> 150000/mikrolitru

Obustaviti terapiju eltrombopagom; povećati učestalost
laboratorijskog praćenje broja trombocita na dva puta nedeljno.

Kada je broj trombocita

 100000/mikrolitru, ponovo uvesti

terapiju, dnevnom dozom umanjenom za 25 mg*.

* Za pacijente koji uzimaju 25 mg eltrombopaga jednom dnevno, treba razmotriti ponovno uvođenje doziranja
od 25 mg svakog drugog dana.

♦

Nakon započinjanja antivirusne terapije broj trombocita može pasti, stoga treba izbegavati neposredno

smanjivanje doze eltrombopaga.

Prekid terapije

Terapiju eltrombopagom treba prekinuti ako se nakon 2 nedelje primene leka u dozi od 100 mg ne postigne broj
trombocita potreban za započinjanje antivirusne terapije.

Terapiju eltrombopagom treba prekinuti nakon prekidanja antivirusne terapije, osim ukoliko nije opravdano
drugačije. Prekid terapije je obavezan i kod odgovora sa preteranim porastom broja tombocita ili kod izrazitih
abnormalnosti testova funkcije jetre.

Teška aplastična anemija

Početni režim doziranja

Započeti terapiju eltrombopagom u dozi od 50 mg jednom dnevno. Kod pacijenata istočnoazijskog porekla,
terapiju eltrombopagom treba započeti redukovanom dozom od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak
Farmakokinetički podaci). Terapiju ne treba započinjati kod pacijenata sa postojećim citogenetskim
abnormalnostima na hromozomu 7.

Praćenje i prilagođavanje doze

Hematološki odgovor zahteva titraciju doze, uobičajeno do 150 mg, i može trajati do 16 nedelja nakon početka
terapije eltrombopagom (videti odeljak Farmakodinamski podaci). Podesite dozu eltrombopaga povećavanjem
doze za 50 mg svake 2 nedelje prema potrebi radi postizanja ciljnog broja trombocita ≥ 50000/mikrolitru.
Pacijentima koji uzimaju 25 mg jednom dnevno, treba povećati dozu na 50 mg dnevno pre povećavanja doze za
50 mg. Nemojte prelaziti dozu od 150 mg dnevno. Redovno pratite kliničko laboratorijske testove krvi i jetre
tokom terapije eltrombopagom i promenite režim doziranja eltrombopaga na osnovu broja trombocita kao što je
prikazano u tabeli 3.

Tabela 3. Prilagođavanja doze eltrombopaga kod pacijenata sa teškom aplastičnom anemijom

Broj trombocita

Prilagođavanje doze ili odgovor

< 50000/mikrolitru nakon
najmanje 2 nedelje terapije

Povećati dnevnu dozu za 50 mg do maksimalnih 150
mg/dnevno

Pacijentima koji uzimaju 25 mg dnevno, povećati dozu na 50
mg dnevno pre povećavanja ukupne doze za 50 mg.

 50000/mikrolitru do

 150000/mikrolitru

Koristiti najnižu dozu eltrombopaga radi održavanja broja
trombocita

> 150000/mikrolitru do

 250000/mikrolitru

Smanjiti dnevnu dozu za 50 mg. Sačekati 2 nedelje za procenu
efekta ove ili naknadnih prilagođavanja doza.

> 250000/mikrolitru

Prekinuti primenu eltrombopaga; najmanje tokom jedne
nedelje.

Kada broj trombocita dostigne ≤ 100000/mikrolitru, ponovo
započeti terapiju dozom smanjenom za 50 mg.

Sužavanje doze za pacijente s odgovorom u sve tri krvne loze (leukociti, eritrociti, trombociti))

Kod pacijenata koji su postigli odgovor sve tri krvne loze, uključujući nezavisnost od transfuzije, koji traje
najmanje 8 nedelja: doza eltrombopaga se može smanjiti za 50%.

Ako broj ćelija ostane stabilan posle 8 nedelja pri smanjenoj dozi, treba prekinuti terapiju eltrombopagom i
pratiti broj ćelija. Ako broj trombocita padne < 30000/mikrolitru, hemoglobin < 9 g/dL ili ANC < 0.5 x 10

može se opet započeti terapija eltrombopagom sa prethodno efektivnom dozom.

Prekid terapije

Ako se nije pojavio hematološki odgovor nakon 16 nedelja terapije eltrombopagom, prekinite terapiju. Ako se
otkriju nove citogenetske abnormalnosti, potrebno je proceniti da li je nastavak terapije eltrombopagom
odgovarajući (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).
Prekomeran odgovor u broju trombocita (kao što je navedeno u tabeli 3) ili značajne abnormalnosti u

laboratorijskim testovima funkcije jetre takođe zahtevaju prekid terapije eltrombopagom (videti odeljak
Neželjena dejstva).

Posebne populacije

Oštećenje bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrega nije potrebno korigovati dozu leka. Kod navedene grupe pacijenata
potreban je oprez i pažljivo praćenje tokom terapije eltrombopagom, na primer određivanje serumskog
kreatinina i/ili redovnom analizom urina (videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Oštećenje jetre

Eltrombopag se nesme primenjivati kod pacijenata sa ITP sa oštećenjem jetre (Child-Pugh skor ≥ 5), osim
ukoliko očekivana korist ne prevazilazi već poznati rizik od tromboze portalne vene (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ukoliko se primena eltrombopaga smatra neophodnom za pacijente sa ITP sa oštećenjem jetre, početna doza
treba da bude 25 mg, jednom dnevno. Nakon uvođenja nove doze eltrombopaga, kod pacijenata sa oštećenjem
jetre, potrebno je sačekati 3 nedelje pre povećavanja doze.

Kod pacijenata sa trombocitopenijom i hroničnim HCV-om i blagim oštećenjem jetre (Child-Pugh skor ≤ 6) nije
potrebno prilagođavanje doze leka. Pacijenti sa hroničnim HCV-om i teškom aplastičnom anemijom treba da
započnu terapiju eltrombopagom u dozi od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak Farmakokinetički podaci).
Nakon započinjanja terapije eltrombopagom kod pacijenata sa oštećenjem jetre, potrebno je sačekati 2 nedelje
pre povećanja doze.

Kod pacijenata sa trombocitopenijom sa uznapredovalom hroničnom bolešću jetre koji su na terapiji
eltrombopagom, ili tokom priprema za invazivne zahvate ili kod pacijenata sa HCV-om na antivirusnoj terapiji,
postoji povećan rizik od neželjenih dejstava, uključujući dekompenzaciju jetre i tromboembolijske događaje
(videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).

