Sandimmun Neoral 25mg kapsula, meka

UPUTSTVO ZA LEK

Sandimmun Neoral®, 25 mg, kapsula, meka
Sandimmun Neoral®, 50 mg, kapsula, meka
Sandimmun Neoral®, 100 mg, kapsula, meka
ciklosporin

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju

iste znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Ovo

uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Sandimmun Neoral

i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Sandimmun Neoral

3.

Kako se uzima lek Sandimmun Neoral

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Sandimmun Neoral

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Sandimmun Neoral i čemu je namenjen

Šta je lek Sandimmun Neoral
Naziv Vašeg leka je Sandimmun Neoral. On sadrži aktivnu supstancu ciklosporin. Pripada grupi lekova koji
se nazivaju imunosupresivi. Ti lekovi se koriste za smanjivanje imunskih reakcija tela.

Za šta se lek Sandimmun Neoral koristi i kako lek Sandimmun Neoral deluje

• Ako Vam je presađen organ, koštana srž ili matične ćelije, funkcija leka Sandimmun Neoral je da
kontroliše imunski sistem Vašeg tela. Lek Sandimmun Neoral sprečava odbacivanje presađenih organa tako
što blokira razvoj određenih ćelija koje bi inače napadale presađeno tkivo.

• Ako imate autoimunsku bolest, u kojoj imunski odgovor Vašeg tela napada vlastite ćelije Vašeg tela, lek
Sandimmun Neoral zaustavlja tu imunsku reakciju. Takve bolesti uključuju probleme sa očima koji
ugrožavaju Vaš vid (endogeni uveitis, uključujući Behҫet-ov uveitis), teške slučajeve određenih kožnih
bolesti (atopijski dermatitis ili ekcem i psorijaza), teški reumatoidni artritis i bolest bubrega koja se zove
nefrotski sindrom.

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Sandimmun Neoral

Ako uzimate Sandimmun Neoral nakon transplantacije, lek Vam sme propisati samo lekar koji ima iskustva
u transplantaciji i/ili u lečenju autoimunskih bolesti.

Saveti navedeni u ovom uputstvu mogu se razlikovati u zavisnosti od toga da li uzimate lek posle
transplantacije ili za lečenje autoimunske bolesti.

Pažljivo sledite sva uputstva svog lekara. Ona se mogu razlikovati od opštih informacija sadržanih u ovom
uputstvu.

Lek Sandimmun Neoral ne smete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ciklosporin ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene

u odeljku 6).

sa proizvodima koji sadrže Hypericum perforatum (kantarion).

sa lekovima koji sadrže dabigatran-eteksilat (koji se primenjuje za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka

nakon hirurškog zahvata) ili bosentan i aliskiren (koji se koriste za snižavanje povišenog krvnog
pritiska).

Nemojte uzimati lek Sandimmun Neoral i obavestite svog lekara ako se gorenavedeno odnosi na Vas. Ako
niste sigurni, obratite se svom lekaru pre nego što uzmete lek Sandimmun Neoral.

Upozorenja i mere opreza

Pre i tokom lečenja lekom Sandimmun Neoral, odmah obavestite svog lekara:

ako imate bilo kakve znakove infekcije, kao što su povišena telesna temperatura ili bol u grlu. Lek

Sandimmun Neoral slabi imunski sistem i takođe može uticati na sposobnost Vašeg tela da se bori
protiv infekcije.

ako imate probleme sa jetrom.

ako imate probleme sa bubrezima. Vaš lekar će Vam redovno obavljati analize krvi i može Vam

promeniti dozu, ako je to neophodno.

ako Vam se javi povišen krvni pritisak. Vaš lekar će Vam redovno proveravati krvni pritisak, a može

Vam i dati lek za snižavanje krvnog pritiska ako bude potrebno.

ako imate nisku koncentraciju magnezijuma u krvi. Vaš lekar će Vam možda reći da uzimate

preparate za nadoknadu magnezijuma, posebno odmah nakon operacije ako ste imali transplantaciju.

ako imate visoke koncentracije kalijuma u organizmu.

ako imate giht.

ako morate da se vakcinišete.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas pre ili tokom lečenja lekom Sandimmun Neoral, odmah
obavestite svog lekara.

Sunčeva svetlost i zaštita od sunca
Lek Sandimmun Neoral slabi Vaš imunski sistem. To Vas izlaže povećanom riziku od razvoja raka, posebno
kože i limfnog sistema. Treba da ograničite svoje izlaganje sunčevoj svetlosti i UV svetlu tako što ćete:

Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću.

Često nanositi kremu za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom.

Obratite se svom lekaru pre nego što uzmete lek Sandimmun Neoral:

ako imate ili ste imali probleme povezane sa alkoholom.

ako imate epilepsiju.

ako imate bilo kakve probleme sa jetrom.

ako ste trudni.

ako dojite.

ako je ovaj lek propisan za dete.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni), obavestite svog lekara pre nego što
uzmete Sandimmun Neoral, zbog toga što ovaj lek sadrži alkohol (videti deo u nastavku „Lek Sandimmun
Neoral sadrži etanol“).

Praćenje tokom Vašeg lečenja lekom Sandimmun Neoral
Vaš lekar će proveriti:

koncentracije ciklosporina u Vašoj krvi, posebno ako ste imali transplantaciju,

Vaš krvni pritisak pre početka lečenja i redovno tokom lečenja,

koliko dobro Vam funkcionišu jetra i bubrezi,

lipide (masnoće) u Vašoj krvi.

Ako imate bilo kakvih pitanja o tome kako lek Sandimmun Neoral deluje ili zašto Vam je propisan ovaj lek,
obratite se svom lekaru.

Pored toga, ako uzimate lek Sandimmun Neoral za bolest koja nije povezana sa transplantacijom
(intermedijarni ili posteriorni uveitis i Behҫet-ov uveitis, atopijski dermatitis, teški reumatoidni artritis ili
nefrotski sindrom), nemojte uzimati lek Sandimmun Neoral:

ako imate probleme sa bubrezima (osim nefrotskog sindroma).

ako imate infekciju koja se ne kontroliše lekom.

ako imate bilo koju vrstu raka.

ako imate povišen krvni pritisak (hipertenziju) koja se ne kontroliše lekom. Ako dobijete povišen

krvni pritisak tokom lečenja i ne možete ga kontrolisati, Vaš lekar Vam mora obustaviti lečenje
lekom Sandimmun Neoral.

Nemojte uzimati lek Sandimmun Neoral ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni,
obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre uzimanja leka Sandimmun Neoral.

Ako se lečite zbog Behçet-ovog uveitisa, Vaš lekar će Vas pažljivo kontrolisati ako imate neurološke
simptome (na primer: povećanu zaboravnost, promene ličnosti koje se primećuju tokom vremena,
psihijatrijske poremećaje ili poremećaje raspoloženja, osećaj peckanja u udovima, smanjen osećaj u
udovima, osećaj trnjenja u udovima, slabost udova, poremećaje hodanja, glavobolju sa ili bez mučnine i
povraćanja, poremećaje vida uključujući ograničeno kretanje očne jabučice).

Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti ako ste stariji i ako se lečite zbog psorijaze ili atopijskog dermatitisa. Ako
Vam je propisan lek Sandimmun Neoral za lečenje psorijaze ili atopijskog dermatitisa, ne smete se izlagati
nikakvim UVB zracima ili fototerapiji, tokom lečenja.

Deca i adolescenti

Lek Sandimmun Neoral se ne sme davati deci za bolest koja nije povezana sa transplantacijom, osim za
lečenje nefrotskog sindroma.

Starija populacija (65 godina starosti i više)

Iskustvo u primeni leka Sandimmun Neoral kod starijih osoba je ograničeno. Vaš lekar treba da kontroliše
koliko dobro Vam funkcionišu bubrezi. Ako ste stariji od 65 godina i imate psorijazu ili atopijski dermatitis,
terapiju ovim lekom treba da primate samo ako je Vaše stanje posebno teško.

Drugi lekovi i Sandimmun Neoral

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Posebno obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova pre ili tokom lečenja
lekom Sandimmun Neoral:

Lekove koji mogu uticati na koncentraciju kalijuma. To uključuje lekove koji sadrže kalijum,

suplemente kalijuma, ''tablete za izmokravanje'' (diuretike) koje se nazivaju diuretici koji štede
kalijum i neke lekove za snižavanje krvnog pritiska.

Metotreksat. Koristi se za lečenje tumora, teške psorijaze ili teškog reumatoidnog artritisa.

Lekove koji mogu da povećaju ili smanje koncentraciju ciklosporina (aktivne supstance leka

Sandimmun Neoral) u Vašoj krvi. Vaš lekar može proveriti koncentraciju ciklosporina u Vašoj krvi
pri započinjanju ili prekidanju lečenja drugim lekovima.

Lekovi koji mogu povećati koncentraciju ciklosporina u Vašoj krvi uključuju: antibiotike

(kao što su eritromicin ili azitromicin), antigljivične lekove (vorikonazol, itrakonazol), lekove koji se
koriste za srčane probleme ili povišen krvni pritisak (diltiazem, nikardipin, verapamil, amjodaron),
metoklopramid (koristi se protiv mučnine), oralne kontraceptive, danazol (koristi se za lečenje
menstrualnih problema), lekove za terapiju gihta (alopurinol), holnu kiselinu i derivate (koristi se za
lečenje žučnih kamenaca), inhibitore proteaze koji se koriste za lečenje infekcije izazvane HIV-om,
imatinib (koristi se za lečenje leukemije i tumora), kolhicin, telaprevir (koristi se za lečenje hepatitisa
C).

Lekovi koji mogu smanjiti koncentraciju ciklosporina u Vašoj krvi uključuju: barbiturate

(koriste se kao pomoć za spavanje), neke antikonvulzivne lekove (kao što su karbamazepin ili
fenitoin), oktreotid (koristi se za lečenje akromegalije ili neuroendokrinih tumora u crevima),
antibakterijske lekove koji se koriste za lečenje tuberkuloze, orlistat (koristi se kao pomoć u
mršavljenju), biljne lekove koji sadrže kantarion, tiklopidin (koristi se nakon moždanog udara),
određene lekove koji snižavaju krvni pritsak (bosentan) i terbinafin (antigljivični lek koji se koristi
za lečenje infekcija nožnih prstiju i noktiju).

Lekove koji mogu uticati na Vaše bubrege. Oni uključuju: antibakterijske lekove (gentamicin,

tobramicin, ciprofloksacin), antigljivične lekove koji sadrže amfotericin B, lekove koji se koriste za
infekcije urinarnog trakta i sadrže trimetoprim, lekove za rak koji sadrže melfalan, lekove koji se
koriste za snižavanje količine kiseline u želucu (inhibitori izlučivanja kiseline tipa antagonista H

receptora), takrolimus, analgetike (nesteroidni anitiinflamtorni lekovi kao što je diklofenak), lekove
sa derivatima fibrinske kiseline (koriste se za snižavanje količine lipida u krvi).

Nifedipin. Koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska i bolova u predelu srcu. Ako uzimate

nifedipin tokom lečenja ciklosporinom može doći do otoka desni koji mogu narasti preko Vaših
zuba.

