Sevorane 100% para za inhalaciju, tečnost

UPUTSTVO ZA LEK

▲

Sevorane

, 100%, para za inhalaciju, tečnost

sevofluran

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. Ovo
uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Sevorane i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što primite lek Sevorane

3.

Kako se primenjuje lek Sevorane

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Sevorane

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Sevorane i čemu je namenjen

Lek Sevorane sadrži aktivnu supstancu sevofluran, koja pripada grupi lekova poznatoj kao opšti anestetici.
Deluje tako što privremeno smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema. Na taj način uzrokuje potpuni
gubitak osećaja, uključujući i gubitak svesti, što omogućava sprovođenje operacije bez bola ili poteškoća.
Lek Sevorane je bistra, bezbojna tečnost. Pomoću posebnog aparat za anesteziju (isparivača), ovaj lek se
pretvara u gas koji se meša sa kiseonikom koji udišete. Lek Sevorane je inhalacioni anestetik, odnosno gas
anestetičkog delovanja koji se udiše. Koristi se za uvođenje i održavanje stanja opšte anestezije (dubokog sna
u kome se ne oseća bol) kod dece i odraslih tokom hirurških procedura.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Sevorane

Lek Sevorane Vam može biti primenjen samo od strane kvalifikovanog anesteziologa.

Lek Sevorane ne smete primati:

ako ste alergični (preosetljivi) na sevofluran ili neki drugi anestetik

ako ste imali neobjašnjene probleme sa jetrom praćene žuticom, povišenom telesnom termperaturom
i povećanim brojem određene vrste belih krvnih zrnaca povezane sa primenom sevoflurana ili nekog
drugog anestetika

ako ste Vi ili neko iz Vaše porodice imali stanje tokom operacije koje se naziva maligna hipertermija
(nagli porast temperature tela i opasne mišićne kontrakcije)

ako Vam je prethodno rečeno da ne smete primati opštu anesteziju

Upozorenja i mere opreza

Kažite svom lekaru, hirurgu ili anesteziologu ako:

imate probleme sa jetrom ili ste ranije bili podvrgnuti opštoj anesteziji, pogotovo ukoliko je to
ponovljeno nekoliko puta u kratkom vremenskom periodu, jer neki anestetici ponekad mogu
uzrokovati smetnje sa jetrom što može dovesti do žutice (žuta prebojenost kože i beonjača)

imate nizak krvni pritisak

imate smanjen volumen krvi (hipovolemiju)

imate bubrežnu slabost (insuficijenciju)

imate povećan rizik od povećanja pritiska unutar lobanje i pojave konvulzija

imate koronarnu arterijsku bolest (bolesti srca nastale usled smanjenog protoka krvi kroz srčane
arterije)

ako ste ikada imali produženja QT intervala (produženje određenog vremenskog intervala na EKG-
u), što je veoma retko povezano sa torsade de pointes (posebna vrsta poremećaja srčanog ritma), jer
lek Sevorane može ponekad izazvati ovo stanje.

imate mitohondrijalni poremećaj

Osim gore spomenutog, ako Vaše dete treba da primi lek Sevorane, kažite njegovom lekaru, hirurgu ili
anesteziologu ukoliko dete:

ima konvulzije, budući da lek Sevorane može pojačati rizik od konvulzija

boluje od Pompe-ove bolesti (metabolički poremećaj). Lek Sevorane može uzrokovati abnormalan
srčani ritam, koji može biti ozbiljan u nekim slučajevima.

boluje od ozbiljne bolesti mišića, kao što je Duchenn-ova mišićna distrofija

ima mitohondrijalno oboljenje, koje predstavlja poremećaj koji može biti urođen i koji utiče na
određene ćelije srca, mozga i bubrega

Drugi lekovi i Sevorane
Obavestite Vašeg lekara ili anesteziologa ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati
bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Takođe, obavestite Vašeg lekara, hirurga ili anesteziologa ako uzimate neki od sledećih lekova:

amfetamin (stimulans)

beta blokatore, antagoniste kalcijuma ili verapamil (primenjuju se za lečenje visokog krvnog pritiska
i određenih srčanih stanja)

izoniazid (antibiotik koji se primenjuje za lečenje tuberkuloze)

kantarion (biljni lek za lečenje depresije)

dekongestiv efedrin (primenjuje se kod prehlade, smanjuje neprohodnost i vodenasti sekret iz nosa)

neselektivne inhibitore monoaminooksidaze (lekovi za lečenje depresije). Lečenje je potrebno
prekinuti dve nedelje pre operacije.

benzodiazepine i opioide (kao što su alfentanil i sufentanil)

simpatomimetike (izoprenalin, adrenalin, noradrenalin)

Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru, hirurgu ili
anesteziologu pre nego što primate ovaj lek.
Lek Sevorane se sme koristiti za vreme trudnoće samo ako je izričito neophodan.
Nije poznato da li se sevofluran ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko dojilja i zato je potreban oprez kod
primene za vreme dojenja. Preporučuje se prestanak dojenja u toku 48 sati nakon primene sevoflurana i
odbacivanje produkovanog mleka u toku ovog perioda.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Sevorane ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti.
Određeno vreme posle primene sevoflurana nije dozvoljeno upravljanje vozilima, niti rad sa mašinama.
Nemojte da upravljate vozilima ili da rukujete mašinama dok Vam lekar ne kaže suprotno.

3. Kako se primenjuje lek Sevorane

Dozu leka Sevorane koju ćete primiti, odrediće UVEK Vaš anesteziolog, a ista će zavisiti od Vašeg
starosnog doba, telesne mase, kao i od vrste hirurške intervencije kojoj ćete biti podvrgnuti.

