Vorikonazol Actavis 200mg prašak za rastvor za infuziju

prašak za rastvor za infuziju; 200mg; bočica staklena, 1x200mg

Supstance:
vorikonazol

Vrsta leka	Humani lekovi
ATC:	J02AC03
Način izdavanja leka	SZ
EAN	5690528525014
JKL	0327353

UPUTSTVO ZA LEK

VANZIMEC

, 200 mg, prašak za rastvor za infuziju

vorikonazol

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj
sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak
4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

Šta je lek VANZIMEC i čemu je namenjen

Šta treba da znate pre nego što primite lek VANZIMEC

Kako se primenjuje lek VANZIMEC

Moguća neželjena dejstva

Kako čuvati lek VANZIMEC

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek VANZIMEC i čemu je namenjen

Lek VANZIMEC sadrži aktivnu supstancu vorikonazol. VANZIMEC je antigljivični lek. Deluje tako što
ubija gljivice koje uzrokuju infekcije ili zaustavlja njihov rast.

Ovaj lek se koristi za lečenje pacijenata (odraslih i dece starije od 2 godine) sa:
invazivnom aspergilozom (tip gljivične infekcije koju prouzrokuju Aspergillus vrste),

kandidemijom (drugi tip gljivične infekcije koju prouzrokuju vrste Candida) kod pacijenata bez

neutropenije (pacijenata koji nemaju neuobičajeno mali broj belih krvnih zrnaca),

teškim invazivnim infekcijama koje prouzrokuju Candida vrste kada je gljivica rezistentna (otporna) na

flukonazol (drugi antigljivični lek),

teškim gljivičnim infekcijama koje prouzrokuju Scedosporium ili Fusarium vrste (dve različite vrste

gljivica).

Lek VANZIMEC je namenjen za primenu kod pacijenata sa gljivičnim infekcijama koje se pogoršavaju, a
mogu da ugroze život.

Prevencija gljivičnih infekcija kod visokorizičnih primaoca transplantata koštane srži.

Ovaj lek se isključivo koristi pod nadzorom lekara.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek VANZIMEC

Lek VANZIMEC ne smete primati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu vorikonazol ili na hidroksipropilbetadeks ili na bilo
koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste uzimali druge lekove, čak i
one koji se izdaju bez lekarskog recepta ili biljne lekove.

Sledeće lekove ne smete da uzimate tokom terapije lekom VANZIMEC:

Terfenadin (koristi se za alergiju)
Astemizol (koristi se za alergiju)

Cisaprid (koristi se za stomačne tegobe)
Pimozid (koristi se za terapiju psihičkih oboljenja)

Hinidin (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma)
Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze)
Efavirenz (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 400 mg i većim, jednom dnevno

Karbamazepin (koristi se za lečenje epileptičkih napada)
Fenobarbital (koristi se za lečenje teške nesanice i epileptičkih napada)
Ergot alkaloidi (npr. ergotamin, dihidroergotamin; koriste se kod migrene)

Sirolimus (koristi se kod transplantacija)
Ritonavir (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 400 mg i većim, dva puta dnevno

Kantarion (biljni preparat)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek
VANZIMEC:
ukoliko ste imali alergijsku reakciju na druge azole,
ukoliko bolujete ili ste bolovali od oboljenja jetre. Ukoliko imate oboljenje jetre, lekar Vam može

propisati nižu dozu leka VANZIMEC. Takođe, Vaš lekar će pratiti funkciju jetre tokom lečenja lekom
VANZIMEC putem laboratorijskih analiza krvi.

ukoliko Vam je poznato da bolujete od kardiomiopatije, nepravilnog srčanog ritma, usporenog srčanog

ritma ili izmenjenog EKG zapisa koji se naziva „sindrom produženog QTc intervala“.

Izbegavajte sunčevu svetlost i izlaganje suncu u toku lečenja lekom VANZIMEC. Važno je da zaštitite
delove kože koji su izloženi suncu i da koristite kreme za sunčanje sa visokim faktorom zaštite od sunca
(SPF), zato što se može pojaviti povećana osetljivost kože na sunčeve UV zrake. Ove mere opreza se takođe
odnose i na decu.

Za vreme lečenja lekom VANZIMEC:

recite odmah Vašem lekaru u slučaju pojave:

opekotina od sunca,

teškog osipa ili plikova na koži,

osetite bol u kostima.

Ukoliko se jave gorenavedeni poremećaji na koži, Vaš lekar Vas može uputiti kod dermatologa, koji nakon
konsultacija može odlučiti da je važno da redovno dolazite na kontrole. Postoji mala verovatnoća da se
nakon dugotrajne primene leka VANZIMEC može razviti rak kože.

Vaš lekar treba da kontroliše funkciju jetre i bubrega putem laboratorijskih analiza krvi.

Deca i adolescenti

Lek VANZIMEC nije namenjen za primenu kod dece mlađe od 2 godine.

Drugi lekovi i VANZIMEC

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Neki lekovi, kada se primenjuju istovremeno sa lekom VANZIMEC, mogu uticati na dejstvo leka
VANZIMEC ili lek VANZIMEC može uticati na njihovo dejstvo.

Recite Vašem lekaru ako uzimate sledeći lek, zato što treba izbegavati istovremeno lečenje sa lekom
VANZIMEC, ukoliko je to moguće:
Ritonavir (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 100 mg, dva puta dnevno

Recite Vašem lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova, zato što treba izbegavati istovremeno lečenje sa
lekom VANZIMEC, ukoliko je to moguće, a možda će biti potrebno i prilagoditi dozu vorikonazola:
Rifabutin (koristi se za lečenje tuberkuloze). Ukoliko ste već na terapiji rifabutinom, biće potrebno

praćenje krvne slike i neželjenih dejstava na rufabutin.

Fenitoin (koristi se za lečenje epilepsije). Ukoliko ste već na terapiji fenitoinom, tokom lečenja lekom

VANZIMEC biće potrebno praćenje koncentracije fenitoina u krvi, a možda će biti potrebno
prilagoditi dozu leka.

Recite Vašem lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova, jer možda će biti potrebno prilagođavanje doze ili
praćenje, u cilju provere da li ovi lekovi i/ili lek VANZIMEC i dalje ostvaruju željeni terapijski efekat:

Varfarin i druge antikoagulanse (npr. fenprokumon, acenokumarol; koriste se za sprečavanje zgrušavanja

krvi)

Ciklosporin (koristi se kod transplantacija)

Takrolimus (koristi se kod transplantacija)
Derivate sulfoniluree (npr. tolbutamid, glipizid i gliburid) (koriste se za terapiju dijabetesa)
Statine (npr. atorvastatin, simvastatin) (koriste se za snižavanje nivoa holesterola)
Benzodiazepine (npr. midazolam, triazolam) (koriste se za terapiju teške nesanice i stresa)
Omeprazol (koristi se za lečenje čira)
Oralne kontraceptive (ako uzimate lek VANZIMEC sa oralnim kontraceptivima, možete da imate

neželjena dejstva kao što su mučnina i menstrualne tegobe)

Vinka alkaloide (npr. vinkristin, vinblastin) (koriste se u terapiji raka)
Indinavir i druge inhibitore HIV proteaze (koriste se za lečenje HIV-a)
Nenukleozidne inhibitore reverzne transkriptaze (npr. efavirenz, delavirdin, nevirapin) (koriste se u

terapiji HIV-a) (lek efavirenz primenjen u određenim dozama se NE sme uzimati istovremeno sa lekom
VANZIMEC)

Metadon (koristi se za odvikavanje od heroina)
Alfentanil i fentanil i druge opijate kratkog dejstva, kao što je sufentanil (lekovi koji se koriste protiv

bolova u hirurškim procedurama)

Oksikodon i druge opijate dugog dejstva, kao što je hidrokodon (koristi se za ublažavanje umerenih do

jakih bolova)

Nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen, diklofenak) (koriste se u lečenje bola i zapaljenja)
Flukonazol (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija)
Everolimus (koristi se za lečenje uznapredovalog raka bubrega i kod pacijenata kod kojih je izvršena

transplantacija)

Trudnoća i dojenje

Lek VANZIMEC se ne sme koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko Vaš lekar ne odluči drugačije. Žene u
reproduktivnom periodu moraju da koriste efikasna kontraceptivna sredstva. Morate odmah da se javite
Vašem lekaru ako zatrudnite za vreme lečenja lekom VANZIMEC.

Dojenje se mora prekinuti pre početka lečenja lekom VANZIMEC.Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste
trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek VANZIMEC može da prouzrokuje zamućenje vida ili neprijatnu osetljivost na svetlost. Dok imate ove
tegobe, nemojte upravljati vozilima, ni rukovati alatima ili mašinama. Recite Vašem lekaru ukoliko imate
ove tegobe.

Lek VANZIMEC sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1mmol (23mg) natrijuma po bočici, odnosno suštinski je bez natrijuma.

3. Kako se primenjuje lek VANZIMEC

Lek VANZIMEC ćete dobijati uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni,
proverite sa Vašim lekarom.

Vaš lekar će odrediti dozu leka prema Vašoj telesnoj masi i tipu infekcije koju imate.

Vaš lekar može da promeni dozu leka u zavisnosti od Vašeg stanja.

Preporučena doza za odrasle (uključujući i starije pacijente) je sledeća:

Intravenska primena

Doza u prva 24 sata (udarna doza)

6 mg/kg svakih 12 sati tokom prva 24 sata

Doza posle prva 24 sata
(doza održavanja)

4 mg/kg dva puta na dan

Zavisno od Vašeg odgovora na terapiju, Vaš lekar može da smanji dozu na 3 mg/kg, dva puta dnevno.

Lekar može da odluči da smanji dozu ako imate blagi ili umereni oblik ciroze jetre.

Primena kod dece i adolescenata

Preporučena doza za decu i adolescente je sledeća:

Intravenska primena

Deca uzrasta od 2 do manje od 12
godina i adolescenti uzrasta od 12
do 14 godina sa telesnom masom
manjom od 50 kg

Adolescenti uzrasta od 12 do 14
godina sa telesnom masom 50
kg ili većom; svi adolescenti stariji
od 14 godina

Doza u prva 24 sata (udarna
doza)

9 mg/kg svakih 12 sati
tokom prva 24 sata

6 mg/kg svakih 12 sati
tokom prva 24 sata

Doza posle prva 24 sata
(doza održavanja)

8 mg/kg dva puta na dan

4 mg/kg dva puta na dan

U zavisnosti od odgovora na terapiju, Vaš lekar može povećati ili smanjiti dnevnu dozu.

Bolnički farmaceut ili medicinska sestra rekonstituisaće i razblažiti lek VANZIMEC prašak za rastvor za
infuziju do odgovarajuće koncentracije. (Molimo Vas pogledajte kraj ovog uputstva za detaljnije
informacije).

Lek VANZIMEC se daje kao intravenska infuzija (u venu), maksimalnom brzinom od 3 mg/kg na sat, u toku
1 do 3 sata.

Ako Vi ili Vaše dete primate lek VANZIMEC za prevenciju gljivičnih infekcija, Vaš lekar može doneti
odluku da prestane da Vam daje ovaj lek ukoliko dođe do pojave neželjenih dejstava povezanih sa terapijom.