Digoksin (koristi se za lečenje srčanih problema), lekove koji snižavaju holesterol (inhibitore HMG-

CoA reduktaze koji se nazivaju statini), prednizolon, etopozid (koristi se za lečenje malignih
tumora), repaglinid (oralni antidijabetik), imunosupresive (everolimus, sirolimus), ambrisentan i
specifične lekove protiv malignih tumora koji se zovu antraciklini (kao što je doksorubicin).

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni), obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre
nego što uzmete lek Sandimmun Neoral.

Uzimanje leka Sandimmun Neoral sa hranom i pićima

Ne uzimajte lek Sandimmun Neoral sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta. To je zato što oni mogu uticati
na to kako lek Sandimmun Neoral deluje.

Trudnoća i dojenje

Pitajte svog lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Vaš lekar će razgovarati sa Vama o
potencijalnim rizicima uzimanja leka Sandimmun Neoral tokom trudnoće.

Obavestite svog lekara ako ste trudni ili ako planirate trudnoću. Iskustvo u primeni leka

Sandimmun Neoral u toku trudnoće je ograničeno. Uopšteno, lek Sandimmun Neoral ne treba
uzimati tokom trudnoće. Ukoliko je neophodno da uzimate ovaj lek, Vaš lekar će razgovarati sa
Vama o koristima i potencijalnim rizicima njegovog uzimanja tokom trudnoće.

Obavestite svog lekara ako dojite. Dojenje se ne preporučuje tokom terapije lekom Sandimmun

Neoral. To je zato što ciklosporin, aktivna supstanca leka, prelazi u majčino mleko i može uticati na
Vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne postoje podaci o uticaju leka Sandimmun Neoral na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja
mašinama. Lek Sandimmun Neoral sadrži alkohol, što može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima i
rukovanja mašinama.

Lek Sandimmun Neoral sadrži etanol

Lek Sandimmun Neoral sadrži približno 12,0 vol.% etanola (alkohola), što odgovara količini do 500 mg
etanola po dozi koja se koristi kod pacijenata sa transplantatom. To je ekvivalentno količini od skoro 15 mL
piva ili 5 mL vina.
Etanol je štetan za osobe koje boluju od alkoholizma. Mora se obratiti pažnja u lečenju trudnica i dojilja,
dece i visoko – rizičnih grupa kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom.

Lek Sandimmun Neoral sadrži ricinusovo ulje

Lek Sandimmun Neoral sadrži ricinusovo ulje koje može da izazove stomačne tegobe i dijareju.

3. Kako se uzima lek Sandimmun Neoral

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa
Vašim lekarom.
Ne uzimajte više od preporučene doze.
Vaš lekar će pažljivo prilagoditi dozu ovog leka Vašim individualnim potrebama. Previše leka može uticati
na Vaše bubrege. Imaćete redovne analize krvi i posete bolnici, naročito nakon transplantacije. To će Vam
dati priliku da razgovarate sa svojim lekarom o svom lečenju i o tegobama koje eventualno imate.

Koliko leka Sandimmun Neoral uzeti?
Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka Sandimmun Neoral za vas. To zavisi od Vaše telesne mase i
razloga zbog koga uzimate lek. Vaš lekar će vam takođe reći koliko često da uzimate lek.

Kod odraslih:

Transplantacija organa, koštane srži i matičnih ćelija
- Ukupna dnevna doza je obično između 2 mg i 15 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve
doze.
- Obično, veće doze se koriste pre i odmah nakon transplantacije. Manje doze se koriste nakon što se
presađeni organ ili koštana srž stabilizuju.
- Vaš lekar će Vam prilagoditi dozu na onu koja je idealna za Vas. Da bi se to postiglo, Vaš lekar će
možda morati da Vam uradi neke analize krvi.
Endogeni uveitis
- Ukupna dnevna doza je obično između 5 mg i 7 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve
doze.
Nefrotski sindrom
- Ukupna dnevna doza za odrasle je obično 5 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve doze.
Kod pacijenata sa bubrežnim problemima, prva doza koja se uzima svakoga dana ne treba da bude
veća od 2,5 mg po kilogramu telesne mase.
Teški reumatoidni artritis
- Ukupna dnevna doza je obično između 3 mg i 5 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve
doze.
Psorijaza i atopijski dermatitis
- Ukupna dnevna doza je obično između 2,5 mg i 5 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve
doze.

Kod dece:

Nefrotski sindrom
- Ukupna dnevna doza za decu je obično 6 mg po kilogramu telesne mase. Podeljena je u dve doze.
Kod pacijenata sa bubrežnim problemima, prva doza koja se uzima svakoga dana ne treba da bude
veća od 2,5 mg po kilogramu telesne mase.

Tačno sledite uputstva svoga lekara i nikada sami ne menjajte dozu, čak i ako se dobro osećate.

Prebacivanje sa leka Sandimmun* na lek Sandimmun Neoral
Možda ste već uzimali drugi lek koji se zove Sandimmun, meke želatinske kapsule ili Sandimmun, oralni
rastvor. Vaš lekar će možda odlučiti da Vas prebaci na ovaj lek, Sandimmun Neoral, kapsula meka.

Svi ovi lekovi sadrže ciklosporin kao aktivnu supstancu.
Lek Sandimmun Neoral je drugačija, poboljšana formulacija ciklosporina u poređenju sa lekom

Sandimmun. Ciklosporin se bolje resorbuje u Vašu krv iz leka Sandimmun Neoral i manja je
verovatnoća da će na resorpciju uticati uzimanje leka sa hranom. To znači da će koncentracije
ciklosporina u Vašoj krvi ostati ujednačenije prilikom primene leka Sandimmun Neoral nego leka
Sandimmun.

Ako Vas lekar prebaci sa leka Sandimmun na lek Sandimmun Neoral:

Nemojte se vratiti na uzimanje leka Sandimmun, osim ako Vam to lekar kaže.
Nakon prebacivanja sa leka Sandimmun na lek Sandimmun Neoral, lekar će Vas kratko vreme

pažljivije pratiti. Razlog tome je promena u načinu resorpcije ciklosporina u Vašu krv. Vaš lekar će
se pobrinuti da dobijete odgovarajuću dozu za Vaše individualne potrebe.

Možete imati neka neželjena dejstva. Ako se to dogodi, obratite se svom lekaru ili farmaceutu. Vaša

doza se možda mora smanjiti. Nikada nemojte sami smanjivati dozu, osim ako Vam to Vaš lekar
kaže.

* Lekovi Sandimmun, meke želatinske kapsule ili Sandimmun, oralni rastvor nisu dostupni na tržištu
Republike Srbije.

Ako Vas lekar prebaci sa jedne oralne formulacije ciklosporina na drugu
Nakon što se prebacite s jedne oralne formulacije ciklosporina na drugu:
• Vaš lekar će Vas kratko vreme pažljivije pratiti.
• Možete imati neka neželjena dejstva. Ako se to dogodi, obratite se svom lekaru ili farmaceutu. Vaša doza
se možda mora promeniti. Nikada ne menjajte dozu sami, osim ako Vam to Vaš lekar kaže.

Kada da uzimate lek Sandimmun Neoral
Uzimajte lek Sandimmun Neoral svakog dana u isto vreme. To je veoma važno ukoliko ste imali
transplantaciju.

Kako da uzimate lek Sandimmun Neoral
Vašu dnevnu dozu uvek treba da uzmete podeljeno u dve pojedinačne doze.
Izvadite kapsulu iz blistera. Progutajte celu kapsulu sa vodom.

Koliko dugo da uzimate lek Sandimmun Neoral
Lekar će Vam reći koliko dugo morate da uzimate Sandimmun Neoral. To zavisi od toga da li lek uzimate
posle transplantacije ili za lečenje teških kožnih stanja, reumatoidnog artritisa, uveitisa ili nefrotskog
sindroma. Lečenje teškog osipa obično traje 8 nedelja.

Uzimajte lek Sandimmun Neoral onoliko dugo koliko Vam to kaže Vaš lekar.

Ako imate pitanja o tome koliko dugo da uzimate lek Sandimmun Neoral, obratite se svom lekaru ili
farmaceutu.

Ako ste uzeli više leka Sandimmun Neoral nego što treba
Ukoliko ste slučajno uzeli previše leka, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili idite u najbližu ustanovu
hitne pomoći. Možda će Vam biti potrebna medicinska pomoć.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Sandimmun Neoral

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek na vreme, uzmite ga čim se setite. Međutim, ukoliko je uskoro

vreme da uzmete sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu. Zatim nastavite kao i obično.

Ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Sandimmun Neoral
Nemojte prestati sa uzimanjem leka Sandimmun Neoral osim ako Vam to Vaš lekar kaže.
Nastavite sa uzimanjem leka Sandimmun Neoral čak i ako se dobro osećate. Prestanak terapije lekom
Sandimmun Neoral može povećati rizik od odbacivanja presađenog organa.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna

Odmah se obratite lekaru ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

Kao i drugi lekovi koji deluju na imunski sistem, ciklosporin može uticati na sposobnost Vašeg tela

da se bori protiv infekcije i može prouzrokovati tumore ili druge vrste raka, naročito kože. Znaci
infekcije mogu biti povišena telesna temperatura ili bol u grlu.

Poremećaji vida, gubitak koordinacije, nespretnost, gubitak pamćenja, poteškoće u govoru ili

razumevanju onoga što drugi govore i slabost mišića. To bi mogli biti znaci infekcije mozga koja se
naziva progresivna multifokalna leukoencefalopatija.

Moždani problemi sa znacima kao što su konvulzije, konfuzija, dezorijentacija, smanjeno

reagovanje, promena ličnosti, osećaj uznemirenosti, nesanica, poremećaji vida, slepilo, koma,
delimična paraliza ili paraliza celog tela, ukočen vrat, gubitak koordinacije sa ili bez neuobičajenog
govora ili pokreta očiju.

Otok zadnjeg dela oka. To bi moglo biti povezano sa zamagljenim vidom. Moglo bi i uticati na Vaš

vid zbog povišenog pritiska u Vašoj glavi (benigna intrakranijalna hipertenzija).

Problemi sa jetrom i oštećenje sa ili bez žutila kože i očiju, mučnine, gubitka apetita i tamne

mokraće.

Problemi sa bubrezima koji mogu značajno smanjiti količinu mokraće koju proizvodite.
Nizak nivo crvenih krvnih zrnaca ili krvnih pločica. Znaci uključuju bledu kožu, osećaj umora,

nedostatak vazduha, tamnu mokraću (to je znak raspadanja crvenih krvnih zrnaca), pojavu modrica
ili krvarenje bez očiglednog razloga, konfuziju, dezorijentaciju, manji nivo budnosti i problemi sa
bubrezima.

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Veoma česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

problemi sa bubrezima,

povišen krvni pritisak,

glavobolja,

drhtanje tela koje ne možete kontrolisati,

prekomerni rast dlaka na telu i licu,

povećana koncentracija masti u Vašoj krvi.

