Xeljanz 5mg film tableta

UPUTSTVO ZA LEK

Xeljanz

5 mg film tablete

tofacitinib

Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem. Time se omogućava brzo otkrivanje novih bezbednosnih

informacija. Vi u tome možete da pomognete prijavljivanjem bilo koje neželjene reakcije koja se kod Vas
javi. Za način prijavljivanja neželjenih reakcija, pogledajte informacije na kraju odeljka 4.

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Ovo
uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

Uz ovo uputstvo, Vaš lekar će Vam takođe dati i Karticu sa upozorenjima za pacijenta, koja sadrži značajne
informacije o bezbednosti leka o kojima treba da budete obavešteni pre nego što Vam lekar propiše lek
Xeljanz, kao i tokom trajanja terapije. Karticu uvek nosite sa sobom.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek Xeljanz i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Xeljanz

3.

Kako se uzima lek Xeljanz

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek Xeljanz

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Xeljanz i čemu je namenjen

Xeljanz je lek koji sadrži aktivnu supstancu tofacitinib. Koristi se za lečenje umerenog do teškog oblika
aktivnog reumatoidnog artritisa (RA) kod odraslih pacijenata, dugotrajne bolesti koja uglavnom dovodi do
pojave bola i otoka u zglobovima.

Lek Xeljanz se koristi u kombinaciji sa metotreksatom kada prethodna terapija reumatoidnog artritisa nije
bila dovoljna ili je pacijent nije dobro podneo. Može se uzimati i samo Xeljanz u slučajevima kada se lečenje
metotreksatom ne podnosi dobro ili se terapija metotreksatom ne preporučuje.

Dokazano je da lek Xeljanz smanjuje bol i otok u zglobovima i poboljšava sposobnost obavljanja
svakodnevnih aktivnosti kad se daje pojedinačno ili sa metotreksatom.

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Xeljanz

Lek Xeljanz ne smete uzimati:

- ukoliko ste alergični na tofacitinib ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
- ako imate tešku infekciju, na primer infekciju krvotoka ili aktivnu tuberkulozu
- ako Vam je rečeno da imate teško oštećenje funkcije jetre, uključujući cirozu (ožiljne promene na jetri)
- ako ste trudni ili dojite

Ako niste sigurni u vezi sa nekom od navedenih informacija, obratite se lekaru.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete Xeljanz:

ukoliko mislite da imate infekciju ili imate simptome infekcije kao što su povišena telesna temperatura,
znojenje, jeza, bol u mišićima, kašalj, kratak dah, pojava sluzi ili promena sluzi, gubitak telesne mase,
topla ili crvena ili bolna koža odnosno bolna mesta na telu, poteškoće ili bol prilikom gutanja, proliv ili
bol u stomaku, osećaj peckanja tokom mokrenja ili učestalo mokrenje, izražen osećaj zamora

ukoliko imate oboljenje koje povećava mogućnost infekcije (npr. dijabetes, HIV/AIDS ili oslabljen
imunski sistem)

ukoliko imate bilo kakvu infekciju, lečite se od infekcije ili imate infekcije koje se uporno vraćaju.
Odmah se obratite lekaru ako se ne osećate dobro. Xeljanz može da smanji sposobnost Vašeg organizma
da se bori protiv infekcije, može da dovede do pogoršanja postojeće infekcije ili da poveća verovatnoću
da dobijete novu infekciju

ukoliko imate ili ste nekad imali tuberkulozu ili ste bili u bliskom kontaktu osobom obolelom od
tuberkuloze. Lekar će Vas pre započinjanja terapije lekom Xeljanz uputiti da uradite test na tuberkulozu i
možda će ponoviti testiranje za vreme terapije

ukoliko imate neku hroničnu plućnu bolest

ukoliko imate problema sa jetrom

ukoliko imate ili ste imali hepatitis B ili hepatitis C (virusi koji zahvataju jetru). Virus može da postane
aktivan dok uzimate lek Xeljanz. Lekar Vas može uputiti da uradite laboratorijske analize na hepatistis
pre nego što počnete da uzimate Xeljanz i za vreme terapije lekom Xeljanz

ukoliko ste bilo kada imali bilo koji oblik raka. Xeljanz može da poveća rizik od dobijanja nekih vrsta
raka. Kod pacijenata koji su uzimali Xeljanz prijavljeni su limfom i druge vrste raka (na primer, rak
pluća, dojke, melanom, rak prostate i pankreasa). Ako dobijete rak dok uzimate Xeljanz, lekar će
razmotriti da li treba da prestanete sa terapijom lekom Xeljanz

ukoliko ste izloženi visokom riziku od dobijanja raka kože, lekar Vam može preporučiti redovne
preglede kože dok uzimate Xeljanz

ukoliko ste imali zapaljenje debelog creva (divertikulitis) ili čir na želucu ili crevima (videti odeljak 4)

ukoliko imate problema sa bubrezima

ukoliko planirate da se vakcinišete, obavestite Vašeg lekara. Tokom terapije lekom Xeljanz ne smeju se
primati neke vrste vakcina. Pre nego što počnete da uzimate Xeljanz, trebalo bi da primite sve
preporučene vakcine

ukoliko planirate neku operaciju ili medicinski zahvat. Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate
Xeljanz ako treba da idete na operaciju ili da se podvrgnete medicinskom zahvatu

ukoliko imate problema sa srcem, visok krvni pritisak ili visok holesterol

Dodatni testovi za praćenje terapije
Lekar treba da Vas uputi na analizu krvi pre nego što počnete da uzimate Xeljanz, kao i nakon 4 do 8 nedelja
terapije, a zatim na svaka 3 meseca, da bi se utvrdilo da li imate nizak broj belih krvnih zrnaca (neutrofila ili
limfocita) ili nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija).