Starije osobe

Ne postoji dovoljno podataka o primeni eltrombopaga kod pacijenata sa ITP starosti ≥ 65 godina i starijih i nema
kliničkog iskustva kod pacijenata sa ITP starijih od 85 godina. U kliničkim ispitivanjima sa eltrombopagom, nisu
ustanovljene klinički značajne razlike u bezbednosti primene eltrombopaga između pacijenata starijih od 65
godina i mlađih pacijenata. Druga zabeležena klinička iskustva nisu identifikovala razlike u odgovoru između
starijih i mlađih pacijenata, ali povećana osetljivost nekih starijih pacijenata se ne može u potpunosti isključiti
(videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Ne postoji dovoljno podataka o primeni eltrombopaga kod pacijenata sa HCV i TAA starijih od 75 godina.
Potreban je oprez prilikom primene leka kod ovih pacijenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Istočnoazijski pacijenti

Kod pacijenata istočnoazijskog porekla (kao što su Kinezi, Japanci, Tajvanci, Korejci ili Tajlanđani) uključujući
one koji imaju oštećenje jetre treba započeti terapiju dozom eltrombopaga od 25 mg jednom dnevno (videti
odeljak Farmakokinetički podaci).

Potrebno je nastaviti praćenje broja trombocita kod ove grupe pacijenata i dalje prilagođavanje doze treba
nastaviti prema standardnim kriterijumima.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene eltrombopaga kod dece i adolescenata (< 18 godina) nisu ustanovljene. Nema
podataka o primeni leka kod dece.

Način primene

Za oralnu upotrebu.
Eltrombopag treba uzeti najmanje četiri sata pre ili četiri sata nakon bilo kog od sledećih proizvoda – antacidi,
mlečni proizvodi (kao i drugi proizvodi koji sadrže kalcijum), mineralni suplementi koji sadrže polivalentne
katjone (gvožđe, kalcijum, magnezijum, aluminijum, selen i cink) (videti odeljke Interakcije sa drugim lekovima
i druge vrste interakcija i Farmakokinetički podaci).
Kontraindikacije

Preosetljivost na eltrombopag ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak Pomoćne supstance).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Kod pacijenata sa HCV i trombocitopenijom i uznapredovalom hroničnom bolešću jetre koje je definisano
niskom koncentracijom albumina ≤ 35 g/L ili indeksom modela terminalnog stadijuma bolesti jetre (MELD)
≥ 10, pri primeni eltrombopaga u kombinaciji sa terapijom zasnovanom na interferonu, postoji povećan rizik
od pojave neželjenih dejstava, uključujući potencijalno fatalnu dekompenzaciju jetre i tromboembolijske
događaje. Pored toga, korist od primene terapije prema udelu postignutog održanog virološkog odgovora
(SVR) u poređenju sa placebom bila je skromna kod ovih pacijenata (naročito kod pacijenata čije su početne
koncentracije albumina ≤ 35 g/L) kada je upoređeno sa celokupnom grupom (videti odeljak Farmakodinamski
podaci). Terapiju eltrombopagom kod ovih pacijenata treba da započne isključivo lekar koji ima iskustvo u
lečenju uznapredovalog HCV, i samo onda kada rizik od trombocitopenije ili prekidanje antivirusne terapije
zahteva intervenciju. Ukoliko se terapija smatra klinički opravdanom, potrebno je pažljivo praćenje ovih
pacijenta.

Kombinacija sa direktno delujućim antivirusnim lekovima

Nisu utvrđeni bezbednost i efikasnost primene eltrombopaga u kombinaciji sa direktno delujućim antivirusnim
lekovima, koji su odobreni za terapiju hroničnog hepatitisa C.

Rizik od hepatotoksičnosti

Primena eltrombopaga može poremetiti normalnu funkciju jetre. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima
hronične ITP sa eltrombopagom, zabeleženo je povećanje serumske alanin aminotransferaze (ALT), aspartat

aminotransferaze (AST) i bilirubina (videti odeljak Neželjena dejstva).

Navedeni porasti bili su uglavnom blagi (stepen 1-2), reverzibilni i nisu bili udruženi sa klinički značajnim
simptomima koji bi ukazivali na oštećenje funkcije jetre. Tokom tri placebo kontrolisana klinička ispitivanja
hronične ITP, jedan pacijent iz placebo grupe i jedan pacijent iz eltrombopag grupe, imali su abnormalnost
nalaza laboratorijskih testova jetre stepena 4.

U 2 kontrolisana klinička ispitivanja kod pacijenata sa HCV, zabeležene su vrednosti ALT ili AST ≥ 3 puta od
gornje granice normalnih vrednosti (ULN) kod 34% pacijenata iz grupe lečenih eltrombopagom i kod 38%
pacijenata iz grupe koja je dobijala placebo. Većina pacijenata koji su primali eltrombopag u kombinaciji sa
peginterferonom/ribavirinom doživeće indirektnu hiperbilirubinemiju. Vrednost ukupnog bilirubina ≥ 1.5 x ULN
iznad gornje granice normale , zabeležena je kod 76% pacijenata iz grupe lečenih eltrombopagom i kod 50%
pacijenata iz grupe koja je dobijala placebo.

Serumski ALT, AST i bilirubin treba da budu izmereni pre započinjanja terapije eltrombopagom, svake 2
nedelje tokom prilagođavanja doze i jednom mesečno nakon postizanja stabilne doze leka. Eltrombopag inhibira
UGT1A1 i OATP1B1, što može dovesti do indirektne hiperbilirubinemije. Ako je bilirubin povećan, potrebno je
sprovesti određivanje frakcije bilirubina. Ukoliko su vrednosti serumskih testova jetre van referentnih vrednosti,
testove treba ponoviti unutar 3 do 5 dana. Ukoliko se potvrdi da su vrednosti serumskih testova jetre van
referentnih vrednosti, treba nastaviti praćenje dok se ne poprave, stabilizuju ili vrate na referentne vrednosti.
Terapiju eltrombopagom treba obustaviti ako se vrednosti ALT povećaju (≥ 3x ULN kod pacijenata sa
normalnom funkcijom jetre ili ≥ 3x kod pacijenata koji su pre započinjanja terapije imali povećane vrednosti
transaminaza) i ako je to povećanje:

progresivno, ili

perzistentno tokom ≥ 4 nedelje, ili

udruženo sa povećanim vrednostima direktnog bilirubina, ili

udruženo sa kliničkim simptomima oštećenja jetre ili znacima dekompenzacije jetre.

Potrebno je povećati mere opreza prilikom davanja eltrombopaga pacijentima koji imaju dijagnostikovanu bolest
jetre. Kod pacijenata sa ITP i TAA potrebno je korišćenje nižih početnih doza eltrombopaga, kao i pažljivo
praćenje pacijenata sa oštećenjem jetre kod kojih se primenjuje eltrombopag (videti odeljak Doziranje i način
primene).

Dekompenzacija jetre (primena sa interferonom)

Dekompenzacija jetre kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C: potrebno je pratiti pacijente sa niskim
početnim koncentracijama albumina (≤ 35 g/L) ili sa MELD indeksom ≥ 10.