Ako se bilo koje od ovih neželjenih dejstava pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

konvulzije,

problemi sa jetrom,

visoka koncentracija glukoze u krvi,

umor,

gubitak apetita,

mučnina, povraćanje, bol u stomaku, konstipacija (zatvor), proliv,

prekomerni rast dlaka,

akne, naleti vrućine,

povišena telesna temperatura,

nizak nivo belih krvnih zrnaca,

osećaj utrnulosti ili bockanja,

bol u mišićima, grčevi u mišićima,

čir na želucu,

tkivo desni koje prekomerno raste i prekriva Vaše zube,

visoka koncentracija mokraćne kiseline ili kalijuma u Vašoj krvi, niska koncentracija magnezijuma u

Vašoj krvi.

Ako se bilo koje od ovih neželjenih dejstava pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

Simptomi moždanih poremećaja uključujući iznenadne konvulzije, mentalnu konfuziju, nesanicu,

dezorijentaciju, poremećaj vida, nesvest (koma), osećaj slabosti u udovima, poremećaj pokreta

Osip

Generalizovano (opšte) oticanje

Povećanje telesne mase

Nizak nivo crvenih krvnih zrnaca, nizak nivo krvnih pločica u Vašoj krvi što može povećati rizik od

krvarenja.

Ako se bilo koje od ovih neželjenih dejstava pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

problemi sa nervima uz utrnulost ili osećaj bockanja u prstima ruku i nogu,

zapaljenje pankreasa sa jakim bolom u gornjem delu stomaka,

mišićna slabost, gubitak mišićne snage, bol u mišićima nogu ili ruku ili bilo gde na telu,

razaranje crvenih krvnih zrnaca koje uključuje probleme sa bubrezima uz simptome kao što su

oticanje lica, stomaka, šaka i/ili stopala, smanjeno lučenje mokraće, otežano disanje, bol u grudima,
konvulzije, nesvest.

promene menstrualnog ciklusa, povećanje grudi kod muškaraca.
Ako se bilo koje od ovih neželjenih dejstava pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Veoma retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek

otok zadnjeg dela oka koji može biti povezan sa povećanjem pritiska u glavi i poremećajima vida.
Ako se ovo neželjeno dejstvo pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Ostala neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću: Učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih
podataka.

ozbiljni problemi sa jetrom sa ili bez žute prebojenosti očiju ili kože, mučnine, gubitka apetita,

tamno prebojenog urina, oticanja lica, stopala, ruku ili celog tela,

krvarenje ispod površine kože ili ljubičasti pečati na koži, iznenadno krvarenje bez vidljivog razloga,

migrena ili teška glavobolja često sa mučninom i povraćanjem i osetljivošću na svetlost,

bol u nogama i stopalima.
Ako se bilo koje od ovih neželjenih dejstava pojavi u teškom obliku, obavestite svog lekara.

Recite svom lekaru ili farmaceutu ako osetite bilo koje neželjeno dejstvo. To uključuje i bilo koje neželjeno
dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Ne očekuju se dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata u poređenju sa odraslim osobama.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta.
Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem
neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije
možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Sandimmun Neoral

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sandimmun Neoral posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju
nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Kapsule čuvajte u blisteru. Izvadite ih samo u vreme uzimanja leka. Kada otvorite blister pakovanje osetićete
karakterističan miris. To je normalno i ne znači da nešto nije u redu sa kapsulama.
Lek čuvati na temperaturi do 25° C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Sandimmun Neoral

Aktivna supstanca je: ciklosporin.
Jedna kapsula, meka leka Sandimmun Neoral 25 mg sadrži 25 mg ciklosporina.
Jedna kapsula, meka leka Sandimmun Neoral 50 mg sadrži 50 mg ciklosporina.
Jedna kapsula, meka leka Sandimmun Neoral 100 mg sadrži 100 mg ciklosporina.

Pomoćne supstance:
Sadržaj kapsule:
alfa-tokoferol
etanol, bezvodni
propilenglikol
mono, di i trigliceridi iz ulja kukuruza
polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje (USP)/ makrogolglicerol hidroksistearat (Ph.Eur)

Omotač kapsule:
gvožđe(III)-oksid crni (E 172, CI 77499) (kapsule od 25 i 100 mg)
titan-dioksid (E 171, CI 77891)
glicerol 85%
propilenglikol
želatin

Boja za graviranje: karminska kiselina (E 120)

Kako izgleda lek Sandimmun Neoral i sadržaj pakovanja

Kapsula, meka.

Sandimmun Neoral kapsule, meke od 25 mg: Jednodelne, ovalne, plavičastosive meke želatinske kapsule
ispunjene bistrim, uljanim rastvorom svetlo žute do žute, odnosno svetlo smeđežute do smeđežute boje. Na
kapsulama je crvenim mastilom utisnuta oznaka ''NVR 25 mg''.

Sandimmun Neoral kapsule, meke od 50 mg: Jednodelne, ovalne, žućkastobele meke želatinske kapsule
ispunjene bistrim, uljanim rastvorom svetlo žute do žute, odnosno svetlo smeđežute do smeđežute boje. Na
kapsulama je crvenim mastilom utisnuta oznaka ''NVR 50 mg''.

Sandimmun Neoral kapsule, meke od 100 mg: Jednodelne, ovalne, plavičastosive meke želatinske kapsule
ispunjene bistrim, uljanim rastvorom svetlo žute do žute, odnosno svetlo smeđežute do smeđežute boje. Na
kapsulama je crvenim mastilom utisnuta oznaka ''NVR 100 mg''.

Pakovanje:
Unutrašnje pakovanje je PA/Al/PVC-aluminijumski blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalzi 10 blistara sa po 5 kapsula, mekih i
Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole
PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač
NOVARTIS PHARMA STEIN AG
Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2017.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz recept, u
cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

Sandimmun Neoral 25 mg: 515-01-03626-16-001 od 19.04.2017.
Sandimmun Neoral 50 mg: 515-01-03631-16-001 od 19.04.2017.
Sandimmun Neoral 100 mg: 515-01-03632-16-001 od 19.04.2017.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Indikacije kod transplantacije

Transplantacija solidnih organa
Prevencija odbacivanja grafta nakon transplantacije solidnih organa.
Terapija ćelijskog odbacivanja transplantata kod pacijenata koji su prethodno primali druge imunosupresive.

Transplantacija koštane srži
Prevencija odbacivanja grafta nakon alogene transplantacije koštane srži i matičnih ćelija.
Prevencija ili terapija bolesti „kalem protiv domaćina” (eng. graft-versus-host disease, GVHD).

Indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom

Endogeni uveitis
Lečenje uveitisa (intermedijarnog ili posteriornog) neinfektivne etiologije koji je opasan po vid, kod
pacijenata kod kojih konvencionalna terapija nije uspela ili izaziva neprihvatljiva neželjena dejstva.

Lečenje Behҫet-ovog uveitisa sa ponovljenim inflamatornim napadima koji uključuju retinu kod pacijenata
koji nemaju neurološke manifestacije.

Nefrotski sindrom

Steroid zavisni i steroid rezistentni nefrotski sindrom, izazvani primarnim glomerularnim oboljenjem poput
nefropatije sa minimalnom promenom, fokalne i segmentne glomeruloskleroze ili membranskog
glomerulonefritisa.

Lek Sandimmun Neoral se može koristiti za indukciju remisije i njeno održavanje. Može se koristiti i za
održavanje steroidima izazvane remisije, dozvoljavajući obustavu steroida.

Reumatoidni artritis

Lečenje teškog aktivnog reumatoidnog artritisa.

Psorijaza

Lečenje teške psorijaze kod pacijenata kod kojih je konvencionalna terapija neodgovarajuća ili nije
efektivna.

Atopijski dermatitis

Lek Sandimmun Neoral je indikovan kod pacijenata sa teškim atopijskim dermatitisom kada je potrebna
sistemska terapija.

Doziranje i način primene

Doziranje

Opseg datih doza za oralnu primenu je namenjen da služi samo kao smernica.

Dnevne doze leka Sandimmun Neoral treba davati podeljene u 2 pojedinačne doze, koje su ravnomerno
raspoređene tokom dana. Preporučuje se da se lek Sandimmun Neoral uzima po ustaljenom rasporedu u
pogledu vremena uzimanja u toku dana kao i u odnosu na obroke.

Lek Sandimmun Neoral treba da propiše samo lekar koji ima iskustva u primeni imunosupresivne terapije
i/ili transplantaciji organa, ili lekar koji blisko sarađuje sa njim.

Transplantacija

Transplantacija solidnih organa

Terapiju lekom Sandimmun Neoral treba započeti unutar 12 sati pre operacije, u dozi od 10 do 15 mg/kg
koja se daje podeljena u 2 pojedinačne doze. Ovu dozu treba održavati kao dnevnu dozu tokom 1 do 2
nedelje posle operacije, a zatim je postepeno smanjivati u skladu sa koncentracijom u krvi prilagođeno
lokalnim protokolima za imunosupresiju, do postizanja preporučene doze održavanja od oko 2 do 6 mg/kg
koja se daje podeljena u 2 pojedinačne doze.

Kada se lek Sandimmun Neoral daje sa drugim imunosupresivima (npr. sa kortikosteroidima ili kao deo
terapije od tri ili četiri leka), mogu se koristiti manje doze (npr. 3 do 6 mg/kg podeljeno u 2 pojedinačne doze
za početnu terapiju).

Transplantacija kostne srži

Početnu dozu treba dati dan pre transplantacije. U tu svrhu je, u većini slučajeva, poželjno koristiti lek
Sandimmun koncentrat za rastvor za infuziju. Preporučena intravenska doza iznosi 3 do 5 mg/kg/dan.
Infuzija se u ovoj dozi nastavlja tokom perioda do 2 nedelje neposredno nakon transplantacije, pre nego što
se pređe na terapiju održavanja lekom Sandimmun Neoral primenjenu oralno, u dnevnim dozama od oko
12,5 mg/kg koje se daju podeljene u 2 pojedinačne doze.

Terapiju održavanja treba nastaviti najmanje 3 meseca (a poželjno je 6 meseci) pre nego što se doza
postepeno smanji na nulu do navršene 1 godine nakon transplantacije.

Ukoliko se za započinjanje terapije koristi lek Sandimmun Neoral, preporučena dnevna doza je 12,5 do 15
mg/kg koja se daje podeljena u 2 pojedinačne doze, počevši od dana pre transplantacije.

Kod gastrointestinalnih smetnji koje mogu umanjiti resorpciju leka, mogu biti neophodne veće doze leka
Sandimmun Neoral ili intravenska primena leka Sandimmun.

Kod nekih pacijenata se nakon prekida terapije ciklosporinom javlja GVHD , ali se obično ponovo uspostavi
odgovor nakon ponovnog uvođenja terapije. U tim slučajevima treba dati početnu oralnu udarnu dozu od 10
do 12,5 mg/kg, da bi se potom prešlo na oralnu primenu dnevne doze održavanja koja je prethodno bila
zadovoljavajuća. Male doze leka Sandimmun Neoral treba koristiti za terapiju blagih oblika hronične
GVHD.

Indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom

Kada se primenjuje lek Sandimmun Neoral za bilo koju od utvrđenih indikacija koje nisu povezane sa
transplantacijom treba se pridržavati sledećih opštih pravila:

Pre početka lečenja, treba utvrditi pouzdani početni nivo bubrežne funkcije sa najmanje dva merenja.
Procenjena brzina glomerularne filtracije (eng. estimated glomerular filtration rate, eGFR) pomoću MDRD
formule se može koristiti za procenu bubrežne funkcije kod odraslih, a odgovarajuću formulu treba koristiti
za procenu eGFR kod pedijatrijskih pacijenata. Pošto lek Sandimmun Neoral može oštetiti bubrežnu
funkciju, neophodno je često procenjivanje bubrežne funkcije. Ukoliko se eGFR smanji za više od 25% od
početne vrednosti na više od jednog merenja, dozu leka Sandimmun Neoral treba smanjiti za 25 do 50%.
Ukoliko smanjenje eGFR u odnosu na početnu vrednost premašuje 35%, treba razmotriti dalje smanjenje
doze leka Sandimmun Neoral. Ove preporuke važe čak i za pacijente kod kojih su dobijene vrednosti i dalje
u okviru normalnih laboratorijskih vrednosti. Ako se smanjivanjem doze ne poboljša eGFR u roku od mesec
dana, lečenje lekom Sandimmun Neoral treba prekinuti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Potrebna je redovna kontrola krvnog pritiska.

Potrebno je odrediti bilirubin i parametre za procenu funkcije jetre pre početka lečenja, a preporučuje se
njihovo pažljivo praćenje tokom lečenja. Savetuje se da se pre početka lečenja odrede koncentracije lipida,
kalijuma, magnezijuma i mokraćne kiseline u serumu, kao i da se one određuju periodično tokom lečenja.

Povremeno praćenje koncentracije ciklosporina u krvi može biti značajno kod indikacija koje nisu povezane
sa transplantacijom, npr. kada se lek Sandimmun Neoral primenjuje istovremeno sa supstancama koje mogu
uticati na farmakokinetiku ciklosporina ili u slučaju neuobičajenog kliničkog odgovora (npr. nedostatak
efikasnosti ili povećana nepodnošljivost na lek kao što je bubrežna disfunkcija).

Normalan način upotrebe je oralno. Ukoliko se koristi koncentrat za rastvor za infuziju, potrebno je pažljivo
razmotriti primenu odgovarajuće intravenske doze koja odgovara oralnoj dozi. Preporučuje se konsultacija sa
lekarom koji ima iskustva u primeni ciklosporina.

Osim kod pacijenata sa endogenim uveitisom koji je opasan po vid i kod dece sa nefrotskim sindromom,
ukupna dnevna doza nikad ne sme biti veća od 5 mg/kg.

Za terapiju održavanja, individualno treba odrediti najnižu efektivnu i dozu koja se dobro podnosi.

Kod pacijenata kod kojih se u određenom vremenu (za specifične informacije videti dole) ne postigne
odgovarajući odgovor ili efektivna doza ne odgovara utvrđenim smernicama o bezbednosti, lečenje lekom
Sandimmun Neoral treba prekinuti.

Endogeni uveitis

Za indukciju remisije, u početku se preporučuje upotreba 5 mg/kg/dan, oralno, podeljeno u 2 pojedinačne
doze, dok se ne postigne remisija aktivne uvealne inflamacije i poboljšanje oštrine vida. Doza se kod upornih
slučajeva uveitisa može povećati na 7 mg/kg/dan tokom ograničenog vremenskog perioda.

Za postizanje početne remisije ili za sprečavanje napada inflamacije oka, može se uvesti dodatno sistemsko
lečenje kortikosteroidima sa dnevnim dozama od 0,2 do 0,6 mg/kg prednizona ili ekvivalentnog leka,
ukoliko primena samo leka Sandimmun Neoral ne može u dovoljnoj meri da kontroliše situaciju. Nakon 3
meseca, doza kortikosteroida se može postepeno smanjivati na najnižu efektivnu dozu.

Za terapiju održavanja, dozu treba polako smanjivati do najnižeg efektivnog nivoa. U fazama remisije ta
doza ne treba da pređe 5 mg/kg/dan.

Treba isključiti infektivne uzročnike uveitisa pre započinjanja primene imunosupresiva.

Nefrotski sindrom

Preporučena dnevna doza za indukciju remisije, podeljena je u 2 pojedinačne oralne doze.

Ukoliko je funkcija bubrega (osim proteinurije) normalna, preporučena dnevna doza je sledeća:

- odrasli: 5 mg/kg
- deca: 6 mg/kg.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, početna doza ne treba da pređe 2,5 mg/kg/dan.

Preporučuje se kombinacija leka Sandimmun Neoral sa malim dozama oralnih kortikosterioda ukoliko
dejstvo samog leka Sandimmun Neoral nije zadovoljavajuće, posebno kod pacijenata rezistentnih na
steroide.

Vreme do poboljšanja stanja varira od 3 do 6 meseci zavisno od tipa glomerulopatije. Ukoliko nakon tog
perioda lečenja ne dođe do poboljšanja, treba prekinuti terapiju lekom Sandimmun Neoral.

Doze se moraju individualno prilagoditi u skladu sa efikasnošću (proteinurija) i bezbednošću, ali ne treba da
pređu 5 mg/kg/dan kod odraslih i 6 mg/kg/dan kod dece.

Za terapiju održavanja dozu treba polako smanjivati do najnižeg efektivnog nivoa.

Reumatoidni artritis

Preporučena doza za prvih 6 nedelja iznosi 3 mg/kg/dan, oralno, podeljena u 2 pojedinačne doze. Ukoliko je
dejstvo nedovoljno, dnevna doza se postepeno može povećavati u skladu sa podnošljivošću, ali ne treba da
pređe 5 mg/kg. Može biti potrebno i do 12 nedelja terapije lekom Sandimmun Neoral da bi se postigla
potpuna efikasnost.

Za terapiju održavanja dozu treba individualno titrirati u skladu sa podnošljivošću do najnižeg efektivnog
nivoa.

Lek Sandimmun Neoral se može davati u kombinaciji sa malom dozom kortikosteroida i/ili nesteroidnim
antiinflamatornim lekovima (NSAIL) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Lek Sandimmun Neoral se može kombinovati i sa malom dozom metotreksata koja se daje jednom nedeljno,
kod pacijenata koji imaju nedovoljan odgovor kod primene samo metotreksata, i u početku se primenjuje 2,5
mg/kg leka Sandimmun Neoral na dan, podeljeno u 2 pojedinačne doze, uz mogućnost da se doza poveća u
skladu sa podnošljivošću.

Psorijaza

Lečenje lekom Sandimmun Neoral treba da započnu lekari koji imaju iskustva u dijagnostikovanju i lečenju
psorijaze. Zbog varijabilnost ovog stanja, terapija mora da se prilagodi svakom pojedinačnom pacijentu.
Preporučena početna doza za indukciju remisije iznosi 2,5 mg/kg/dan primenjena oralno u 2 podeljene
pojedinačne doze. Ukoliko nakon jednog meseca nema poboljšanja, dnevna doza se postepeno može
povećavati, ali ne treba da pređe 5 mg/kg. Terapiju treba prekinuti kod pacijenata kod kojih se dozom od 5
mg/kg/dan u roku od 6 nedelja ne može postići dovoljan odgovor psorijatskih lezija ili kod kojih efektivna
doza nije u skladu sa utvrđenim smernicama o bezbednosti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Početne doze od 5 mg/kg/dan su opravdane kod pacijenata čije stanje zahteva brzo poboljšanje. Kad se
postigne zadovoljavajući odgovor, može se prekinuti primena leka Sandimmun Neoral, a naknadni recidiv se
može otkloniti ponovnim uvođenjem leka Sandimmun Neoral u prethodnoj efektivnoj dozi. Kod nekih
pacijenata može biti neophodna kontinuirana terapija održavanja.

Doze za terapiju održavanja treba individualno titrirati do najnižeg efektivnog nivoa, ali ne treba da pređu
5 mg/kg/dan.

Atopijski dermatitis

Lečenje lekom Sandimmun Neoral treba da započnu lekari koji imaju iskustva u dijagnostikovanju i lečenju
atopijskog dermatitisa. Zbog varijabilnosti ovog stanja, terapija mora da se prilagodi svakom pojedinačnom
pacijentu. Preporučeni opseg doza je od 2,5 do 5 mg/kg/dan, podeljeno u 2 pojedinačne oralne doze. Ukoliko
početna doza od 2,5 mg/kg/dan za 2 nedelje terapije ne postigne zadovoljavajući odgovor, dnevna doza se
može brzo povećati do maksimuma od 5 mg/kg. Veća je verovatnoća da će se brza i adekvatna kontrola
bolesti u vrlo teškim slučajevima postići uz početnu dozu od 5 mg/kg/dan. Kad se postigne zadovoljavajući
odgovor, dozu postepeno treba smanjivati i treba, ukoliko je moguće, prekinuti primenu leka Sandimmun
Neoral. Naknadni recidiv se može lečiti dodatnim ciklusom primene leka Sandimmun Neoral.

Iako 8-nedeljni ciklus terapije može biti dovoljan za uklanjanje simptoma, pokazalo se da je terapija do 1
godine bila efektivna i dobro se tolerisala, pod uslovom da su se sledile smernice za praćenje pacijenta.

Prelazak sa oralnih formulacija leka Sandimmun* na lek Sandimmun Neoral

Raspoloživi podaci ukazuju da su nakon prelaska sa oralnih formulacija leka Sandimmun na lek Sandimmun
Neoral u odnosu 1:1 koncentracija ciklosporina pred narednu dozu u punoj krvi uporedive. Međutim, kod
mnogih pacijenata, se mogu javiti veće maksimalne koncentracije (C

max

) i veća izloženost aktivnoj supstanci

(PIK). Kod malog procenta pacijenata ove promene su više izražene i mogu biti od kliničkog značaja. Osim
toga, resorpcija ciklosporina iz leka Sandimmun Neoral je manje promenljiva i korelacija između
koncentracije leka u krvi pred narednu dozu i izloženosti (u smislu PIK) je jača od one sa oralnim
formulacijama leka Sandimmun.

Pošto prelazak sa oralnih formulacija leka Sandimmun na lek Sandimmun Neoral može za posledicu imati
povećanu izloženost ciklosporinu, moraju se poštovati sledeća pravila:

Terapiju lekom Sandimmun Neoral kod pacijenata sa transplantatima treba započeti sa istom dnevnom
dozom u kojoj je prethodno primenjivana oralna formulacija leka Sandimmun. U početku treba pratiti
koncentraciju ciklosporina pred narednu dozu u punoj krvi tokom 4 do 7 dana nakon prelaska na lek
Sandimmun Neoral. Osim toga, prvih 2 meseca nakon prelaska moraju se pratiti klinički parametri
bezbednosti poput bubrežne funkcije i krvnog pritiska. Ukoliko su koncentracije leka u krvi pred narednu
dozu van terapijskog opsega i/ili se javi pogoršanje kliničkih parametara bezbednosti, doza se mora
korigovati u skladu sa tim.