Xeljanz ne smete uzimati ako Vam je broj belih krvnih zrnaca (neutrofila ili limfocita) ili broj crvenih krvnih
zrnaca previše nizak. Ako je potrebno, Vaš lekar može da prekine terapiju lekom Xeljanz da bi se smanjio
rizik od infekcije (smanjen broj belih krvnih zrnaca) ili anemije (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca).

Lekar Vas može uputiti i na druge testove, na primer da proveri koncentraciju holesterola u krvi ili funkciju
jetre. Koncentraciju holesterola treba proveriti 8 nedelja nakon započinjanja terapije lekom Xeljanz. Takođe
bi trebalo povremeno obavljati laboratorijske kontrole funkcije jetre.

Stariji pacijenti
Kod pacijenata od 65 godina i starijih, postoji veća stopa pojave infekcija. Obratite se Vašem lekaru čim
primetite bilo kakve znakove ili simptome infekcije.

Pacijenti azijskog porekla
Kod pacijenata poreklom iz Japana i Koreje postoji veća stopa pojave herpes zoster virusa. Obratite se
Vašem lekaru ako primetite bilo kakve bolne plikove na koži.

Takođe može biti povećana izloženost riziku od određenih problema sa plućima. Recite lekaru ako primetite
bilo kakve poteškoće pri disanju.

Deca i adolescenti
Ne preporučuje se primena leka Xeljanz kod dece ili adolescenata mlađih od 18 godina. Bezbednost i korist
terapije lekom Xeljanz kod dece ili adolescenata još nisu ustanovljene.

Drugi lekovi i Xeljanz

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
koje druge lekove.

Lek Xeljanz se može koristiti u kombinaciji sa metotreksatom, a ponekad i pojedinačno. Generalno je
zabeležen manji broj neželjenih dejstava kad se lek Xeljanz koristi sam.

Neki lekovi se ne smeju uzimati sa lekom Xeljanz. Ako se uzimaju sa lekom Xeljanz, mogu da izmene
koncentraciju leka Xeljanz u organizmu, pa može biti potrebno prilagođavanje doze leka Xeljanz. Obratite se
lekaru ako uzimate (pijete) lekove koji sadrže neku od sledećih aktivnih supstanci:

antibiotici kao što su klaritromicin i rifampicin, koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija

flukonazol, ketokonazol, klotrimazol, itrakonazol i vorikonazol, koji se koriste za lečenje gljivičnih

infekcija

Ne preporučuje se istovremena primena leka Xeljanz sa lekovima koji suprimiraju (slabe) imunski sistem,
uključujući takozvane ciljane biološke terapije (antitela), kao što su inhibitori faktora nekroze tumora i jaki
hemijski imunosupresivi, uključujući azatioprin, takrolimus i ciklosporin. Primena leka Xeljanz istovremeno
sa ovim lekovima može povećati rizik od neželjenih dejstava, uključujući infekciju.

Trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu treba da koristite efikasnu kontracepciju tokom terapije lekom Xeljanz i
najmanje 4 nedelje nakon poslednje doze.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre
nego što uzmete ovaj lek. Lek Xeljanz se ne sme koristiti tokom trudnoće. Odmah se obratite Vašem lekaru
ako zatrudnite dok uzimate lek Xeljanz.

Ako uzimate Xeljanz tokom dojenja, morate prestati sa dojenjem dok se ne posavetujete sa Vašim lekarom
oko prekida terapije lekom Xeljanz.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Xeljanz nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Xeljanz sadrži laktozu

Jedna tableta sadrži približno 59 mg laktoze. Ako Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na neke šećere,
obratite se Vašem lekaru pre uzimanja ovog leka.

3. Kako se uzima lek Xeljanz

Terapiju ovim lekom ćete primati pod nadzorom lekara specijaliste sa iskustvom u lečenju reumatoidnog
artritisa.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa
Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je 5 mg dva puta dnevno.

Potrudite se da tabletu uzimate svakog dana uvek u isto vreme (jednu tabletu ujutru i jednu tabletu uveče).

Vaš lekar može smanjiti dozu ako imate problema sa jetrom ili bubrezima ili ako su Vam propisani neki
drugi lekovi. Vaš lekar takođe može privremeno ili trajno obustaviti lečenje ako analize krvi pokažu mali
broj belih krvnih zrnaca ili crvenih krvnih zrnaca.

Lek Xeljanz je namenjen za oralnu upotrebu. Možete uzimati lek Xeljanz sa hranom ili bez nje.

Ako ste uzeli više leka Xeljanz nego što treba

Ako uzmete više tableta nego što treba, odmah se obratite lekaru ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Xeljanz

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Sledeću tabletu uzmite u uobičajeno vreme i
nastavite kao i ranije.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Xeljanz

Ne treba da prestanete da uzimate lek Xeljanz bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka mogu da budu ozbiljna i zahtevaju medicinski nadzor.