Lek Sevofluran će Vas brzo i lako uspavati. Takođe, ima i prijatan miris.

Uvođenje u san na početku anestezije
Kako bi Vas uspavali, možda će od Vas zatražiti da udišete lek Sevorane preko maske, ali obično ćete pre
nego što ga dobijete primiti injekciju nekog drugog anestetika koja će Vas uspavati.

Održavanje sna tokom anestezije
Tokom operacije, nastavićete da udišete lek Sevorane, pod nadzorom anesteziologa.

Buđenje nakon anestezije
Nakon što anesteziolog prestane da Vam daje lek Sevorane, probudićete se u roku od nekoliko minuta.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili anesteziologu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
U svakom slučaju, važno je da se posavetujete sa svojim lekarom ukoliko se ne osećate dobro.

Sledeća neželjena dejstva leka Sevorane su ozbiljna i tokom operacije će biti zbrinuta, ukoliko je to
potrebno, od strane hirurga ili anesteziologa. Ako Vam se neka od tih neželjenih dejstava jave nakon
operacije, odmah zatražite medicinsku pomoć. Radi se o sledećim neželjenim dejstvima:

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti:

alergijske reakcije sa simptomima poput osipa, oticanja lica, zviždanja pri disanju (uključuju

anafilaktičku reakciju, anafilaktoidnu reakciju, reakcije preosetljivosti)

nagli porast telesne temperature (maligna hipertermija)

zviždanje pri disanju i nedostatak vazduha

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

usporen rad srca (bradikardija)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

stezanje mišića grla (spazam grla)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

srčani poremećaj (kompletan AV blok - potpuni blok sprovođenja signala između pretkomore i

komore u srcu). Vaš anesteziolog će pažljivo pratiti pojavu ovog neželjenog dejstva tokom operacije.
Srčani poremećaj se može prepoznati pojavom vrtoglavice nakon operacije.

Prijavljena su i sledeća neželjena dejstva prilikom primene leka Sevorane:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

uznemirenost (agitacija)

nizak krvni pritisak (hipotenzija)

kašalj

mučnina

povraćanje

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

izrazita pospanost (somnolencija)

vrtoglavica

povišen krvni pritisak (hipertenzija)

glavobolja

ubrzan rad srca (tahikardija)

usporeno, plitko disanje (respiratorna depresija)

pojačano lučenje pljuvačke

drhtavica

povišena telesna temperatura (pireksija)

smanjenje telesne temperature (hipotermija)

poremećaj nivoa šećera (glukoze) u krvi

poremećaj u testovima funkcije jetre*

poremećaj u broju belih krvnih ćelija

povišen nivo fluorida u krvi**

delirijum

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

povećanje ili smanjenje broja određenih krvnih ćelija. Smanjenje broja belih krvnih ćelija može biti
povezano sa vrtoglavicom, umorom, slabošću, ulceracijom u ustima i sklonošću ka infekcijama.

stanje smetenosti

abnormalan srčani ritam

pauze u disanju

neadekvatna količina kiseonika

astma

poteškoće sa mokrenjem

glukoza u urinu**

abnormalni rezultati analiza funkcije bubrega*

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti:

konvulzije, naročito kod dece

nevoljni pokreti trzanja (distonija) i grčevi u mišićima

suženje disajnih puteva (bronhospazam)

tečnost u plućima

nelagodnost u grudnom košu

zapaljenje ili oštećenje jetre. Osobe sa oboljenjem jetre mogu imati abdominalni bol ili pritisak,
tamnu boju urina, bledu ili belo obojenu stolicu, umor, svrab, žutilo očiju, mučninu i povraćanje

otkazivanje bubrega. Osobe sa oboljenjem bubrega mogu osećati umor, može im se javiti oticanje ili
podbulost lica, abdomena, bedara ili zglobova, izmokravanje manjih količina urina ili problem sa
mokrenjem i bol u leđima

promene na koži (svrab, osip, koprivnjača, kontaktni dermatitis), oticanje lica

srčana aritmija (nepravilni srčani ritam ili abnormalan srčani ritam) poznatije kao produženje QT
intervala (povezano sa torsade de pointes)

* Ukoliko Vam je urađena analiza krvi, moguće je da će Vam biti rečeno da imate povišene vrednosti

enzima jetre ili bubrega, ili druge proizvode koji se nalaze u krvi. Ovo, obično, ne izaziva nikakve simptome.
**Vrednosti fluorida u krvi mogu biti blago povišeni tokom i odmah nakon anestezije, zbog razgradnje leka
Sevorane u telu, ali se veruje da ove vrednosti nisu štetne, i brzo se vrate na normalne vrednosti
*** Ako vam je urađena analiza urina, moguće je da će Vam biti rečeno da imate glukozu (šećer) u urinu.
Moguće da nećete imati nikakve simptome.

Srčani zastoj (arest), stanje kada srce prestane sa radom, zabeležen je veoma retko.
Nakon hirurškog zahvata, kod neke dece može se javiti nepravilan srčani ritam, koji može biti potencijalno
opasan po život, zbog promena vrednosti kalijuma u krvi.
Kod dece sa Pompe-ovom bolešću, sa kojom su rođena, može se javiti nepravilan srčani ritam tokom
anestezije lekom Sevorane.

Nakon primene leka Sevorane

Vi ćete se razbuditi ili probuditi u roku od nekoliko minuta. Deca posebno mogu biti uznemirena pri buđenju
iz anestezije sevofluranom. Recite svom lekaru ili anesteziologu ako osećate bol, kako bi Vam, po potrebi,
primenili odgovarajuću terapiju.