Kod pacijenata sa hroničnom HCV i cirozom može postojati rizik od dekompenzacije jetre ukoliko primaju
terapiju alfa interferonom. U 2 kontrolisana klinička ispitivanja kod pacijenata sa trombocitopenijom i HCV,
dekompenzacija jetre (ascites, hepatička encefalopatija, krvarenje iz proširenih vena, spontani bakterijski
peritonitis) zabeležena je češće u grupi pacijenata lečenih eltrombopagom (11%) nego u placebo grupi (6%).
Kod pacijenata sa niskom početnom koncentracijom albumina (≤ 35 g/L) ili MELD indeksom ≥ 10, postojao je
tri puta veći rizik od dekompenzacija jetre i povećan rizik od fatalnih neželjenih dejstava u poređenju sa
pacijentima kod kojih je bolest jetre manje napredovala. Pored toga, korist od primene terapije prema udelu
postignutog SVR u poređenju sa placebom bila je skromna kod ovih pacijenata (naročito kod pacijenata čije su

početne koncentracije albumina ≤ 35g/L) kada je upoređeno sa celokupnom grupom. Kod ovih pacijenata
eltrombopag treba primenjivati isključivo nakon pažljivog razmatranja očekivane koristi od primene leka u
odnosu na rizik. Ove pacijente treba pažljivo pratiti kako bi se uočili simptomi i znaci dekompenzacija jetre.
Potrebno je koristiti sažetak karakteristika leka za određeni interferon za kriterijume koji se odnose na prekid
terapije. Terapiju eltrombopagom treba prekinuti ukoliko se prekine i antivirusna terapija zbog dekompenzacije
jetre.

Trombotičke/tromboembolijske komplikacije

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa trombocitopenijom i HCV koji primaju terapiju
zasnovanu na interferonu (n=1439), 38 od 955 pacijenata (4%) lečenih eltrombopagom i 6 od 484 pacijenata
(1%) u grupi sa placebom doživelo je tromboembolijske događaje (TED). Zabeležene
trombotičke/tromboembolijske komplikacije uključvale su i venske i arterijske događaje. Većina TED nije bila
ozbiljnog karaktera i povukli su se do kraja studije. Tromboza portne vene je najčešći TED u obe terapijske
grupe (2% kod pacijenata lečenih eltrombopagom u odnosu na < 1% za grupu sa placebom). Nije bilo specifične
vremenske povezanosti između početka terapije i pojave TED. Pacijenti sa niskim koncentracijama albumina
(≤ 35 g/L) ili sa MELD ≥ 10 imali su dvostruko veći rizik od TED u odnosu na pacijente sa većim
koncentracijama albumina; pacijenti starosti ≥ 60 godina imali su dvostruko veći rizik od TED u poređenju sa
mlađim pacijentima. Kod takvih pacijenata eltrombopag treba primenjivati isključivo nakon pažljivog
razmatranja očekivane koristi od primene leka u odnosu na rizik. Pacijente treba pažljivo pratiti radi otkrivanja
simptoma i znakova TED.

Povećan rizik pojave TED utvrđen je kod pacijenata sa hroničnom bolešću jetre, koji su u toku pripreme za
invazivnu intervenciju primali eltrombopag u dozi od 75 mg, jednom dnevno tokom dve nedelje. TED je
doživelo šest od 143 (4%) odraslih pacijenata sa hroničnom bolešću jetre koji su primali eltrombopag (svi u
sistemu vene porte) i dvoje od 145 (1%) pacijenata u grupi sa placebom (jedan u sistemu vene porte i jedan
infarkt miokarda). Pet od 6 pacijenata lečenih eltrombopagom je doživelo trombotičke komplikacije pri broju
trombocita > 200 000/mikrolitara i unutar 30 dana od poslednje doze eltrombopaga. Eltrombopag nije indikovan
za lečenje trombocitopenije kod pacijenata sa hroničnom bolešću jetre koji se pripremaju za invazivnu
intervenciju.

U kliničkim ispitivanjima sa eltrombopagom, kod pacijenata sa ITP, tromboembolijski događaji su uočeni kod
niskih ili normalnih vrednosti broja trombocita. Oprez je potreban prilikom primene eltrombopaga kod
pacijenata sa poznatim faktorima rizika za nastanak tromboembolije, uključujući ali ne ograničavajući se na:
nasledne (npr. faktor V Leiden) ili stečene faktore rizika (npr. deficijencija AT III, antifosfolipidni sindrom),
stariju populaciju, dugotrajnu imobilizaciju, malignitete, kontraceptivnu ili hormonsku supstitucionu terapiju,
operaciju/traumu, gojaznost i pušenje. Broj trombocita treba pažljivo pratiti i razmotriti smanjenje doze ili prekid
terapije eltrombopagom, ukoliko broj trombocita premašuje ciljne vrednosti (videti odeljak Doziranje i način
primene). Odnos koristi i rizika treba razmotriti kod pacijenata koji imaju rizik od tromboembolijskih događaja
bilo koje etiologije.

Eltrombopag ne treba primenjivati kod pacijenata sa ITP sa oštećenjem jetre (Child-Pugh skor ≥ 5), osim
ukoliko očekivana korist od primene leka ne prevazilazi očekivani rizik od tromboze vene porte. Ukoliko se
lečenje smatra prikladnim, potreban je oprez kod primene eltrombopaga kod pacijenata sa oštećenjem jetre
(videti odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva).

Krvarenje nakon prekida terapije eltrombopagom

Po prekidu terapije eltrombopagom kod pacijenata sa ITP-om, najverovatnije će se ponovo javiti
trombocitopenija. Nakon prekida terapije eltrombopagom, broj trombocita se vraća na početne vrednosti unutar
2 nedelje kod većine pacijenata, što povećava rizik od krvarenja i u nekim slučajevima može dovesti do
krvarenja. Rizik od krvarenja se povećava ukoliko se terapija eltrombopagom prekine u prisustvu
antikoagulanasa ili antitrombocitnih lekova. Preporuka je da ukoliko se prekida terapija eltrombopagom, lečenje
ITP treba nastaviti prema važećim terapijskim smernicama.Dodatne terapijske mere mogu uključiti i prekid
antikoagulantne i/ili antitrombocitne terapije, poništavanje efekta antikoagulanasa ili davanje trombocita.Tokom
4 nedelje, nakon prekida terapije eltrombopagom broj trombocita treba pratiti nedeljno.

U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa HCV, veća incidenca gastrointestinalnog krvarenja, uključujući
ozbiljne i fatalne slučajeve, bila je prijavljena nakon prekida terapije peginterferonom, ribavirinom i
eltrombopagom. Nakon prekida terapije, pacijente treba pažljivo pratiti radi otkrivanja simptoma i znakova
gastrointestinalnog krvarenja.

Formiranje retikulina koštane srži i rizik od fibroze koštane srži

Primena eltrombopaga može povećati rizik od nastanka ili progresije stvaranja retikulinskih vlakana unutar
koštane srži. Još uvek nije potvrđena povezanost ovih saznanja, kao ni prilikom primene drugih agonista
trombopoetinskih receptora (TPO-R).