Ako ste zaboravili da primite lek VANZIMEC

Kako se ovaj lek primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, nije verovatno da će neka doza biti
izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu, ako mislite da su zaboravili da Vam
daju dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek VANZIMEC

Lečenje lekom VANZIMEC traje onoliko dugo koliko Vam to savetuje Vaš lekar, međutim, trajanje terapije
sa lekom VANZIMEC prašak za rastvor za infuziju, ne treba da traje duže od 6 meseci.

Pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom ili oni sa teškim infekcijama mogu biti lečeni i duže da bi se
sprečilo da se infekcija ponovo javi. Kada Vam se zdravstveno stanje popravi, možete preći sa intravenske
primene leka na tablete.

Ako Vaš lekar odluči da prekine lečenje lekom VANZIMEC ne bi trebalo da imate nikave posledice.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se pojavi neko neželjeno dejstvo, većina su blaga i prolazna. Međutim, neka mogu biti ozbiljna i
zahtevaju medicinsku pomoć.

Ozbiljna neželjena dejstva - Prestanite da uzimate lek VANZIMEC i odmah se javite lekaru:
- Osip
- Žutica; promene rezultata funkcionalnih testova jetre
- Pankreatitis (zapaljenje gušterače)

Ostala neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
- Oštećenje vida (promene u vidu uključujući zamućen vid, vid sa izmenjenim bojama, neuobičajenu
netoleranciju na vizuelnu percepciju svetlosti, slepilo za boje, poremećaj oka, oreol oko slika koje vidimo,
noćno slepilo, poigravanje slike, svetlucanje pred očima, aura oko slika koje vidimo, smanjenu oštrinu vida,
blještav vid, gubitak dela uobičajenog vidnog polja, mrlje pred očima)
- Groznica
- Osip
- Mučnina, povraćanje, proliv
- Glavobolja
- Oticanje ruku i nogu
- Bolovi u stomaku
- Otežano disanje
- Povišene vrednosti enzima jetre

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
- Zapaljenje sinusa, zapaljenje desni, jeza, slabost
- Smanjen broj, uključujući značajno smanjenje, nekih vrsta crvenih krvnih zrnaca (nekada povezano sa
imunološkim odgovorom) i/ili belih krvnih zrnaca (nekada praćeno groznicom), smanjen broj krvnih pločica
(trombocita) koje pomažu u zgrušavanju krvi
- Alergijska reakcija i preterani imunološki odgovor
- Smanjena koncentracija šećera u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena koncentracija
natrijuma u krvi
- Uznemirenost, depresija, stanje konfuzije, nervoza, nesanica, halucinacije
- Epileptični napadi, nevoljno drhtanje ili nekontrolisani pokreti mišića, osećaj mravinjanja po koži ili
izmenjena osetljivost kože, povećan mišićni tonus, pospanost, vrtoglavica
- Krvarenje u oku
- Problemi sa srčanim ritmom, uključujući veoma ubrzan rad srca, veoma usporen rad srca, nesvestica
- Nizak krvni pritisak, zapaljenje vene (koje može biti povezano sa stvaranjem krvnog ugruška)
- Akutno otežano disanje, bol u grudima, oticanje lica (usta,usana i predela oko očiju), nakupljanje tečnosti u
plućima
- Zatvor, loše varenje, zapaljenje usana
- Žutica, zapaljenje jetre i oštećenje jetre
- Osip na koži koji može dovesti do pojave ozbiljnih plikova i ljuštenja kože i karakteriše ga ravna, crvena
područja kože prekrivena malim izraslinama koje se spajaju, crvenilo kože
- Svrab
- Gubitak kose
- Bol u leđima

- Bubrežna insuficijencija (slabost), krv u urinu, promena laboratorijskih rezultata za procenu funkcije
bubrega

Povremena neželjena dejstva (mogu da se javej kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
- Simptomi slični gripu, iritacija ili zapaljenje gastrointestinalnog trakta, zapaljenje gastrointestinalnog trakta
koje izaziva proliv povezan sa uzimanjem antibiotika, zapaljenje limfnih sudova
- Zapaljenje tankog tkiva koje oblaže unutrašnji zid abdomena i pokriva organe trbušne duplje (trbušne
maramice)
- Uvećane limfne žlezde (ponekad bolne), insuficijencija koštane srži, povećanje broja eozinofila
- Smanjena funkcija nadbubrežne žlezde, smanjena aktivnost štitaste žlezde
- Poremećaj funkcije mozga, simptomi slični Parkinsonovoj bolesti, oštećenje nerava koje dovodi do osećaja
mravinjanja, bola, utrnulosti ili peckanja u šakama ili stopalima
- Problemi sa ravnotežom ili koordinacijom
- Otok mozga
- Duple slike, ozbiljni poremećaji oka uključujući: bol i zapaljenje očiju i očnih kapaka, izmenjeni pokreti
oka, oštećenje očnog nerva sa posledicama oštećenja vida, otok očnog nerva
- Oslabljen osećaj za dodir
- Izmenjen osećaj ukusa
- Problemi sa sluhom, zujanje u ušima, vertigo
- Zapaljenje određenih unutrašnjih organa – pankreasa (gušterače) i duodenuma (dvanaestopalačnog creva),
oticanje i zapaljenje jezika
- Uvećanje jetre, insuficijencija (slabost) jetre, bolest žučne kese, kamen u žuči
- Zapaljenje zglobova, zapaljenje vena ispod kože (što može biti povezano sa stvaranjem krvnog ugruška)
- Zapaljenje bubrega, proteini u urini, oštećenje bubrega
- Veoma ubrzan rad srca ili preskakanje otkucaja srca, ponekad sa nestalnim električnim impulsima
- Izmenjen zapis na elektrokardiogramu (EKG-a)
- Povećane vrednosti holesterola u krvi, povećane vrednosti uree u krvi
- Alergijske reakcije na koži (ponekad teške), uključujući stanja kože opasna po život koja uzrokuju bolne
plikove i rane na koži i mukoznim membranama, posebno u ustima, zapaljenje kože, koprivnjača, opekotine
od sunca ili teške kožne reakcije posle izlaganja svetlosti ili suncu, crvenilo i iritacija kože, crvena ili
ljubičasta prebojenost kože koja može biti posledica smanjenog broja trombocita, ekcem
- Reakcija na mestu primene infuzije

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
- Pojačana aktivnost štitaste žlezde
- Propadanje moždane funkcije koja je ozbiljna komplikacija bolesti jetre
- Gubitak većine vlakana očnog nerva, zamagljenje rožnjače, nevoljni pokreti očiju
- Povećana osetljivost na svetlost propraćena stvaranjem plikova
- Poremećaj u kome imunološki sistem organizma napada deo perifernog nervnog sistema
- Problemi srčanog ritma ili provodljivosti (ponekad opasni po život)

- Alergijska reakcija opasna po život
- Poremećaj sistema za zgrušavanje krvi
- Alergijske reakcije na koži (ponekad teške), uključujući brzo oticanje (edem) vezivnog sloja kože

(dermisa), potkožnog tkiva, sluzokože i podsluzokože, pečati zadebljale i crvene kože koji svrbe ili bole sa
srebrnastim ljuskama kože, iritacija kože i mukoznih membrana, kožna stanja opasna po život koja uzrokuju
da se veći deo epidermisa, površinskog sloja kože, odvaja od donjih slojeva kože
- Male, suve ,ljuspičaste mrlje na koži, ponekad zadebljale sa šiljcima ili “rogovima”

Neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih
podataka):
- Pege i pigmentne mrlje

Druga značajna neželjena dejstva čija učestalost nije poznata, ali se moraju odmah prijaviti Vašem lekaru:
- Rak kože
- Zapaljenje tkiva oko kostiju

- Crvene, ljuskaste mrlje ili prstenasta oštećenja na koži koja mogu biti simptomi autoimune bolesti koja se
zove kožni eritemski lupus.

Reakcije za vreme primene infuzije vorikonazola koje su se povremeno javljale (uključujući napade crvenila
praćene osećajem vrućine, groznica, znojenje, ubrzan rad srca i gubitak daha). Vaš lekar može da prekine
infuziju ako se jave ove reakcije.

S obzirom da je poznato da vorikonazol utiče na jetru i bubrege, Vaš lekar treba da prati funkciju jetre i
bubrega putem analiza krvi. Molimo Vas da se posavetujete sa Vašim lekarom ako imate bolove u stomaku
ili Vam je izmenjen izgled stolice.

Prijavljen je rak kože kod pacijenata koji su lečeni vorikonazolom kroz duži vremenski period.

Opekotine od sunca ili teška kožna reakcija usled izlaganja svetlosti ili suncu su se češće javljale kod dece.
Ako Vi ili Vaše dete primetite promene na koži, Vaš lekar Vas može uputiti na dermatološki pregled na
kome se, nakon konsultacija, može doneti odluka da je za Vas i Vaše dete važno da dolazite na redovne
preglede. Povišene vrednosti enzima jetre su takođe češće primećeni kod dece.

Ako neko od ovih neželjenih dejstava duže traje ili postane zabrinjavajuće, obratite se Vašem lekaru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek VANZIMEC

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek VANZIMEC posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon “Važi do”.
Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.Uslovi čuvanja pre otvaranja:
čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nakon rekonstitucije: iskoristiti odmah.
Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora sa 19,0 mL vode za injekcije ili sa 19,0 mL 0,9%
(9mg/mL) natrijum-hlorid, rastvora za infuziju je potvrđena za 24 h na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C) i u
frižideru (2°C - 8°C).

Nakon razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost rastvora razblaženog do 0,5 mg/mL i do 5,0 mg/mL pomoću rastvora navedenih
u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom) je potvrđena za 24 h na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C) i 48 h u frižideru
(2°C - 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, jednom pripremljen, ovaj lek mora da se iskoristi odmah. Ako se odmah ne
upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, a normalno ne treba da budu duži od
24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C osim ako se rekonstitucija/razblaživanje ne odvija u kontrolisanim i
validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek VANZIMEC

Aktivna supstanca je vorikonazol. Jedna bočica sadrži 200 mg vorikonazola. Jedan mililitar rastvora

posle rekonstitucije sadrži 10 mg vorikonazola.

Pomoćne supstance su: hidroksipropilbetadeks, arginin-hidrohlorid, natrijum-hidroksid (za

podešavanje pH), hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH).

Kako izgleda lek VANZIMEC i sadržaj pakovanja

Lek VANZIMEC je beli do skoro beli prašak za rastvor za infuziju.

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna bočica od stakla hidrolitičke otpornosti tip I (30 mL zapremine) sa
čepom od hlorobutil gume tip I sa aluminijumskom kapicom i polipropilenskim poklopcem (disk). Bočice su
sa ili bez zaštitnog omotača od orijentisanog polistirena i sa čvrstom plastičnom bazom od polietilena na dnu
bočice.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD
Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Proizvođač:

1. ACTAVIS ITALY S.P.A., Viale Pasteur, 10, Nerviano, Italija

2. S.C. SINDAN-PHARMA S.R.L., 11 Ion Mihalache Blvd., Bukurešt, Rumunija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je
odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a
ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2016.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04206-15-001 od 15.12.2016.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Vorikonazol, derivat triazola, je antigljivični lek širokog spektra dejstva i indikovan je za primenu kod
odraslih i dece uzrasta od 2 godine i starije za:

Terapiju invazivne asperigiloze.
Terapiju kandidemije kod pacijenata bez neutropenije.

Terapiju flukonazol-rezistentnih, teških, invazivnih Candida infekcija (uključujući i C. krusei).
Terapiju teških gljivičnih infekcija uzrokovanih sa Scedosporium spp. i Fusarium spp.