Moguća ozbiljna neželjena dejstva
U retkim slučajevima infekcija može da bude opasna po život.

Ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, odmah se javite lekaru.

Znaci ozbiljnih infekcija (često) obuhvataju:

povišenu telesnu temperaturu i jezu

kašalj

plikove na koži

bol u stomaku

uporne glavobolje

Znaci alergijskih reakcija (retko) obuhvataju:

stezanje u grudima

šištanje (astmatično disanje)

tešku vrtoglavicu ili ošamućenost

oticanje usana, jezika ili grla

svrab ili osip na koži

Znaci stomačnih problema (povremeno: čirevi na želucu ili crevima) obuhvataju

povišenu telesnu temperaturu

bol u želucu ili stomaku

krv u stolici

neobjašnjive promene u funkciji creva

Do pojave čira na želucu ili crevima najčešće dolazi kod ljudi koji uzimaju i nesteroidne antiinflamatorne
lekove ili kortikosteroide (npr. prednizon).

Ostala neželjena dejstva koja su primećena tokom primene leka Xeljanz navedena su u nastavku.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): infekcije
nosa, grla ili dušnika (nazofaringitis).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): infekcija pluća
(pneumonija i bronhitis), herpes zoster, grip, sinuzitis, infekcija bešike (cistitis), zapaljenje grla (faringitis),
povećanje koncentracije enzima jetre ili mišićnih enzima u krvi (znaci problema sa jetrom ili mišićima) ili
povišene vrednosti holesterola, povećanje telesne mase, bol u želucu (stomaku) (koji može da bude izazvan
zapaljenjem sluznice želuca), povraćanje, proliv, mučnina, poremećaj varenja, istegnuće zgloba, bol u
mišićima i zglobovima, nizak broj belih krvnih zrnaca, nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), povišena
telesna temperatura, zamor, oticanje stopala i šaka, glavobolja, visok krvni pritisak (hipertenzija), loš kvalitet
sna, kratak dah ili otežano disanje, kašalj, osip.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): infekcija
krvi (sepsa), tuberkuloza, infekcija bubrega, infekcija kože, infekcija zglobova, herpes simpleks ili groznica
(herpes) usta, povećanje kreatinina u krvi (mogući znak problema sa bubrezima), dehidratacija, istegnuće
mišića, zapaljenje tetiva, oticanje zglobova, neuobičajeni osećaji, zapušeni sinusi, crvenilo kože, svrab,

masna jetra, bolno zapaljenje malih džepova u sluzokoži creva (divertikulitis), virusne infekcije, virusne
infekcije creva, neke vrste raka kože (nemelanomskog tipa).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): tuberkuloza
koja zahvata mozak i kičmenu moždinu, kosti i druge organe, kao i druge neuobičajene infekcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili
medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na
neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Xeljanz

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Xeljanz posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum
isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da se na tabletama uočavaju vidljivi znaci neispravnosti (na primer,
polomljene ili obezbojene tablete).

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Xeljanz

Aktivna supstanca je tofacitinib.
Jedna film tableta sadrži 5 mg tofacitiniba (u obliku tofacitinib-citrata)
Pomoćne supstance
Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat (videti odeljak 2); kroskarmeloza- natrijum;
magnezijum-stearat.
Film: hipromeloza 6cP (E464); titan-dioksid (E171); laktoza, monohidrat; makrogol 3350 i triacetin (E1518).

Kako izgleda lek Xeljanz i sadržaj pakovanja

Okrugle tablete bele boje, prečnika 7,9 mm, sa utisnutom oznakom „Pfizer“ na jednoj strani i „JKI 5“ na
drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje: film tablete su upakovane u poliamid/aluminijumska folija/PVC - aluminijum blister.
Svaki blister sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 56 film
tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:
PREDSTAVNIŠTVO PFIZER H.C.P. CORPORATION, BEOGRAD, Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd -
Novi Beograd

Proizvođač:
PFIZER MANUFACTURING DEUTSCHLAND GMBH -

BETRIEBSSTATTE FREIBURG,

Mooswaldallee 1, Freiburg, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski
recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-02613-17-001 od 29.01.2018.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Xeljanz je u kombinaciji sa metotreksatom (MTX) indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika
aktivnog reumatoidnog artritisa (RA) kod odraslih pacijenata koji nisu pokazali adekvatan odgovor na jedan
ili više antireumatskih lekova koji menjaju tok bolesti ili nisu podnosili terapiju ovim lekovima. Lek Xeljanz
se može primenjivati kao monoterapija u slučaju nepodnošenja terapije metotreksatom ili kada terapija
metotreksatom nije odgovarajuća (videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i
„Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Doziranje i način primene

Terapiju treba započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara specijaliste sa iskustvom u dijagnostikovanju i
lečenju reumatoidnog artritisa.

Doziranje
Preporučena doza je 5 mg dva puta dnevno.

Prilagođavanje doze
Nije neophodno prilagođavati dozu kada se koristi u kombinaciji sa metotreksatom.

Privremeni ili trajni prekid terapije
Ukoliko se kod pacijenta razvije teške infekcija, terapiju lekom Xeljanz treba privremeno prekinuti sve dok
se ne uspostavi kontrola infekcije.