Pre početka terapije eltrombopagom, detaljno treba ispitati razmaz periferne krvi radi utvrđivanja postojećih
morfoloških abnormalnosti ćelija. Nakon uspostavljanja stabilne doze eltrombopaga, jednom mesečno treba
proveriti kompletnu krvnu sliku (KKS) sa leukocitarnom formulom (WBC). Ukoliko se uoči prisustvo nezrelih
formi ćelija ili displastičnih ćelija, treba ponoviti razmaz periferne krvi radi otkrivanja novih ili pogoršanja
postojećih morfoloških abnormalnosti ćelija (npr. eritrociti u obliku suze ili eritrociti sa prisutnim jedrom, nezreli
leukociti) ili pojave citopenije. Terapiju eltrombopagom treba prekinuti ukoliko kod pacijenta dođe do pojave
novih ili pogoršanja postojećih morfoloških abnormalnosti ili citopenije i razmotriti odluku o biopsiji koštane
srži, uključujući i bojenje uzorka za otkrivanje fibroze.

Progresija postojećeg mijelodisplastičnog sindroma (MDS)

Agonisti trombopoetinskih receptora (TPO-R) su faktori rasta koji dovode do ekspanzije progenitorskih
trombopoetinskih ćelija, njihove diferencijacije i stvaranja trombocita. TPO-R su predominantno prezentovani
na površini ćelija mijeloidne loze. Za agoniste TPO-R postoji zabrinutost da bi mogli stimulisati progresiju
postojećih hematopoetskih maligniteta, kao što je MDS.

U kliničkim studijama sa TPO-R agonistima kod pacijenata sa MDS-om pronađeni su slučajevi sa prolaznim
povećanjem broja blastnih ćelija i postoje izveštaji o slučajevima progresije MDS-a u akutnu mijeloidnu
leukemiju (AML).

Kod odraslih i starijih pacijenata, dijagnozu ITP i TAA treba postaviti isključivanjem drugih kliničkih stanja
koja se manifestuju trombocitopenijom, a posebno se mora isključiti dijagnoza MDS-a. Potrebno je razmotriti
aspiraciju koštane srži i biopsiju, tokom trajanja same bolesti i terapije, kod pacijenata sa stalnim simptomima ili
neuobičajenim znacima kao što su povećanje broja perifernih blasta, posebno kod starijih od 60 godina.

Efikasnost i bezbednost primene eltrombopaga nije utvrđena kod drugih trombocitopenijskih stanja, uključujući

trombocitopeniju indukovanu hemioterapijom ili mijelodisplastični sindrom (MDS). Eltrombopag ne bi trebalo
koristiti izvan kliničkih ispitivanja za lečenje trombocitopenije koja je posledica MDS-a ili bilo kojeg drugog
uzroka trombocitopenije osim za odobrene indikacije.

Citogenetske abnormalnosti i progresija MDS/AML kod pacijenata sa TAA:

Poznato je da se citogenetske abnormalnosti mogu javljati kod pacijenata sa TAA. Nije poznato da li
eltrombopag povećava rizik od citogenetskih abnormalnosti kod pacijentaa sa TAA. U kliničkoj studiji faze II
TAA sa eltrombopagom, incidenca novih citogenetskih abnormalnosti je zabeležena kod 19% pacijenata [8/43
(njih petoro je imalo promene u hromozomu 7)]. Srednje vreme studije za citogenetske abnormalnosti je bilo 2.9
meseci.

U kliničkim studijama TAA sa eltrombopagom, 4% pacijenata (5/133) je imalo postavljenu dijagnozu MDS.
Srednje vreme postavljanja dijagnoze je bilo 3 meseca od početka terapije eltrombopagom.

Kod pacijenata sa TAA koji su refraktorni ili su bili previše tretirani prethodnom imunosupresivnom terapijom,
preporučuje se ispitivanje koštane srži aspiracijom na citogene pre započinjanja terapije eltrombopagom, u 3.
mesecu terapije i 6 meseci nakon toga. Ukoliko se otkriju nove citogenetske abnormalnosti, proceniti da li je
nastavak terapije eltrombopagom opravdan.

Promene na očima

Katarakta je uočena u toksikološkim studijama sa eltrombopagom kod glodara (videti odeljak Pretklinički podaci
o bezbednosti leka). U kontrolisanim ispitivanjima kod pacijenata sa trombocitopenijom sa HCV koji primaju
interferon (n=1439), napredovanje već postojeće katarakte ili pojava katarakte je zabeležena kod 8% pacijenata
iz grupe lečenih eltrombopagom i 5% pacijenata iz grupe koja je dobila placebo. Retinalna hemoragija, najčešće
1. ili 2. stepena, zabeležena je kod pacijenata sa HCV koji su primili interferon, ribavirin i eltrombopag (2%
pacijenata iz grupe lečenih eltrombopagom i 2% iz grupe koja je dobila placebo). Hemoragije su se desile na
površini retine (preretinalno), ispod retine (subretinalno) ili unutar samog tkiva retine. Preporučuju se rutinski
oftalmološki pregledi pacijenta.

Produženje QT/QTc intervala

Ispitivanje QTc intervala na zdravim dobrovoljcima koji su primali 150 mg eltrombopaga dnevno, nije pokazalo
klinički značajne efekte na srčanu repolarizaciju. Produženje QTc intervala bilo je zabeleženo u kliničkim
studijama pacijentima sa ITP i pacijenata sa trombocitopenijom sa HCV. Klinički značaj ovih produženja QTc
nije poznat.

Izostanak odgovora na terapiju eltrombopagom

Ukoliko dođe do izostanka odgovora na terapiju eltrombopagom ili neadekvatnog održavanja broja trombocita
tokom primene eltrombopaga u okviru preporučenog doznog intervala, neophodno je bez odlaganja potražiti
uzročne faktore, uključujući i povećanje retikulina u koštanoj srži.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uticaj eltrombopaga na druge lekove

Inhibitori HMG CoA reduktaze

In vitro studije su pokazale da eltrombopag nije substrat za polipeptidni nosač organskih anjona, OATP1B1, već
inhibitor ovog nosača

In vitro studije takođe su pokazale da je eltrombopag supstrata i inhibitor proteina

rezistencije na karcinom dojke-“breast cancer resistance“ proteina (BCRP). Primena 75 mg eltrombopaga
jednom dnevno tokom 5 dana u kombinaciji sa pojedinačnom dozom od 10 mg rosuvastatina, koji je supstrat za
OATP1B1 i BCRP kod 39 zdravih odraslih ispitanika, dovela je do povećanja koncentracije rosuvastatina u
plazmi C

max

103% (90% interval pouzdanosti: 82%, 126%) i PIK

0-∞

55% (90% interval pouzdanosti [CI]: 42%,

69%). Interakcije se takođe očekuju i sa ostalim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, uključujući atorvastatin,
fluvastatin, lovastatin, pravastatin i simvastatin. Treba razmotriti smanjenje doze statina, kada se primenjuju u
kombinaciji sa eltrombopagom i obratiti pažnju na pojavu mogućih neželjenih reakcija statina (videti odeljak
Farmakokinetički podaci).

