Sindroxocin 10mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 10mg; bočica staklena, 1x10mg

Supstance:
doksorubicin

Vrsta leka	Humani lekovi
ATC:	L01DB01
Način izdavanja leka	SZ
EAN	5944720210132
JKL	0033050

UPUTSTVO ZA LEK

Sindroxocin

, 10 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Sindroxocin

, 50 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

doksorubicin

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek je propisan Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake
bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

Šta je lek Sindroxocin i čemu je namenjen

Šta treba da znate pre nego što primite lek Sindroxocin

Kako se primenjuje lek Sindroxocin

Moguća neželjena dejstva

Kako čuvati lek Sindroxocin

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Sindroxocin i čemu je namenjen

Lek Sindroxocin je prašak za rastvor za injekciju koji sadrži aktivnu supstancu doksorubicin-hidrohlorid.
Pripada grupi lekova koji se nazivaju citotoksični lekovi, koji se primenjuju u hemioterapiji. Lek
Sindroxocin usporava ili zaustavlja rast ćelija koje aktivno rastu, poput ćelija raka, i povećava verovatnoću
da te ćelije umru. Ovaj lek pomaže u selektivnom ubijanju ćelija raka, ali ne i ćelija normalnog, zdravog
tkiva. Lek Sindroxocin može da se primenjuje u terapiji kod odraslih osoba i kod dece.

Lek Sindroxocin se primenjuje u lečenju različitih tipova raka, bilo samostalno ili u kombinaciji sa drugim
lekovima. Način na koji se ovaj lek primenjuje zavisi od vrste raka koji se leči.

Lek Sindroxocin je posebno koristan u terapiji raka dojke i pluća. Pored toga ovaj lek se može primenjivati
za lečenje raka tkiva koja stvaraju krv, poput malignih limfoma, leukemija i multiplog mijeloma.

Obratite se Vašem lekaru ukoliko se ne osećate bolje ili ukoliko se osećate lošije.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Sindroxocin

Lek Sindroxocin ne smete primati:

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu doksorubicin ili na bilo koju od pomoćnih
supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6) ili na druge slične lekove koji se nazivaju antraciklini ili
antracendioni;

Lek Sindroxocin se ne sme primenjivati intravenski (direktno u venu):

Ukoliko imate mali broj krvnih ćelija, pošto ih primena ovog leka može još više smanjiti;

Ukoliko ste prethodno lečeni visokim dozama doksorubicina ili sličnih hemioterapijskih lekova
poput idarubicina, epirubicina ili daunorubicina, pošto ranija terapija ovim ili sličnim lekovima može
povećati rizik od neželjenih dejstava na lek Sindroxocin;

Ukoliko ste ranije imali ozbiljnih problema sa srcem, ili ako sada primate terapiju za lečenje
srčanih problema;

Ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre.

Lek Sindroxocin se ne sme primenjivati direktnim ubrizgavanjem u mokraćnu bešiku ukoliko imate:

infekciju urinarnog trakta (organi za stvaranje i izbacivanje mokraće),

zapaljenje mokraćne bešike,

prisutnu krv u mokraći (hematurija).

Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite doksorubicin.
Vaš lekar će pažljivo proceniti Vaše zdravstveno stanje pre nego što propiše primenu leka Sindroxocin. Pre
nego što počnete da primate doksorubicin obavestite Vašeg lekara:

ukoliko imate ili ste imali problema sa srcem, pre ili u toku radioterapije

ukoliko ste primili ili treba da primite živu ili živu atenuisanu (oslabljenu) vakcinu.

Doksorubicin takođe može da dovede i do:

smanjenja broja krvnih ćelija i funkcije koštane srži

izmenjenog rasta ćelija i neplodnosti

pojave krvi u urinu (mokraći)

ozbiljnog oštećenja jetre

oštećenja tkiva, uključujući oštećenje tkiva srca, kože, jetre i tkiva koje oblaže telesne šupljine i
prolaze

stvaranja krvnih ugrušaka koji sprečavaju protok krvi

visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi.

Za više informacija videti odeljak 4.

Drugi antikancerski lekovi:

Postoji veća verovatnoća da će se javiti problemi ukoliko ste dobijali druge lekove za lečenje karcinoma,
naročito u visokim dozama neposredno pre ili u isto vreme kad i lek Sindroxocin. Lekar će predvideti
potrebno vreme da se oporavite od efekata prethodno primenjenih lekova protiv raka pre nego što započnete
terapiju lekom Sindroxocin. Vaš lekar će želeti da Vas pažljivo prati tokom i nakon terapije (videti odeljak 3).

Drugi lekovi i Sindroxocin
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko koristite, nedavno ste koristili ili ćete koristiti bilo koje druge
lekove, uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta. To se naročito odnosi na:

Neke lekove koji utiču na koncentraciju i klinički efekat doksorubicina (npr. verapamil, fenobarbital,

fenitoin, kantarion). Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neki od sledećih lekova.

Ciklosporin (lek za suzbijanje imunološkog odgovora): istovremena primena može pojačati efekte

doksorubicina i može dovesti do smanjenja broja ćelija koštane srži i krvnih ćelija tokom dužeg
vremenskog perioda (tokom istovremene upotrebe ciklosporina i doksorubicina opisani su i koma i
epileptični napadi);

Blokatore kalcijumskih kanala (lekovi koji se koriste u lečenju srčanih oboljenja);

Sorafenib (koji se koristi u lečenju inoperabilnog karcinoma jetre, raka koji se ne može operisati i

uznapredovalog karcinoma bubrega)

Paklitaksel (koji može pojačati efekte doksorubicina).

Primena leka Sindroxocin sa hranom i pićima

Lek Sindroxocin se primenjuje intravenski tako da uzimanje hrane i pića nije u direktnoj vezi sa primanjem
leka.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili
farmaceutu za savet pre nego što primite lek Sindroxocin jer on može da ošteti plod tokom trudnoće.

Ukoliko ste seksualno aktivni, preporučuje Vam se upotreba efektivne metode zaštite od trudnoće da biste
sprečili trudnoću tokom terapije, bilo da ste muškarac ili žena.

Dojenje
Ne treba da dojite dok primate lek Sindroxocin. Pre nego što počnete terapiju ovim lekom potrebno je da
prestanete da dojite, pošto deo leka može dospeti u mleko i može naškoditi Vašem detetu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Dejstvo doksorubicina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije ispitivano. Možete
upravljati vozilima i rukovati mašinama ukoliko se osećate potpuno oporavljeno nakon bolničke terapije.