Prekid terapije može biti potreban i u slučaju pojave odstupanja u laboratorijskim nalazima povezanih sa
terapijom, uključujući limfopeniju, neutropeniju i anemiju. Kao što je opisano u tabelama 1, 2 i 3 u nastavku,
preporuke za privremeni ili trajni prekid terapije date su na osnovu stepena ozbiljnosti odstupanja u
laboratorijskim nalazima (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Ne preporučuje se započinjanje terapije kod pacijenata sa apsolutnim brojem limfocita (engl. Absolute
Lymphocyte Count – ALC) manjim od 750 ćelija/mm

.

Tabela 1: Nizak apsolutni broj limfocita

Nizak apsolutni broj limfocita (ALC) (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri

upotrebi leka”)

Laboratorijska vrednost

(broj ćelija/mm

3

)

Preporuka

ALC veći ili jednak 750

Dozu treba održavati.

ALC 500–750

Kod perzistentnog smanjenja ALC u ovom opsegu (2 uzastopne vrednosti u
ovom opsegu pri rutinskom testiranju), terapiju treba privremeno prekinuti
do povećanja ALC iznad 750.

Kad ALC bude veći od 750, nastaviti sa 5 mg dva puta dnevno.

ALC manji od 500

Ako je laboratorijska vrednost potvrđena ponovljenim testiranjem u roku od
7 dana, terapiju treba trajno prekinuti.

Ne preporučuje se započinjanje terapije kod pacijenata sa apsolutnim brojem neutrofila (engl. Absolute
Neutrophil Count - ANC) manjim od 1000 ćelija/mm

.

Tabela 2: Nizak apsolutni broj neutrofila

Nizak apsolutni broj neutrofila (ANC) (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri

upotrebi leka”)

Laboratorijska vrednost

(broj ćelija/mm

3

)

Preporuka

ANC veći od 1000

Dozu treba održavati.

ANC 500–1000

Kod perzistentnog smanjenja ANC u ovom opsegu (2 uzastopne vrednosti u
ovom opsegu pri rutinskom testiranju), terapiju treba privremeno prekinuti
do povećanja ANC iznad 1000.

Kad ANC bude veći od 1000, nastaviti sa 5 mg dva puta dnevno.

ANC manji od 500

Ako je laboratorijska vrednost potvrđena ponovljenim testiranjem u roku od
7 dana, terapiju treba trajno prekinuti.

Ne preporučuje se započinjanje terapije kod pacijenata kod kojih je koncentracija hemoglobina manja od
9 g/dL.

Tabela 3: Niska koncentracija hemoglobina

Niska koncentracija hemoglobina (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi

leka”)

Laboratorijska vrednost

(g/dL)

Preporuka

Smanjenje

koncentracije

hemoglobina za 2 g/dL ili
manje i kada je ukupna
koncentracija hemoglobina
veća ili jednaka 9,0 g/dL

Dozu treba održavati.

Smanjenje

koncentracije

hemoglobina za više od
2 g/dL ili kada je ukupna
koncentracija hemoglobina
manja od 8,0 g/dL
(potvrđeno

ponovljenim

ispitivanjem)

Terapiju treba privremeno prekinuti dok se vrednosti hemoglobina ne
normalizuju.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim (klirens kreatinina 50–80 mL/min) ili umerenim
(klirens kreatinina 30–49 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega. Dozu leka Xeljanz treba smanjiti na 5 mg
jednom dnevno kod pacijenata sa teškim (klirens kreatinina < 30 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega
(videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka
karakteristika leka). Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega treba da nastave da sa primenom
smanjene doze od 5 mg jednom dnevno čak i nakon hemodijalize.

Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh A). Dozu
treba smanjiti na 5 mg jednom dnevno kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh B)
(videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka
karakteristika leka). Lek Xeljanz se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre
(Child Pugh C) (videti odeljak: „Kontraindikacije”).

Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata od 65 godina i starijih. Podaci o primeni kod pacijenata od
75 godina i starijih su ograničeni.

Kod starijih pacijenata koji imaju poteškoća sa gutanjem, Xeljanz, tablete, 5 mg mogu da se smrve i popiju
sa vodom.

Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Xeljanz kod dece uzrasta od 2 do 18 godina nisu još ustanovljene. Nema
dostupnih podataka.
Primena leka Xeljanz kod pacijenata mlađih od 2 godine u indikaciji juvenilni idiopatski artritis nije od
značaja.

Interakcije između lekova
Dozu leka Xeljanz treba smanjiti na 5 mg jednom dnevno kod pacijenata koji su na terapiji snažnim
inhibitorima citohroma (CYP) P450 3A4 (npr. ketokonazol). Dozu leka Xeljanz treba smanjiti na 5 mg
jednom dnevno kod pacijenata koji istovremeno primaju jedan ili više lekova koji su umereni inhibitori
CYP3A4, odnosno snažni inhibitori CYP2C19 (npr. flukonazol) (videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka” i „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Način primene
Oralna upotreba.
Lek Xeljanz se uzima oralno, sa hranom ili bez nje.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku:

„Lista pomoćnih supstanci”

Aktivna tuberkuloza (TB), teške infekcije kao što su sepsa ili oportunističke infekcije (videti odeljak:

„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”)