Ako osetite neobične ili neočekivane simptome posle primene anestezije sevofluranom, kažite ODMAH
Vašem lekaru ili anesteziologu.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili anesteziologu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku
sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Sevorane

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sevorane posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Sevorane
Aktivna supstanca leka Sevorane je sevofluran, 100%.
Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Sevorane i sadržaj pakovanja

Para za inhalaciju, tečnost.
Lek Sevorane je bistra, bezbojna tečnost.

Unutrašnje pakovanje leka je tamna boca od 250 mL od polietilen-naftalata (PEN) sa ,,Quik Fil” sistemom
zatvaranja.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca, plastična od 250 mL i
Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:
PREDSTAVNIŠTVO ABBVIE BIOPHARMACEUTICALS GMBH BEOGRAD-NOVI BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 115E, Beograd

Proizvođač:
AESICA QUEENBOROUGH LIMITED
North Road, Queenborough, Velika Britanija

ABBVIE S.R.L.
S.R. 148 Pontina km 52, SNC - Campoverde di Aprilia (loc. Aprilia), Italija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju mora da označi onog proizvođača koji je
odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a
ostale da izostavi

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Decembar, 2017.

Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:
515-01-01762-17-001 od 26.12.2017.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Sevofluran je indikovan za uvođenje i održavanje opšte anestezije kod odraslih pacijenata i dece prilikom
bolničkih i ambulantnih hirurških procedura.

Doziranje i način primene

Premedikacija se mora odabrati prema individualnim potrebama pacijenta i prema proceni anesteziologa.

Hirurška anestezija:
Sevofluran se sme primenjivati samo pomoću isparivača posebno kalibrisanih za sevofluran kako bi se
mogla vršiti precizna kontrola koncentracije primenjenog anestetika.
Minimalne alveolarne koncentracije (MAC) sevoflurana smanjuju se u zavisnosti od pacijentove starosne
dobi i dodatka azot(I)-oksida. U tabeli su navedene prosečne vrednosti MAC za različite starosne grupe.

Tabela 1: Vrednosti MAC sevoflurana kod odraslih pacijenata i dece
zavisno od starosne dobi

Starosna dob

(godine)

Sevofluran u smeši sa

kiseonikom

Sevofluran u smeši sa

65% N

O/35% O

*

0 – 1 mesec *

3,3%

2,0%**

1 - <6 meseci

3,0%

6 meseci - <3 godine

2,8%

3 -12

2,5%

2,6%

1,4%

40

2,1%

1,1%

60

1,7%

0,9%

80

1,4%

0,7%

*Neonatusi pune gestacijske starosti. Vrednosti MAC kod prematurusa nisu određivane.

**Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1-3 godine sevofluran se primenjuje u smeši sa 60% N

O/40% O

2.

Uvod u anesteziju:
Doza se određuje individualno i titrira do željenog nivoa zavisno od starosne dobi pacijenta i kliničkog
stanja. Pre inhalacije sevoflurana može se dati barbiturat kratkotrajnog dejstva ili neki drugi intravenski lek
za uvođenje u anesteziju. Za uvođenje u anesteziju sevofluran se može primeniti sa kiseonikom ili u
smeši sa kiseonikom/azot-oksidom. Kod odraslih pacijenata udisanjem koncentracija sevoflurana do 5%
hirurška anestezija se postiže za manje od 2 minuta. Kod dece se udisanjem koncentracija sevoflurana do
7% hirurška anestezija postiže za manje od 2 minuta. Alternativno, za uvođenje u anesteziju kod pacijenata
bez premedikacije primenjuju se udisajne koncentracije sevoflurana do 8%.

Održavanje anestezije:
Za održavanje hirurške anestezije obično su dovoljne koncentracije sevoflurana od 0,5 do 3% u smeši sa
azot-oksidom ili bez njega.

Buđenje iz anestezije:
Buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je kratkotrajno, pa pacijentima treba ubrzo po prestanku
anestezije dati lekove protiv postoperativnih bolova.

Starije osobe:
MAC se smanjuje sa godinama starosti. Prosečna koncentracija sevoflurana potrebna da bi se postigao
MAC kod osobe starosti 80 godina iznosi oko 50% koncentracije potrebne za isti efekat kod osobe starosti
20 godina.

Pedijatrijska populacija:
Videti Tabelu 1 za vrednosti MAC za pedijatrijske pacijente u zavisnosti od starosne dobi.

Kontraindikacije

Sevofluran ne treba koristiti kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću, odnosno sumnjom na preosetljivost
na sevofluran ili druge halogenovane anestetike (npr. disfunkcija jetre u anamnezi, groznica ili leukocitoza
nepoznatog uzroka, nakon anestezije jednim od ovih anestetika).

Takođe je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom genetskom sklonošću prema malignoj hipertermiji,
odnosno sumnjom na takvu sklonost.

Sevofluran je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih je kontraindikovana opšta anestezija.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Sevofluran može da izazove depresiju disanja, koja može biti povećana zbog premedikacije narkoticima ili
drugim lekovima koji izazivaju depresiju disanja. Potreban je nadzor funkcije disanja i intervencija, po
potrebi.

Sevofluran mogu davati samo osobe osposobljene za sprovođenje opšte anestezije. Neophodna je potpuna
oprema za održavanje prohodnosti disajnih puteva, veštačkog disanja, primenu kiseonika i mera za
normalizaciju cirkulacije.