Lek VANZIMEC treba primenjivati primarno kod pacijenata sa progresivnim gljivičnim infekcijama koje
mogu da ugroze život.

Profilaksa invazivnih gljivičnih infekcija kod visokorizičnih primaoca alogenog transplantata
hematopoetskih matičnih ćelija (engl. hematopoietic stem cell transplant, HSCT).

Doziranje i način primene

Doziranje
Poremećaje elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija treba pratiti i korigovati,
ako je potrebno, pre započinjanja i tokom primene terapije vorikonazolom (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Preporučuje se da se lek VANZIMEC primenjuje maksimalnom brzinom od 3 mg/kg na sat, tokom 1 do 3
sata.

Lek VANZIMEC je takođe dostupan kao film tablete od 50 mg i 200 mg.

Terapija
Odrasli
Terapija se mora započeti posebnim udarnim dozama i kod intravenske i kod oralne primene leka
VANZIMEC, da bi se već prvog dana postigle koncentracije u plazmi slične onima u ravnotežnom stanju.
Zbog visoke bioraspoloživosti nakon oralne primene (96%; videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka),
moguć je prelazak sa intravenske na oralnu primenu i obrnuto, kada je klinički indikovan.

Detaljne informacije o preporučenom doziranju se nalaze u sledećoj tabeli:

Intravenska primena

Oralna primena

Pacijenti telesne

mase ≥40 kg*

Pacijenti telesne mase

< 40 kg*

Udarna doza (u prva 24
sata)

6 mg/kg svakih 12 sati

400 mg svakih 12 sati

200 mg svakih 12 sati

Doza održavanja (posle
prva 24 sata)

4 mg/kg dva puta dnevno

200 mg dva puta
dnevno

100 mg dva puta
dnevno

*Ovo se odnosi i na pacijente uzrasta 15 godina i starije

Trajanje terapije
Trajanje terapije treba da bude što je kraće moguće, u zavisnosti od kliničkog odgovora i odgovora pacijenta
na terapiju mikoza . Dugotrajna izloženost vorikonazolu, duže od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu
procenu koristi i rizika (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i 5.1 u Sažetku
karakteristika

leka).

Klinički

podaci

dokazivanje

bezbednosti

intravenske

primene

hidroksipropilbetadeksa pri dugotrajnoj izloženosti su ograničeni (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika
leka).

Prilagođavanje doze (odrasli)
Ukoliko pacijent ne može da podnese intravensku terapiju leka u dozi od 4mg/kg dva puta dnevno, dozu je
potrebno smanjiti na 3mg/kg dva puta dnevno.

Ako odgovor pacijenta na terapiju nije zadovoljavajući, doza održavanja se može povećati na 300 mg dva
puta dnevno, kod oralne primene. Za pacijente sa telesnom masom < 40 kg, oralna doza može da se poveća
na 150 mg dva puta dnevno.

Ako pacijent ne podnosi terapiju većim dozama, oralnu dozu održavanja treba postepeno smanjivati za po 50
mg do 200 mg, dva puta dnevno (ili 100 mg dva puta dnevno, za pacijente sa telesnom masom < 40 kg).

U slučaju primene leka kao profilakse, pogledajte tekst u nastavku.

Pedijatrijska populacija
Deca (uzrasta od 2 do < 12 godina) i mlađi adolescenti sa malom telesnom masom (uzrasta od 12 do 14
godina i < 50 kg telesne mase)
Vorikonazol treba dozirati kao kod dece jer je metabolizam vorikonazola kod ovih mlađih adolescenata
sličniji metabolizmu kod dece nego kod odraslih.

Preporučeni režim doziranja je sledeći:

Intravenska primena

Oralna primena

Udarna doza (u prva 24 sata)

9 mg/kg svakih 12 sati

Ne preporučuje se

Doza održavanja (posle prva 24
sata)

8 mg/kg dva puta dnevno

mg/kg

dva

puta

dnevno

(maksimalna doza je 350 mg dva puta
dnevno)

Napomena: Zasnovano na populacionoj farmakokinetičkoj analizi podataka dobijenih na 112
imunokompromitovanih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina i 26 imunokompromitovanih
adolescenata uzrasta od 12 do < 17 godina.

Preporuka je da se terapija započne intravenskom infuzijom, a oralnu primenu treba razmotriti samo kada se
postigne značajno kliničko poboljšanje. Treba imati u vidu da će se sa intravenskom dozom od 8 mg/kg
dobiti približno 2 puta veća izloženost vorikonazolu u odnosu na onu koja se postiže sa oralnom dozom od 9
mg/kg.

Svi ostali adolescenti (uzrasta od 12 do 14 godina i ≥ 50 kg telesne mase; uzrasta od 15 do 17 godina bez
obzira na telesnu masu)
Vorikonazol treba dozirati kao kod odraslih.

Prilagođavanje doze (deca (uzrasta od 2 do < 12 godina) i mlađi adolescenti sa malom telesnom masom
(uzrasta od 12 do 14 godina i < 50kg))
Ukoliko odgovor pacijenta na terapiju nije zadovoljavajući, intravenska doza se može povećavati postepeno
za po 1 mg/kg. Ukoliko pacijent ne podnosi terapiju, intravensku dozu treba postepeno smanjivati za po 1
mg/kg.

Nije ispitivana primena kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina sa insuficijencijom jetre ili
bubrega (videti odeljke Neželjena dejstva i 5.2 u Sažetku karakteristika leka).

Profilaksa kod odraslih i dece
Profilaksu je potrebno započeti na dan transplantacije i može da se primenjuje najduže 100 dana. Profilaksa
treba da traje što je kraće moguće, u zavisnosti od rizika za razvoj invazivne gljivične infekcije (engl.
invasive fungal infection, IFI) definisane neutropenijom ili imunosupresijom. Primena se može nastaviti
najduže 180 dana nakon transplantacije u slučaju kontinuirane imunosupresije ili reakcije organizma na graft
(engl. graft versus host disease, GvHD) (videti odeljak 5.1 u Sažetku karakteristika leka).

Doziranje
Preporučeni režim doziranja za profilaksu je isti kao i za lečenje u odgovarajućim starosnim grupama.
Pogledajte tabele za preporučeno doziranje u tekstu iznad.

Trajanje profilakse

Bezbednost i efikasnost primene vorikonazola u periodu dužem od 180 dana nije adekvatno ispitana u
kliničkim ispitivanjima.

Primena vorikonazola u profilaksi u periodu dužem od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu procenu odnosa
korist/rizik (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i 5.1 u Sažetku karakteristika
leka). Klinički podaci za dokazivanje bezbednosti intravenske primene hidroksipropilbetadeksa pri
dugotrajnoj izloženosti su ograničeni (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka).

Sledeća uputstva se odnose i na terapiju i na profilaksu

Prilagođavanje doze
Pri primeni u profilaksi, prilagođavanje doze se ne preporučuje u slučaju izostanka efikasnosti ili pojave
neželjenih događaja povezanih sa lečenjem. U slučaju neželjenih događaja povezanih sa lečenjem, mora se
razmotriti prekid terapije vorikonazolom i primenu alternativnih antimikotika (videti odeljke Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).

Prilagođavanje doze u slučaju istovremene primene
Rifabutin ili fenitoin se mogu istovremeno primeniti sa vorikonazolom ukoliko se doza održavanja
vorikonazola poveća na 5 mg/kg intravenski dva puta dnevno, videti odeljke Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.

Efavirenz se može primeniti u isto vreme sa vorikonazolom ukoliko se doza održavanja vorikonazola poveća
na 400 mg svakih 12 sati, a doza efavirenza smanji za 50%, tj. na 300 mg jednom dnevno. Kada se terapija
vorikonazolom prekine, inicijalnu dozu efavirenza treba ponovo uvesti (videti odeljke Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa umerenim do teškim poremećajem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 50 mL/min)
dolazi do akumulacije vehikuluma iz intravenske formulacije, hidroksipropilbetadeksa. Kod tih pacijenata
vorikonazol treba primenjivati oralnim putem, osim ukoliko se nakon procene rizika/koristi ne utvrdi da je
opravdano primeniti intravensku formulaciju. Kod ovih pacijenata treba pažljivo pratiti vrednosti kreatinina
u serumu, i ukoliko dođe do njegovog porasta, treba razmotriti prelazak na oralnu primenu vorikonazola
(videti odeljak 5.2 u Sažetku karkateristika leka). Primena kod pacijenata koji nisu na hemodijalizi se ne
preporučuje.

Vorikonazol podleže hemodijalizi sa klirensom od 121 mL/min. Tokom četvorosatne hemodijalize se ne
uklanja dovoljna količina vorikonazola koja bi opravdala prilagođavanje doze.

Vehikulum u intravenskoj formulaciji, hidroksipropilbetadeks, podleže hemodijalii sa klirensom od 37,5 ±
24 mL/min.

Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom jetre (Child-Pugh A i B) preporučuje se primena
standardnih udarnih doza vorikonazola, ali doze održavanja treba da budu upola manje kod ove populacije
pacijenata (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka).

Vorikonazol nije ispitivan kod pacijenata sa teškom hroničnom cirozom jetre (Child-Pugh C).

Postoje ograničeni podaci o bezbednosti primene leka VANZIMEC kod pacijenata sa izmenjenim
vrednostima testova funkcije jetre (aspartat-transaminaza [AST], alanin-transaminaza [ALT], alkalna
fosfataza [ALP] ili ukupan bilirubin > 5 puta od gornje granice normalne vrednosti).

Primena vorikonazola je udružena sa porastom vrednosti funkcionalnih testova jetre i kliničkim znacima
oštećenja jetre, kao što je žutica, tako da se ovaj lek sme primeniti kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre,
samo ako se proceni da će korist za pacijenta biti veća od potencijalnog rizika. Pacijenti sa teškim
oštećenjima jetre moraju biti pažljivo praćeni zbog toksičnosti leka (videti odeljak Neželjena dejstva).

Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka VANZIMEC nije utvrđena kod dece mlađe od 2 godine. Trenutno
dostupni podaci su opisani u odeljcima Neželjena dejstva i 5.1 u Sažetku karakteristika leka, ali se konkretne
preporuke o doziranju ne mogu dati.

Klinički podaci za dokazivanje bezbednosti ili intravenske primene hidroksipropilbetadeksa kod pedijatrijske
populacije su ograničeni.

Način primene
Lek VANZIMEC se mora rekonstituisati i rablažiti (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju
materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)) pre primene
intravenske infuzije.
Lek nije namenjen za primenu u obliku bolus injekcije.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista
pomoćnih supstanci.

Istovremena primena sa CYP3A4 supstratima, terfenadinom, astemizolom, cisapridom, pimozidom ili
hinidinom je kontraindikovana zato što porast koncentracije ovih lekova u plazmi može da dovede do
produženja QTc intervala, a retko i do pojave torsades de pointes (videti odeljak Interakcije sa drugim
lekovima i druge vrste interakcija).