Supstrati OATP1B1 i BCRP

Potreban je oprez prilikom istovremene primene eltrombopaga i supstrata OATP1B1 (npr. metotreksat) i BCRP
(npr. topotekan i metotreksat) (videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Supstrati citohroma P450

U studijama na humanim mikrozomima jetre, eltrombopag (do 100 mikromola) nije pokazao in vitro inhibiciju
CYP450 enzima 1A2, 2A6, 2C19, 2D6, 2E1, 3A4/5 i 4A9/11, dok se za enzime CYP2C8 i CYP2C9 pokazao
kao inhibitor, što je izmereno primenom paklitaksela i diklofenaka kao ispitivanih supstrata. Primena
eltrombopaga u dozi od 75 mg jednom dnevno, tokom 7 dana kod 24 zdrave osobe muškog pola nije dovela do
inhibicije ili indukcije metabolizma ispitivanih supstrata za 1A2 (kofein), 2C19 (omeprazol), 2C9 (flurbiprofen)
ili 3A4 (midazolam) kod ljudi. Ne očekuju se klinički značajne interakcije kada se eltrombopag i supstrati
CYP450 primenjuju istovremeno (videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Inhibitori HCV proteaze

Nije potrebno prilagođavanje doze kada se eltrombopag primenjuje u kombinaciji sa telaprevirom ili
boceprevirom. Primena pojedinačne doze eltrombopaga od 200 mg u kombinaciji sa telaprevirom u dozi od 750
mg svakih 8 sati nije promenila nivo telaprevira u plazmi.

Primena pojedinačne doze eltrombopaga od 200 mg u kombinaciji sa boceprevirom u dozi od 800 mg svakih 8
sati nije promenila PIK(0-τ) boceprevira u plazmi, ali mu je povećala Cmax za 20%, a smanjila Cmin za 32%.
Klinički značaj smanjenja Cmin nije utvrđen, a preporučuje se pojačano kliničko i laboratorijsko praćenje
supresije HCV-a.

Uticaj drugih lekova na eltrombopag

Ciklosporin

In vitro studije su pokazale da je eltrombopag substrat i inhibitor proteina rezistencije na karcinom dojke (“breast
cancer resistance“ proteina - BCRP). Smanjenje izloženosti eltrombopagu je primećeno pri istovremenoj primeni

sa ciklosporinom (BCRP inhibitor) u dozama od 200 mg i 600 mg (videti odeljak Farmakokinetički podaci).
Dozvoljeno je prilagođavanje doze eltrombopaga tokom terapije na osnovu broja trombocita kod svakog
pacijenta ponaosob (videti odeljak Doziranje i način primene). Broj trombocita treba pažljivo pratiti najmanje
jednom nedeljno tokom 2 do 3 nedelje kada se eltrombopag primenjuje istovremeno sa ciklosporinom. U
zavisnosti od broja trombocita, možda će biti potrebno povećati dozu eltrombopaga.

Polivaletntni katjoni (stvaranje helata)

Polivalentni katjoni, kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, aluminijum, selen i cink sa eltrombopagom
stvaraju helate. Primena pojedinačne doze eltrombopaga od 75 mg sa antacidom koji sadrži polivalentni katjon
(1524 mg aluminijum hidroksida i 1425 mg magnezijum karbonata) snižava nivo eltrombopaga u plazmi PIK

0-∞

za 70% (90% interval pouzdanosti: 64%, 76%) i Cmax za 70% (90% interval pouzdanosti: 62%, 76%). Antacidi,
mlečni proizvodi i drugi proizvodi koji sadrže polivalentne katjone, kao što su mineralni suplementi, moraju se
davati najmanje četiri sata pre ili nakon primene eltrombopaga, da bi se izbeglo značajno smanjenje resorpcije
eltrombopaga usled stvaranja helata (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci).

Interakcija sa hranom

Primena eltrombopaga u pojedinačnoj dozi od 50 mg zajedno sa standardnim visokokaloričnim doručkom sa
visokim sadržajem masti koji je uključivao mlečne proizvode, snižava nivo eltrombopaga u plazmi PIK

0-∞

59% (90% interval pouzdanosti: 54%, 64%) i Cmax za 65% (90% interval pouzdanosti: 59%, 70%). Hrana
siromašna kalcijumom [< 50 mg kalcijuma] kao što je voće, nemasna šunka, govedina, voćni sokovi koji nisu
obogaćeni (nisu dodati kalcijum, magnezijum, gvožđe), sojino mleko koje nije obogaćeno i žitarice koje nisu
obogaćene, ne utiču značajno na nivo eltrombopaga u plazmi, bez obzira na količinu kalorija ili sadržaj masti u
ovim namirnicama (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci).

Lopinavir/ritonavir

Istovremena primena eltrombopaga i lopinavira/ritonavira (LPV/RTV) može izazvati smanjenje koncentracije
eltrombopaga. Kliničko ispitivanje na 40 zdravih dobrovoljaca, pokazalo je da istovremena primena pojedinačne
doze eltrombopaga od 100 mg u kombinaciji sa ponavljanom dozom LPV/RTV 400/100 mg dva puta dnevno,
dovodi do smanjenja koncentracije eltrombopaga u plazmi PIK

(0-∞)

za 17% (90% interval poverenja: 6.6%,

26.6%). Iz tog razloga treba povećati oprez prilikom istovremene primene eltrombopaga i LPV/RTV. Broj
trombocita treba pažljivo pratiti prilikom uvođenja ili prekida terapije lopinavirom/ritonavirom radi
prilagođavanja doze eltrombopaga.

Inhibitori i induktori CYP1A2 i CYP2C8

Eltrombopag se metaboliše različitim putevima uključujući i CYP1A2, CYP2C8, UGT1A1 i UGT1A3 (videti
odeljak Farmakokinetički podaci). Malo je verovatno da lekovi koji inhibiraju ili indukuju jedan enzim značajno
utiču na koncentracije eltrombopaga u plazmi; dok lekovi koji inhibiraju ili indukuju više enzima imaju
mogućnost da povećaju (npr. fluvoksamin) ili smanjuju (npr. rifampicin) koncentracije eltrombopaga.

Inhibitori HCV proteaze

Rezultati farmakokinetičkih interakcija lek-lek pokazali su da istovremena primena ponovljenih doza bociprevira
od 800 mg svakih 8 sati ili 750 mg telaprevira svakih 8 sati sa pojedinačnom dozom eltrombopaga od 200 mg

nije promenila koncentraciju eltrombopaga u plazmi u klinički značajnoj meri.

Lekovi za terapiju ITP

Lekovi koji se koriste u terapiji ITP u kombinaciji sa eltrombopagom, a koji su ispitivani u kliničkim
ispitivanjima uključivali su kortikosteroide, danazol i/ili azatioprin, intravenske imunoglobuline (IVIG) i anti-D
imunoglobulin. Prilikom primene eltrombopaga u kombinaciji sa navedenim lekovima koji se koriste u terapiji
ITP, treba redovno pratiti broj trombocita, kako bi broj trombocita ostao u okviru preporučenih granica (videti
odeljak Doziranje i način primene).