Mora se precizno znati oslobođena koncentracija sevoflurana iz vaporizera (isparivača).
Pošto se isparljivi anestetici razlikuju u svojim fizičkim karakteristikama, sevofluran se sme primenjivati
samo pomoću posebno kalibrisanih isparivača za sevofluran. Primena opšte anestezije mora biti individualno
prilagođena na osnovu odgovora pacijenta. Stepen hipotenzije i depresije disanja povećava se sa povećanjem
dubine anestezije.

Maligna hipertermija
Kod osetljivih osoba snažni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih
mišića, što povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna
hipertermija. Klinička sindrom karakteriše hiperkapnija i može da uključi rigidnost mišića, tahikardiju,
tahipneu, cijanozu, aritmije, i/ili nestabilan krvni pritisak. Neki od ovih nespecifičnih znakova se mogu
takođe pojaviti tokom lake anestezije, akutne hipoksije, hiperkapnije i hipovolemije.

U kliničkim studijama, jedan slučaj maligne hipertermije je prijavljen. Kao dodatak, bilo je postmarketinških
prijavljenih slučajeva maligne hipertermije. Neki od ovih slučajeva su bili i sa fatalnim ishodom.

Lečenje obuhvata obustavljanje primene uzročnih agenasa (npr. sevoflurana), intravensko davanje dantrolen-
natrijuma (pogledati informacije o leku za intravensku primenu dantrolen-natrijuma za dodatne informacije za
zbrinjavanje pacijenta) i sprovođenje drugih suportivnih mera. Takva terapija uključuje energične mere da bi
se povratila normalna telesna temperatura, podršku respiratornom i cirkulatornom sistemu kao što je
naznačeno i rešavanje poremećaja tečnosti, elektrolita i acido-bazne ravnoteže. Budući da se bubrežna
insuficijencija može pojaviti kao kasna komplikacija, treba nadzirati i održavati izlučivanje mokraće.

Preoperativna hiperkalijemija
Primena inhalacionih anestetika veoma retko je povezana sa povećanjem vrednosti serumskog kalijuma, što
tokom postoperativnog perioda može dovesti do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata.
Ispostavlja se da su najranjiviji pacijenati sa latentnim ili manifestnim neuromuskularnim bolestima, pre
svega sa Duchenne-ovom mišićnom distrofijom. Istovremena upotreba sukcinilholina je povezana sa većinom
ovih slučajeva, ali ne sa svim. Ovi pacijenti pokazuju znake mišićnog oštećenja sa porastom koncentracije
kreatin-kinaze u serumu i u nekim slučajevima mioglobinuriju. Ovi pacijenti nemaju klasične znake maligne
hipertermije, kao što su mišićna ukočenost ili hipermetaboličko stanje. Preporučuje se brzo i energično

lečenje hiperkalijemije i rezistentnih aritmija. Indikovano je dalje praćenje latentnog oblika neuromuskularne
bolesti.

Prijavljeni su izolovani slučajevi produženja QT intervala, veoma retko povezani sa torsade de pointes
(izuzetno sa smrtnim ishodom). Poseban oprez je potreban prilikom primene sevoflurana kod pacijenata sa
povećanim rizikom.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa Pompe-ovom bolešću primećeni su izolovani slučajevi ventrikularnih
aritmija.

Potrebno je primenjivati opšte anestetike, uključujući sevofluran, uz oprez kod pacijenata sa
mitohondrijalnom bolešću.

Funkcija jetre
Tokom postmarketinškog praćenja prijavljeni su veoma retki slučajevi blagog, umerenog i ozbiljnog
postoperativnog poremećaja funkcije jetre ili hepatitisa sa žuticom ili bez nje.

Potrebna je klinička procena kada se sevofluran primenjuje kod pacijenata sa postojećom bolešću jetre ili
kod pacijenata koji primaju terapiju lekovima za koje je poznato da mogu uzrokovati poremećaj funkcije
jetre (videti odeljak Neželjena dejstva).

Kod pacijenata koji se u kratkom vremenskom periodu ponovljeno izlažu halogenovanim ugljovodonicima,
uključujući i sevofluran, može doći do povećanja rizika od bolesti jetre.

Opšte napomene
Tokom održavanja anestezije, povećanje koncentracije sevoflurana dovodi do pada krvnog pritiska koje je
zavisno od doze. Preteran pad krvnog pritiska može biti posledica dubine anestezije, pa u tom slučaju treba
smanjiti koncentraciju inhaliranog sevoflurana.
Sa posebnom pažnjom treba odrediti dozu kod hipovolemičnih, hipotenzivnih ili na drugi način
hemodinamski kompromitovanih pacijenata npr. ako istovremeno uzimaju druge lekove.

Kao i prilikom primene drugih anestetika, važno je održavanje hemodinamske stabilnosti da bi se izbegla
ishemija miokarda kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.

Potrebne su posebne mere opreza prilikom primene sevoflurana tokom anestezije u akušerstvu, zato što
relaksantni efekat na uterus može da poveća rizik od krvarenja iz uterusa (videti odeljak Plodnost, trudnoća i
dojenje).

Za vreme buđenja iz opšte anestezije pacijenta treba pažljivo nadzirati i detaljno proceniti pre otpuštanja sa
postanestezijske nege. Buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je brzo, pa odmah po prestanku
anestezije treba dati lekove protiv postoperativnih bolova. Iako se oporavak svesti nakon primene
sevoflurana uglavnom dešava u roku od nekoliko minuta, uticaj na intelektualnu funkciju dva do tri dana
nakon primene anestezije nije ispitivan. Kao i prilikom primene drugih anestetika, manje promene u
ponašanju mogu biti prisutne nekoliko dana nakon primene anestezije (videti odeljak Uticaj na psihofizičke
sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama). Brzo buđenje kod dece može da bude
povezano sa agitacijom i izostankom kooperativnosti (u oko 25% slučajeva).