Istovremena primena sa rifampicinom, karbamazepinom i fenobarbitalom je kontraindikovana zato što ovi
lekovi verovatno značajno snižavaju koncentracije vorikonazola u plazmi (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Istovremena primena standardnih doza vorikonazola sa dozama efavirenza od 400 mg ili većim jednom
dnevno je kontraindikovana, zato što efavirenz u ovim dozama značajno smanjuje koncentracije
vorikonazola u plazmi kod zdravih dobrovoljaca. Takođe, vorikonazol značajno povećava koncentracije
efavirenza u plazmi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija; za manje doze
videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Istovremena primena sa velikim dozama ritonavira (400 mg i više dva puta na dan) je kontraindikovana, zato
što ritonavir u ovoj dozi značajno smanjuje koncentracije vorikonazola u plazmi kod zdravih dobrovoljaca

(videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija; za manje doze videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Istovremena primena sa ergot alkaloidima (ergotamin, dihidroergotamin), koji su CYP3A4 supstrati, je
kontraindikovana, zato što povećanje koncentracije ovih lekova u plazmi može prouzrokovati ergotizam
(videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Istovremena primena sa sirolimusom je kontraindikovana, zato što vorikonazol verovatno značajno
povećava koncentracije sirolimusa u plazmi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste
interakcija).

Istovremena primena sa kantarionom je kontraindikovana (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i
druge vrste interakcija).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Preosetljivost
Potreban je oprez kada se lek VANZIMEC propisuje pacijentima koji su preosetljivi na druge azole (videti
odeljak Neželjena dejstva).

Trajanje terapije
Lečenje intravenskim oblikom leka ne treba da traje duže od 6 meseci (videti odeljak 5.3 u Sažetku
karakteristika leka).

Kardiovaskularne reakcije
Primena vorikonazola je povezana sa produženjem QTc intervala. Postoje retki slučajevi pojave torsades de
pointes kod pacijenata koji uzimaju vorikonazol, a imaju i faktore rizika, kao što su prethodna kardiotoksična
hemioterapija, kardiomiopatija, hipokalemija i istovremena primena lekova koji mogu doprineti pojavi ovog
poremećaja. Vorikonazol treba primeniti sa oprezom kod pacijenata koji imaju potencijalna proaritmijska
stanja, kao što su:
- Kongenitalni ili stečeni produženi QTc interval.
- Kardiomiopatija, a posebno ako je prisutna srčana insuficijencija.
- Sinusna bradikardija.
- Postojeće simptomatske aritmije.
- Istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QTc interval. Elektrolitne poremećaje, kao što
su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija treba pratiti i korigovati, ukoliko je to potrebno, pre
početka i za vreme terapije vorikonazolom (videti odeljak Doziranje i način primene). U studiji sprovedenoj
na zdravim dobrovoljcima ispitivao se efekat na QTc interval uz primenu pojedinačnih doza vorikonazola i
do 4 puta većih od uobičajene dnevne doze. Ni jedan ispitanik nije imao produženje intervala iznad
potencijalno značajne kliničke granične vrednosti od 500 milisekundi (videti odeljak 5.1 u Sažetku
karakteristika leka).

Reakcije povezane sa primenom infuzije
Tokom primene intravenskog oblika vorikonazola, primećene su reakcije povezane sa infuzijom, pretežno
napadi crvenila praćeni osećajem vrućine i mučnina. Zavisno od težine simptoma, treba razmotriti prekid
terapije (videti odeljak Neželjena dejstva).

Hepatotoksičnost
U kliničkim ispitivanjima, opisani su povremeni slučajevi ozbiljnih hepatičnih reakcija za vreme terapije
vorikonazolom (uključujući bolnički hepatitis, holestazu i fulminantnu insuficijenciju jetre, uključujući i

smrtne ishode). Primećeno je da su se slučajevi hepatotoksičnih reakcija javljali uglavnom kod pacijenata u
teškom opštem stanju (prvenstveno hematološki maligniteti). Prolazne hepatične reakcije, uključujući
hepatitis i žuticu, javljale su se kod pacijenata bez drugih poznatih faktora rizika. Poremećaj funkcije jetre je
obično bio reverzibilan nakon prekida terapije (videti odeljak Neželjena dejstva).

Praćenje funkcije jetre
Pacijenti koji primaju lek VANZIMEC moraju se pažljivo pratiti da bi se uočili eventualni znaci
hepatotoksičnosti. Kliničko praćenje treba da obuhvata laboratorijsku procenu funkcije jetre (posebno AST i
ALT) na samom početku lečenja lekom VANZIMEC i najmanje jednom nedeljno tokom prvog meseca
lečenja. Trajanje terapije treba da traje što je kraće moguće, međutim, ako se na osnovu procene odnosa
korist/rizik terapija nastavi (videti odeljak Doziranje i način primene), učestalost praćenja se može smanjiti
na jednom mesečno ukoliko nije bilo promena u testovima funkcije jetre.
Ako testovi funkcije jetre postanu značajno povišeni, treba prekinuti terapiju lekom VANZIMEC, osim
ukoliko medicinska procena rizika i koristi lečenja za pacijenta opravdava nastavak terapije.
Laboratorijsko praćenje funkcije jetre treba sprovoditi i kod dece i kod odraslih.

Neželjene reakcije vezane za vid
Postoje izveštaji o produženim neželjenim reakcijama vezanim za čulo vida, uključujući zamućen vid,
optički neuritis i edem papile (videti odeljak Neželjena dejstva).

Neželjene reakcije na bubrege
Akutna bubrežna insuficijencija je zapažena kod pacijenata sa teškim oboljenjima koji su primali lek
VANZIMEC. Pacijenti koji primaju vorikonazol često istovremeno primaju nefrotoksične lekove i imaju
druga pridružena
stanja koja mogu da rezultiraju smanjenjem bubrežne funkcije (videti odeljak Neželjena dejstva).

Praćenje bubrežne funkcije
Pacijente treba pratiti da bi se uočila eventualna pojava izmenjene bubrežne funkcije. Praćenje uključuje
laboratorijska ispitivanja, posebno određivanje vrednosti kreatinina u serumu.

Praćenje funkcije pankreasa
Pacijente, posebno decu, koji imaju faktore rizika za razvoj akutnog pankreatitisa (npr. nedavna
hemioterapija, transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija) treba intenzivno pratiti za vreme terapije
lekom VANZIMEC. U ovim kliničkim situacijama može se razmotriti praćenje vrednosti amilaze ili lipaze u
serumu.

Neželjene reakcije na kožu
Kod pacijenata je došlo do pojave eksfolijativnih reakcija kože, kao što je Stevens-Jonson-ov sindrom, u toku
terapije lekom VANZIMEC. U slučaju pojave osipa pacijente treba pažljivo pratiti i ukoliko dođe do
progresije lezija, terapiju lekom VANZIMEC treba prekinuti.
Pored toga, primećena je veza između terapije lekom VANZIMEC i pojave fototoksičnosti, uključujući
reakcije kao što su pege, pojavu lentiga, aktinskih keratoza i pseudoporfirije. Preporučuje se da svi pacijenti,
uključujući decu, izbegavaju izlaganje direktnim sunčevim zracima u toku terapije lekom VANZIMEC, kao i
upotreba mera prevencije kao što su zaštitna odeća i zaštitine kreme sa visokim faktorom zaštite od sunca
(engl. sun protection factor, SPF).

Dugotrajna terapija
Dugotrajna izloženost (terapija ili profilaksa) duža od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu procenu odnosa
korist/rizik i iz tog razloga lekari treba da razmotre potrebu da se izloženost leku VANZIMEC ograniči
(videti odeljke Doziranje i način primene i 5.1 u Sažetku karakteristika leka). Prijavljeni su sledeći teški
neželjeni događaji u vezi sa dugotrajnom terapijom vorikonazolom:

- Karcinom skvamoznih ćelija kože (engl. squamous cell carcinoma, SCC) je prijavljen kod pacijenata od
kojih su neki prethodno prijavili fototoksične reakcije. Ukoliko dođe do pojave fototoksične reakcije, treba
tražiti savet multidisciplinarnog tima i uputiti pacijenta dermatologu. Treba razmotriti prekid terapije lekom
VANZIMEC i primenu alternativnih antimikotika. Dermatološku procenu treba sprovoditi sistematično i
redovno, kad god se nastavlja primena leka VANZIMEC uprkos pojavi lezija povezanih sa fototoksičnošću,
da bi se omogućila rana detekcija i terapija premalignih lezija. Primenu leka VANZIMEC treba prekinuti ako
se uoče premaligne lezije kože ili karcinom skvamoznih ćelija.

- Neinfektivni periostitis sa povišenim vrednostima fluorida i alkalne fosfataze je prijavljen kod pacijenata
kod kojih je izvršena transplantacija. Ukoliko se kod pacijenata javi bol u kostima i radiološki nalazi koji
ukazuju na periostitis, nakon multidisciplinarnog savetovanja, treba razmotriti prekid terapije lekom
VANZIMEC.

Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene ovog leka kod pedijatrijskih ispitanika mlađih od 2 godine nije utvrđena
(videti odeljke Neželjena dejstva i 5.1 u Sažetku karakteristika leka). Vorikonazol je indikovan kod
pedijatrijskih pacijenata uzrasta 2 godine ili starijih. Primećena je veća učestalost povišenih vrednosti enzima
jetre u krvi kod pedijatrijske populacije (videti odeljak Neželjena dejstva). Funkciju jetre treba pratiti i kod
dece i i kod odraslih. Oralna bioraspoloživost vorikonazola može biti ograničena kod pedijatrijskih
pacijenata uzrasta od 2 do 12 godina sa malapsorpcionim sindromom i veoma malom telesnom masom za
njihov uzrast. U tom slučaju, preporučuje se intravenska primena vorikonazola.

Učestalost fototoksičnih reakcija je veća kod pedijatrijske populacije. Budući da je prijavljen razvoj SCC-a,
obavezne su stroge mere fotozaštite kod ove populacije pacijenata. Kod dece sa promenama fotostarenja na
koži, kao što su lentigo ili pege, preporučuje se izbegavanje izlaganja suncu i dermatološko praćenje, čak i
nakon prekida terapije.

Profilaksa
U slučaju neželjenih događaja povezanih sa lečenjem (hepatotoksičnost, teške kožne reakcije uključujući
fototoksičnost i SCC, teški ili produženi poremećaji vida i periostitis), mora se razmotriti prekid terapije
vorikonazolom i primena alternativnih antimikotika.

Fenitoin (CYP2C9 supstrat i snažan induktor CYP450)
Pažljivo praćenje koncentracije fenitoina se preporučuje kada se fenitoin istovremeno primenjuje sa
vorikonazolom. Treba izbegavati istovremenu primenu vorikonazola i fenitoina, osim kada korist prevazilazi
rizik (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Efavirenz (CYP450 induktor; CYP3A4 inhibitor i supstrat)
Kada se vorikonazol primenjuje istovremeno sa efavirenzom, dozu vorikonazola treba povećati na 400 mg
svakih 12 sati, a dozu efavirenza treba smanjiti na 300 mg svakih 24 sata (videti odeljke Doziranje i način
primene, Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Rifabutin (snažan CYP450 induktor)
Pažljivo praćenje kompletne krvne slike i neželjenih reakcija rifabutina (npr. uveitis) se preporučuje kada se
rifabutin primenjuje istovremeno sa vorikonazolom. Treba izbegavati istovremenu primenu vorikonazola i
rifabutina, osim kada korist prevazilazi rizik (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste
interakcija).