Teško oštećenje funkcije jetre (videti odeljak: „Doziranje i način primene”)

Trudnoća i dojenje (videti odeljak: „Plodnost, trudnoća i dojenje”)

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Kombinacija sa drugim lekovima za terapiju reumatoidnog artritisa
Primena leka Xeljanz nije ispitivana kod pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa koji istovremeno
primaju antireumatske lekove koji menjaju tok bolesti (engl. Disease-modifying antireumatic drugs -
DMARDs), kao što su antagonisti faktora nekroze tumora (TNF), antagonisti interleukina (IL)-1R,
antagonisti IL-6R, anti-CD20 monoklonska antitela, selektivni modulatori kostimulacije i jaki
imunosupresivi kao što su azatioprin, ciklosporin i takrolimus, pa njegovu primenu sa ovim lekovima treba
izbegavati zbog mogućnosti pojačane imunosupresije i povećanog rizika od razvoja infekcije.
Inidencija neželjenih događaja je povećana kada se lek Xeljanz primenjuuje u kombinaciji sa metotreksatom
u odnosu na priemnu leka Xeljanz kao monoterapije.

Teške infekcije
Teške infekcije uzrokovane bakterijskim, mikobakterijskim, invazivnim gljivičnim, virusnim ili drugim
oportunističkim patogenima, ponekad sa smrtnim ishodom, prijavljene su kod pacijenata obolelih od
reumatoidnog artritisa koji su bili na terapiji lekom Xeljanz. Rizik od oportunističkih infekcija veći je u
azijskim geografskim područjima (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Terapiju lekom Xeljanz ne treba započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama, uključujući i
lokalizovane infekcije.

Pre primene leka Xeljanz, treba razmotriti rizik i korist terapije kod pacijenata:

sa rekurentnim (ponovljenim) infekcijama,

sa teškim ili oportunističkim infekcijama u anamnezi,

koji su boravili u oblastima sa endemskim mikozama ili su putovali tamo,

koji imaju primarne bolesti koje mogu da predstavljaju predispoziciju za razvoj infekcije.

Stanje pacijenata treba pažljivo pratiti da bi se uočila pojava znakova i simptoma infekcije tokom terapije
lekom Xeljanz, kao i nakon završetka terapije. Lečenje treba prekinuti ako kod pacijenta dođe do razvoja
teške infekcije, oportunističke infekcije ili sepse. Kod pacijenata kod kojih se tokom terapije lekom Xeljanz
razvije nova infekcija treba hitno sprovesti kompletnu dijagnostiku za utvrđivanje imunokompromitovanog
statusa, uvesti odgovarajuću antimikrobnu terapiju i započeti pažljivo praćenje.

Usled generalno povećane učestalosti infekcija kod starijih osoba i dijabetičara, potreban je oprez prilikom
primene leka Xeljanz kod ovih pacijenata (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
Prilikom procene rizika od infekcije kod svakog pojedinačnog pacijenta treba uzeti u obzir broj limfocita, jer
se rizik od infekcije povećava sa povećanjem stepena limfopenije. Kriterijumi za prekid terapije i praćenje
pacijenata sa limfopenijom prikazani su u odeljku: „Doziranje i način primene”.

Tuberkuloza
Pre primene leka Xeljanz, treba razmotriti rizik i korist terapije kod pacijenata:

koji su bili izloženi tuberkulozi,

koji su boravili u oblastima sa endemskom tuberkulozom ili su putovali tamo.

Pacijente treba pregledati i ispitati na latentne ili aktivne infekcije pre započinjanja terapije lekom Xeljanz,
kao i tokom terapije u skladu sa važećim smernicama.

Kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom i pozitivnim rezultatima testa treba primeniti standardnu
antimikobakterijsku terapiju pre primene leka Xeljanz.

Uključivanje antituberkulozne terapije pre primene leka Xeljanz treba razmotriti i kod pacijenata sa
negativnim testom na tuberkulozu, koji u anamnezi imaju latentnu ili aktivnu tuberkulozu za koju nije
moguće potvrditi adekvatan tok lečenja, ili kod pacijenata sa negativnim testom na tuberkulozu koji imaju
faktore rizika za infekciju tuberkulozom. Preporučuje se konsultacija sa medicinskim stručnjakom
specijalizovanim za lečenje tuberkuloze prilikom donošenja odluke o tome da li je uvođenje antituberkulozne
terapije odgovarajuće za određenog pacijenta. Stanje pacijenata treba pažljivo pratiti da bi se uočili znakovi i
simptomi tuberkuloze, uključujući i pacijente koji su bili negativni na testu za latentnu infekciju
tuberkulozom pre započinjanja terapije.

Reaktivacija virusa
Reaktivacija virusa i slučajevi reaktivacije herpes virusa (npr. herpes zoster) zabeleženi su u kliničkim
studijama leka Xeljanz. Kod pacijenata koji su primali Xeljanz uočena je povećana incidencija herpes zoster
virusa kod pacijenata poreklom iz Japana i Koreje, kao i kod pacijenata sa dugotrajnim reumatoidnim
artritisom koji su prethodno primali dva ili više bioloških DMARD lekova. Pacijenti kod kojih je apsolutni
broj limfocita (ALC) manji od 1000 ćelija/mm

3

mogu imati povećan rizik od infekcije herpes zoster virusom

(videti odeljak: „Doziranje i način primene”).