Lek Sindroxocin sadrži pomoćnu supstancu metilparahidroksibenzoat
Lek Sindroxocin sadrži pomoćnu supstancu metilparahidroksibenzoat, koji može izazvati alergijske reakcije,
čak i odložene, a izuzetno i bronhospazam.

3. Kako se primenjuje lek Sindroxocin

Ukoliko Vam je propisan doksorubicin, primićete ga isključivo pod nadzorom lekara ili medicinske sestare
sa iskustvom u primeni hemioterapije.

Lek Sindroxocin će Vam biti dat putem infuzije u venu. Doza se određuje uzimajući u obzir Vašu bolest,
visinu i telesnu masu. Lekar će na osnovu Vaše visine i telesne mase izračunati površinu Vašeg tela, a na
osnovu tog podatka će izračunati dozu (doza se obično izračunava kao „miligrami po kvadratnom metru” -
mg/m

). Vaš lekar će propisati potrebnu količinu leka (dozu) i broj dana terapije u zavisnosti od Vašeg stanja

i druge terapije koju možda primate. Mada ponekad jedan ciklus terapije može biti dovoljan, uobičajeno je
da Vaš lekar preporuči naredne cikluse u razmaku od jedne, tri ili četiri nedelje. Možda će biti potrebno
nekoliko ciklusa da bi se Vaša bolest stavila pod kontrolu i da biste se Vi bolje osećali.

Lek Sindroxocin se takođe može ubrizgati direktno u mokraćnu bešiku, da bi se lečio karcinom mokraćne
bešike, ili sprečio njegov ponovni nastanak posle operativnih zahvata na bešici. Doza zavisi od toga koju
vrstu karcinoma mokraćne bešike imate. Kada se ovaj lek ubrizgava direktno u mokraćnu bešiku, savetuje se
da ne pijete nikakvu tečnost tokom 12 sati pre početka terapije kako bi se izbeglo neželjeno razblaživanje
leka mokraćom u mokraćnoj bešici. Dodatne informacije vezane za pravilnu primenu leka Sindroxocin
dobićete od strane lekara.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Redovni pregledi kod Vašeg lekara dok ste na terapiji lekom Sindroxocin

Vaš lekar će redovno vršiti sledeće preglede:

Krvi - da bi se utvrdilo da li postoji manji broj krvnih ćelija, a to je stanje koje može zahtevati

lečenje;

Funkcije srca - oštećenje srca se može javiti kod primene visokih doza doksorubicina. Oštećenje

srca može da bude neotkriveno tokom više nedelja, zato je potrebno da se praćenje funkcije srca
nastavi i nekoliko nedelja nakon završetka terapije ovim lekom.

Jetre – prate se analize krvi (testovi funkcije jetre) da bi se utvrdio mogući štetan uticaj leka

Sindroxocin na funkciju Vaše jetre.

Nivoa mokraćne kiseline u krvi – lek Sindroxocin može povećati nivo mokraćne kiseline u krvi što

može prouzrokovati nastanak gihta. Ukoliko je nivo mokraćne kiseline suviše visok može Vam biti
propisan još jedan lek za kontrolu ovog stanja.

Ako ste primili više leka Sindroxocin nego što treba

Primena visokih doza može pogoršati neželjena dejstva poput rana u ustima ili može smanjiti broj belih
krvnih ćelija (bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcije) i krvnih pločica (koje pomažu u zgrušavanju
krvi) u Vašoj krvi. Ukoliko se ovo dogodi, možda će biti potrebno da primite antibiotike ili transfuziju krvi.
Rane u ustima se mogu lečiti tako da budu manje neprijatne dok ne zarastu.

Ako ste zaboravili da primite lek Sindroxocin

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek, tako da nije verovatno da će neka
doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu ako mislite da su zaboravili
da Vam daju dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Sindroxocin

Lek Sindroxocin u obliku intravenske injekcije primaćete isključivo u zdravstvenoj ustanovi koja ima
obučeno osoblje i neophodne uslove za primenu leka. Vaš lekar će izračunati neophodnu dozu leka i vreme
primene, a u skladu sa Vašim stanjem.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih
dejstava:

Osećate vrtoglavicu, groznicu, nedostatak daha sa stezanjem u grudima ili stezanjem grla ili imate

osip koji svrbi. Ova vrsta alergijske reakcije može biti veoma ozbiljna.

Anemiju (smanjen broj crvenih krvnih ćelija) zbog koje se možete osećati umorno i letargično.

Broj belih krvnih ćelija (koje se bore protiv infekcije) se takođe može smanjiti što povećava

mogućnost nastanka infekcije i povišene temperature (groznice). U nekim slučajevima je moguća
pojava sepse/septikemije.

Lek može uticati na krvne pločice (ćelije koje pomažu u zgrušavanju krvi), što može izazvati da

Vam se lakše javljaju modrice i krvarenje. Veoma je važno da zatražite savet lekara ukoliko se to
desi. Vaš lekar će kod Vas ispitivati broj krvnih ćelija tokom terapije.

Sindroxocin takođe može prouzrokovati smanjenu aktivnost Vaše koštane srži.

Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti su:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

Infekcije

Nedostatak apetita.

Zapaljenje sluzokože usta, proliv, mučnina ili povraćanje.

Crvenilo, otok, utrnulost, bol i mravinjanje u dlanovima i stopalima se takođe javlja tokom terapije

doksorubicinom.

Opadanje kose je uobičajeno i može biti veoma obimno. Kod muškaraca brada može prestati da

raste. Kosa obično ponovo izraste po završetku terapije.

Groznica, slabost, drhtavica.

Poremećaji na EKG-u (zapisu električne aktivnosti Vašeg srca).

Povišene vrednosti enzima jetre (što se utvrđuje analizom krvi) mogu pokazati da li lek ima

negativan efekat na Vašu jetru.

Povećanje telesne mase kod pacijentkinja sa ranim stadijumom karcinoma dojke.

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

Trovanje krvi.

Možete primetiti da Vaše srce nepravilno kuca, uz ubrzanje pulsa. U nekim slučajevima možete

primetiti probleme sa srcem nekoliko meseci ili godina nakon završetka terapije.

Konjunktivitis (koji obično prouzrokuje crvenilo i suzenje očiju), prekomerno stvaranje suza.

Srčana slabost (insuficijencija) koja može biti povezana sa simptomima kao što su nedostatak daha i

oticanje članaka.

Ubrzanje pulsa, zapaljenje grla i jednjaka, bol u stomaku, osip kože, crvenilo, koprivnjača, nokti i

koža mogu izgledati tamniji nego obično.