Ritonavir (snažan CYP450 induktor; CYP3A4 inhibitor i supstrat)
Istovremenu primenu vorikonazola sa malim dozama ritonavira (100 mg dva puta dnevno) treba izbegavati,
osim kada procena odnosa korist/rizik za pacijenta opravdava primenu vorikonazola (videti odeljke
Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Everolimus (CYP3A4 supstat, P-gp supstrat)
Istovremena primena vorikonazola sa everolimusom se ne preporučuje zato što se očekuje da vorikonazol
značajno povećava koncentracije everolimusa. Za sada nema dovoljno podataka koji bi omogućili davanje
preporuka za doziranje u ovoj situaciji (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste
interakcija).

Metadon (CYP3A4 supstrat)
Stalno praćenje neželjenih reakcija i toksičnosti izazvanih metadonom, uključujući i produženje QTc
intervala, se preporučuje kada se on primenjuje istovremeno sa vorikonazolom, zato što je tada koncentracija
metadona u krvi veća. Možda će biti potrebno smanjenje doze metadona (videti odeljak Interakcije sa drugim
lekovima i druge vrste interakcija).

Opijati kratkog dejstva (CYP3A4 supstrat)
Treba razmotriti smanjenje doze alfentanila, fentanila i drugih opijata kratkog dejstva slične strukture kao
alfentanil koji se metabolišu preko CYP3A4 (npr. sufentanil), ako se primenjuju istovremeno sa
vorikonazolom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pošto se poluvreme
eliminacije alfentanila produžava četiri puta kada se alfentanil primenjuje istovremeno sa vorikonazolom i, s
obzirom da je jedna nezavisna objavljena studija pokazala da istovremena primena vorikonazola sa
fentanilom dovodi do povećanja prosečne vrednosti PIK

0-∞

fentanila, može biti potrebno često praćenje u

cilju otkrivanja neželjenih reakcija povezanih sa opijatima (uključujući praćenje respiratorne funkcije u
dužem periodu).

Opijati dugog dejstva (CYP3A4 supstrat)
Potrebno je razmotriti smanjenje doze oksikodona i drugih opijata dugog dejstva koji se metabolišu putem
CYP3A4 (npr. hidrokodon) kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa vorikonazolom. Može biti
potrebno često praćenje u cilju otkrivanja neželjenih reakcija povezanih sa opijatima (videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Flukonazol (CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 inhibitor)
Istovremena oralna primena vorikonazola i flukonazola imala je za posledicu značajno povećanje C

max

i PIK

vorikonazola kod zdravih ispitanika. Nije utvrđena niža doza i/ili učestalost primene vorikonazola i
flukonazola koja bi eliminisala ovaj efekat. Praćenje neželjenih reakcija povezanih sa vorikonazolom se
preporučuje ako se vorikonazol primenjuje posle flukonazola (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i
druge vrste interakcija).

Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži manje od 1mmol (23mg) natrijuma po bočici, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Vorikonazol se metaboliše putem citohrom P450 izoenzima CYP2C19, CYP2C9 i CYP3A4, a takođe
inhibira njihovu aktivnost. Inhibitori ovih izoenzima mogu da povećaju, a njihovi induktori smanje
koncentracije vorikonazola u plazmi, kao što i vorikonazol ima potencijal da poveća koncentracije u plazmi
lekova koji se metabolišu putem CYP450 izoenzima.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, studije interakcija lekova su sprovedene na zdravim odraslim ispitanicima
muškog pola koji su oralno dobijali 200 mg vorikonazola, dva puta dnevno pri ponovljenom doziranju do
postizanja stanja ravnoteže. Ovi rezultati su značajni i za druge populacije i načine primene.

Vorikonazol treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove za koje se zna da
produžavaju QTc interval. Kako vorikonazol može da poveća koncentracije u plazmi lekova koji se
metabolišu putem CYP3A4 izoenzima (neki antihistaminici, hinidin, cisaprid, pimozid) njihova istovremena
primena je kontraindikovana (videti tekst u nastavku i odeljak Kontraindikacije).

Tabela interakcija
Interakcije vorikonazola sa drugim lekovima su prikazane u tabeli u nastavku. Smer strelice za svaki
farmakokinetički parametar se zasniva na 90%-tnom intervalu pouzdanosti geometrijske srednje vrednosti,
gde je (↔) u okviru, (↓) ispod ili (↑) iznad raspona od 80-125%. Zvezdica (*) ukazuje na uzajamnu
interakciju. PIK

predstavlja površinu ispod krive u okviru doznog intervala, PIK

površinu ispod krive od

nultog trenutka do trenutka detekcije i PIK

0-∞

površinu ispod krive od nultog trenutka do beskonačnosti.

Interakcije su u tabeli prikazane sledećim redosledom: kontraindikacije, interakcije koje zahtevaju
prilagođavanje doze i pažljivo kliničko i/ili biološko praćenje i na kraju slučajevi kada nije utvrđena značajna
farmakokinetička interakcija, ali mogu biti od kliničkog interesa u okviru terapijske oblasti.

Lek
[Mehanizam interakcije]

Interakcija
Promene geometrijske sredine

(%)

Preporuke za istovremenu
primenu

Astemizol, cisaprid, pimozid,
hinidin i terfenadin
[CYP3A4 supstrati]

Iako nije ispitivano, povećane
koncentracije

ovih lekova u

plazmi mogu da prouzrokuju
produženje QTc intervala i retku
pojavu torsades de pointes.

Kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije)

Karbamazepin i barbiturati dugog
dejstva (npr. fenobarbital,
mefobarbital)
[snažni CYP450 induktori]

Iako nije ispitivano, karbamazepin
i

barbiturati

dugog

dejstva

verovatno značajno smanjuju
koncentracije

vorikonazola

plazmi.

Kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije)

Efavirenz (ne-nukleozidni
inhibitor reverzne transkriptaze)
[CYP450 induktor; CYP3A4
inhibitor i supstrat]

Efavirenz 400 mg jednom dnevno
istovremeno primenjen sa 200 mg
vorikonazola dva puta
dnevno*

Efavirenz C

max

↑ 38%

Efavirenz PIK

↑ 44%

Vorikonazol C

max

↓ 61%

Vorikonazol PIK

↓ 77%

U poređenju sa efavirenzom 600
mg jednom dnevno,
Efavirenz C

max

↔

Efavirenz PIK

↑ 17%

Primena standardne doze
vorikonazola sa dozom efavirenza
od400 mg jednom dnevno ili
većom je kontraindikovana
(videti
odeljak Kontraindikacije).

Vorikonazol se može primenjivati
istovremeno sa efavirenzom
ukoliko se doza održavanja

Efavirenz 300 mg jednom dnevno,
istovremeno primenjen
sa 400 mg vorikonazola dva puta
dnevno*

U poređenju sa vorikonazolom
200 mg dva puta dnevno,
Vorikonazol C

max

↑ 23%

Vorikonazol PIK

↓ 7%

vorikonazola poveća na 400 mg
dva puta dnevno i doza efavirenza
smanji na 300 mg jednom dnevno.
Kada se terapija vorikonazolom
prekine, efavirenz treba vratiti na
početnu dozu (videti odeljke
Doziranje i način primene i
Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Ergot alkaloidi (npr. ergotamin i
dihidroergotamin)
[CYP3A4 supstrati]

Iako nije ispitivano, verovatno je
da će vorikonazol povećati
koncentracije ergot alkaloida u
plazmi što prouzrokuje ergotizam.

Kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije)

Rifabutin
[snažni CYP450 induktor]

300 mg jednom dnevno

300

jednom

dnevno

(istovremeno

primenjen

vorikonazolom 350 mg dva puta
dnevno)*

300

jednom

dnevno

(istovremeno

primenjen

vorikonazolom 400 mg dva puta
dnevno)*

Vorikonazol C

max

↓ 69%

Vorikonazol PIK

↓ 78%

U poređenju sa vorikonazolom
200 mg dva puta dnevno,
Vorikonazol C

max

↓ 4%

Vorikonazol PIK

↓ 32%

Rifabutin C

max

↑ 195%

Rifabutin PIK

↑ 331%

U poređenju sa vorikonazolom
200 mg dva puta dnevno,
Vorikonazol C

max

↑ 104%

Vorikonazol PIK

↑ 87%

Istovremenu

primenu

vorikonazola i rifabutina treba
izbegavati, osim kada korist
prevazilazi rizik.
Doza održavanja vorikonazola se
može povećati na 5 mg/kg
intravenski, dva puta dnevno ili sa
200 mg na 350 mg oralno, dva
puta dnevno (odnosno 100 mg do
200 mg oralno, dva puta dnevno
kod pacijenata čija je telesna masa
manja od 40 kg) (videti odeljak
Doziranje i način primene).
Preporučuje se pažljivo praćenje
kompletne krvne slike, kao i
neželjenih reakcija rifabutina (npr.
uveitis)

kada

rifabutin

primenjuje

istovremeno

vorikonazolom.

Rifampicin (600 mg jednom
dnevno)
[snažni CYP450 induktor]

Vorikonazol C

max

↓ 93%

Vorikonazol PIK

↓ 96%

Kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije)

Ritonavir (inhibitor proteaze)
[snažni

CYP450

induktor;

CYP3A4 inhibitor i supstrat]

Velike doze (400 mg dva puta
dnevno)

Male doze (100 mg dva puta
dnevno)*

Ritonavir C

max

i PIK

↔

Vorikonazol C

max

↓ 66%

Vorikonazol PIK

↓ 82%

Ritonavir C

max

↓ 25%

Ritonavir PIK

↓ 13%

Vorikonazol C

max

↓ 24%

Vorikonazol PIK

↓ 39%

Istovremena primena
vorikonazola sa velikim dozama
ritonavira (400 mg i više, dva puta
dnevno) je kontraindikovana
(videti odeljak Kontraindikacije).

Istovremenu primenu
vorikonazola sa malim dozama
ritonavira (100 mg dva puta
dnevno) treba izbegavati, osim
kada procena odnosa korist/rizik
za pacijenta opravdava primenu
vorikonazola.

Kantarion
[CYP450 induktor; P-gp
induktor]
300 mg tri puta dnevno
(istovremeno primenjen sa
vorikonazolom 400 mg u
pojedinačoj dozi)

U jednoj nezavisnoj objavljenoj
studiji,
Vorikonazol PIK

0-∞

↓ 59%

Kontraindikovano (videti
odeljak Kontraindikacije)

Everolimus
[CYP3A4 supstrat, P-gP supstrat]

Iako nije ispitivano, verovatno je
da

će vorikonazol značajno

povećati

koncentracije

everolimusa u plazmi.

Istovremena primena
vorikonazola sa everolimusom se
ne preporučuje zato što se očekuje
da vorikonazol značajno poveća
koncentracije everolimusa (videti
odeljak Posebna upozorenja i
mere opreza pri upotrebi leka).

Flukonazol (200 mg jednom
dnevno)
[CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4
inhibitor]

Vorikonazol C

max

↑ 57%

Vorikonazol PIK

↑ 79%

Flukonazol C

max

nije utvrđeno

Flukonazol PIK

nije utvrđeno

Nije utvrđena niža doza i/ili
učestalost primene vorikonazola i
flukonazola koja bi eliminisala
ovaj efekat.
Praćenje neželjenih reakcija
povezanih sa vorikonazolom se
preporučuje ako se vorikonazol
primenjuje posle flukonazola.