Uticaj leka Xeljanz na reaktivaciju hroničnog virusnog hepatitisa nije poznat. Pacijenti sa pozitivnim
rezultatom testa na hepatitis B ili C su bili isključeni iz kliničkih ispitivanja. Testiranje na virusni hepatitis
pre započinjanja terapije lekom Xeljanz treba sprovesti u skladu sa kliničkim smernicama.

Maligniteti i limfoproliferativna oboljenja
Potrebno je proceniti rizik i korist pre započinjanja terapije lekom Xeljanz kod pacijenata sa malignitetom ili
sa malignitetima u anamnezi, izuzev u slučaju uspešno lečenog nemelanomskog kancera kože (engl. Non-

melanoma skin cancer - NMSC) ili kad se razmatra nastavak terapije lekom Xeljanz kod pacijenata kod
kojih se razvije malignitet. Postoji mogućnost da Xeljanz utiče na odbranu organizma od maligniteta.

Kod pacijenata koji su primali lek Xeljanz zabeleženi su slučajevi limfoma. Kod pacijenata sa reumatoidnim
artritisom, a posebno kod onih sa veoma aktivnom bolešću, rizik od razvoja limfoma može biti povećan (čak
i višestruko) u odnosu na opštu populaciju. Uticaj leka Xeljanz na razvoj limfoma nije sa sigurnošću utvrđen.

U kliničkim ispitivanjima i nakon puštanja leka u promet primećeni su i drugi maligniteti, uključujući (ali ne
samo) karcinom pluća, karcinom dojke, melanom, karcinom prostate i karcinom pankreasa.

Uticaj leka Xeljanz na razvoj i tok maligniteta nije poznat.

Nemelanomski kancer kože
Kod pacijenata lečenih lekom Xeljanz prijavljeni su slučajevi nemelanomskog kancera kože. Kod pacijenata
sa povećanim rizikom od karcinoma kože preporučuju se povremeni pregledi kože (videti tabelu 4 u odeljku:
„Neželjena dejstva”).

Intersticijalna bolest pluća
Oprez se preporučuje i kod pacijenata sa hroničnim plućnim bolestima u anamnezi, jer mogu biti podložniji
infekcijama. Slučajevi intersticijalne bolesti pluća (neki i sa smrtnim ishodom) prijavljeni su kod pacijenata
koji su lečeni lekom Xeljanz u kliničkim ispitivanjima i nakon puštanja leka u promet, mada uloga inhibicije
Janus kinaze (JAK) u tim slučajevima nije poznata. Poznato je da su oboleli od reumatoidnog artritisa
azijskog porekla izloženi većem riziku od razvoja intersticijalne bolesti pluća i treba obratiti posebnu pažnju
pri lečenju tih pacijenata.

Gastrointestinalne perforacije
Slučajevi gastrointestinalne perforacije prijavljeni su u kliničkim ispitivanjima, mada uloga inhibicije Janus
kinaze (JAK) u tim slučajevima nije poznata. Lek Xeljanz treba koristiti sa oprezom kod pacijenata kod kojih
je rizik od gastrointestinalne perforacije povećan (npr. pacijenti sa istorijom divertikulitisa, pacijenati koji
istovremeno koriste kortikosteroide i/ili nesteroidne antiinflamatorne lekove). Pacijente sa novonastalim
znacima i simptomima abdominalnih oboljenja treba hitno pregledati u cilju ranog utvrđivanja
gastrointestinalne perforacije.

Kardiovaskularni rizik
Kod pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa postoji povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pa
faktore rizika za razvoj ovih oboljenja (npr. hipertenziju, hiperlipidemiju) treba lečiti u okviru standardne
terapije.

Enzimi jetre
Terapija lekom Xeljanz je povezana sa povećanom učestalošću porasta vrednosti enzima jetre kod nekih
pacijenata (videti odeljak: „Neželjena dejstva”, podnaslov Ispitivanje enzima jetre). Započinjanje terapije
lekom Xeljanz kod pacijenata sa povećanim vrednostima alanin-aminotransferaze (ALT) ili aspartat-
aminotransferaze (AST) treba razmotriti sa oprezom, posebno u kombinaciji sa nekim potencijalno
hepatotoksičnim lekom kao što je metotreksat. Nakon uvođenja terapije preporučuje se redovno praćenje
testova funkcije jetre i hitno ispitivanje uzroka u slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, kako bi se
identifikovali mogući slučajevi oštećenja jetre izazvanog lekom. Ako se sumnja na oštećenje jetre izazvano
lekom, primenu leka Xeljanz treba prekinuti dok se ta dijagnoza ne isključi.

Laboratorijski parametri

Limfociti
Terapija lekom Xeljanz povezana je sa povećanom učestalošću pojave limfopenije u poređenju sa placebom.
Broj limfocita manji od 750 ćelija/mm

povezan je sa povećanom učestalošću teških infekcija. Ne

preporučuje se započinjanje niti nastavak terapije lekom Xeljanz kod pacijenata sa potvrđenim brojem

limfocita manjim od 750 ćelija/mm

. Limfocite treba odrediti na početku terapije i onda na svaka 3 meseca.

Preporučeno prilagođavanje doze na osnovu broja limfocita videti u odeljku: „Doziranje i način primene”.