Zamena dehidriranih apsorbenasa CO

2

Prilikom upotrebe sevoflurana sa isušenim apsorbensima CO

2,

prijavljeni su retki slučajevi prekomernog

zagrevanja, pojave dima i/ili spontanog zapaljenja aparata za anesteziju, naročito onih koji sadrže kalijum-
hidroksid (npr. Baralyme). Neuobičajeno kasni porast ili neočekivani pad koncentracije udahnutog
sevoflurana u odnosu na vrednost na koju je podešen isparivač, mogu biti povezani sa prekomernim
zagrevanjem kanistera u kome se nalazi apsorbens CO

.

Može doći do egzotermne reakcije uz razgradnju sevoflurana i stvaranje proizvoda degradacije, kada se nakon
dugotrajne upotrebe apsorbens ugljen-dioksida u isparivaču isuši, kao rezultat protoka suvog gasa u sistemu.
Degradacioni proizvodi sevoflurana (metanol, formaldehid, ugljen-monoksid i jedinjenja A, B, C i D)
primećeni su u respiracionom sistemu eksperimentalnog aparata za anesteziju pri upotrebi isušenih

apsorbenasa CO

i primeni najviših dozvoljenih koncentracija sevoflurana (8%) tokom dužeg vremena (

 2

sata). Koncentracije formaldehida primećene u ovom sistemu (pri upotrebi apsorbenasa koji sadrže natrijum-
hidroksid) bile su na nivoima za koje je poznato da uzrokuju blagi nadražaj disajnih puteva. Klinički značaj
degradacionih proizvoda, uočenih tokom primene ovog ekstremnog eksperimentalnog modela, nije poznat.

Ako lekar posumnja da je apsorbens CO

2

postao isušen, isti se mora zameniti pre naredne primene

inhalacionog anestetika (kao što je sevofluran). Treba obratiti pažnju da isušivanje absorbensa ugljen-
dioksida ne mora obavezno biti praćeno promenom boje indikatora. Zbog toga, izostanak značajne
promene boje ne treba smatrati osiguranjem adekvatne hidratacije. Apsorbens CO

treba rutinski menjati bez

obzira na stanje boje indikatora.

Oštećenje funkcije bubrega:
Zbog malog broja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom koji su učestvovali u studijama (vrednosti
kreatinina u serumu veće od 1,5 mg/dL), bezbednost primene sevoflurana kod tih pacijenata nije u potpunosti
utvrđena.

Stoga,

sevofluran

treba

primenjivati

sa

oprezom

kod

pacijenata

sa

bubrežnom

insuficijencijom.

U nekim istraživanjima na pacovima znaci nefrotoksičnosti zabeleženi su kod životinja izloženih
koncentracijama jedinjenja A (pentafluoroizopropenil fluorometil etar (PIFE)) višim od koncentracija koje
se sreću u uobičajenoj kliničkoj praksi. Mehanizam bubrežne toksičnosti kod pacova nije razjašnjen i nije
poznato koliko su rezultati tih eksperimenata značajni za primenu kod ljudi (videti odeljak Pretklinički
podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka za više informacija).

Primena u neurohirurgiji i neuromuskularni poremećaji:
Kod pacijenata sa rizikom od povećanja intrakranijalnog pritiska, sevofluran treba davati oprezno,
primenjujući tehnike za smanjenje intrakranijalnog pritiska (npr. hiperventilacija).

Konvulzije:
Prijavljeni su retki slučajevi konvulzija povezanih sa primenom sevoflurana.

Upotreba sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija kod dece i omladine, kao i kod odraslih, sa i bez
predisponirajućih faktora rizika. Neophodna je klinička procena pre primene sevoflurana kod pacijenata sa
rizikom od konvulzija. Kod dece treba ograničiti dubinu anestezije. EEG može da omogući optimizaciju
doze sevoflurana i da pomogne da se izbegne pojava konvulzija kod pacijenata sa predispozicijom (videti
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka – Pedijatrijska populacija).

Pedijatrijska populacija:
Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnoge konvulzije su se javili kod dece i mlađih
odraslih osoba, već od 2 meseca starosti, od kojh većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička
procena je neophodna pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka – Konvulzije).

Primećeni su distonični pokreti kod dece (videti odeljak Neželjena dejstva).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Beta-simpatomimetici, kao što je izoprenalin i alfa- i beta-simpatomimetici, kao što su adrenalin i
noradrenalin, moraju se primenjivati sa oprezom tokom narkoze sevofluranom zbog mogućeg rizika od
ventrikularnih aritmija.

Neselektivni MAO-inhibitori: Rizik od krize tokom operacije. Uzimanje se mora obustaviti 2 nedelje pre
operacije.

Sevofluran može dovesti do značajne hipotenzije kod pacijenata lečenih antagonistima kalcijuma, posebno
derivatima dihidropiridina.

Potreban je oprez kada se antagonisti kalcijuma primenjuju istovremeno sa inhalacionim anesteticima zbog
rizika od aditivnog negativnog inotropnog efekta.

Istovremena primena sukcinilholina i inhalacionih anestetika povezana je sa retkom pojavom porasta nivoa
kalijuma u serumu, koja može dovesti do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata tokom
postoperativnog perioda.