Terapiju lekom Sandimmun Neoral kod pacijenata kod kojih je lek primenjivan za lečenje indikacija koje
nisu povezane sa transplantacijom, treba početi sa istom dnevnom dozom koja je primenjivana i kod oralnih

formulacija leka Sandimmun. Treba pratiti bubrežnu funkciju i krvni pritisak nakon 2, 4 i 8 nedelje nakon
prelaska. Ukoliko vrednost krvnog pritiska značajno pređe nivo na kom je bila pre promene leka ili ukoliko
se prilikom više od jednog merenja eGFR smanji za više od 25% u odnosu na vrednost izmerenu pre terapije
oralnom formulacijom leka Sandimmun, dozu treba smanjiti (videti i „Dodatne mere opreza” u odeljku
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). U slučaju neočekivane toksičnosti ili neefikasnosti
ciklosporina, treba pratiti i koncentracije leka u krvi pred narednu dozu.

*U Republici Srbiji nisu registrovane oralne formulacije leka Sandimmun.

Konverzija između oralnih formulacija ciklosporina

Prelazak sa jedne oralne formulacije na drugu treba izvoditi pod nadzorom lekara, uključujući i praćenje
koncentracije ciklosporina u krvi kod pacijenata sa transplantatima.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Sve indikacije

Ciklosporin podleže minimalnoj bubrežnoj eliminaciji i oštećenje funkcije bubrega nema intenzivan uticaj na
njegovu farmakokinetiku (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka). Međutim, s obzirom na njegov
nefrotoksični potencijal (videti odeljak Neželjena dejstva), preporučuje se pažljivo praćenje bubrežne
funkcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom

Sa izuzetkom pacijenata koji se leče od nefrotskog sindroma, pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega ne
treba da primaju ciklosporin (videti deo o dodatnim merama opreza kod indikacija koje nisu povezane sa
transplantacijom u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Kod pacijenata sa
nefrotskim sindromom i oštećenjem bubrežne funkcije, početna doza ne treba da bude veća od
2,5 mg/kg/dan.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Ciklosporin se u velikoj meri metaboliše u jetri. Približno 2 do 3 puta povećana izloženost ciklosporinu može
se primetiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Da bi se održale koncentracije leka u krvi u
preporučenom ciljnom opsegu, smanjenje doze može biti neophodno kod pacijenata sa teškim oštećenjem
funkcije jetre (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim
lekovima i druge vrste interakcija) i preporučuje se da se koncentracije ciklosporina u krvi prate dok se ne
postignu stabilni nivoi.

Pedijatrijska populacija

Kliničke studije su obuhvatile decu uzrasta od 1 i više godina. U nekoliko studija, pedijatrijski pacijenti su
zahtevali i podnosili doze ciklosporina po kg telesne mase koje su veće od onih koje se koriste kod odraslih.

Upotreba leka Sandimmun Neorala kod dece za indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom osim za
nefrotski sindrom se ne može preporučiti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Starija populacija (65 godina i stariji)

Iskustva sa lekom Sandimmun Neoral kod starijih osoba su ograničena.

U kliničkim ispitivanjima reumatoidnog artritisa gde je ciklosporin primenjen oralno, pacijenti starosti 65
godina i više imali su veću verovatnoću da im se javi sistolna hipertenzija tokom terapije i da nakon 3-4
meseca terapije imaju povećanje nivoa kreatinina u serumu ≥ 50% od početne vrednosti.

Odabir doze za starije pacijente treba izvršiti uz oprez, a obično se počinje od najnižih doza, imajući na umu
veću učestalost smanjene funkcije jetre, bubrega ili srca i istovremene prisutnosti drugog oboljenja ili
primene drugih lekova i povećane podložnosti infekcijama.

Način primene

Oralna upotreba.

Sandimmun Neoral kapsule treba progutati cele.

Kontraindikacije

Preosetljivost na ciklosporin ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih
supstanci.

Kombinacija sa proizvodima koji sadrže Hypericum perforatum (kantarion) (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Kombinacija sa lekovima koji su supstrati efluksnog transportera za više lekova P-glikoproteina ili proteina
transportera organskih anjona (eng. organic anion transporter protein, OATP) i za koje su povišene
koncentracije u plazmi povezane sa ozbiljnim i/ili životno ugrožavajućim događajima, npr. bosentan,
dabigatran-eteksilat i aliskiren (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Medicinski nadzor

Lek Sandimmun Neoral treba da propisuju samo lekari koji imaju iskustva u terapiji imunosupresivima i koji
mogu da omoguće adekvatno praćenje, uključujući redovan kompletan lekarski pregled, merenje krvnog
pritiska i kontrolu laboratorijskih parametara bezbednosti. Pacijente sa transplantatom koji dobijaju ovaj lek
treba lečiti u ustanovama sa adekvatnom laboratorijskom i pomoćnom medicinskom opremom. Lekar
odgovoran za terapiju održavanja treba da dobije potpune informacije za praćenje pacijenta.

Limfomi i drugi maligniteti

Ciklosporin, kao i drugi imunosupresivi, povećava rizik od pojave limfoma i drugih maligniteta, posebno
maligniteta kože. Povećan rizik je izgleda više povezan sa stepenom i trajanjem imunosupresije nego sa
upotrebom specifičnih lekova.

Zato sa oprezom treba primenjivati terapijski režim koji sadrži više imunosupresiva (uključujući ciklosporin)
pošto to može dovesti do limfoproliferativnih poremećaja i tumora solidnih organa, od kojih su neki bili sa
smrtnim ishodom.

Imajući u vidu potencijalni rizik za pojavu maligniteta kože, pacijente lečene lekom Sandimmun Neoral,
posebno one sa psorijazom ili atopijskim dermatitisom, treba upozoriti da izbegavaju neumereno izlaganje
suncu bez zaštite i da ne treba da budu istovremeno izloženi ultraljubičastom B zračenju ili PUVA
fotohemoterapiji.

Infekcije

Kao i drugi imunosupresivi, i ciklosporin dovodi do predispozicije pacijenata za nastanak infekcija izazvanih
raznim bakterijama, gljivicama, parazitima i virusima, često sa oportunističkim patogenima. Aktivacija

latentnih poliomavirus infekcija koje mogu dovesti do nefropatije povezane sa poliomavirusom (eng.
polyomavirus associated nephropathy, PVAN), posebno do BK virusne nefropatije (eng. BK virus
nephropathy,

BKVN),

ili

progresivne

multifokalne

leukoencefalopatije

(eng.

progressive

multifocalleukoencephalopathy, PML) povezane sa JC virusom, primećene su kod pacijenata koji su primali
ciklosporin. Ova stanja su često povezana sa visokim ukupnim opterećenjem imunosupresivima i treba ih
uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi kod pacijenata sa imunosupresijom kod kojih se jave pogoršanje
renalne funkcije ili neurološki simptomi. Prijavljeni su ozbiljni i/ili smrtni ishodi. Treba primeniti efikasne
preventivne i terapijske mere, naročito kod pacijenata na dugotrajnoj kombinovanoj terapiji sa više
imunosupresiva.

Nefrotoksičnost

Učestala i potencijalno ozbiljna komplikacija, povećanje koncentracije kreatinina i uree u serumu, može se
javiti tokom terapije lekom Sandimmun Neoral. Ove funkcionalne promene su dozno zavisne i na početku su
reverzibilne, pa obično odgovaraju na smanjenje doze. Kod nekih pacijenata se tokom dugotrajnog lečenja
mogu javiti strukturne promene u bubrezima (npr. intersticijalna fibroza), koja se kod pacijenata sa
transplantiranim bubregom, mora razlikovati od promena nastalih usled hroničnog odbacivanja organa. Zato
je potrebno učestalo praćenje funkcije bubrega u skladu sa lokalnim vodičima za određenu indikaciju (videti
odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva).

Hepatotoksičnost

Lek Sandimmun Neoral može izazvati i dozno zavisna, reverzibilna povećanja vrednosti bilirubina u serumu
i enzima jetre (videti odeljak Neželjena dejstva). Postoje zahtevani i spontani izveštaji o hepatotoksičnosti i
oštećenju jetre uključujući holestazu, ikterus, hepatitis i insuficijenciju jetre kod pacijenata lečenih
ciklosporinom. Većina izveštaja uključuje pacijente sa značajnim komorbiditetima, osnovnim bolestima i
drugim zbunjujućim (eng. confounding) faktorima uključujući infektivne komplikacije i istovremenu
primenu lekova sa hepatotoksičnim potencijalom. U nekim slučajevima, uglavnom kod pacijenata sa
transplantatima, prijavljivani su smrtni ishodi (videti odeljak Neželjena dejstva). Potrebno je pažljivo pratiti
parametre kojima se procenjuje funkcija jetre i abnormalne vrednosti mogu zahtevati smanjivanje doze
(videti odeljke Doziranje i način primene i 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Starija populacija (65 godina i stariji)

Kod starijih pacijenata, funkciju bubrega treba pratiti sa posebnom pažnjom.

Praćenje koncentracije ciklosporina (videti odeljak Doziranje i način primene)

Kada se lek Sandimmun Neoral koristi kod pacijenata sa transplantatom, rutinsko praćenje koncentracije
ciklosporina u krvi je važna bezbednosna mera. Za merenje koncentracije ciklosporina u punoj krvi poželjno
je korišćenje specifičnog monoklonskog antitela (merenje osnovnog leka); može se koristiti i metoda tečne
hromatografije pod visokim pritiskom (eng. high-performance liquid chromatography, HPLC), koja takođe
meri osnovni lek. Ukoliko se koristi plazma ili serum, treba se pridržavati standardnog protokola separacije
(vreme i temperatura). Za početno praćenje pacijenata sa transplantiranom jetrom treba koristiti ili specifično
monoklonsko antitelo ili treba izvršiti paralelna merenja korišćenjem specifičnog monoklonskog antitela i
nespecifičnog monoklonskog antitela kako bi se obezbedila doza koja pruža adekvatnu imunosupresiju.

Povremeno praćenje koncentracije ciklosporina u krvi se preporučuje kod pacijenata sa indikacijama koje
nisu povezane sa transplantacijom, npr. kada se lek Sandimmun Neoral istovremeno koristi sa supstancama
koje mogu uticati na farmakokinetiku ciklosporina ili u slučaju neuobičajenog kliničkog odgovora (npr.
nedostatak efikasnosti ili povećana netolerantnost na lek kao sto je bubrežna disfunkcija).

Mora se imati na umu da je koncentracija ciklosporina u krvi, plazmi ili serumu samo jedan od mnogih
faktora koji doprinose kliničkom statusu pacijenta. Rezultati zato treba da posluže samo kao smernica za
određivanje doze u vezi sa drugim kliničkim i laboratorijskim parametrima.

Hipertenzija

Tokom terapije lekom Sandimmun Neoral potrebno je redovno praćenje krvnog pritiska. Ukoliko se javi
hipertenzija, mora se uvesti odgovarajuća antihipertenzivna terapija. Prednost treba dati antihipertenzivnim
lekovima koji ne utiču na farmakokinetiku ciklosporina, npr. isradipin (videti odeljak Interakcije sa drugim
lekovima i druge vrste interakcija).