Neutrofili
Terapija lekom Xeljanz povezana je sa povećanom učestalošću pojave neutropenije (manje od
2000 ćelija/mm

) u poređenju sa placebom. Ne preporučuje se započinjanje terapije lekom Xeljanz kod

pacijenata sa ANC vrednostima manjim od 1000 ćelija/mm

. ANC treba odrediti na početku terapije, zatim

4 do 8 nedelja nakon početka lečenja, i onda na svaka 3 meseca. Preporučeno prilagođavanje doze na osnovu
broja neutrofila videti u odeljku: „Doziranje i način primene”.

Hemoglobin
Terapija lekom Xeljanz povezana je sa smanjenjem koncentracije hemoglobina. Ne preporučuje se se
započinjanje terapije lekom Xeljanz kod pacijenata sa vrednostima hemoglobina manjim od 9 g/dL.
Hemoglobin treba odrediti na početku terapije, zatim 4 do 8 nedelja nakon početka lečenja, i onda na svaka
3 meseca. Preporučeno prilagođavanje doze na osnovu vrednosti hemoglobina videti u odeljku: „Doziranje i
način primene”.

Praćenje lipida
Terapija lekom Xeljanz povezana je sa povećanjem lipidnih parametara kao što su ukupni holesterol, LDL
holesterol (LDL - lipoproteini male gustine) i HDL holesterol (HDL - lipoproteini velike gustine).
Maksimalni efekti obično se primećuju u roku od 6 nedelja. Procenu lipidnih parametara treba izvršiti
8 nedelja nakon početka terapije lekom Xeljanz. Pacijente treba lečiti u skladu sa kliničkim smernicama za
terapiju hiperlipidemije. Povećanje ukupnog i LDL holesterola usled primene leka Xeljanz može se
primenom statina vratiti na bazalne vrednosti (tj. vrednosti pre započinjanja terapije lekom Xeljanz).

Vakcinacija
Pre započinjanja terapije lekom Xeljanz preporučuje se imunizacija svih pacijenata u skladu sa važećim
programom imunizacije. Ne preporučuje se istovremena primena leka Xeljanz i vakcina koje sadrže žive
viruse. Prilikom donošenja odluke o vakcinaciji sa živim virusima pre započinjanja terapije lekom Xeljanz
treba uzeti u obzir stepen imunokompetencije svakog pojedinačnog pacijenta.

Profilaktičku primenu vakcine protiv herpes zoster virusa treba razmotriti u skladu sa važećim smernicama.
Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa dugotrajnim reumatoidnim artritisom koji su prethodno primali
dva ili više bioloških DMARD lekova. Primenu vakcine sa živim zoster virusom treba ograničiti isključivo
na pacijente za koje se zna da su imali varičelu ili na one koji su seropozitivni na varičela zoster virus
(VZV). Ako je istorija varičele sumnjiva ili nepouzdana, preporučuje se određivanje antitela na varičela
zoster virus.

Vakcinaciju živim virusima treba primeniti najmanje 2 nedelje, ali poželjno i 4 nedelje pre početka primene
leka Xeljanz, ili u skladu sa važećim smernicama za imunizaciju prilikom istovremene primene sa
imunomodulatorima. Podaci o sekundarnom prenosu infekcije putem vakcina sa živim virusima na pacijente
koji primaju Xeljanz nisu dostupni.

Stariji pacijenti
Rizik od neželjenih događaja povećane ozbiljnosti je generalno veći kod starije populacije, pa je potreban
oprez prilikom lečenja starijih pacijenata (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Laktoza
Lek Xeljanz sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu,
nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Mogući uticaj drugih lekova na farmakokinetiku leka Xeljanz
Pošto se Xeljanz metaboliše putem CYP3A4, moguće su interakcije sa lekovima koji inhibiraju ili indukuju
CYP3A4. Izloženost leku Xeljanz povećana je prilikom istovremene primene sa snažnim inhibitorima
CYP3A4 (npr. ketokonazol) ili kada primena jednog ili više lekova istovremeno dovodi do umerene
inhibicije CYP3A4 i snažne inhibicije CYP2C19 (npr. flukonazol) (videti odeljak: „Doziranje i način
primene”).

Izloženost leku Xeljanz je smanjena prilikom istovremene primene sa snažnim CYP induktorima (npr.
rifampicin). Inhibitori samo CYP2C19 ili P-glikoproteina najverovatnije nemaju značajan uticaj na
farmakokinetiku leka Xeljanz.

Istovremena primena sa ketokonazolom (snažan inhibitor CYP3A4), flukonazolom (umeren inhibitor
CYP3A4 i snažan inhibitor CYP2C19), takrolimusom (slab inhibitor CYP3A4) i ciklosporinom (umeren
inhibitor CYP3A4) dovodi do povećanja vrednosti PIK za Xeljanz, dok primena rifampicina (snažnog CYP
induktora) dovodi do smanjenja vrednosti PIK za Xeljanz. Istovremena primena leka Xeljanz sa snažnim
CYP induktorima (npr. rifampicin) može da dovede do izostanka ili smanjenja kliničkog odgovora na
terapiju (videti sliku 1). Ne preporučuje se istovremena primena snažnih induktora CYP3A4 sa lekom
Xeljanz. Istovremena primena sa ketokonazolom i flukonazolom dovodi do povećanja vrednosti C

max

za

Xeljanz, dok primena takrolimusa, ciklosporina i rifampicina dovodi do smanjenja C

max

za Xeljanz.