Primena u periodu trudnoće i dojenja

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o upotrebi eltrombopaga kod trudnica ili su podaci oskudni. Ispitivanja na životinjama
su pokazala reproduktivnu toksičnost leka (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka). Potencijalni
rizik za ljudsku populaciju nije poznat.

Primena leka Revolade se ne preporučuje tokom trudnoće.

Žene u reproduktivnom periodu /kontracepcija kod muškaraca i žena

Primena leka Revolade se ne preporučuje kod žena koje su u reproduktivnom periodu, a koje ne koriste
kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se eltrombopag/njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Ispitivanja na životinjama su
pokazala da je moguće da se eltrombopag izlučuje u mleko (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti
leka); stoga se rizik po odojče ne može isključiti. Odluku o tome da li da se prekine dojenje ili da se
nastavi/prekine terapija lekom Revolade, treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete, kao i korist
primene terapije za ženu.

Plodnost

Prilikom izlaganja dozi leka koja je uporediva sa onom kod ljudi nema uticaja na plodnost kod mužjaka i ženki
pacova. Međutim rizik kod ljudi se ne može isključiti (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka).

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Eltrombopag ima zanemarljiv uticaj na sposobnost prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja
mašinama. Kada se razmatra sposobnost pacijenata da izvršava zadatke koji zahtevaju rasuđivanje, motoričke i
kognitivne sposobnosti, treba imati na umu kliničko stanje pacijenta i profil neželjenih reakcija eltrombopaga,
uključujući vrtoglavicu i smanjenu budnost.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Ukupna incidenca neželjenih reakcija kod pacijenata koji su bili na terapiji eltrombopagom, zasnovana na
rezultatima analiza sprovedenih kod svih pacijenata sa hroničnom ITP, koji su lečeni eltrombopagom u 4
kontrolisana i 2 nekontrolisana klinička ispitivanja iznosi 79% (433/530). Prosečno vreme trajanja terapije bilo
je 260 dana i izloženost pacijent godina u ovoj populaciji bila je 390.

ENABLE 1 (TPL103922 n=716) i ENABLE 2 (TPL108390 n=805) su bile randomizovane, dvostruko-slepe,
placebom-kontrolisane, multicentrične studije za procenu efikasnosti i bezbednosti eltrombopaga kod osoba sa
trombocitopenijom sa HCV infekcijom koje su inače mogle da započnu antivirusnu terapiju sa interferonom i
ribavirinom.

U studijama kod pacijenata sa HCV, populacija se sastojala od svih randomizovanih pacijenata koji su primili
dvostruko-slepi ispitivani lek tokom 2 dela studija ENABLE 1 (eltrombopag terapija n=449, placebo n=232) i
ENABLE 2 (eltrombopag terapija n=506, placebo n=252). Pacijenti su analizirani u skladu sa terapijom koju su
primili (ukupna dvostruko-slepa populacija, eltrombopag n=955 i placebo n=484).

Bezbednost eltrombopaga kod teške aplastične anemije procenjena je u otvorenom ispitivanju sa jednom grupom
(n=43) u kojoj je 12 pacijenata (28%) bilo na terapiji > 6 meseci i 9 pacijenata (21%) bilo na terapiji >1 godine.

Najvažnije ozbiljne neželjene reakcije identifikovane u ITP ili HCV ispitivanjima bile su hepatotoksičnost i
trombotički/tromboembolijski događaji.

Najčešća neželjena dejstva (koja su se javila kod barem 10% pacijenata) bilo kog stepena u ispitivanjima kod
pacijenata sa ITP ili HCV obuhvataju: glavobolju,anemiju, smanjenje apetita, nesanicu, kašalj, mučninu,
dijareju, alopeciju, svrab, mialgiju, pireksiju, zamor, bolest sličnu gripu, asteniju, groznicu i periferni edem.

Lista neželjenih reakcija

Neželjene reakcije u studijama kod pacijenata sa ITP (n=550), kod pacijenata sa HCV (n=955), kod pacijenata sa
teškom aplastičnom anemijom (n=43) i u postmarketinškom periodu navedene su u daljem tekstu i klasifikovane
prema MedDRA sistemu klasifikacije organa i prema učestalosti.

Veoma česta (≥ 1/10)
Česta (≥ 1/100 < 1/10)
Povremena (≥ 1/1000 < 1/100)
Retka (≥ 1/10 000 < 1/1000)
Veoma retka (< 1/10 000)
Nepoznata (ne mogu se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Ispitivana populacija sa ITP

Infekcije i infestacije

Povremena: faringitis, infekcije urinarnog trakta, influenca, oralni herpes, pneumonija, sinuzitis, tonzilitis,
infekcije respiratornog trakta, gingivitis, infekcija kože

Maligne, benigne i neklasifikovane neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Povremena: karcinom rektosigmoidnog dela debelog creva

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Povremena: anemija, anizocitoza, eozinofilija, hemolitička anemija, leukocitoza, mijelocitoza, trombocitopenija,
povišene vrednosti hemoglobina, povećan broj neutrofila, snižene vrednosti hemoglobina, pojava mijelocita,
porast broja trombocita, smanjenje broja belih krvnih zrnaca

Imunološki poremećaji

Povremena: hipersenzitivnost

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremena: anoreksija, hipokalijemija, smanjenje apetita, giht, hipokalcemija, povišene vrednosti mokraćne
kiseline u krvi

Psihijatrijski poremećaji

Povremena: poremećaji spavanja, depresija, apatija, promene raspoloženja, plačljivost

Poremećaji nervnog sistema

Česta: parestezije

Povremena: hipoestezija, somnolencija, migrena, tremor, poremećaji ravnoteže, disestezija, hemipareza, migrena
sa aurom, periferna neuropatija, periferna senzorna neuropatija, poremećaj govora, toksična neuropatija,
vaskularna glavobolja

Poremećaji na nivou oka

Česta: suvo oko

Povremena: zamućen vid, zamućenja sočiva, astigmatizam, kortikalna katarakta, bol u oku, pojačano suzenje,
retinalno krvarenje, retinalna pigmentna epitelopatija, smanjena oštrina vida, oštećenje vida, abnormalnosti u
rezultatima testova oštrine vida, blefaritis i suvi keratokonjuktivitis

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu

Povremena: bol u uhu, vertigo

Kardiološki poremećaji

Povremena: tahikardija, akutni infarkt miokarda, kardiovaskularni poremećaji, cijanoza, sinusna tahikardija,
produženje QT intervala na elektrokardiogramu

Vaskularni poremećaji

Povremena: tromboza dubokih vena, embolija, nalet vrućine, površinski tromboflebitis, crvenilo lica, hematomi

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremena: plućna embolija, infarkt pluća, nelagodnost u nazalnom delu, orofaringealni plikovi, bol u
orofarinksu, oboljenje sinusa, sindrom apnee u snu.