Fenitoin
[CYP2C9 supstrat i snažni
CYP450 induktor]

300 mg jednom dnevno

300

jednom

dnevno

(istovremeno

primenjen

vorikonazolom 400 mg dva puta
dnevno)*

Vorikonazol C

max

↓ 49%

Vorikonazol PIK

↓ 69%

Fenitoin C

max

↑ 67%

Fenitoin PIK

↑ 81%

U poređenju sa vorikonazolom
200 mg dva puta dnevno,
Vorikonazol C

max

↑ 34%

Vorikonazol PIK

↑ 39%

Istovremenu

primenu

vorikonazola i fenitoina treba
izbegavati, osim kada korist
prevazilazi rizik.
Preporučuje se pažljivo praćenje
koncentracije fenitoina u plazmi.

Fenitoin može da se primeni
istovremeno sa vorikonazolom,
ako se doza održavanja
vorikonazola poveća na 5 mg/kg
intravenski dva puta dnevno ili sa
200 mg na 400 mg
oralno, dva puta dnevno (100 mg
do 200 mg oralno, dva puta
dnevno kod pacijenata čija je
telesna masa manja od 40 kg)
(videti odeljak Doziranje i način
primene).

Antikoagulansi

Varfarin (30 mg pojedinačna
doza, istovremeno primenjen sa
300 mg vorikonazola dva puta
dnevno)
[CYP2C9 supstrat]

Ostali oralni kumarinski
antikoagulansi (npr.,
fenprokumon, acenokumarol)
[CYP2C9 i CYP3A4 supstrati]

Maksimalno povećanje vrednosti
protrombinskog vremena je bilo
približno dvostruko.

Iako nije ispitivano, vorikonazol
može povećati koncentracije
kumarina u plazmi što može
dovesti do povećanja vrednosti
protrombinskog vremena.

Preporučuje se pažljivo praćenje
vrednosti protrombinskog
vremena ili nekog drugog
odgovarajućeg antikoagulacionog
testa, i prema tome prilagođavanje
doze antikoagulansa.

Benzodiazepini (npr. midazolam,
triazolam, alprazolam)
[CYP3A4 supstrati]

Iako nije klinički ispitivano,
verovatno je da će vorikonazol da
poveća

koncentracije

benzodiazepina u plazmi koji se
metabolišu putem CYP3A4 i da
dovede do produženog sedativnog
dejstva.

Treba razmotriti smanjenje doze
benzodiazepina.

Imunosupresivi
[CYP3A4 supstrati]

Sirolimus (2 mg pojedinačna
doza)

Ciklosporin

(kod

primalaca

presađenog bubrega stabilnog
stanja koji primaju hroničnu
terapiju ciklosporinom)

Takrolimus

(0,1

mg/kg

pojedinačna doza)

U jednoj nezavisnoj objavljenoj
studiji,
Sirolimus C

max

↑ 6,6 puta

Sirolimus PIK

0-∞

↑ 11 puta

Ciklosporin C

max

↑ 13%

Ciklosporin PIK

↑ 70%

Takrolimus C

max

↑ 117%

Takrolimus PIK

↑ 221%

Istovremena primena
vorikonazola i sirolimusa je
kontraindikovana (videti odeljak
Kontraindikacije).

Kada se počne terapija
vorikonazolom kod pacijenata
koji već primaju ciklosporin
preporučuje se da se doza
ciklosporina prepolovi, a
koncentracija ciklosporina
pažljivo prati. Povećane
koncentracije ciklosporina
povezuju se sa nefrotoksičnošću.
Nakon prekida primene
vorikonazola, koncentracije
ciklosporina se moraju pažljivo
pratiti i doza povećati ako je to
potrebno.

Kada se počne sa primenom
vorikonazola kod pacijenata koji
već primaju takrolimus,
preporučuje se da se doza
takrolimusa smanji na trećinu od
osnovne doze i da se
koncentracija takrolimusa u
plazmi pažljivo prati.
Povećane koncentracije
takrolimusa su povezane
sanefrotoksičnošću. Nakon
prekida primene vorikonazola,
koncentracije takrolimusa se
moraju pažljivo pratiti i doza
povećati ako je to potrebno.

Opijati dugog dejstva
[CYP3A4 supstrati]

Oksikodon (10 mg pojedinačna
doza)

U jednoj nezavisnoj objavljenoj
studiji,

Oksikodon C

max

↑ 1,7 puta

Oksikodon PIK

0-∞

↑ 3,6 puta

Potrebno je razmotriti smanjenje
doze oksikodona i drugih opijata
dugog dejstva koji se metabolišu
putem CYP3A4 (npr.
hidrokodon). Može biti potrebno
često praćenje u cilju otkrivanja
neželjenih reakcija povezanih sa
opijatima.

Metadon (32-100 mg jednom
dnevno)
[CYP3A4 supstrat]

R-metadon (aktivan) C

max

↑ 31%

R- metadon (aktivan) PIK

↑ 47%

S- metadon C

max

↑ 65%

S- metadon PIK

↑ 103%

Preporučuje se često praćenje
neželjenih reakcija i toksičnosti
koja je povezana sa metadonom,
uključujući produženje QTc
intervala. Možda će biti potrebno
smanjenje doze metadona.

Nesteroidni antiinflamatorni
lekovi (NSAIL)
[CYP2C9 supstrati]

Ibuprofen (400 mg pojedinačna
doza)

Diklofenak (50 mg pojedinačna
doza)

S-Ibuprofen C

max

↑ 20%

S-Ibuprofen PIK

0-∞

↑ 100%

Diklofenak C

max

↑ 114%

Diklofenak PIK

0-∞

↑ 78%

Preporučuje se često praćenje
neželjenih reakcija i toksičnosti
koja je povezana sa primenom
NSAIL. Možda će biti potrebno
smanjenje doze NSAIL.

Omeprazol (40 mg jednom
dnevno)*
[CYP2C19 inhibitor; CYP2C19 i
CYP3A4 supstrat]

Omeprazol C

max

↑ 116%

Omeprazol PIK

↑ 280%

Vorikonazol C

max

↑ 15%

Vorikonazol PIK

↑ 41%

Vorikonazol može da inhibira i
metabolizam drugih inhibitora
protonske pumpe koji su supstrati
CYP2C19, što može dovesti do
povećanja koncentracije ovih
lekova u plazmi.

Ne preporučuje se prilagođavanje
doze vorikonazola.

Kada se započne terapija
vorikonazolom kod pacijenata
koji već primaju omeprazol u dozi
od 40 mg ili većoj, preporučuje se
da se prepolovi doza omeprazola.

Oralni kontraceptivi*
[CYP3A4 supstrat; CYP2C19
inhibitor]

Noretisteron/etinilestradiol
(1 mg/0,035 mg jednom dnevno)

Etinilestradiol C

max

↑ 36%

Etinilestradiol PIK

↑ 61%

Noretisteron C

max

↑ 15%

Noretisteron PIK

↑ 53%

Vorikonazol C

max

↑ 14%

Vorikonazol PIK

↑ 46%

Preporučuje se praćenje
neželjenih reakcija povezanih sa
oralnim kontraceptivima, koje
mogu nastupiti uz one povezane
sa primenom vorikonazola.

Opijati kratkog dejstva
[CYP3A4 supstrati]

Alfentanil (20 mikrograma/kg
pojedinačna doza, istovremeno
primenjen sa naloksonom)

Fentanil (5 mikrograma/kg
pojedinačna doza)

U jednoj nezavisnoj objavljenoj
studiji,
Alfentanil PIK

0-∞

↑ 6 puta

U jednoj nezavisnoj objavljenoj
studiji,
Fentanil PIK

0-∞

↑ 1,34 puta

Treba razmotriti smanjenje doze
alfentanila, fentanila i drugih
opijata kratkog dejstva slične
strukture kao alfentanil koji se
metabolišu preko CYP3A4 (npr.
sufentanil).
Preporučuje se detaljno i često
praćenje u cilju otkrivanja
respiratorne depresije i drugih
neželjenih reakcija povezanih sa
opijatima.

Statini (npr. lovastatin)
[CYP3A4 supstrati]

Iako nije klinički ispitivano,
verovatno je da će vorikonazol
povećati koncentracije statina u
plazmi koji se metabolišu preko
CYP3A4 i može dovesti do
rabdomiolize.

Treba razmotriti smanjenje doze
statina.

Derivati sulfoniluree (npr.
tolbutamid, glipizid, gliburid)
[CYP2C9 supstrati]

Iako nije ispitivano, verovatno je
da će vorikonazol povećati
koncentracije derivata
sulfoniluree u plazmi i izazvati
hipoglikemiju.

Preporučuje se pažljivo praćenje
nivoa glukoze u krvi. Treba
razmotriti smanjenje doze derivata
sulfoniluree.

Vinka alkaloidi (npr. vinkristin i
vinblastin)
[CYP3A4 supstrati]

Iako nije ispitivano, verovatno je
da će vorikonazol povećati
koncentracije vinka alkaloida u
plazmi i dovesti do

Treba razmotriti smanjenje doze
vinka alkaloida.

neurotoksičnosti.

Drugi inhibitori HIV proteaze
(npr. sakvinavir, amprenavir i
nelfinavir)*
[CYP3A4 supstrati i inhibitori]

Nije ispitivano klinički. In vitro
studije ukazuju da vorikonazol
može da inhibira metabolizam
inhibitora HIV proteaze, kao i da
metabolizam vorikonazola može
biti inhibiran inhibitorima HIV
proteaze.

Pacijente treba pažljivo pratiti u
pogledu pojave toksičnosti i/ili
gubitka efikasnosti leka i
eventualno prilagoditi dozu.

Ostali nenukleozidni inhibitori
reverzne transkriptaze (engl. Non-
Nucleoside Reverse Transcriptase
Inhibitors, NNRTI)
(npr. delavirdin, nevirapin)*
[CYP3A4 supstrati, inhibitori ili
CYP450 induktori]

Nije ispitivano klinički. In vitro
studije pokazuju da NNRTI mogu
da inhibiraju metabolizam
vorikonazola, kao što i
vorikonazol može da inhibira
metabolizam NNRTI.
Nalazi o dejstvu efavirenza na
vorikonazol ukazuju na to da
metabolizam vorikonazola može
biti indukovan primenom NNRTI.

Pacijente treba pažljivo pratiti u
pogledu pojave toksičnosti i/ili
gubitka efikasnosti leka i
eventualno prilagoditi dozu.

Cimetidin (400 mg dva puta
dnevno)
[nespecifični CYP450 inhibitor i
povećava pH u želucu]

Vorikonazol C

max

↑ 18%

Vorikonazol PIK

↑ 23%

Nije potrebno prilagođavanje doze

Digoksin (0,25 mg jednom
dnevno)
[P-gp supstrat]

Digoksin C

max

↔

Digoksin PIK

↔

Nije potrebno prilagođavanje doze

Indinavir (800mg tri puta dnevno)
[CYP3A4 inhibitor i supstrat]

Indinavir C

max

↔

Indinavir PIK

↔

Vorikonazol C

max

↔

Vorikonazol PIK

↔

Nije potrebno prilagođavanje doze

Makrolidni antibiotici

Eritromicin (1 g dva puta dnevno)
[CYP3A4 inhibitor]

Azitromicin (500 mg jednom
dnevno)

Vorikonazol C

max

i PIK

↔

Vorikonazol C

max

i PIK

↔

Dejstvo vorikonazola na
eritromicin kao i azitromicin nije
poznat.