Crvenilo i otok mogu se javiti na mestu injekcije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

Embolija (začepljenje krvnih sudova).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Dehidratacija, povišen nivo mokraćne kiseline u urinu, zapaljenje rožnjače, suzenje očiju, opšta

nelagodnost.

Ubrzanje pulsa, bol u grudima koji može da ukazuje na probleme sa srcem, šok (nizak krvni pritisak

i slaba cirkulacija), unutrašnje krvarenje.

Zapaljenje vena, začepljenje krvnog suda ugruškom (tromboembolija), naleti vrućine.

Iritacija ili krvarenje u crevima, zapaljenje sluznice želuca, gorušica, bol ili rane u ustima, koje se

mogu pojaviti 3-10 dana nakon terapije, promena boje sluzokože unutar usta

Povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost.

Zapaljenske reakcije, koje se mogu javiti ubrzo nakon terapije ili nakon par godina, svrab i drugi

poremećaji kože

Crvena boja urina (koja je normalna i povezana sa bojom leka). Treba da obavestite Vašeg lekara

ukoliko ne prođe u roku od nekoliko dana ili ukoliko mislite da u Vašem urinu ima krvi.

Kod žena doksorubicin može prouzrokovati neplodnost za vreme uzimanja leka. Može doći do

prestanka ciklusa, ali bi oni trebalo da se vrate nakon završetka terapije. U nekim slučajevima može
se javiti menopauza.

Kod muškaraca doksorubicin može prouzrokovati odsustvo ili smanjen broj spermatozoida, ali se to

može vratiti u normalu nakon završetka terapije. I muškarci i žene koji primaju doksorubicin treba
da koriste efektivne metode kontracepcije

Kada se daje u kombinaciji sa drugim lekovima protiv raka, kod nekih pacijenata nastaje određena

vrsta leukemije (rak belih krvnih ćelija) nakon završetka terapije.

Iritacija mokraćne bešike ili oštećenje zida bešike (koje se zove nekroza), krv u mokraći, zapaljenje

mokraćne bešike sa krvarenjem.

Ukoliko se kod Vas javi neko od prethodno navedenih neželjenih dejstava, ili ukoliko primetite neko
drugo neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom Uputstvu, odmah to recite Vašem lekaru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website:

www.alims.gov.rs

e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Sindroxocin

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sindroxocin posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum
isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju.

Hemijska i fizička stabilnost proizvoda rastvorenog u propisanim rastvaračima (voda za injekcije i 0,9%
rastvor natrijum-hlorida) potvrđena je za period od 24 sata, na 25 °C i tokom 48 sati na na temperaturi od
2 °C do 8 °C. Sa mikrobiloške tačke gledišta, rekonstituisani rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah
ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne treba da bude duži
od 24 sata ako se čuva na temperaturi od 2 °C do 8 °C, ukoliko je pripremljen i čuvan pod aseptičnim i
kontrolisanim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Sindroxocin

Aktivna supstanca: doksorubicin-hidrohlorid.
Sindroxocin,10 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Jedna bočica sadrži 10 mg doksorubicin-hidrohlorida.
Nakon rekonstitucije, jedan mililitar rastvora sadrži 2 mg doksorubicin-hidrohlorida.

Sindroxocin, 50 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Jedna bočica sadrži 50 mg doksorubicin-hidrohlorida.
Nakon rekonstitucije, jedan mililitar rastvora sadrži 2 mg doksorubicin-hidrohlorida.

Pomoćne supstance: metilparahidroksibenzoat; laktoza, monohidrat.

Kako izgleda lek Sindroxocin i sadržaj pakovanja
Prašak za rastvor za injekciju/infuziju.

Izgled praška: porozni prašak crvene boje, kompaktan ili u fragmentima.
Izgled rastvora za injekciju/infuziju posle rekonstitucije: bistar rastvor crveno-narandžaste boje.

Sindroxocin, 10 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je bočica od 8 mL ili 10 mL od bezbojnog borsilikatnog stakla Tip I, zatvorena sa
brombutil gumenim zatvaračem tip I i alumijimskim propilenskim diskom, sa ili bez dodatnog, plastičnog,
providnog, zaštitnog omotača.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom za rastvor za
injekciju/infuziju i Uputstvo za lek.

Sindroxocin, 50 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je bočica od 30 mL od bezbojnog borsilikatnog stakla Tip I, zatvorena sa brombutil
gumenim zatvaračem tip I i alumijimskim propilenskim diskom, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog,
zaštitnog omotača.
Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju
i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:
ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD
Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Proizvođač:

1. S.C. SINDAN-PHARMA S.R.L.,

11 Ion Mihalache Bvd., Bukurešt, Rumunija

2. ACTAVIS ITALY S.P.A.

Nerviano, Viale Pasteur 10, Italija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju mora da označi onog proizvođača koji je
odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a
ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Sindroxocin, 10 mg, prašak za rastvor zainjekciju/infuziju:

515-01-01343-17-001 od 29.01.2018.

Sindroxocin, 50 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

515-01-01344-17-001 od 29.01.2018.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Doksorubicin je indikovan za lečenje sledećih karcinoma:
-

akutna limfoblastna leukemija

akutna mijelogena leukemija

hronične leukemije

Hodgkin-ova bolest i non-Hodgkin-ov limfom

multipli mijelom

osteosarkom

Ewing-ov sarkom

sarkom mekog tkiva

neuroblastom

rabdomiosarkom

Wilms-ov tumor

karcinom dojke, uključujući i adjuvantnu terapiju kod žena kod kojih je dokazano da su zahvaćeni
aksilarni limfni čvorovi nakon resekcije primarnog karcinoma dojke

karcinom endometrijuma

karcinom ovarijuma

ne-seminomski karcinom testisa

karcinom prostate

karcinom prelaznih ćelija mokraćne bešike

karcinom pluća

karcinom želuca

primarni hepatocelularni karcinom

karcinom glave i vrata

karcinom tiroidne žlezde

Doziranje i način primene
Doksorubicin se obično primenjuje kao intravenska injekcija. U određenim indikacijama može se koristiti
intravezikalni i intraarterijski način primene leka.

Intravenska primena (i.v.)
Ukupna doza doksorubicina po ciklusu se može razlikovati u odnosu na njegovu primenu u okviru
specifičnih terapijskih režima (npr. primenjen samostalno ili u kombinaciji sa drugim citotoksičnim
lekovima) i u odnosu na indikaciju za koju je lek propisan.