Pokazano je da je upotreba sevoflurana bezbedna i efikasna kada se primenjuje istovremeno sa različitim
lekovima koji se upotrebljavaju u hirurškim intervencijama, kao što su lekovi koji deluju na CNS, lekovi koji
deluju na autonomni sistem, skeletni mišićni relaksansi, antiinfektivni agensi uključujući aminoglikozide,
hormoni i sintetski hormoni, krvni derivati i kardiovaskularni lekovi, uključujući epinefrin.

Epinefrin/Adrenalin
Slično izofluranu, sevofluran povećava osetljivost miokarda na aritmogeni efekat egzogeno primenjenog
adrenalina.

Indirektni simpatomimetici
Postoji rizik od akutne hipertenzivne epizode prilikom istovremene primene sevoflurana i indirektnih
simpatomimetika (amfetamin, efedrin).

Beta blokatori
Sevofluran može da poveća negativne inotropne, hronotropne i dromotropne efekte beta blokatora
(blokirajući kardiovaskularne kompenzatorne mehanizme).

Verapamil
Zabeležen je poremećaj atrioventrikularne provodljivosti kada je verapamil primenjen istovremeno sa
sevofluranom.

Induktori enzima CYP2E1
Lekovi i supstance koji pojačavaju aktivnost citohrom P450 izoenzima CYP2E1 (npr. izoniazid i alkohol)
mogu povećati obim metaboličke transformacije sevoflurana i dovesti do značajnog povećanja koncentracije
fluorida u plazmi. Istovremena primena sevoflurana i izoniazida može potencirati hepatotoksične efekte
izoniazida.

Kantarion
Ozbiljna hipotenzija i odloženo buđenje iz anestezije halogenovanim inhalacionim anesteticima prijavljeni su
kod pacijenata koji su dugotrajno uzimali kantarion.

Barbiturati
Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom barbiturata koji se uobičajeno koriste tokom hirurških
procedura.

Benzodiazepini i opioidi
Benzodiazepini i opioidi utiču na smanjenje vrednosti MAC sevoflurana, kao i kod drugih inhalacionih
anestetika.
Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom benzodiazepina i opioida koji se uobičajeno koriste tokom
hirurških procedura.

Opioidi, kao što su alfentanil i sufentanil, korišćeni zajedno sa sevofluranom, mogu dovesti do sinergičkog
pada srčane frekvence, krvnog pritiska i frekvence disanja.

Azot(I)-oksid

Vrednosti MAC sevoflurana opadaju sa dodatkom azot (I)-oksida, kao što je slučaj sa drugim halogenovanim
inhalacionim anesteticima. Vrednost MAC se smanjuje približno 50% kod odraslih i približno 25% kod
pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak Doziranje i način primene – Održavanje anestezije).

Neuromišićni blokatori
Kao i drugi inhalacioni anestetici, sevofluran utiče i na intenzitet i na trajanje neuromišićne blokade
nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa. Kada se koristi kao dodatak alfentanil-N

O anesteziji, sevofluran

potencira neuromišićni blok uzrokovan pankuronijumom, vekuronijumom ili atrakurijumom. Prilagođavanje
doza za ove mišićne relaksanse kada se primenjuju sa sevofluranom je slično kao u slučaju kada se koristi
izofluran. Efekat sevoflurana na sukcinilholin i dužinu depolarizujuće neuromišićne blokade nije proučavan.

Smanjenje doze neuromišićnih relaksanasa tokom uvođenja u anesteziju može odložiti nastanak uslova
potrebnih za endotrahealnu intubaciju ili izazvati neadekvatnu mišićnu relaksaciju jer je potencijacija lekova
za neuromuskularnu blokadu zabeležena nekoliko minuta nakon početka primene sevoflurana.

Od nedepolarizujućih lekova, istražene su interakcije vekuronijuma, pankuronijuma i atrakurijuma. U
nedostatku specifičnih smernica: (1) za endotrahealnu intubaciju, ne smanjivati dozu nedepolarizujućih
mišićnih relaksanasa; i (2) tokom održavanja anestezije dozu nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa
verovatno treba smanjiti u poređenju sa onom za vreme N

O/opioidne anestezije. Dodatne doze mišićnih

relaksanasa treba primeniti u zavisnosti od odgovora na nervnu stimulaciju.

Kao i kod drugih anestetika, nakon primene nekog intravenskog anestetika (npr. propofola), može biti
potrebno primeniti niže koncentracije sevoflurana.

Značajno povećanje koncentracije fluorida u plazmi primećeno je kao posledica povećane aktivnosti
CYP2E1.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Sevofluran ima relaksantni efekat na uterus, što može dovesti do pojačanog krvarenja iz uterusa, što je
pokazala studija upotrebe sevoflurana prilikom abortusa.

Iskustva sa primenom prilikom porođaja ograničena su na jedno istraživanje kod carskog reza kod malog
broja pacijentkinja.

Reproduktivne studije sprovedene kod pacova i kunića (pri dozama do 1 MAC) nisu pokazale štetni efekat
sevoflurana na fetus. Nema adekvatnih i dobro kontrolisanih studija kod trudnica, zbog čega sevofluran treba
koristiti tokom trudnoće samo ako je izričito indikovan.

Porođaj
U kliničkom ispitivanju pokazana je bezbednost sevoflurana za majke i novorođenčad, prilikom anestezije
tokom carskog reza. Bezbednost sevoflurana kod vaginalnog porođaja nije pokazana.

Dojenje
Nije poznato da li se sevofluran ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka
dokumentovanog iskustva treba savetovati dojilje da prekinu dojenje u toku od 48 sati nakon primene
sevoflurana i da odbace mleko izlučeno u tom periodu.