Nije potrebno prilagođavanje doze

Mikofenolna kiselina (1 g
pojedinačna doza)
[supstrat UDP-glukuronil
transferaze]

Mikofenolna kiselina C

max

↔

Mikofenolna kiselina PIK

↔

Nije potrebno prilagođavanje doze

Prednizolon (60 mg pojedinačna
doza)
[CYP3A4 supstrat]

Prednizolon C

max

↑ 11%

Prednizolon PIK

0-∞

↑ 34%

Nije potrebno prilagođavanje doze

Ranitidin (150 mg dva puta
dnevno)
[povećava pH u želucu]

Vorikonazol C

max

i PIK

↔

Nije potrebno prilagođavanje doze

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Nema dostupnih odgovarajućih podataka o primeni vorikonazola kod trudnica.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3 u Sažetku karakteristika
leka). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat.

Lek VANZIMEC se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim ako korist za majku jasno ne prevazilazi
mogući rizik za fetus.

Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu moraju uvek da primene efikasnu kontracepciju za vreme terapije.

Dojenje
Izlučivanje vorikonazola u majčino mleko nije ispitivano. Dojenje se mora prekinuti pre početka lečenja
lekom VANZIMEC.

Plodnost
U studiji na životinjama nije pokazano oštećenje plodnosti mužjaka i ženki pacova (videti odeljak 5.3 u
Sažetku karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek VANZIMEC ima umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Može
prouzrokovati prolazne i reverzibilne promene vida, uključujući zamućenje vida, izmenjenu/pojačanu
vizuelnu percepciju i/ili fotofobiju. Pacijenti moraju da izbegavaju potencijalno rizične situacije, kao što su
upravljanje vozilima i rukovanje mašinama za vreme trajanja ovih simptoma.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednosni profil vorikonazola kod odraslih se bazira na objedinjenoj bazi podataka sa više od 2000
ispitanika (uključujući 1603 odrasla pacijenta u terapijskim ispitivanjima) i dodatnih 270 odraslih pacijenata
u ispitivanjima profilakse. Ona predstavlja heterogenu populaciju, koja sadrži pacijente sa hematološkim
malignitetima, pacijente sa HIV infekcijom sa ezofagealnom kandidijazom i refrakternim gljivičnim
infekcijama, pacijente bez neutropenije sa kandidemijom ili aspergilozom i zdrave dobrovoljce.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile oštećenje vida, povišena telesna temeperatura, osip,
povraćanje, mučnina, dijareja, glavobolja, periferni edem, izmenjene vrednosti testova funkcije jetre,
repiratorni distres i bol u abdomenu.
Težina ovih neželjenih reakcija je uglavnom blaga do umerena. Nisu otkrivene klinički značajne razlike kada
su se podaci o bezbednosti analizirali prema godinama, rasi ili polu.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
S obziom da je većina ispitivanja bila otvorenog tipa u sledećoj tabeli su navedene neželjene reakcije svih
uzroka, kvalifikovane prema organskim sistemima i učestalosti kod 1873 odrasle osobe iz integrisanih
terapijskih studija (1603) i studija profilakse (270).
Kategorije učestalosti su izražene kao: veoma česte (≥ 1/10), česte (≥1/100 do < 1/10), povremene (≥ 1/1000
do <1/100), retke (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retke (< 1/10000), nepoznate (ne može se proceniti na
osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, redosled neželjenih dejstva je prikazan po opadajućoj ozbiljnosti.

Neželjena dejstva prijavljena kod ispitanika koji su primali vorikonazol:

Klasa sistema
organa

Veoma česta
(≥ 1/10)

Česta (≥ 1/100
do < 1/10)

Povremena
(≥/1000 do <
1/100)

Retka

(≥

1/10000 do <
1/1000)

Nepoznata
učestalost (ne
može

proceniti

osnovu
dostupnih
podataka)

Infekcije

infestacije

sinuzitis

pseudomembra
nozni kolitis

Neoplazme –
benigne,
maligne

neodređene(uk
ljučujući ciste
i polipe)

karcinom
skvamoznih
ćelija*

Poremećaji
krvi i limfnog
sistema

agranulocitoza

, pancitopenija,
trombocitopenij
a

leukopenija,
anemija

insuficijencija
koštane srži,
limfadenopatija
,
eozinofilija

diseminovana
intravaskularna
koagulacija

Poremećaji
imunskog
sistema

hipersenzitivno
st

anafilaktoidna
reakcija

Endokrini
poremećaji

insuficijencija
nadbubrega,
hipotireoidizam

hipertireoidiza
m

Poremećaji
metabolizma i
ishrane

periferni edem

hipoglikemija,
hipokalemija,
hiponatremija

Psihijatrijski
poremećaji

depresija,
halucinacije,
anksioznost,
nesanica,
agitacija, stanje
konfuzije

Poremećaji
nervnog
sistema

glavobolja

konvulzije,
sinkopa,
tremor,
hipertonija

parestezija,
somnolencija,
vrtoglavica

edem mozga,
encefalopatija

ekstrapiramidal
ni poremećaj

periferna
neuropatija,
ataksija,
hipoestezija,
disgeuzija

hepatična
encefalopatija,
Guillain-Barre
sindrom,
nistagmus

Poremećaji
oka

oštećenje vida

krvarenje

retini

poremećaji
optičkog
nerva

edem papile

okulogirna
kriza, diplopija,
skleritis,
blefaritis

atrofija
optičkog nerva,
zamućenje
kornee

Poremećaji
uha i labirinta

hipoakuzija,
vertigo, tinitus

Kardiološki
poremećaji

supraventrikula
rna aritmija,
tahikardija,
bradikardija

ventrikularna
fibrilacija,
ventrikularne
ekstrasistole,
ventrikularna
tahikardija,
produžen

interval

EKG-u,
supraventrikula
rna tahikardija

torsades

pointes,
kompletni
atrioventrikular
ni blok,
blok

grane

Hisovog snopa,
nodalni ritam

Vaskularni
poremećaji

hipotenzija,
flebitis

tromboflebitis,
limfangitis

Respiratorni,
torakalni

medijastinalni
poremećaji

respiratorni
distres

akutni
respiratorni
distres sindrom,
edem pluća

Gastrointestin
alni
poremećaji

dijareja,
povraćanje, bol
u

abdomenu,

mučnina

heilitis,
dispepsija,
konstipacija,
gingivitis

peritonitis,
pankreatitis,
otečen jezik,
duodenitis,
gastroenteritis,
glositis

Hepatobilijarn
i poremećaji

izmenjene
vrednosti
testova funkcije
jetre

žutica,
holestatska
žutica,hepatitis

insuficijencija
jetre,
hepatomegalija,
holecistitis,
holelitijaza

Poremećaji
kože

potkožnog
tkiva

osip

eksfolijativni
dermatitis,
alopecija,
makulopapular
ni

osip,

pruritus, eritem

Stevens-
Johnson-ov
sindrom,
fototoksičnost,
purpura,
urtikarija,
alergijski
dermatitis,
papularni osip,
makularni osip,
ekcem

toksična
epidermalna
nekroliza,
angioedem,
aktinična
keratoza*,
pseudoporfirija,
erythema
multiforme,
psorijaza,
erupcija na koži
izazvana lekom
(engl.

drug

eruption)

kožni

lupus

erythematosus*
,
pege*,
lentigo*

Poremećaji
mišićno-
koštanog
sistema

vezivnog tkiva

bol u leđima

artritis

periostitis*

Poremećaji
bubrega

urinarnog
sistema

akutna
bubrežna
insuficijencija,
hematurija

renalna
tubularna
nekroza,
proteinurija,

nefritis

Opšti
poremećaji

reakcije

mestu primene

pireksija

bol u grudima,
edem lica

astenija,
jeza

reakcija

mestu primene
infuzije,
stanje

slično

gripu

Ispitivanja

Povećane
vrednosti
kreatinina

krvi

povećane
vrednosti uree
u

krvi,

povećane
vrednosti
holesterola

krvi

*Neželjene reakcije identifikovane nakon stavljanja leka u promet

Uključuje febrilnu neutropeniju i neutropeniju.

Uključuje imunu trombocitopenijsku purpuru.

Uključuje potiljačnu ukočenost i tetaniju.

Uključuje hipoksijsko-ishemijsku encefalopatiju i metaboličku encefalopatiju.

Uključuje akatiziju i parkinsonizam.

Videti °“Oštećenje vida” u odeljku Neželjena dejstva.

Produženi optički neuritis je prijavljen post-marketinški. Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza

pri upotrebi leka.

Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Uključuje dispneu i dispneu pri naporu.

Uključuje oštećenje jetre izazvano lekom, toksični hepatitis, hepatocelularno oštećenje i hepatotoksičnost.

Uključuje periorbitalni edem, edem usana i edem usta.

Opis odabranih neželjenih reakcija
Oštećenja vida
Oštećenja vida (uključujući zamućen vid, fotofobiju, hloropsiju, hromatopsiju, daltonizam, cijanopsiju,
poremećaje oka, oreol oko slika koje vidimo, noćno slepilo, oscilopsiju, fotopsiju, svetlucajući skotom,
smanjenu oštrinu vida, blještav vid, oštećenje vidnog polja, staklaste mrlje u vidnom polju i ksantopsiju)
povezani sa primenom vorikonazola su veoma često zabeležena u kliničkim ispitivanjima. Ova oštećenja
vida su bila prolazna i potpuno reverzibilna, a većina spontano prolazi u toku 60 minuta i nisu uočena
klinička značajna dugotrajna oštećenja vida. Postoje dokazi da su pri ponovnoj primeni vorikonazola ovi
poremećaji slabili. Oštećenja vida su uglavnom blaga, retko rezultiraju prekidom terapije i ne izazivaju
dugotrajne posledice. Oštećenja vida mogu biti udružena su sa većim koncentracijama u plazmi i/ili
primenom većih doza.
Mehanizam dejstva je nepoznat, iako je mesto njihovog nastanka najverovatnije u retini. U studiji na zdravim
dobrovoljcima kod kojih je ispitivan uticaj vorikonazola na funkciju retine, vorikonazol je prouzrokovao
smanjenje amplitude talasa na elektroretinogramu (ERG). ERG služi za merenje električne sprovodljivosti
retine. ERG promene nisu progredirale tokom 29 dana od početka terapije i bile su u potpunosti reverzibilne
po prekidu terapije vorikonazolom.
Postoje postmarketinški izveštaji o produženim neželjenim događajima na čulo vida (videti odeljak Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kožne reakcije
Kožne reakcije su bile veoma česte kod pacijenata koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima sa
vorikonazolom, ali ovi pacijenti su imali druge ozbiljne osnovne bolesti i primali su istovremeno više lekova.

Većina osipa koji su se javili su uglavnom bili blage do umerene težine. Pacijenti su dobijali ozbiljne kožne
reakcije, uključujuću Stevens-Johnson–ov sindrom (povremeno), toksičnu epidermalnu nekrolizu (retko) i
erythema multiforme (retko) za vreme terapije lekom VANZIMEC.
Pacijenta kod koga se javi osip treba pažljivo pratiti, a primenu leka VANZIMEC obustaviti u slučaju
progresije lezija. Prijavljene su i fotosenzitivne reakcije, kao što su pege, lentigo aktinična keratoza, naročito
za vreme dugotrajne terapije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Prijavljeni su i slučajevi karcinoma skvamoznih ćelija kože kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji lekom
VANZIMEC; mehanizam još uvek nije utvrđen (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka).