Rastvor doksorubicina primenjuje se intravenskim putem kroz sistem za infuziju (freely running) (0,9%
rastvor natrijum-hlorida ili 5% rastvor glukoze), u trajanju ne manje od 3 minuta i ne više od 10 minuta, da
bi se smanjio rizik od tromboze ili perivenske ekstravazacije (što može dovesti do ozbiljnog celulitisa,
stvaranja vezikula i nekroze tkiva). Primena doksorubicina u obliku direktne intravenske injekcije se ne
preporučuje usled rizika od ekstravazacije, koja se može pojaviti čak i u slučaju adekvatnog vraćanja krvi
nakon aspiracije igle (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Doza se obično izračunava na osnovu površine tela. Ukoliko se doksorubicin koristi kao monoterapija,
preporučena standardna početna doza doksorubicina po ciklusu kod odraslih iznosi 60-75 mg/m

telesne

površine. Ukupna početna doza po ciklusu može se davati kao pojedinačna doza ili podeljena na 3 uzastopna
dana ili se ukupna doza može podeliti i primeniti prvog i osmog dana. U uslovima normalnog oporavka od
toksičnih dejstava izazvanih lekom (posebno depresije koštane srži i stomatitisa), svaki sledeći ciklus
primene doksorubicina se može ponavljati na svake 3 do 4 nedelje. Ukoliko se doksorubicin primenjuje u
kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima, koji imaju slična toksična dejstva, može biti potrebno
smanjenje doze doksorubicina na 30 do 60 mg/m

na svake tri nedelje.

Ukoliko se doza izračunava na osnovu telesne mase, pokazano je da primena doksorubicina u obliku
pojedinačne doze na svake tri nedelje u velikoj meri smanjuje neprijatno neželjeno dejstvo, mukozitis. Ipak,
postoji uverenje da se primenom ukupne doze podeljene na tri uzastopna dana (0,4-0,8 mg/kg ili 20-25 mg/m

svakog dana) postiže veća efektivnost na račun povećane toksičnosti. Ukoliko se doza izračunava na osnovu
telesne mase, treba primenjivati pojedinačnu dozu od 1,2-2,4 mg/kg na svake tri nedelje.

Primena doksorubicina jednom nedeljno pokazala se podjednako efikasnom kao i primena jednom u tri
nedelje. Kada se lek primenjuje jedanput nedeljno, preporučuje se doza od 20 mg/m

, iako je adekvatan

odgovor moguće postići i sa dozom od 16 mg/m

. Primenom leka jednom nedeljno postiže se smanjenje

kardiotoksičnosti.

Može biti potrebno smanjenje doze kod dece, gojaznih i starijih pacijenata.

Lek treba primenjivati u nižim početnim dozama ili sa dužim intervalima između terapijskih ciklusa kod
pacijenata koji su prethodno lečeni visokim dozama ili kod pacijenata sa neoplastičnom infiltracijom koštane
srži (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Adjuvantna terapija. U velikoj randomizovanoj studiji koju je sproveo National Surgical Adjuvant Breast
and Bowel Project (NSABP) B-15 kod pacijenata sa ranim stadijumom karcinoma dojke sa zahvaćenim
aksilarnim limfnim čvorovima (videti odeljke Neželjena dejstva i Farmakodinamski podaci Sažetka
karakteristika leka), intravenski je primenjen AC dozni režim [kombinacija doksorubicina (60 mg/m

) i

ciklofosfamida (600 mg/m

)] prvog dana, svakog 21-dnevnog ciklusa. Primenjena su 4 terapijska ciklusa.

Poremećaj funkcije jetre
Kod pacijenata kod kojih postoji oštećenje funkcije jetre, preporučuje se smanjenje doze doksorubicina,
prilagođeno tabeli koja sledi:

Koncentracija bilirubina u
serumu

Preporučena doza

1,2 do 3 mg/100 mL

50% preporučene doze

>3,0 mg/100 mL

25% preporučene doze

Doksorubicin ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak
Kontraindikacije).

Druge posebne populacije
Niže početne doze i duži intervali između ciklusa mogu bit razmatrani kod pacijenata koji su prethodno
lečeni visokim dozama, dece, starijih pacijenata, gojaznih pacijenata ili kod pacijenata sa neoplastičnom
infiltracijom koštane srži (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Intravezikalna primena
Intravezikalna primena doksorubicina može se koristiti u lečenju superficijalnih tumora bešike ili kao
profilaksa radi smanjenja rekurencije nakon transuretralne resekcije. Intravezikalna primena doksorubicina

nije odgovarajuća u terapiji invazivnih tumora koji penetriraju u mišićni sloj zida bešike. Preporučuje se
instilacija 30-50 mg u 25-50 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida. U slučaju lokalne toksičnosti
(hemijski cistitis) dozu treba instilirati u 50-100 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida. Pacijenti mogu
nastaviti da dobijaju instilacije u intervalima od nedelju dana do mesec dana (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Doksorubicin treba instilirati uz pomoć katetera i zadržati ga intravezikalno tokom 1 do 2 sata. Za vreme
instilacije pacijenta treba rotirati kako bi vezikalna mukoza karlice ostvarila najintenzivniji kontakt sa
rastvorom. Da bi se izbeglo dodatno mešanje (razblaženje) sa urinom, pacijentu treba reći da ne pije tečnost
u periodu od 12 sati pre instilacije. Pacijentu treba objasniti da isprazni bešiku nakon instilacije.

Intraarterijska primena
Doksorubicin se može primeniti i intraarterijski kod pacijenata sa hepatocelularnim karcinomom da bi se
ispoljio intenzivan lokalni efekat uz smanjenu sistemsku toksičnost. S obzirom na to da je ova tehnika
potencijalno ekstremno rizična i može dovesti do masivne nekroze tkiva kroz koje prolazi perfuzija,
intraarterijsku primenu treba da obavljaju samo onkolozi koji su potpuno obučeni za ovu tehniku. Primenjuje
se u dozama od 30 do 150 mg/m

u glavno stablo hepatične arterije u intervalima od 3 nedelje do 3 meseca, a

veće doze su rezervisane za primenu uz istovremenu ekstrakorporalnu eliminaciju leka. Manje doze su
pogodne za primenu doksorubicina sa jodiranim uljem (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Kontraindikacije

Preosetljivost na doksorubicin ili neku od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak Lista pomoćnih
supstanci), druge antracikline ili antracendione.

Za intravensku primenu leka:
-

perzistentna mijelosupresija

teško oštećenje funkcije jetre

teška srčana insuficijencija

nedavni infarkt miokarda

ozbiljne aritmije

prethodno lečenje maksimalnim kumulativnim dozama doksorubicina, daunorubicina, epirubicina,
idarubicina i/ili drugim antraciklinima i antracendionima (videti odeljak Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka).