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: mučnina, dijareja, ulceracije u ustima

Povremena: suvoća usta, povraćanje, abdominalni bol, glosodinija, krvarenja u ustima, osetljivost abdomena,
diskoloracija fecesa, gasovi, trovanje hranom, ubrzana peristaltika creva, hematemeza, neprijatan osećaj u ustima

Hepatobilijarni poremećaji

Česta: povišene vrednosti alanin aminotransferaze

i aspartat aminotransferaze

, hiperbilirubinemija, poremećaj

funkcije jetre

Povremena: holestaza, lezija jetre, hepatitis

Povišene vrednosti alanin aminotransferaze i aspartat aminotransferaze se mogu istovremeno pojaviti, mada sa

nešto nižom učestalošću

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Česta: osip, alopecija

Povremena: hiperhidroza, generalizovani svrab, urtikarija, dermatoze, petehije, hladno preznojavanje, eritem,
melanoza, poremećaj pigmentacije, diskoloracija kože, eksfolijacija kože

Poremećaji na nivou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Česta: mijalgija, spazam mišića, mišićno-skeletni bol, bolovi u kostima, bol u leđima

Povremena: slabost mišića

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Povremena: insuficijencija bubrega, leukociturija, lupus nefritis, nokturija, proteinurija, povišene vrednosti uree i
kreatinina u krvi, povišen odnos protein/kreatinin u urinu

Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki

Česta: menoragija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremena: bol u grudima, osećaj vrućine, krvarenje na mestu punkcije krvnog suda, astenija, osećaj drhtanja,
zapaljenje rane, malaksalost, pireksija, osećaj stranog tela

Laboratorijska ispitivanja

Povremena: povišene vrednosti albumina i alkalne fosfataze u krvi, povišene vrednosti ukupnih proteina, snižene
vrednosti albumina u krvi, porast pH urina

Povrede, trovanja i komplikacije medicinskih intervencija

Povremena: opekotine od sunca

Ispitivana populacija sa HCV (u kombinaciji sa antivirusnom interferon i ribavirin terapijom)

Infekcije i infestacije

Česta: infekcije urinarnog trakta, infekcije gornjeg respiratornog trakta, bronhitis, nazofaringitis, influenca,
oralni herpes, gastroenteritis, faringitis

Maligne, benigne i neklasifikovane neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Česta: maligna neoplazma jetre

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Veoma česta: anemija
Česta: limfocitopenija, hemolitička anemija

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma česta: smanjenje apetita
Česta: hiperglikemija, abnormalni gubitak telesne mase

Psihijatrijski poremećaji

Veoma česta: nesanica

Česta: depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, konfuzija, agitacija

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česta: glavobolja
Česta: vrtoglavica, poremećaj pažnje, disgezija, hepatička encefalopatija, letargija, poremećaj pamćenja,
parestezija

Poremećaji na nivou oka

Česta: katarakta, retinalni eksudati, suvo oko, očni ikterus, retinalno krvarenje

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu

Česta: vertigo

Kardiološki poremećaji

Česta: palpitacije

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma česta: kašalj
Česta: dispneja, bol u orofarinksu, dispneja pri naporu, produktivni kašalj

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česta: mučnina, dijareja
Česta: povraćanje, ascites, abdominalni bol, bol u gornjem delu abdomena, dispepsija, suva usta, konstipacija,
distenzija abdomena, zubobolja, stomatitis, gastroezofagealna refluksna bolest, hemoroidi, osećaj nelagodnosti u
abdomenu, gastritis, proširene vene jednjaka, aftozni stomatitis, krvarenje iz proširenih vena jednjaka.

Hepatobilijarni poremećaji

Česta: hiperbilirubinemija, žutica, tromboza vene porte, insuficijencija jetre

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma česta: svrab, alopecija
Česta: osip, suva koža,kožni ekcem, osip praćen svrabom, eritem, hiperhidroza, generalizovani svrab, noćno
znojenje, lezije na koži

Poremećaji na nivou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Veoma česta: mialgija
Česta: artralgija, spazam mišića, bol u leđima, bolovi u ekstremitetima, mišićno-skeletni bol, bolovi u kostima

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Retka: dizurija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma česta: pireksija, umor, bolest slična gripu, astenija, groznica, periferni edem
Česta: razdražljivost, bol, slabost, reakcija na mestu primene injekcije, bol u grudima koji nije srčanog porekla,
edem, osip na mestu primene injekcije, nelagodnost u grudima, svrab na mestu primene injekcije

Laboratorijska ispitivanja

Česta: povišene vrednosti bilirubina u krvi, smanjenje telesne mase, smanjen broj belih krvnih zrnaca, smanjen
hemoglobin, smanjen broj neutrofila, povišen INR, produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme,
povišene koncentracije glukoze u krvi, snižene vrednosti albumina u krvi, produžen QT interval na
elektrokardiogramu

Ispitivana populacija sa teškom aplastičnom anemijom

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Česta: neutropenija, infarkt slezine

Poremećaji metabolizma i ishrane

Česta: povećane koncentracije gvožđa, smanjen apetit, hipoglikemija, povećan apetit

Psihijatrijski poremećaji

Veoma česta: nesanica
Česta: anksioznost, depresija

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česta: glavobolja, vrtoglavica
Česta: sinkopa

Poremećaji na nivou oka

Česta: suvo oko, svrab oka, katarakta, žuta prebojenost oka, zamućen vid, oštećenje vida, plutajuće čestice u
staklastom telu

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma česta: kašalj, dispnea, orofaringealni bol, rinoreja
Česta: epistaksa

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česta: abdominalni bol, dijareja, mučnina
Česta: krvarenje desni, plikovi na oralnoj sluzokoži, bol u ustima, povraćanje, abdominalna nelagodnost,
abdominalni bol, konstipacija, abdominalna distenzija, disfagija, promena boje stolice, oticanje jezika,
poremećaj gastrointestinalne pokretljivosti, flatulencija

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma česta: povišene transaminaze
Česta: povišene koncentracije bilirubina u krvi (hiperbilirubinemija), žutica

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma česta: ekhimoza
Česta: petehijalno krvarenje, osip, svrab, urtikarija, lezije na koži, makularni osip

Poremećaji na niou mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Veoma česta: artralgija, mišićni spazam, bol u ekstremitetima
Česta: bol u leđima, mijalgija, bol u kostima

Poremećaji na nivo bubrega i urinarnog trakta

Česta: hromaturija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma česta: premor, febrilna neutropenija, pireksija
Česta: astenija, periferni edem, drhtavica, malaksalost

Laboratorijska ispitivanja

Česta: povišene vrednosti kreatin fosfokinaze

Opis odabranih neželjenih reakcija

Trombotičke/Tromboembolijske komplikacije (TEK)

Od ukupnog broja odraslih pacijenata sa hroničnom ITP koji su bili na terapiji eltrombopagom (n=446) u 3
kontrolisana i 2 nekontrolisana klinička ispitivanja, 17 pacijenata je doživelo ukupno 19 TEK (navedene
redosledom prema učestalosti opadanja): tromboza dubokih vena (n=6), plućna embolija (n=6), akutni infarkt
miokarda (n=2), infarkt mozga (n=2), embolija (n=1) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

U placebo kontrolisanom ispitivanju (n=288, bezbednosna populacija), tokom 2 nedelje terapije, 6 od 143 (4%)
odraslih pacijenata, koji su primali terapiju eltrombopaga, sa hroničnim oboljenjem jetre, a koji su bili u pripremi

za invazivne procedure, doživelo je 7 TED sistema vene porte i 2 od 145 (1%) pacijenata u grupi sa placebom
doživelo je 3 TED. Pet od 6 pacijenata lečenih eltrombopagom je doživelo TED pri broju trombocita
>200000/mikrolitru.