Povećanje koncentracije lipida u krvi

Pošto je pokazano da lek Sandimmun Neoral izaziva reverzibilno blago povećanje koncentracije lipida u
krvi, preporučuje se određivanje lipida pre terapije i nakon prvog meseca terapije. U slučaju da se otkrije
povećana koncentracija lipida, treba razmotriti smanjenje unosa masnoća hranom i, ukoliko je odgovarajuće,
smanjenje doze.

Hiperkalemija

Ciklosporin povećava rizik od hiperkalemije, naročito kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega. Oprez je
potreban i kad se ciklosporin daje zajedno sa lekovima koji štede kalijum (npr. diuretici koji štede kalijum,
inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II) ili
medicinskim proizvodima koji sadrže kalijum, kao i kod pacijenata na ishrani bogatoj kalijumom. U ovim
situacijama se savetuje kontrola koncentracije kalijuma.

Hipomagnezemija

Ciklosporin povećava klirens magnezijuma. To može dovesti do simptomatske hipomagnezemije, naročito u
peritransplantacionom periodu. Stoga se u peritransplantacionom periodu preporučuje kontrola koncentracije
magnezijuma u serumu, naročito u prisustvu neuroloških simptoma/znakova. Ukoliko se proceni da je
neophodno, treba dati suplement magnezijuma.

Hiperurikemija

Oprez je potreban u lečenju pacijenata sa hiperurikemijom.

Žive atenuisane vakcine

Vakcinacija može biti manje efikasna tokom lečenja ciklosporinom. Treba izbegavati primenu živih
atenuisanih vakcina (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Interakcije

Treba biti oprezan kod istovremene primene ciklosporina sa lekovima koji značajno povećavaju ili smanjuju
koncentraciju ciklosporina u plazmi, preko inhibicije ili indukcije CYP3A4 i/ili P-glikoproteina (videti
odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Potrebno je pratiti nefrotoksičnost kada se započinje primena ciklosporina zajedno sa aktivnim supstancama
koje povećavaju koncentraciju ciklosporina ili sa supstancama koje ispoljavaju nefrotoksičnu sinergiju
(videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Treba izbegavati istovremenu primenu ciklosporina i takrolimusa (videti odeljak Interakcije sa drugim
lekovima i druge vrste interakcija).

Ciklosporin je inhibitor CYP3A4, efluksnog transportera za više lekova P-glikoproteina i proteina
transportera organskih anjona (eng. organic anion transporter protein, OATP) i može povećati nivoe u
plazmi istovremeno primenjenih lekova koji su supstrati ovog enzima i/ili transportera. Treba biti oprezan
prilikom istovremene primene ciklosporina sa takvim lekovima ili je treba izbegavati (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Ciklosporin povećava izloženost inhibitorima HMG-CoA reduktaze (statini). Kada se primenjuju zajedno sa
ciklosporinom, treba smanjiti dozu statina i istovremenu primenu sa određenim statinima treba izbegavati u
skladu sa preporukama iz uputstva za te lekove. Terapija statinima se mora privremeno obustaviti ili
prekinuti kod pacijenata sa znacima i simptomima miopatije ili kod onih sa predisponirajućim faktorima
rizika za teško oštećenje bubrega, uključujući insuficijenciju bubrega usled rabdomiolize (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Nakon istovremene primene ciklosporina i lerkanidipina, PIK lerkanidipina se povećava tri puta i PIK
ciklosporina se povećava za 21%. Zato, istovremenu primenu ciklosporina i lerkanidipina treba izbegavati.
Primena ciklosporina 3 sata nakon primene lerkanidipina ne dovodi do promene PIK lerkanidipina, ali PIK
ciklosporina se povećava za 27%. Ovu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom i sa intervalom od
najmanje 3 sata.

Posebne pomoćne supstance: Polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje

Lek Sandimmun Neoral sadrži polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje koje može da izazove stomačne
tegobe i dijareju.

Posebne pomoćne supstance: Etanol

Lek Sandimmun Neoral sadrži oko 12% vol. etanola. Doze leka Sandimmun Neoral od 500 mg sadrži
500 mg etanola ekvivalentnog skoro 15 mL piva ili 5 mL vina. Etanol je štetan za osobe koje boluju od
alkoholizma. Mora se obratiti pažnja u lečenju trudnica i dojilja, dece i visoko – rizičnih grupa kao što su
pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom.

Dodatne mere opreza kod indikacija koje nisu povezane sa transplantacijom

Ciklosporin ne treba da primaju pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (osim pacijenata sa nefrotskim
sindromom sa dozvoljenim stepenom oštećenja funkcije bubrega), nekontrolisanom hipertenzijom,
nekontrolisanim infekcijama ili bilo kojom vrstom maligniteta.

Pre početka lečenja potrebno je tačno utvrditi početno stanje bubrežne funkcije pomoću najmanje dva
merenja eGFR. Bubrežna funkcija mora biti često procenjivana tokom lečenja kako bi se omogućilo
prilagođavanje doze (videti odeljak Doziranje i način primene).

Dodatne mere opreza kod endogenog uveitisa

Lek Sandimmun Neoral treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa neurološkim Behҫet-ovim sindromom.
Neurološki status tih pacijenata treba pažljivo pratiti.

Postoji samo ograničeno iskustvo sa upotrebom leka Sandimmun Neoral kod dece sa endogenim uveitisom.

Dodatne mere opreza kod nefrotskog sindroma

Pacijente sa abnormalnom početnom funkcijom bubrega treba u početku lečiti sa 2,5 mg/kg/dan i oni se
moraju veoma pažljivo pratiti.

Kod nekih pacijenata može biti teško otkriti disfunkciju bubrega izazvanu lekom Sandimmun Neoral zbog
promena u funkciji bubrega povezanih sa samim nefrotskim sindromom. To objašnjava zašto su strukturne
promene bubrega povezane sa lekom Sandimmun Neoral, u retkim slučajevima, bile primećene bez
povećanja kreatinina u serumu. Treba razmotriti biopsiju bubrega kod pacijenata sa nefropatijom sa
minimalnim promenama koja zavisi od steroida (engl. steroid-dependent minimal-change nephropathy), kod
kojih se primenjuje terapija održavanja lekom Sandimmun Neoral duže od 1 godine.

Povremeno je bila prijavljivana pojava maligniteta (uključujući Hodgkin-ov limfom) kod pacijenata sa
nefrotskim sindromom koji su lečeni imunosupresivima (uključujući ciklosporin).

Dodatne mere opreza kod reumatoidnog artritisa

Nakon 6 meseci terapije, bubrežna funkcija se mora kontrolisati svakih 4 do 8 nedelja u zavisnosti od
stabilnosti bolesti, istovremene primene drugih lekova i prisustva drugih oboljenja. Češće provere su
neophodne kada se poveća doza leka Sandimmun Neoral ili kad se uvodi istovremeno lečenje nesteroidnim
antiinflamatornim lekom ili se poveća njegova doza. Prekid lečenja lekom Sandimmun Neoral može biti
neophodan i ukoliko se tokom terapije javi hipertenzija koja se ne može kontrolisati odgovarajućom
terapijom.

Kao i kod dugotrajne primene drugih imunosupresiva, mora se imati na umu povećan rizik od
limfoproliferativnih poremećaja. Treba biti posebno oprezan ukoliko se lek Sandimmun Neoral koristi u
kombinaciji sa metotreksatom zbog nefrotoksične sinergije.

Dodatne mere opreza kod psorijaze

Prekid terapije lekom Sandimmun Neoral se preporučuje ukoliko se hipertenzija koja se javi tokom lečenja
ne može kontrolisati odgovarajućom terapijom.

Starije pacijente treba lečiti samo u slučaju onesposobljavajuće psorijaze, a funkciju bubrega treba pratiti uz
poseban oprez.

Postoji samo ograničeno iskustvo sa upotrebom leka Sandimmun Neoral kod dece sa psorijazom.

Prijavljena je pojava maligniteta (naročito kože) kod pacijenata sa psorijazom koji su na terapiji
ciklosporinom, kao i kod onih na konvencionalnoj terapiji imunosupresivima. Pre započinjanja lečenja
lekom Sandimmun Neoral treba izvršiti biopsiju lezija na koži koje nisu tipične za psorijazu, ali za koje se
sumnja da su maligne ili premaligne prirode. Pacijente sa malignim ili premalignim promenama na koži
treba lečiti lekom Sandimmun Neoral samo nakon odgovarajućeg lečenja tih lezija i ukoliko ne postoji druga
opcija za uspešnu terapiju.

Limfoproliferativni poremećaji su se javili kod nekoliko pacijenata sa psorijazom lečenih lekom Sandimmun
Neoral. Oni su reagovali na nagli prekid terapije.

Pacijenti koji koriste lek Sandimmun Neoral ne treba da u isto vreme budu izloženi ultraljubičastom B
zračenju ili PUVA fotohemoterapiji.

Dodatne mere opreza kod atopijskog dermatitisa

Prekid primene leka Sandimmun Neoral se preporučuje ukoliko se hipertenzija koja se razvije tokom lečenja
ne može kontrolisati odgovarajućom terapijom.

Iskustvo sa upotrebom leka Sandimmun Neoral kod dece sa atopijskim dermatitisom je ograničeno.

Starije pacijente treba lečiti samo u slučaju onesposobljavajućeg atopijskog dermatitisa, a funkciju bubrega
treba pratiti uz poseban oprez.

Benigna limfadenopatija je obično povezana sa naglim pogoršanjima atopijskog dermatitisa i uvek nestaje
spontano ili uz opšte poboljšanje bolesti.

Limfadenopatiju primećenu tokom lečenja ciklosporinom treba redovno pratiti.

Limfadenopatiju koja je uporna, uprkos poboljšanju u aktivnosti bolesti, treba ispitati biopsijom kao merom
predostrožnosti da bi se isključilo postojanje limfoma.

Pre započinjanja terapije lekom Sandimmun Neoral treba sačekati da se povuku aktivne infekcije herpes
simplex virusom, ali to nije obavezno niti je razlog za obustavu lečenja ukoliko se ova infekcija javi tokom
terapije, osim ukoliko je infekcija teška.

Infekcije kože Staphylococcus aureus-om ne predstavljaju apsolutnu kontraindikaciju za terapiju lekom
Sandimmun Neoral, ali ih treba kontrolisati odgovarajućim antibioticima. Treba izbegavati oralnu primenu
eritromicina, za koji se zna da ima potencijal da poveća koncentraciju ciklosporina u krvi (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Ukoliko nema alternativne terapije, preporučuje se
pažljivo praćenje koncentracije ciklosporina u krvi, funkcije bubrega i neželjenih dejstava ciklosporina.

Pacijenti koji koriste lek Sandimmun Neoral ne treba da u isto vreme budu izloženi ultraljubičastom B
zračenju ili PUVA fotohemoterapiji.

Pedijatrijska primena kod indikacija koje nisu povezane sa transplantacijom

Osim u lečenju nefrotskog sindroma, nema adekvatnog iskustva sa lekom Sandimmun Neoral. Njegova
primena kod dece mlađe od 16 godina za indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom osim nefrotskog
sindroma se ne može preporučiti.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Interakcije sa lekovima

Od mnogih lekova za koje je prijavljeno da stupaju u interakcije sa ciklosporinom, dole su navedeni oni čije
su interakcije adekvatno potkrepljene i za koje se smatra da imaju kliničke implikacije.