Za intravezikalnu primenu leka:
-

urinarna infekcija

zapaljenje mokraćne bešike

hematurija.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Opšte upozorenje
Doksorubicin treba primenjivati isključivo pod nadzorom kvalifikovanih lekara specijalista sa iskustvom u
primeni citotoksičnih lekova.
Pre početka terapije doksorubicinom pacijenti treba da se oporave od akutnih toksičnih dejstava prethodne
primene citotoksičnih lekova (kao što su stomatitis, neutropenija, trombocitopenija i generalizovane
infekcije).
Sistemski klirens doksorubicina je smanjen kod gojaznih pacijenata (tj. >130% idealne telesne mase) (videti
odeljak Doziranje i način primene).

Srčana funkcija

Primena antraciklina nosi rizik za razvoj kardiotoksičnosti, koja se može manifestovati u obliku ranih (tj.
akutnih) ili kasnih (tj. odloženih) događaja.

Rani (tj. akutni) događaji. Rana kardiotoksičnost izazvana doksorubicinom se uglavnom karakteriše
sinusnom tahikardijom i/ili abnormalnostima u EKG-u, kao što su nespecifične promene ST‒T talasa.
Takođe su prijavljene tahiaritmije, uključujući prevremene ventrikularne kontrakcije i ventrikularnu
tahikardiju, bradikardiju, kao i atrioventrikularni blok i blok grane Hisovog snopa. Ovi efekti obično ne
ukazuju na to da će kasnije doći do razvoja kasne (odložene) kardiotoksičnosti i obično nije potrebno
prekinuti terapiju doksorubicinom.

Kasni (tj. odloženi) događaji. Odložena kardiotoksičnost se obično razvija u kasnijim fazama terapijske
primene doksorubicina ili u toku od 2 do 3 meseca posle prekida primene leka, ali su takođe prijavljeni
kasniji događaji (nekoliko meseci do nekoliko godina posle završene terapije). Odložena kardiomiopatija se
manifestuje redukovanom ejekcionom frakcijom leve komore (engl. left ventricular ejection fraction, LVEF)
i/ili znacima i simptomima kongestivne srčane insuficijencije (engl. congestive heart failure, CHF) kao što
su dispnea, plućni edem, drugi edemi, kardiomegalija, hepatomegalija, oligurija, ascites, pleuralne efuzije i
ritam galopa. Prijavljeni su i subakutni efekti kao što su perikarditis/miokarditis. Kongestivna srčana
insuficijencija, koja direktno ugrožava život, je najozbiljniji oblik kardiomiopatije izazvane antraciklinima i
pokazatelj je kumulativne toksičnosti leka koja ograničava povećanje doze.

Pre početka terapije doksorubicinom potrebno je proceniti srčanu funkciju pacijenta i ona se mora pratiti
tokom čitave terapije kako bi se smanjio rizik od pojave ozbiljnog srčanog oštećenja. Ovaj rizik se može
smanjiti redovnim praćenjem LVEF tokom terapije uz momentalni prekid primene doksorubicina na prvi
znak oštećenja funkcije. Odgovarajući kvantitativni metod za ponovljenu procenu funkcije (evaluacija
LVEF) podrazumeva višekanalnu radionuklidnu angiografiju (MUGA engl. multi-gated radionuclide
angiography) ili ehokardiografiju (ECHO). Preporučuje se početna procena srčane funkcije uz pomoć EKG-
a, MUGA skenera ili ECHO-a, naročito kod pacijenata sa faktorima rizika za povećanu kardiotoksičnost. U
cilju procene LVEF-a, treba obaviti ponovljene MUGA ili ECHO preglede, naročito kod primene viših,
kumulativnih doza antraciklina. Jednom odabranu metodu za procenu ejekcione frakcije leve komore ne
treba menjati u toku redovnih kontrola pacijenta.

Verovatnoća razvoja CHF, procenjena na oko 1% do 2% posle primene kumulativne doze od 300 mg/m

polako raste sa povećanjem kumulativne doze na 450-550 mg/m

. Nakon toga se rizik od javljanja CHF

naglo povećava te se ne preporučuje povećanje doze iznad maksimalne kumulativne doze od 550 mg/m

Faktori rizika za kardiotoksičnost uključuju aktivnu ili prikrivenu kardiovaskularnu bolest, prethodnu ili
istovremenu radioterapiju u predelu medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili
antracendionima i istovremenu primenu lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili
kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab). Antraciklini, uključujući doksorubicin, se ne smeju primenjivati u
kombinaciji sa drugim kardiotoksičnim lekovima ako se ne sprovodi intenzivno praćenje srčane funkcije
pacijenta (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pacijenti koji dobijaju
antracikline nakon prestanka terapije drugim kardiotoksičnim lekovima, posebno onima sa dugim
poluvremenom eliminacije poput trastuzumaba, takođe mogu biti pod većim rizikom od razvoja
kardiotoksičnosti. Poluvreme eliminacije za trastuzumab iznosi oko 28-38 dana i on se može nalaziti u
cirkulaciji do 27 nedelja. Stoga, kada je moguće, lekari treba da izbegavaju terapiju zasnovanu na
antraciklinima do 27 nedelja nakon prestanka terapije trastuzumabom. Ako se antraciklini primenjuju pre
ovog vremena, preporučuje se pažljivo praćenje srčane funkcije.

Monitoring srčane funkcije mora da bude posebno rigorozan kod pacijenata koji primaju velike kumulativne
doze leka i kod onih sa postojećim faktorima rizika. Međutim, kardiotoksičnost uzrokovana doksorubicinom
se može javiti i sa nižim kumulativnim dozama bez obzira na to da li su srčani faktori rizika prisutni ili ne.

Kod dece i adolescenata postoji povećan rizik od razvoja odložene kardiotoksičnosti nakon primene
doksorubicina. Pacijenti ženskog pola mogu biti izloženi većem riziku od pacijenata muškog pola.
Periodična procena srčane funkcije se preporučuje kako bi se pratio ovaj efekat.

Verovatno je da je toksičnost doksorubicina i drugih antraciklina i antracendiona aditivna.

Hematološka toksičnost

Doksorubicin može izazvati mijelosupresiju. Potrebno je utvrditi hematološki profil pre i tokom svakog
ciklusa terapije doksorubicinom, uključujući i diferencijalni broj belih krvnih ćelija. Dozno zavisna,
reverzibilna leukopenija i/ili granulocitopenija (neutropenija) je primarna manifestacija hematološke
toksičnosti doksorubicina i predstavlja najčešću akutnu toksičnost koja ograničava povećanje doze leka.
Leukopenija i neutropenija generalno dostižu najniže vrednosti (nadir) između 10. i 14. dana nakon primene
leka; broj leukocita/neutrofila se u većini slučajeva do 21. dana vraća na fiziološke vrednosti. Mogu se javiti
i trombocitopenija i anemija. Kliničke posledice teške mijelosupresije obuhvataju groznicu, infekcije,
sepsu/septikemiju, septički šok, krvarenje, hipoksiju tkiva ili smrt.