Plodnost
Reproduktivne studije sprovedene kod pacova i kunića pri dozama do 1 MAC nisu pokazala štetni efekat
sevoflurana na plodnost.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kao i kod drugih anestetika, pacijente treba upozoriti da neko vreme nakon opšte anestezije mogu imati
smanjenu sposobnost za obavljanje radnji koje zahtevaju punu mentalnu budnost, kao što su upravljanje
vozilom ili opasnim mašinama (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pored toga, pacijenta treba upozoriti da ne sme upravljati vozilima neko vreme posle anestezije
sevofluranom.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila
Slično drugim snažnim inhalacionim anesteticima, i sevofluran može prouzrokovati dozno zavisnu depresiju
kardiovaskularnog i disajnog sistema. Neželjene pojave su uglavnom blagog ili umerenog intenziteta i
prolazne su po dužini trajanja. Mučnina, povraćanje i delirijum česta su neželjena dejstva u postoperativnom
periodu i po svojoj su učestalosti slična onima kod drugih inhalacionih anestetika. Te pojave su uobičajene
posledice hirurške procedure i opšte anestezije, a može ih prouzrokovati inhalacioni anestetik, drugi lekovi
koji se daju za vreme operacije i posle nje, kao i pacijentove reakcije na samu operaciju.

Najčešća neželjena dejstva su:
Kod odraslih pacijenata: hipotenzija, mučnina i povraćanje;
Kod strarijih pacijenata: bradikardija, hipotenzija i mučnina;
Kod pedijatrijskih pacijenata: agitacija, kašalj, povraćanje i mučnina.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sve neželjene reakcije, kod kojih postoji verovatnoća da su u kliničkim studijama i postmarketinškom
praćenju bar verovatno povezane sa primenom sevoflurana, navedene su u sledećoj tabeli prema MedDRA
klasifikaciji sistema organa, preporučenim terminima i učestalosti. Učestalost neželjenih reakcija definisana
je na osnovu sledeće konvencije: veoma često (≥1/10); često (≥1/100, <1/10); povremeno (≥1/1000, <1/100);
retko (≥1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000), uključujući i izolovane slučajeve. Neželjene reakcije
nakon stavljanja leka u promet su prijavljivane spontano iz populacije sa nepoznatom stopom izloženosti
leku. Zbog toga nije moguće proceniti stvarnu incidencu neželjenih reakcija i učestalost je nepoznata. Vrsta,
težina i učestalost neželjenih reakcija kod pacijenata na sevofluranu bili su uporedivi sa neželjenim
reakcijama kod pacijenata na drugim referentnim lekovima.

Podaci o neželjenim reakcijama iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

Sažetak najčešćih neželjenih reakcija iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja sevoflurana

Klasifikacija sistema organa

Učestalost

Neželjena reakcija

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznato

Anafilaktička reakcija

Anafilaktoidna reakcija
Preosetljivost

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno

Leukopenija
Leukocitoza

Psihijatrijski poremećaji

Veoma često

Povremeno

Agitacija

Stanje konfuzije

Poremećaji nervnog sistema

Često

Nepoznato

Somnolencija
Vrtoglavica
Glavobolja

Konvulzije

2,3

Distonija

Kardiološki poremećaji

Veoma često

Često

Povremeno

Nepoznato

Bradikardija

Tahikardija

Kompletan AV blok
Atrijalna fibrilacija
Aritmija
Ventrikularne ekstrasistole
Supraventrikularne ekstrasistole
Ekstrasistole

Srčani zastoj

Produženje QT intervala povezano sa
torsade de pointes

Vaskularni poremećaji

Veoma često

Često

Hipotenzija

Hipertenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni

poremećaji

Veoma često

Često

Povremeno

Nepoznato

Kašalj

Poremećaj disanja

Laringospazam

Apnea
Hipoksija
Astma

Bronhospazam
Dispnea

Zviždanje u grudima

Edem pluća

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često

Često

Mučnina
Povraćanje

Hipersalivacija

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno

Nepoznato

Retencija urina
Glikozurija

Akutna bubrežna insuficijencija

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznato

Hepatitis

1,2

Insuficijencija jetre

1,2

Nekroza jetre

1,2

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Nepoznato

Kontaktni dermatitis

Pruritus

Osip

Oticanje lica

Urtikarija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i

vezivnog tkiva

Nepoznato

Grčevi u mišićima

Opšti poremećaji i reakcije na mestu

primene

Često

Nepoznato

Drhtavica
Povišena telesna temperatura
Hipotermija

Nelagodnost u grudnom košu

Maligna hipertermija

1,2

Ispitivanja

Često

Povremeno

Poremećaj vrednosti glukoze u krvi
Poremećaji u testovima funkcije jetre

Poremećaj broja leukocita

Povišene vrednosti aspartat-

aminotransferaze

Povišene vrednosti fluorida u krvi

Povišene vrednosti alanin-aminotransferaze
Povišene vrednosti kreatinina u krvi
Povišene vrednosti laktat-dehidrogenaze u
krvi

Povrede, trovanja i proceduralne
Komplikacije

Često

Hipotermija

videti odeljak Neželjena dejstva – Opis odabranih neželjenih reakcija

2

videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

3

videti odeljak Neželjena dejstva – Pedijatrijska populacija

4

Postoje veoma retki izveštaji o srčanom zastoju tokom postmarketinške primene sevoflurana.

5

Povremeni slučajevi prolaznih promena u vrednostima testova funkcije jetre prijavljeni su kod primene

sevoflurana, kao i kod drugih referentnih lekova

6

Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije

sevofluranom. Pogledajte Opis odabranih neželjenih reakcija u nastavku.