Za mnoge lekove se zna da ili povećavaju ili smanjuju koncentraciju ciklosporina u plazmi ili punoj krvi
obično preko inhibicije ili indukcije enzima koji učestvuju u metabolizmu ciklosporina, naročito enzima
CYP3A4.

Ciklosporin je takođe inhibitor CYP3A4, efluksnog transportera za više lekova P-glikoproteina i proteina
transportera organskih anjona (eng. organic anion transporter protein, OATP) i može povećati koncentracije
u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji su supstrati ovih enzima i/ili transportera.

Lekovi za koje se zna da smanjuju ili povećavaju bioraspoloživost ciklosporina: kod pacijenata sa
transplantatom potrebno je često merenje koncentracije ciklosporina i, ukoliko je neophodno, prilagođavanje
doze ciklosporina, naročito tokom uvođenja ili obustavljanja istovremene terapije. Kod pacijenata koji
koriste lek Sandimmun Neoral za indikacije koje nisu povezane sa transplantacijom odnos između
koncentracije u krvi i kliničkih efekata nije tako dobro utvrđen. Ako se lekovi za koje se zna da povećavaju
koncentraciju ciklosporina daju istovremeno, česte procene bubrežne funkcije i pažljivo praćenje neželjenih
dejstava povezanih sa primenom ciklosporina mogu biti prikladniji od merenja koncentracije u krvi.

Lekovi koji smanjuju koncentraciju ciklosporina
Očekuje se da svi induktori CYP3A4 i/ili P-glikoproteina smanjuju koncentraciju ciklosporina. Primeri
lekova koji smanjuju koncentraciju ciklosporina su:

Barbiturati, karbamazepin, okskarbazepin, fenitoin; nafcilin, sulfadimidin namenjen za intravensku primenu;
probukol; orlistat; Hypericum perforatum (kantarion); tiklopidin, sulfinpirazon, terbinafin, bosentan.

Proizvodi koji sadrže Hypericum perforatum (kantarion) ne smeju se koristiti zajedno sa lekom Sandimmun
Neoral zbog rizika od smanjenja koncentracije ciklosporina u krvi i time smanjenog dejstva (videti odeljak
Kontraindikacije).

Rifampicin indukuje metabolizam ciklosporina u crevima i jetri. Tokom istovremene primene može biti
potrebno povećanje doze ciklosporina 3 do 5 puta.

Oktreotid smanjuje resorpciju oralno datog ciklosporina tako da može biti neophodno povećanje doze
ciklosporina za 50 % ili prelazak na intravensku primenu.

Lekovi koji povećavaju koncentraciju ciklosporina

Svi inhibitori CYP3A4 i/ili P-glikoproteina mogu dovesti do povećanja koncentracije ciklosporina.

Primeri su:

Nikardipin, metoklopramid, oralni kontraceptivi, metilprednizolon (visoke doze), alopurinol, holna kiselina i
derivati, inhibitori proteaze, imatinib, kolhicin, nefazodon.

Makrolidni antibiotici: Eritromicin može da poveća izloženost ciklosporinu 4 do 7 puta, što ponekad dovodi
do nefrotoksičnosti. Prijavljeno je da klaritromicin udvostručuje izloženost ciklosporinu. Azitromicin
povećava koncentraciju ciklosporina za oko 20%.

Azolni antibiotici: ketokonazol, flukonazol, itrakonazol i vorikonazol mogu više nego duplo da povećaju
izloženost ciklosporinu.

Verapamil povećava koncentraciju ciklosporina u krvi 2 do 3 puta.

Istovremena primena sa telaprevirom dovodi do povećanja približno 4,64 puta normalizovane izloženosti
dozi ciklosporina (PIK).

Amjodaron značajno povećava koncentraciju ciklosporina u plazmi istovremeno sa povećanjem kreatinina u
serumu. Ova interakcija se može javiti dugo nakon obustavljanja amjodarona, zbog njegovog veoma dugog
poluvremena eliminacije (oko 50 dana).

Prijavljeno je da danazol povećava koncentraciju ciklosporina u krvi za približno 50%.

Diltiazem (u dozama od 90 mg/dan) može da poveća koncentraciju ciklosporina u plazmi do 50%.

Imatinib može povećati izloženost ciklosporinu i C

max

za oko 20%.

Interakcije sa hranom

Prijavljeno je da istovremeno uzimanje grejpfruta i soka od grejpfruta povećava bioraspoloživost
ciklosporina.

Kombinacije koje povećavaju rizik od nefrotoksičnosti

Treba biti oprezan prilikom upotrebe ciklosporina zajedno sa drugim aktivnim supstancama koje ispoljavaju
nefrotoksičnu sinergiju kao što su: aminoglikozidi (uključujući gentamicin, tobramicin), amfotericin B,
ciprofloksacin, vankomicin, trimetoprim (+ sulfametoksazol); derivati fibrinske kiseline; (npr. bezafibrat,
fenofibrat); NSAIL (uključujući diklofenak, naproksen, sulindak); melfalan, antagonisti histaminskih H

-

receptora (npr. cimetidin, ranitidin); metotreksat (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Tokom istovremene primene leka koji može ispoljiti nefrotoksičnu sinergiju, treba pažljivo kontrolisati
bubrežnu funkciju. Ako se javi značajno oštećenje bubrežne funkcije, potrebno je smanjiti dozu istovremeno
primenjivanog leka ili razmotriti alternativnu terapiju.

Istovremenu primenu ciklosporina i takrolimusa treba izbegavati zbog rizika od nefrotoksičnosti i
farmakokinetičke interakcije putem CYP3A4 i/ili P-glikoproteina (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka).

Dejstva ciklosporina na druge lekove

Ciklosporin je inhibitor CYP3A4, efluksnog transportera za više lekova P-glikoproteina (P-gp) i proteina
transportera organskih anjona (eng. organic anion transporter protein, OATP). Istovremena primena lekova
koji su supstrati CYP3A4, P-gp i OATP sa ciklosporinom može povećati koncentracije u plazmi istovremeno
primenjenih lekova koji su supstrati ovih enzima i/ili transportera.

Neki primeri su navedeni u nastavku:

Ciklosporin može smanjiti klirens digoksina, kolhicina, inhibitora HMG-CoA reduktaze (statina) i etopozida.
Ako se bilo koji od ovih lekova koristi istovremeno sa ciklosporinom, potrebno je pažljivo kliničko praćenje
kako bi se rano uočila toksična dejstva lekova, nakon čega bi se smanjila doza leka ili obustavila njegova
primena. Kada se statini primenjuju istovremeno sa ciklosporinom, treba smanjiti njihovu dozu a
istovremenu primenu sa određenim statinima treba izbegavati u skladu sa preporukama iz uputstva za te
lekove. Promene izloženosti za često korišćene statine sa ciklosporinom sažete su u Tabeli 1. Terapiju
statinima treba privremeno obustaviti ili prekinuti kod pacijenata sa znacima i simptomima miopatije ili kod
onih sa predisponirajućim faktorima rizika za teško oštećenje bubrega, uključujući insuficijenciju bubrega
usled rabdomiolize.

Tabela 1 Sažetak promena izloženosti za često korišćene statine sa ciklosporinom

Statin

Dostupne doze

Koliko se puta menja
izloženost sa ciklosporinom

Atorvastatin

10-80 mg

8-10

Simvastatin

10-80 mg

6-8

Fluvastatin

20-80 mg

2-4

Lovastatin

20-40 mg

5-8

Pravastatin

20-80 mg

5-10

Rosuvastatin

5-40 mg

5-10

Pitavastatin

1-4 mg

4-6

Preporučuje se oprez kada se ciklosporin primenjuje istovremeno sa lerkanidipinom (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Nakon istovremene primene ciklosporina i aliskirena, supstrata P-gp, C

max

aliskirena se povećala za otprilike

2,5 puta, a PIK za otprilike 5 puta. Međutim, farmakokinetički profil ciklosporina se nije značajno promenio.
Istovremena primena ciklosporina i aliskirena se ne preporučuje (videti odeljak Kontraindikacije).

Istovremena primena dabigatran-eteksilata se ne preporučuje zbog inhibitornog dejstva ciklosporina na P-gp
(videti odeljak Kontraindikacije).

Istovremena primena nifedipina sa ciklosporinom može dovesti do povećane pojave hiperplazije gingive u
poređenju sa povećanjem uočenim prilikom primene samo ciklosporina.

Otkriveno je da istovremena primena diklofenaka i ciklosporina dovodi do značajnog povećanja
bioraspoloživosti diklofenaka, uz moguću posledicu reverzibilnog oštećenja bubrežne funkcije. Povećanje
bioraspoloživosti diklofenaka najverovatnije je prouzrokovano smanjenjem njegovog izraženog efekta prvog
prolaza. Ako se NSAIL sa slabim efektom prvog prolaza (npr. acetilsalicilna kiselina) daju zajedno sa
ciklosporinom, ne očekuje se povećanje njihove bioraspoloživosti.

Povećanje koncentracije kreatinina u serumu je uočeno u studijama u kojima se koristio everolimus ili
sirolimus u kombinaciji sa ciklosporinom u obliku mikroemulzije u punoj dozi. Ovaj efekat je često
reverzibilan uz smanjenje doze ciklosporina. Everolimus i sirolimus su imali samo manji uticaj na

farmakokinetiku ciklosporina. Istovremena primena ciklosporina značajno povećava koncentracije
everolimusa i sirolimusa u krvi.

Potreban je oprez pri istovremenoj primeni lekova koji štede kalijum (npr. diuretika koji štede kalijum, ACE
inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora) ili lekova koji sadrže kalijum budući da oni mogu dovesti
do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Ciklosporin može povećati koncentracije repaglinida u plazmi i time povećati rizik od hipoglikemije.

Istovremena primena bosentana i ciklosporina kod zdravih dobrovljaca povećava nekoliko puta izloženost
bosentanu, a dolazi i do smanjenja izloženosti ciklosporinu za 35%. Istovremena primena ciklosporina sa
bosentanom se ne preporučuje (videti gore pododeljak „Lekovi koji smanjuju koncentraciju ciklosporina” i
odeljak Kontraindikacije).

Primena višestrukih doza ambrisentana i ciklosporina kod zdravih dobrovoljaca dovela je do povećanja
izloženosti ambrisentanu od otprilike 2 puta, dok se izloženost ciklosporinu marginalno povećala (približno
10%).

Značajno povećana izloženost antraciklinskim antibioticima (npr. doksorubicin, mitoksantron, daunorubicin)
je uočena kod onkoloških pacijenata pri istovremenoj intravenskoj primeni antraciklinskih antibiotika i vrlo
velikih doza ciklosporina.

Tokom lečenja ciklosporinom, vakcinacija bi mogla biti manje efikasna, a upotrebu živih atenuisanih
vakcina treba izbegavati.

Pedijatrijska populacija
Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih osoba.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost kod pacova i kunića.