Sekundarna leukemija

Sekundarna leukemija, sa ili bez preleukemijske faze, prijavljena je kod pacijenata koji su lečeni
antraciklinima (uključujući i doksorubicin). Sekundarna leukemija je češća kada se ovi lekovi primenjuju u
kombinaciji sa antineoplasticima koji oštećuju DNK, u kombinaciji sa radioterapijom, kada su pacijenti
prethodno dobijali jaku citotoksičnu terapiju ili kada su povećane doze antraciklina. Takve leukemije imaju
latentni period od 1-3 godine.

Karcinogeneza, mutageneza i oštećenje plodnosti

Doksorubicin se pokazao genotoksičnim i mutagenim u in vitro i in vivo ispitivanjima.

Doksorubicin kod žena može izazvati neplodnost tokom perioda primene leka. Doksorubicin može izazvati
amenoreju. Pokazalo se da se ovulacija i menstruacija vraćaju nakon završetka terapije, iako se može javiti
prevremena menopauza.

Doksorubicin je mutagen i kod muškaraca može izazvati oštećenja hromozoma spermatozoida.
Oligospermija i azoospermija mogu biti trajne; međutim, prijavljeno je da se u nekim slučajevima broj
spermatozoida vratio na normalne vrednosti. Ova pojava se može zabeležiti nekoliko godina nakon završetka
terapije. Muškarci podvrgnuti lečenju doksorubicinom treba da koriste efektivne metode kontracepcije.

Gastrointestinalna toksičnost

Doksorubicin može da prouzrokuje povraćanje. U ranim fazama primene leka mogu se javiti
mukozitis/stomatitis, koji ukoliko su teškog stepena, mogu da u toku nekoliko dana progrediraju u mukozne
ulceracije. Kod najvećeg broja pacijenata ovi neželjeni događaji se povlače do treće nedelje terapije.

Hepatična funkcija

Glavni put eliminacije doksorubicina je hepatobilijarni sistem. Potrebno je odrediti ukupni bilirubin u
serumu pre i tokom terapije doksorubicinom. Kod pacijenata sa povišenim vrednostima bilirubina može se
javiti sporiji klirens leka uz povećanje ukupne toksičnosti. Kod ovih pacijenata se preporučuju manje doze
(videti odeljak Doziranje i način primene). Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne smeju primati
doksorubicin (videti odeljak Kontraindikacije).

Reakcije na mestu primene injekcije

Fleboskleroza se može javiti kao posledica primene injekcije u mali krvni sud ili ponovljenih injekcija u istu
venu. Pridržavanjem preporučenih postupaka primene može se smanjiti rizik od flebitisa/tromboflebitisa na
mestu davanja injekcije (videti odeljak Doziranje i način primene).

Ekstravazacija
Ekstravazacija doksorubicina u toku intravenske injekcije može da izazove lokalni bol, teška oštećenja tkiva
(pojava vezikula na koži, težak celulitis) i nekrozu. Ukoliko se u toku intravenske primene doksorubicina
pojave znaci i simptomi ekstravazacije, infuziju leka treba odmah prekinuti.

Sindrom lize tumorskih ćelija

Doksorubicin može da izazove hiperurikemiju usled katabolizma purina u velikoj meri koju prati ubrzano
liziranje neoplastičnih ćelija (engl. tumor-lysis syndrome) izazvano lekom. Nakon početnog lečenja potrebno
je odrediti vrednosti mokraćne kiseline, kalijuma, kalcijum-fosfata i kreatinina u krvi. Hidratacija,
alkalizacija urina i profilaktička primena alopurinola u cilju sprečavanja hiperurikemije, mogu da umanje
potencijalne komplikacije sindroma lize tumorskih ćelija.

Imunosupresivni efekti/Povećana osetljivost na infekcije
Primena živih ili živih atenuisanih vakcina, kod pacijenata koji su imunokompromitovani primenom
hemioterapeutskih lekova uključujući i doksorubicin, može dovesti do nastanka ozbiljnih ili smrtonosnih
infekcija. Treba izbegavati vakcinaciju živim vakcinama kod pacijenata koji primaju doksorubicin. Mrtve ili
inaktivisane vakcine se mogu primenjivati, međutim odgovor organizma na ove vakcine može biti umanjen.

Ostalo

Doksorubicin može potencirati toksičnost drugih antineoplastičnih lekova. Prijavljeno je pogoršanje
ciklofosfamidom izazvanog hemoragijskog cistitisa i povećanje hepatotoksičnosti 6-merkaptopurina. Takođe
je prijavljena toksičnost uzrokovana zračenjem (na nivou miokarda, sluznice kože i jetre).

Kao i kod primene drugih citotoksičnih lekova, pri primeni doksorubicina spontano su prijavljeni slučajevi
tromboflebitisa i tromboembolije, uključujući i plućnu emboliju (u nekim slučajevima sa fatalnim ishodom).

Dodatna upozorenja i mere opreza kod drugih načina primene

Intravezikalna primena
Primena doksorubicina intravezikalnim putem može izazvati simptome hemijskog cistitisa (kao što su
dizurija, poliurija, nokturija, strangurija, hematurija, neugodan osećaj u predelu mokraćne bešike, nekroza
zida mokraćne bešike) i konstrikciju mokraćne bešike. Treba obratiti posebnu pažnju na probleme
kateterizacije (npr. opstrukcija uretre usled masivnih intravezikalnih tumora).

Intraarterijska primena

Intraarterijska primena doksorubicina (transkateterska arterijska embolizacija) može se primeniti u lokalnoj
ili regionalnoj terapiji primarnog hepatocelularnog karcinoma ili metastaza u jetri. Intraarterijska primena
može izazvati (osim sistemske toksičnsti kvalitativno slične onoj primećenoj nakon intravenske primene
doksorubicina) gastroduodenalni ulkus (verovatno usled refluksa leka u gastričnu arteriju) i suženje žučnih
kanala usled lekom izazvanog sklerozirajućeg holangitisa. Ovaj način primene može dovesti do
rasprostranjene nekroze perfundovanog tkiva.