Nisu identifikovani specifični faktori rizika kod ispitanika koji su doživeli TED sa izuzetkom broja trombocita
≥200000/mikrolitru (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U kontrolisanim ispitivanjima kod pacijenata sa trombocitopenijom sa HCV (n=1439), 38 od 955 pacijenata
(4%) lečenih eltrombopagom doživelo je TED, a 6 od 484 pacijenata (1%) u placebo grupi doživelo je TED.
Tromboza vene porte bila je najčešći TED u obe terapijske grupe (2% kod pacijenata lečenih eltrombopagom
naspram < 1% za placebo) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Pacijenti sa
niskim koncentracijama albumina (≤ 35 g/L) ili sa MELD ≥ 10 imali su dvostruko veći rizik od TED u odnosu
na pacijente sa većim koncentracijama albumina; pacijenti starosti ≥ 60 godina imali su dvostruko veći rizik od
TED u poređenju sa mlađim pacijentima.

Dekompenzacija jetre (primena sa interferonom)

Kod pacijenata sa hroničnom HCV i cirozom može postojati rizik od dekompenzacije jetre ukoliko primaju
terapiju alfa interferonom. U dva kontrolisana klinička ispitivanja kod pacijenata sa trombocitopenijom i HCV,
dekompenzacija jetre (ascites, hepatička encefalopatija, krvarenje iz proširenih vena, spontani bakterijski
peritonitis) zabeležena je češće u grupi pacijenata lečenih eltrombopagom (11%) nego u placebo grupi (6%).
Kod pacijenata sa niskom početnom koncentracijom albumina (≤ 35 g/L) ili MELD indeksom ≥ 10, postojao je
tri puta veći rizik od dekompenzacija jetre i povećan rizik od fatalnih neželjenih dejstava u poređenju sa
pacijentima kod kojih je bolest jetre manje napredovala. Kod ovih pacijenata eltrombopag treba primenjivati
isključivo nakon pažljivog razmatranja očekivane koristi od primene leka u odnosu na rizik. Ove pacijente treba
pažljivo pratiti kako bi se uočili simptomi i znaci dekompenzacije jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka).

Trombocitopenija nakon prekida terapije

U 3 kontrolisana klinička ITP ispitivanja, prolazan pad broja trombocita ispod početnih vrednosti nakon prekida
terapije je primećen kod 8% pacijenata iz grupe lečenih eltrombopagom i kod 8% pacijenata iz grupe koja je
dobijala placebo (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Povećanje količine retikulina u koštanoj srži

Tokom ispitivanja, nijedan pacijent nije ispoljio znake klinički relevantnih abnormalnosti na koštanoj srži, niti su
njihovi klinički nalazi ukazivali na disfunkciju koštane srži. Kod jednog pacijenta sa ITP obustavljena je terapija
eltrombopagom usled pojave retikulina u koštanoj srži (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Citogenetske abnormalnosti

U otvorenom ispitivanju teške aplastične anemije (TAA) sa jednom grupom, kod pacijenata su se procenjivale
citogenetske abnormalnosti u aspiriranom sadržaju koštane srži. Osam (19%) pacijenata je imalo prijavljenu
novu citogenetsku abnormalnost, uključujući 5 pacijenata koji su imali promene na hromozomu 7. U dve studije
koje su u toku (ELT116826 i ELT116643), citogenetske abnormalnosti su otkrivene kod 4/28 (14%) i 4/62 (6%)

pacijenata u svakoj od studija.

Hematološki maligniteti

U otvorenom ispitivanju teške aplastične anemije (TAA) sa jednom grupom, tri (7%) pacijenta su imala
postavljenu dijagnozu MDS nakon terapije eltrombopagom, u dve studije u toku (ELT116826 i ELT116643),
1/28 (4%) i 1/62 (2%) ispitanika je imalo postavljenu dijagnozu MDS ili AML u svakoj studiji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website:

www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U slučaju predoziranja, može doći do prekomernog povećanja broja trombocita i kao rezultat mogu nastati
trombotičke/tromboembolijske komplikacije. U slučaju predoziranja, treba razmotriti oralnu primenu preparata
koji sadrže katjone metala, kao što su preparati kalcijuma, aluminijuma ili magnezijuma, a koji imaju sposobnost
stvaranja helata sa eltrombopagom kako bi se smanjila resorpcija. Broj trombocita treba pažljivo pratiti.
Potrebno je ponovo započeti terapiju eltrombopagom u skladu sa preporukama o doziranju i načinu primene
(videti odeljak Doziranje i način primene).

U kliničkim ispitivanjima zabeležen je jedan slučaj predoziranja gde je pacijent uzeo 5000 mg eltrombopaga.
Prijavljene neželjene reakcije su uključivale blagi osip, prolaznu bradikardiju, povećanje vrednosti ALT i AST i
zamor. Najviše vrednosti enzima jetre, koje su merene između 2. i 18. dana nakon ingestije, bile su za AST 1,6
puta veće od gornje granice normalnih vrednosti, za ALT 3,9 puta veće od gornje granice normalnih vrednosti, a
za ukupni bilirubin 2,4 puta veće od gornje granice normalnih vrednosti. Broj trombocita je iznosio
672000/mikrolitru 18. dana nakon ingestije, a najveća izmerena vrednost broja trombocita bila je
929000/mikrolitru. Svi poremećaji su uklonjeni bez ostavljanja posledica nakon terapije.

Imajući u vidu da se izlučivanje eltrombopaga ne vrši u značajnoj meri preko bubrega i da se lek u velikom
procentu nalazi vezan za proteine plazme, ne očekuje se da bi hemodijaliza predstavljala efikasan način za
povećanje eliminacije eltrombopaga.

Inkompatibilnost

Nije poznata.

Rok upotrebe

4 godine

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje: blister sastavljen od poliamid/Alu/PVC/Alu folije u kojoj se nalazi 7 film tableta.
Spoljnje pakovanje: složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera od po 7 film tableta i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Neupotrebljeni lek uništiti u skladu sa važećim propisima.

Revolade®

Proizvođač: GLAXO WELLCOME S.A. - Španija
Broj dozvole: 515-01-00612-16-001
Vlasnik dozvole: PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Dozvola vredi do: 27.10.2021