Iskustvo sa primenom leka Sandimmun Neoral kod trudnica je ograničeno. Trudnice koje primaju
imunosupresivnu terapiju nakon transplantacije, uključujući ciklosporin i terapijske režime koje sadrže
ciklosporin, su u riziku od prevremenog porođaja (<37 nedelje).

Dostupan je ograničen broj zapažanja kod dece izložene ciklosporinu in utero, do uzrasta od oko 7 godina.
Funkcija bubrega i krvni pritisak kod te dece su bili normalni. Međutim, nema adekvatnih i dobro
kontrolisanih ispitivanja na trudnicama, zato lek Sandimmun Neoral ne treba koristiti tokom trudnoće, osim
ako potencijalna korist za majku ne opravdava potencijalni rizik za plod. Sadržaj etanola u formulacijama
leka Sandimmun Neoral takođe treba uzeti u obzir ako se lek primenjuje kod trudnica (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Dojenje
Ciklosporin prelazi u majčino mleko. Takođe treba uzeti u obzir sadržaj etanola u formulacijama leka
Sandimmun Neoral kada se lek primenjuje kod žena koje doje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka). Majke koje primaju terapiju lekom Sandimmun Neoral ne treba da doje zbog
potencijala leka Sandimmun Neoral da uzrokuje ozbiljne neželjene reakcije kod novorodenčadi/male dece
koja se hrane majčinim mlekom. Treba odlučiti da li će majka prestati da doji ili da uzima lek, uzimajući u
obzir važnost leka za majku.

Plodnost

Postoje ograničeni podaci o dejstvu leka Sandimmun Neoral na plodnost ljudi (videti odeljak 5.3 Sažetka
karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Ne postoje podaci o uticaju leka Sandimmun Neoral na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja
mašinama. Lek Sandimmun Neoral sadrži alkohol, što može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima i
rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Glavne neželjene reakcije koje su bile primećene u kliničkim ispitivanjima i povezane sa primenom
ciklosporina uključuju bubrežnu disfunkciju, tremor, hirzutizam, hipertenziju, dijareju, anoreksiju, mučninu i
povraćanje.

Mnoga neželjena dejstva povezana sa terapijom ciklosporinom su dozno zavisna i reaguju na smanjenje
doze. Ukupan spektar neželjenih dejstava kod raznih indikacija je u osnovi isti; međutim, postoje razlike u
incidenci i težini. Neželjena dejstva su češća i obično teža kod pacijenata sa transplantatom nego kod
pacijenata lečenih zbog drugih indikacija, što je posledica većih početnih doza i dužih terapija održavanja
potrebnih posle transplantacije.

Nakon intravenske primene primećene su anafilaktoidne reakcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka).

Infekcije i infestacije

Pacijenti koji primaju imunosupresivnu terapiju, uključujući ciklosporin i terapijske režime koji sadrže
ciklosporin, imaju povećan rizik od pojave infekcija (virusnih, bakterijskih, gljivičnih, parazitskih) (videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Mogu se javiti i lokalne i generalizovane
infekcije. Postojeće infekcije se takođe mogu pogoršati i reaktiviranje poliomavirusnih infekcija može
dovesti do nefropatije povezane sa poliomavirusom (eng. polyomavirus associated nephropathy, PVAN) ili
do progresivne multifokalne leukoencefalopatije (eng. progressive multifocal leukoencephalopathy, PML)
povezane sa JC virusom. Prijavljeni su teški i/ili smrtni ishodi.

Benigne, maligne i neklasifikovane neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Pacijenti koji primaju imunosupresivnu terapiju, uključujući ciklosporin i terapijske režime koji sadrže
ciklosporin, imaju povećan rizik od razvoja limfoma ili limfoproliferativnih poremećaja i drugih maligniteta,
posebno kože. Učestalost pojave maligniteta raste sa intenzitetom i trajanjem terapije (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Neki maligniteti mogu imati smrtni ishod.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija iz kliničkih istraživanja

Neželjene reakcije iz kliničkih istraživanja (Tabela 2) navedene su prema klasifikaciji organskih sistema po
MedDRA. U okviru svake klase organskog sistema, neželjene reakcije su rangirane prema učestalosti,
počevši od najučestalijih. U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema težini, od
najozbiljnijih prema manje ozbiljnim. Osim toga, odgovarajuća kategorija učestalosti za svaku neželjenu
reakciju zasniva se na sledećoj konvenciji (CIOMS III): veoma česta (≥1/10); česta ( ≥1/100, <1/10);
povremena (≥1/1000, <1/100); retka (≥1/10000, <1/1000); veoma retka (<1/10000); nepoznata (ne može se
proceniti iz dostupnih podataka).

Tabela 2: Neželjene reakcije iz kliničkih studija

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Često

Povremeno

Leukopenija

Trombocitopenija, anemija

Retko

Nepoznato*

Hemolitički uremijski sindrom, mikroangiopatska hemolitička anemija

Trombotička mikroangiopatija, trombotička trombocitopenijska purpura

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma često

Hiperlipidemija

Često

Hiperglikemija, anoreksija, hiperurikemija, hiperkalemija,
hipomagnezemija

Poremećaji nervnog sistema

Veoma često

Tremor, glavobolja

Često

Konvulzije, parestezija

Povremeno

Encefalopatija uključujući posteriorni reverzibilni encefalopatski
sindrom (eng. Posterior Reversible Encephalopathy Syndrome, PRES),
znaci i simptomi kao što su konvulzije, konfuzija, dezorijentacija,
smanjena reaktivnost, agitacija, nesanica, poremećaji vida, kortikalno
slepilo, koma, pareza, cerebelarna ataksija

Retko

Motorička polineuropatija

Veoma retko

Edem optičkog diska, uključujući i papiloedem, sa mogućim oštećenjem
vida usled benigne intrakranijalne hipertenzije

Nepoznato*

Migrena

Vaskularni poremećaji

Veoma često

Često

Hipertenzija

Naleti vrućine

Gastrointestinalni poremećaji

Često

Mučnina, povraćanje, nelagodnost/bol u abdomenu, dijareja, gingivalna
hiperplazija, peptički ulkus

Retko

Pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji

Često

Nepoznato*

Abnormalna funkcija jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka)

Hepatotoksičnost i oštećenje jetre uključujući holestazu, žuticu, hepatitis
i insuficijenciju jetre ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma često

Često

Hirzutizam
Akne, hipertrihoza

Povremeno

Alergijski osip

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često

Mijalgija, grčevi u mišićima

Retko

Slabost mišića, miopatija

Nepoznato*

Bol u donjim ekstremitetima

Poremećaj bubrega i urinarnog sistema

Veoma često

Renalna disfunkcija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka)

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko

Poremećaj menstruacije, ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka

Često

Pireksija, umor

Povremeno

Edem, povećanje telesne mase

*Neželjeni događaji zabeleženi nakon stavljanja leka u promet pri čemu je učestalost neželjenih reakcija
nepoznata zbog neutvrđene veličine populacije.

Ostale neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva

Postoje zahtevani i spontani izveštaji o hepatotoksičnosti i oštećenju jetre uključujući holestazu, ikterus,
hepatitis i insuficijenciju jetre kod pacijenata lečenih ciklosporinom. Većina izveštaja uključuje pacijente sa
značajnim komorbiditetima, osnovnim bolestima i drugim zbunjujućim (eng. confounding) faktorima
uključujući infektivne komplikacije i istovremenu primenu lekova sa hepatotoksičnim potencijalom. U
nekim slučajevima, uglavnom kod pacijenata sa transplantatima, prijavljivani su smrtni ishodi (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Akutna i hronična nefrotoksičnost

Pacijenti koji primaju terapije inhibitorom kalcineurina (eng. calcineurin inhibitor, CNI), uključujući
ciklosporin i terapijske režime koji sadrže ciklosporin, izloženi su povećanom riziku od akutne ili hronične
nefrotoksičnosti. Postoje izveštaji iz kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet povezani sa
primenom leka Sandimmun Neoral. U slučajevima akutne nefrotoksičnosti zabeleženi su poremećaji
homeostaze jona, kao što su hiperkalemija, hipomagnezemija i hiperurikemija. Slučajevi u kojima su
zabeležene hronične morfološke promene uključivali su arteriolarnu hijalinozu, tubularnu atrofiju i
intersticijalnu fibrozu (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Bol u donjim ekstremitetima

Prijavljeni su izolovani slučajevi bola u donjim ekstremitetima povezani sa primenom ciklosporina. Bol u
donjim ekstremitetima je takođe zabeležen kao deo sindroma bola indukovanog inhibitorom kalcineurina
(eng. Calcineurin-Inhibitor Induced Pain Syndrome, CIPS).

Pedijatrijska populacija

Kliničke studije su obuhvatile decu uzrasta od 1 i više godina koja su uzimala doze ciklosporina čiji je
bezbednosni profil uporediv sa onim kod odraslih osoba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Oralna LD

50

ciklosporina kod miševa iznosi 2329 mg/kg, kod pacova 1480 mg/kg i kod kunića >

1000 mg/kg. Intravenska LD

50

kod miševa iznosi 148 mg/kg, kod pacova 104 mg/kg i kod kunića 46 mg/kg.

Simptomi
Ograničena su iskustva sa akutnim predoziranjem ciklosporinom. Oralne doze ciklosporina do 10 g (oko
150 mg/kg) su tolerisane sa relativno malim kliničkim posledicama, kao što su povraćanje, pospanost,
glavobolja, tahikardija, i kod nekoliko pacijenata, umereno teško, reverzibilno oštećenje funkcije bubrega.
Ipak, ozbiljni simptomi intoksikacije su prijavljeni kod slučajnog parenteralnog predoziranja ciklosporinom
kod nedonoščadi.

Terapija
U svim slučajevima predoziranja, treba pratiti preporuke za opšte suportivne mere i primeniti simptomatsku
terapiju. Izazivanje povraćanja i ispiranje želuca mogu biti od koristi u prvih nekoliko sati posle oralnog
uzimanja. Ciklosporin se ne može ukloniti dijalizom u nekoj većoj meri, niti se dobro uklanja
hemoperfuzijom aktivnim ugljem.

Lista pomoćnih supstanci
Sadržaj kapsule:
alfa-tokoferol
etanol, bezvodni
propilenglikol
mono, di i trigliceridi iz ulja kukuruza;
polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje (USP)/ makrogolglicerol hidroksistearat (Ph.Eur)

Omotač kapsule:
gvožđe(III)-oksid crni (E 172, CI 77499) (kapsule od 25 i 100 mg)
titan-dioksid (E 171, CI 77891)
glicerol 85%
propilenglikol
želatin

Boja za graviranje: karminska kiselina (E 120)

Inkompatibilnost

Nije poznata.

Rok upotrebe

2 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 25°C.

Kapsule Sandimmun Neoral treba ostaviti u blister pakovanju dok ne budu neophodne za upotrebu. Kada se
otvori blister pakovanje, oseti se karakterističan miris. To je normalno i ne znači da nešto nije u redu sa
kapsulama.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je PA/Al/PVC-aluminijumski blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 blistera sa po 5 kapsula, mekih i
Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.

Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa zaključkom broj: 515-14-00191-2017-8-003 od 22.05.2017.