Opis odabranih neželjenih reakcija
Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije
sevofluranom. Koncentracije neorganskog fluorida najčešće dostižu maksimum u toku dva sata od završetka
anestezije sevofluranom i u roku od 48 sati vraćaju se na preoperativne vrednosti. U kliničkim studijama,
povišene vrednosti fluorida nisu bile povezane sa oštećenjem bubrežne funkcije.

Postoje retke prijave postoperativnog hepatitisa. Dodatno, nakon stavljanja leka u promet retko su
prijavljivani insuficijencija jetre i nekroza jetre povezani sa upotrebom potentnih inhalacionih anestetika,
uključujući sevofluran. Ipak, stvarna incidenca i povezanost sevoflurana i tih događaja ne može se utvrditi sa
sigurnošću (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Zabeležene su retke prijave preosetljivosti (uključujući kontaktni dermatitis, osip, dispneu, zviždanje u
grudima, nelagodnost u grudima, oticanje lica ili anafilaktičku reakciju), pre svega u vezi sa dugotrajnom
profesionalnom izloženošću inhalacionim anesteticima, uključujući sevofluran.

Kod osetljivih osoba potentni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih
mišića, što povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna
hipertermija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pedijatrijska populacija

Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnogi su se javili kod dece i mlađih odraslih
osoba, već od 2 meseca starosti, od kojh većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička procena
je neophodna pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U slučaju predoziranja treba preduzeti sledeće mere: obustaviti primenu anestetika, osigurati prohodnost
disajnih puteva i uspostaviti disanje uz veštačku ventilaciju sa dodatkom čistog kiseonika, i održavati
zadovoljavajuću kardiovaskularnu funkciju.

Lista pomoćnih supstanci

Voda (kao inhibitor Lewisove kiseline).

Inkompatibilnost

Ako se čuva u uobičajeno osvetljenom prostoru, sevofluran je postojan. U prisustvu jakih kiselina, ili pri
povišenoj temperaturi, vidljivo se ne razgrađuje. Ne nagriza nerđajući čelik, mesing, aluminijum, niklani i
hromirani mesing, odnosno leguru bakra i berilijuma.

Pri kontaktu udahnutih anestetika i apsorbensa CO

, unutar uređaja za anesteziju, može doći do hemijske

razgradnje. Ako se upotrebljava sa svežim absorbensima, kako je preporučeno, razgradnja sevoflurana
svedena je na najmanju moguću meru, pa je produkte razgradnje ili sasvim nemoguće otkriti, ili im je
koncentracija toliko niska da su netoksični. Razgradnju sevoflurana i posledično stvaranje produkata
razgradnje, podstiču povišena temperatura absorbensa, isušenost absorbensa CO

(naročito onih koji sadrže

kalijum-hidroksid, npr. Baralyme

), povišena koncentracija sevoflurana i smanjen protok svežeg gasa.

Alkalna razgradnja sevoflurana odvija se na dva načina. Prvi je rezultat gubitka vodonik fluorida, što
rezultuje stvaranjem pentafluoroizopropanil fluorometil etra (engl. pentafluoroisopropanyl fluoromethyl
ether, PIFE), poznatijeg kao jedinjenje A. Drugi način razgradnje sevoflurana dešava se samo u prisustvu
isušenog apsorbensa CO

, i dovodi do njegovog razlaganja na heksafluoroizopropanol (engl.

hexafluoroisopropanol, HFIP) i formaldehid. HFIP nije aktivan, niti genotoksičan, brzo se glukuronizuje i
izlučuje iz organizma, a toksičnost mu je uporediva sa onom od sevoflurana. Formaldehid nastaje i tokom
uobičajenih metaboličkih procesa. Ako dođe u kontakt sa izrazito isušenim apsorbensom, formaldehid se
može dalje razgraditi na metanol i formijat. Ukoliko je temperatura povišena, prisustvo formijata može

doprineti stvaranju ugljen-monoksida. Metanol može reagovati sa jedinjenjem A, i stvoriti jedinjenje B
(pentafluorometoksi-izopropil fluorometil etar, PMFE). Jedinjenje B može dalje gubiti HF, pa se stvaraju
jedinjenja C, D i E. Ako se koriste izrazito isušeni apsorbensi, naročito oni koji sadrže kalijum-hidroksid
(npr. Baralyme

), može doći do stvaranja formaldehida, metanola, ugljen monoksida, jedinjenja A, a možda i

nekog od njegovih produkata razgradnje, dakle jedinjenja B, C, i D.

Rok upotrebe

3 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je tamna boca od 250 mL od polietilen-naftalata (PEN) sa ,,Quik Fil” sistemom
zatvaranja.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca, plastična od 250 mL i
Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Sevofluran se sme primenjivati samo pomoću isparivača posebno kalibrisanih za sevofluran uz upotrebu
sistema punjenja projektovanih za primenu sa isparivačima za sevofluran, odnosno drugih odgovarajućih
sistema punjenja.
Pri primeni inhalacionih anestetika ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO

. Opisane su interakcije

između nekih halogenovanih anestetika i osušenih apsorbenasa CO

uz posledično stvaranje ugljen

monoksida. Da bi se smanjio rizik od stvaranja ugljen-monoksida u inhalacionom sistemu i mogućnost
povišenja nivoa karboksihemoglobina, ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO2. U retkim
slučajevima je zabeležena pojava prekomernog stvaranja toplote, dima i/ili plamena u inhalacionom sistemu
tokom primene sevoflurana sa osušenim apsorbensima CO

. Ako postoji sumnja da je apsorbens CO

osušen,

treba ga odmah zameniti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.