Funkcionalni testovi jetre
Ukupna incidencija povećanja vrednosti transaminaza u > 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti (ne
mora se obavezno smatrati neželjenim događajem) u kliničkim ispitivanjima vorikonazola iznosi 18%
(319/1768) kod odraslih i 25,8% (73/283) kod pedijatrijskih ispitanika koji su primali vorikonazol u terapiji i
profilaksi. Izmenjene vrednosti testova za procenu funkcije jetre su bile povezane sa većim koncentracijama
u plazmi i/ili većim dozama. Većina odstupanja od normalnih vrednosti funkcionalnih testova jetre su ili
prolazila za vreme terapije bez prilagođavanja doze ili posle prilagođavanja doze, uključujući prekid terapije.
Primena vorikonazola je bila udružena sa slučajevima ozbiljne hepatotoksičnosti kod pacijenata sa drugim
ozbiljnim osnovnim oboljenjima. Ovo uključuje slučajeve žutice,hepatitisa i hepatične insuficijencije koja
može imati smrtni ishod (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Reakcije povezane sa primenom infuzije
Kod zdravih ispitanika je za vreme intravenske infuzije vorikonazola nastupila pojava anafilaktoidnih
reakcija, uključujući napade crvenila praćene osećajem vrućine, groznicu, znojenje, tahikardiju, stezanje u
grudima, dispneu, nesvesticu, mučninu, svrab i osip. Simptomi su se pojavili odmah po započinjanju infuzije
(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Profilaksa
U otvorenom, komparativnom, multicentričnom ispitivanju, u kojem su upoređivani vorikonazol i
itrakonazol kao primarna profilaksa kod odraslih i adolescenata primalaca alogenog transplantata
hematopoetskih matičnih ćelija, bez prethodne dokazane ili verovatne invazivne gljivične infekcije,
prijavljen je trajni prekid lečenja vorikonazolom zbog neželjenih događaja kod 39,3% ispitanika u odnosu na
39,6% ispitanika u grupi koja je primala itrakonazol. Neželjeni događaji na jetri izazvani lečenjem su
rezultirali trajnim prekidom primene ispitivanog leka kod 50 ispitanika (21,4%) lečenih vorikonazolom i 18
ispitanika (7,1%) lečenih itrakonazolom.

Pedijatrijska populacija
Bezbednost vorikonazola je ispitivana kod 288 pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 2 do < 12 godina (169) i
uzrasta od 12 do <18 godina (119) koji su primali vorikonazol u profilaktičke svrhe (183) i terapijske svrhe
(105) u kliničkim ispitivanjima. Bezbednost primene vorikonazola je ispitivana i kod 158 dodatnih
pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina u okviru compassionate use programa. Uopšteno
bezbednosni profil vorikonazola kod pedijatrijske populacije je bio sličan kao kod odraslih. Međutim, trend
veće učestalosti prijavljivanja neželjenih događaja povećanja vrednosti enzima jetre u krvi, tokom kliničkih
ispitivanja, primećen je kod pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odrasle (14,2% porast vrednosti
transaminaza kod pedijatrijske populacije u poređenju sa 5,3% kod odraslih). Postmarketinški podaci
pokazuju da se reakcije na koži (naročito eritem) mogu javiti češće u pedijatrijskoj populaciji nego kod
odraslih. Kod 22 pacijenta mlađa od 2 godine koji su primili vorikonazol u okviru compassionate use
programa, prijavljene su sledeće neželjene reakcije (za koje povezanost sa vorikonazolom ne može biti
isključena): fotosenzitivna reakcija (1), aritmija (1), pankreatitis (1), povećanje vrednosti bilirubina u krvi
(1), povišene vrednosti enzima jetre (1), osip (1) i edem papile (1). U postmarketinškom periodu prijavljeni
su slučajevi pankreatitisa kod pedijatrijskih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U kliničkim ispitivanjima su opisana 3 slučajna predoziranja. Sva su zabeležena kod pedijatrijskih
pacijenata, koja su primila do pet puta veću dozu vorikonazola od preporučene intravenske doze. Prijavljena
je samo jedna neželjena reakcija fotofobije u trajanju od 10 minuta.

Antidot za vorikonazol nije poznat.

Vorikonazol se uklanja hemodijalizom sa klirensom od 121 mL/min. Vehikulum u intravenskoj formulaciji,
hidroksipropilbetadeks, se uklanja hemodijalizom sa klirensom od 37,5 ± 24 mL/min. Kod predoziranja,
hemodijaliza može pomoći za uklanjanje vorikonazola i hidroksipropilbetadeksa iz organizma.

Lista pomoćnih supstanci

hidroksipropilbetadeks,
arginin-hidrohlorid,
natrijum-hidroksid,(za podešavanje pH)
hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH)

Inkompatibilnost

Infuzija leka VANZIMEC ne sme da se daje preko iste linije ili kanile zajedno sa drugim intravenskim
lekovima. Kada se infuzija leka VANZIMEC završi, ta linija može da se koristi za primenu drugih
intravenskih lekova.

Nakon rekonstitucije sa vodom za injekcije, lek VANZIMEC se ne sme razblaživati sa 0,45% (4,5 mg/mL)
natrijum-hlorid, rastvorom za injekcije i Compound Sodium Lactate Intravenous Infusion, zbog male
osmolalnosti.

Lekovi iz krvi i kratkotrajna infuzija koncentrovanih rastvora elektrolita:
Poremećaje elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija treba korigovati pre
početka terapije vorikonazolom (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka). Lek VANZIMEC se ne sme primenjivati istovremeno sa bilo kojim lekom iz krvi
ili bilo kojom kratkotrajnom infuzijom koncentrovanih rastvora elektrolita, čak iako se dve infuzije daju
preko odvojenih linija.

Totalna parenteralna ishrana:
Totalna parenteralna ishrana (TPI) ne mora da se prekida u slučaju istovremene primene sa lekom
VANZIMEC, ali je potrebno da se za njenu infuziju koristi odvojena linija. Ako se primenjuje kroz kateter sa
višestrukim lumenom, za primenu TPI treba da se koristi odvojeni ulaz od onog koji se koristi za lek
VANZIMEC. VANZIMEC se ne sme razblaživati sa infuzijom 4,2% (42 mg/mL) natrijum-bikarbonata.
Kompatibilnost sa drugim koncentracijama je nepoznata.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere
opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje
lekom).

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 18 meseci.

Nakon rekonstitucije
Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora sa 19,0 mL vode za injekcije ili sa 19,0 mL 0,9% (9
mg/mL) natrijum-hlorid, rastvora za infuziju je potvrđena za 24 h na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C) i u
frižideru (2°C - 8°C).

Nakon razblaživanja
Hemijska i fizička stabilnost rastvora razblaženog do 0,5 mg/mL i do 5,0 mg/mL pomoću rastvora navedenih
u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom) je potvrđena za 24 h na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C) i 48 h u frižideru
(2°C - 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, jednom pripremljen, ovaj lek mora da se iskoristi odmah. Ako se odmah ne
upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, a normalno ne treba da budu duži od
24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se rekonstitucija/razblaživanje ne odvija u kontrolisanim i
validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja pre otvaranja:

čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.

Sadržaj jedne bočice (liofilizirani prašak) se rekonstituiše sa 19 mL vode za injekcije ili sa 19 mL 0,9% (9
mg/mL) natrijum-hlorid, rastvora za infuziju da bi se dobila ekstraktabilna zapremina od 20 mLbistrog
koncentrovanog rastvora koji sadrži 10 mg/mL vorikonazola. Odbaciti bočicu leka VANZIMEC, ako
vakuum ne dozvoljava da se rastvarač ubrizga u bočicu. Preporučuje se da se koriste standardni špricevi od
20 mL (neautomatski) da bi bili sigurni da je ubrizgano tačno 19 mL vode za injekcije ili 19 mL 0,9% (9
mg/mL) natrijum-hlorid, rastvora za infuziju.

VANZIMEC, prašak za rastvor za infuziju je namenjen za jednokratnu upotrebu i neiskorišćeni rastvor treba
odbaciti. Samo bistar rastvor, bez čestica može da se koristi.

Za primenu, potrebne zapremine rekonstituisanog koncentrovanog rastvora (10 mg/mL) se dodaju u
preporučene kompatibilne rastvore za infuziju (detaljnije su navedeni u nastavku) da bi se pripremila finalna
koncentracija vorikonazola u rastvoru od 0,5 do 5 mg/mL.

Zapremine VANZIMEC koncentrovanog rastvora (10 mg/mL) potrebne za pripremu finalne

koncentracije za primenu leka

Telesna masa
(kg)

Zapremina koncentrovanog rastvora VANZIMEC (10 mg/mL) potrebna za dozu od:

3 mg/kg

(broj bočica)

4 mg/kg

(broj bočica)

6 mg/kg

(broj bočica)

8 mg/kg

(broj bočica)

9 mg/kg

(broj bočica)

4,0 mL (1)

8,0 mL (1)

9,0 mL (1)

6,0 mL (1)

12,0 mL (1)

13,5 mL (1)

8,0 mL (1)

16,0 mL (1)

18,0 mL (1)

10,0 mL (1)

20,0 mL (1)

22,5 mL (2)

9,0 mL (1)

12,0 mL (1)

18,0 mL (1)

24,0 mL (2)

27,0 mL (2)

10,5 mL (1)

14,0 mL (1)

21,0 mL (2)

28,0 mL (2)

31,5 mL (2)

12,0 mL (1)

16,0 mL (1)

24,0 mL (2)

32,0 mL (2)

36,0 mL (2)

13,5 mL (1)

18,0 mL (1)

27,0 mL (2)

36,0 mL (2)

40,5 mL (3)

15,0 mL (1)

20,0 mL (1)

30,0 mL (2)

40,0 mL (2)

45,0 mL (3)

16,5 mL (1)

22,0 mL (2)

33,0 mL (2)

44,0 mL (3)

49,5 mL (3)

18,0 mL (1)

24,0 mL (2)

36,0 mL (2)

48,0 mL (3)

54,0 mL (3)

19,5 mL (1)

26,0 mL (2)

39,0 mL (2)

52,0 mL (3)

58,5 mL (3)

21,0 mL (2)

28,0 mL (2)

42,0 mL (3)

22,5 mL (2)

30,0 mL (2)

45,0 mL (3)

24,0 mL (2)

32,0 mL (2)

48,0 mL (3)

25,5 mL (2)

34,0 mL (2)

51,0 mL (3)

27,0 mL (2)

36,0 mL (2)

54,0 mL (3)

28,5 mL (2)

38,0 mL (2)

57,0 mL (3)

100

30,0 mL (2)

40,0 mL (2)

60,0 mL (3)

Rekonstituisani rastvor (10 mg/mL) može biti razblažen sa sledećim rastvorima za infuziju:

0,9% (9 mg/mL) natrijum-hlorid, rastvor za injekciju
5% (50 mg/mL) rastvor glukoze za infuziju
5% (50 mg/mL) rastvor glukoze i Ringer laktat za infuziju
5% (50 mg/mL) rastvor glukoze i 0,45% (4,5 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida za infuziju
5% (50 mg/mL) rastvor glukoze i 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida za infuziju
5% (50 mg/mL) rastvor glukoze u 20 mEq rastvoru kalijum-hlorida za infuziju

Kompatibilnost vorikonazola sa drugim rastvaračima koji nisu opisani iznad ili u odeljku Inkompatibilnost je
nepoznata.

Vorikonazol Actavis

Proizvođač: S.C. SINDAN-PHARMA S.R.L. - Rumunija
Broj dozvole: 515-01-04206-15-001
Vlasnik dozvole: ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD
Dozvola vredi do: 15.12.2021