Metilparahidroksibenzoat
Lek Sindroxocin sadrži pomoćnu supstancu metilparahidroksibenzoat, koji može izazvati alergijske reakcije,
čak i odložene, a izuzetno i bronhospazam.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Doksorubicin je glavni supstrat izoenzima citohrom P450 CYP3A4 i CYP2D6 i P-glikoproteina (P-gp).
Klinički značajne interakcije prijavljene su sa inhibitorima citohrom P450 CYP3A4, CYP2D6 i/ili P-gp (npr.
verapamil), što dovodi do povećanja koncentracije i kliničkog efekta doksorubicina. Induktori CYP3A4 (npr.
fenobarbital, fenitoin, kantarion) i P-gp induktori mogu da dovedu do smanjenja koncentracije
doksorubicina.

Dodavanje ciklosporina terapiji sa doksorubicinom može da dovede do povećanja PIK-a za doksorubicin i
doksorubicinol, zbog mogućeg smanjenja klirensa doksorubicina i smanjenja metabolizma doksorubicinola.
Literaturni podaci ukazuju na to da dodavanje ciklosporina terapiji sa doksorubicinom dovodi do povećane i
produžene hematološke toksičnosti u poređenju sa monoterapijom doksorubicinom. Koma i epileptični
napadi su takođe opisani kod istovremene primene ciklosporina i doksorubicina.

Primena visokih doza ciklosporina povećava koncentraciju doksorubicina u serumu, kao i njegovu
mijelotoksičnost.

Doksorubicin se uglavnom koristi u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna
toksičnost, naročito s obzirom na dejstvo na koštanu srž/hematološke i gastrointestinalne efekte (videti
odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Primena doksorubicina u kombinovanoj
hemioterapiji sa drugim potencijalno kardiotoksičnim lekovima, kao i istovremena primena drugih
kardioaktivnih komponenti (npr. blokatora kalcijumskih kanala), zahteva praćenje srčane funkcije tokom
kompletne terapije. Promene u funkciji jetre izazvane istovremenim terapijama mogu uticati na metabolizam
doksorubicina, njegovu farmakokinetiku, terapijsku efikasnost i/ili toksičnost.

Paklitaksel može izazvati povećanu koncentraciju doksorubicina i/ili njegovih metabolita u plazmi kada se
daje pre doksorubicina. Određeni podaci ukazuju da je ovaj efekat manji kada se doksorubicin primenjuje
pre primene paklitaksela.

U jednoj kliničkoj studiji uočeno je povećanje površine ispod krive (PIK) doksorubicina od 21% kada je
istovremeno primenjen sa sorafenibom u dozi 400 mg dva puta na dan. Klinički značaj ovih nalaza nije
poznat.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Doksorubicin ima štetan farmakološki efekat na trudnoću i/ili fetus/novorođenče.

Ovaj lek ne treba koristiti tokom trudnoće, zbog embriotoksičnog potencijala doksorubicina, osim ukoliko
nije jasno indikovano. Ako žena prima doksorubicin tokom trudnoće ili zatrudni za vreme primene leka,
treba je upoznati sa mogućim opasnostima po fetus. Žene u generativnom dobu treba da koriste efektivne
metode kontracepcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Dojenje

Doksorubicin se izlučuje u majčinom mleku. Žene ne smeju dojiti tokom terapije doksorubicinom.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Uticaj doksorubicina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije sistematski procenjivan.

Neželjena dejstva

Sledeće neželjene reakcije, prijavljene tokom terapije doksorubicinom, navedene su prema MedDRA
klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane prema sledećoj
konvenciji: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000
do <1/1000); veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih
podataka).
Klasifikacija sistema organa

Učestalost

Neželjene reakcije

Infekcije i infestacije

Veoma česta

Infekcije

Česta

Sepsa

Neoplazme – benigne,
maligne i neodređene
(uključujući ciste i polipe)

Nepoznata

Akutna limfocitna leukemija, akutna mijeloidna
leukemija

Poremećaji krvi i limfnog
sistema

Veoma česta

Leukopenija, neutropenija, anemija, trombocitopenija

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata

Anafilaktička reakcija

Poremećaji metabolizma i
ishrane

Veoma česta

Smanjenje apetita

Nepoznata

Dehidratacija, hiperurikemija

Poremećaji oka

Česta

Konjunktivitis

Nepoznata

Keratitis, pojačana lakrimacija

Kardiološki poremećaji

Česta

Kongestivna srčana insuficijencija, sinusna tahikardija

Nepoznata

Atrioventrikularni blok, tahiaritmije, blok grane
Hisovog snopa

Vaskularni poremećaji

Povremena

Embolija

Nepoznata

Šok, hemoragija, tromboflebitis, flebitis, naleti
vrućine

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česta

Mukozitis/stomatitis, dijareja, povraćanje, mučnina

Česta

Ezofagitis, abdominalni bol

Nepoznata

Krvarenje u gastrointestinalnom traktu, erozija želuca,
kolitis, promena boje oralne sluzokože

Poremećaji kože i potkožnog
tkiva

Veoma česta

Palmarno-plantarna eritrodisestezija, alopecija

Česta

Urtikarija, osip, hiperpigmentacija kože i noktiju

Nepoznata

Fotosenzitivnost, preosetljivost na ozračenoj koži
(radijacioni dermatitis – ,,radiation-recall reaction

”

svrab, promene na koži

Poremećaji bubrega i
urinarnog sistema

Nepoznata

Hromaturija

, simptomi iritacije bešike

, hematurija

hemoragijski cistitis

, nekroza zida bešike

Poremećaji reproduktivnog
sistema i dojki

Nepoznata

Amenoreja, azoospermija, oligospermija

Opšti poremećaji i reakcije na
mestu primene

Veoma česta

Groznica, astenija, jeza

Česta

Reakcije na mestu primene infuzije

Nepoznata

Slabost

Ispitivanja

Veoma česta

Smanjenje ejekcione frakcije, abnormalnosti na EKG-
u, promene vrednosti transaminaza, povećanje telesne
mase

1 do 2 dana nakon primene

prijavljeno kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke koje su dobijale doksorubicin kao deo adjuvantne terapije

(NSABP B-15)

nakon intravezikalne primene

Neželjena dejstva kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke koje su dobijale doksorubicin kao deo
adjuvantne terapije:

Podaci o bezbednosti su dobijeni od oko 2300 žena koje su učestvovale u randomizovanom, otvorenom
istraživanju (NSABP B-15), koje je ispitivalo upotrebu AC (doksorubicin, ciklofosfamid) u odnosu na CMF
(ciklofosfamid, metotreksat, 5-fluorouracil) u lečenju ranog karcinoma dojke koji je zahvatio aksilarne
limfne čvorove. U analizi bezbednosti obuhvaćeni su svi podaci iz perioda praćenja (engl. follow-up data)
kod pacijentkinja koje su primale AC terapijski režim (N=1492 pacijentkinje) i upoređeni sa podacima
dobijenim kod pacijentkinja koje su primale CMF terapijski režim (tj. ciklofosfamid oralno, N=739
pacijentkinja). Najrelevantniji neželjeni događaji prijavljeni u ovoj studiji prikazani su u tabeli koja sledi:

Tabela 1: Relevantni neželjeni događaji kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke koji je

zahvatio aksilarne limfne čvorove

AC*

Konvencionalna CMF

N=1492

N=739

Primena terapije

Srednji broj ciklusa
Ukupno ciklusa

3,8

5676

5,5

4068

Neželjeni događaji, % pacijenata
Leukopenija

Gradus 3 (1000–1999/mm

)

3,4
0,3

9,4
0,3

Gradus 4 (<1000/mm

)

Trombocitopenija

Gradus 3 (25000–49999/mm

)

Gradus 4 (<25000/mm

)

0,1

0,3

Šok, sepsa

1,5

0,9

Sistemske infekcije

2,4

1,2

Mučnina i povraćanje

Samo mučnina
Povraćanje ≤12 časova
Povraćanje >12 časova
Uporno povraćanje

15,5
34,4
36,8

4,7

42,8
25,2
12,0

1,6

Alopecija

Parcijalna
Kompletna

92,4
22,9
69,5

71,4
56,3
15,1

Smanjenje telesne mase

5–10%
>10%

6,2
2,4

5,7
2,8

Povećanje telesne mase

5–10%
>10%

10,6

3,8

27,9
14,3

Srčana funkcija

Asimptomatska
Prolazna
Simptomatska

0,2
0,1
0,1

0,1

0
0

Smrtni slučajevi povezani sa terapijom

* Uključuje zbirne podatke pacijentkinja koje su lečene ili samo AC režimom tokom 4 ciklusa, ili 4 ciklusa AC nakon

kojih su sledila 3 ciklusa CMF

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Pojedinačne doze od 250 mg i 500 mg doksorubicina imale su fatalne efekte. Ove doze mogu prouzrokovati
akutnu degeneraciju miokarda u toku 24 sata i tešku mijelosupresiju (uglavnom leukopeniju i
trombocitopeniju), sa efektima koji su najizraženiji između 10. i 15. dana od primene leka. Terapija je
suportivna i uključuje transfuziju krvi i izolaciju pacijenta.

Akutno predoziranje doksorubicinom za posledicu će imati gastrointestinalne toksične efekte (uglavnom
mukozitis). Ove promene se generalno javljaju ubrzo nakon primene leka, a oporavak se kod većine
pacijenata postiže u toku tri nedelje.

Odložena srčana insuficijencija može se javiti i do 6 meseci nakon predoziranja. Pacijente treba pažljivo
pratiti i lečiti konvencionalnim metodama u slučaju pojave znakova srčane insuficijencije.

Lista pomoćnih supstanci

Metilparahidroksibenzoat;
Laktoza, monohidrat.

Inkompatibilnost

Doksorubicin ne treba mešati sa drugim lekovima. Treba izbegavati kontakt sa alkalnim rastvorima jer to
može dovesti do hidrolize doksorubicina. Doksorubicin ne treba mešati sa heparinom usled hemijske
inkompatibilnosti koja može dovesti do precipitacije.

Doksorubicin ne treba mešati sa 5-fluorouracilom (na primer, u istoj kesi za i.v. infuziju ili na Y spoju i.v.
infuzione linije) budući da je prijavljeno da su ovi lekovi inkompatibilni u tolikoj meri da može nastati
precipitat. Ukoliko je neophodna istovremena terapija doksorubicinom i fluorouracilom, preporučuje se da se
infuziona linija ispere između primene ova dva leka. Treba izbegavati kontakt supstance sa aluminijumom.

Rok upotrebe

Rok upotrebe: četiri (4) godine.

Uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja/rastvaranja:

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja i rekonstitucije, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Rekonstitucija liofiliziranog praška prilikom pripreme rastvora za intravensku primenu. Rastvoriti
prašak u 5 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili vode za injekcije (za lek Sindroxocin,10 mg, prašak
za rastvor za injekciju/infuziju) odnosno u 25 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili vode za injekcije
(za lek Sindroxocin,50 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju). Sadržaj bočice je pod negativnim
pritiskom. Da bi se smanjilo formiranje aerosola tokom rekonstituisanja, treba biti posebno pažljiv kad se
uvodi igla. Obavezno izbegavati udisanje aerosola nastalog tokom rekonstituisanja.

Date su sledeće zaštitne preporuke zbog toksične prirode ove supstance:

Osoblje treba da bude dobro obučeno za procedure rastvaranja i rukovanja;

Trudne žene, koje su deo osoblja, ne bi smele da dolaze u dodir sa ovim lekom;

Osoblje koje rukuje doksorubicinom treba da nosi zaštitnu odeću: zaštitne naočare, mantil, rukavice i
masku za jednokratnu upotrebu;

Neophodno je da se obezbedi odvojen prostor za rastvaranje leka (najbolje u sistemu sa laminarnim
protokom vazduha); radna površina treba da bude pokrivena apsorbujućim papirom sa
plastificiranim naličjem za jednokratnu upotrebu;

Svi predmeti korišćeni za rastvaranje leka, primenu leka, čišćenje, uključujući i zaštitne rukavice,
treba da budu odloženi u kese namenjene odlaganju otpada sa visokim rizikom, koje će kasnije biti
uništene spaljivanjem na visokoj temperaturi;

U slučaju prosipanja ili curenja leka, površine se moraju očistiti razblaženim rastvorom natrijum-
hipohlorita (1% slobodni hlor), najbolje prvo naneti rastvor a zatim isprati vodom;

Sav korišćeni materijal treba odložiti na prethodno opisani način;

U slučaju dodira leka sa kožom, zahvaćeno područje dobro oprati sapunom i vodom ili rastvorom
natrijum-bikarbonata. Ipak, ne koristiti oštre četke, koje mogu uzrokovati oštećenje kože.

U slučaju dodira leka sa okom/očima, podići kapak zahvaćenog oka i oko izdašno ispirati vodom
najmanje 15 minuta. Posle ovog postupka neophodna je dodatna kontrola kod lekara.

Uvek treba oprati ruke posle skidanja zaštitnih rukavica.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.

Sindroxocin®

Proizvođač: S.C. SINDAN-PHARMA S.R.L. - Rumunija
Broj dozvole: 515-01-01343-17-001
Vlasnik dozvole: ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD
Dozvola vredi do: 29.01.2023