Istovremena primena metotrekstata u dozi od 15–25 mg jednom nedeljno nije imala uticaja na
farmakokinetiku leka Xeljanz kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (videti sliku 1).

Slika 1. Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku leka Xeljanz

*

CI=interval pouzdanosti

Napomena: Referentna grupa je primala samo lek Xeljanz

0

0,5

1

1,5

2

2,5

Cmax

PIK

Cmax

PIK

Cmax

PIK

Cmax

PIK

Cmax

PIK

Cmax

PIK

Inhibitor CYP3A

ketokonazol

Inhibitor CYP3A i CYP2C19

flukonazol

Induktor CYP

rifampicin

metotreksat

takrolimus

ciklosporin

Smanjiti dozu leka XELJANZ na

5 mg jednom dnevno

Smanjiti dozu leka XELJANZ na

5 mg jednom dnevno

Može da smanji efikasnost

Nije potrebno prilagođavanje doze

Istovremenu primenu leka XELJANZ i

takrolimusa treba izbegavati

Istovremenu primenu leka XELJANZ i

ciklosporina treba izbegavati

Odnos u poređenju sa referencom

Istovremeno primenjeni

lek

FK

Odnos i 90%-tni CI

*

Preporuka

Mogući uticaj leka Xeljanz na farmakokinetiku drugih lekova
In vitro ispitivanja ukazuju na to da tofacitinib nije značajan inhibitor niti induktor aktivnosti glavnih
citohroma koji učestvuju u metabolizmu lekova kod ljudi (CYP1A2, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9,
CYP2C19, CYP2D6 i CYP3A4) u koncentracijama koje su 160 puta veće od ukupne vrednosti C

max

u stanju

ravnoteže, odnosno 268 puta veće od vrednosti C

max

nevezanog leka, u odnosu na koncentacije koje se

postižu primenom doze od 5 mg dva puta dnevno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Ovi rezultati in
vitro ispitivanja potvrđeni su i u ispitivanju interakcije između lekova kod ljudi u kojem nisu uočene
promene u farmakokinetici midazolama, veoma osetljivog CYP3A4 supstrata, prilikom istovremene primene
sa lekom Xeljanz.

In vitro ispitivanja ukazuju na to da tofacitinib nije značajan inhibitor aktivnosti glavnih uridin 5'-difosfo-
glukuronoziltransferaza (UGTs) koje učestvuju u metabolizmu lekova kod ljudi [UGT1A1, UGT1A4,
UGT1A6, UGT1A9 i UGT2B7] u koncentracijama koje su 535 puta veće od ukupne vrednosti C

max

u stanju

ravnoteže, odnosno 893 puta veće od vrednosti C

max

neveznog leka, u odnosu na koncentracije koje se

postižu primenom doze od 5 mg dva puta dnevno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom.

In vitro podaci ukazuju na mali potencijal leka Xeljanz da u terapijskim koncentracijama inhibira
transportere kao što su P-glikoprotein, polipeptid koji prenosi organski anjon, transporteri organskih anjona
ili katjona.

Istovremena primena leka Xeljanz nije imala uticaja na farmakokinetiku oralnih kontraceptiva,
levonorgestrela i etinil-estradiola kod zdravih dobrovoljaca ženskog pola.

Istovremena primena leka Xeljanz sa 15–25 mg metotreksata jednom nedeljno kod pacijenata sa
reumatoidnim artritisom dovela je do smanjenja PIK metotreksata za 10%, odnosno smanjenja C

max

za 13%.

Izloženost metotreksatu je smanjena u tolikom obimu da ne zahteva prilagođavanje doze metotreksata kod
svakog pojedinačnog pacijenta.

Istovremena primena leka Xeljanz nije imala uticaja na farmakokinetiku metformina, što ukazuje na to da
Xeljanz ne ometa transporter organskih katjona (OCT2) kod zdravih dobrovoljaca.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća
Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije primene tofacitiniba kod trudnica. Pokazano je teratogeno
dejstvo tofacitiniba kod pacova i kunića, kao i njegov uticaj na porođaj i peri/postnatalni razvoj (videti
odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka).

Kao mera opreza, primena leka Xeljanz tokom trudnoće je kontraindikovana (videti odeljak:
„Kontraindikacije”).

Žene u reproduktivnom periodu/kontracepcija kod žena
Žene u reproduktivnom periodu treba posavetovati da koriste efikasnu kontracepciju tokom terapije lekom
Xeljanz i najmanje 4 nedelje nakon poslednje doze.

Dojenje
Nije poznato da li se Xeljanz izlučuje u majčino mleko. Rizik po odojče se ne može isključiti. Tofacitinib se
izlučuje u mleko pacova u periodu laktacije (videti odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz
Sažetka karakteristika leka). Kao mera opreza, primena leka Xeljanz tokom dojenja je kontraindikovana
(videti odeljak: „Kontraindikacije”).

Plodnost
Nisu sprovedena formalna ispitivanja potencijalnog uticaja na plodnost kod ljudi. Tofacitinib je negativno
uticao na plodnost ženki, ali ne i na plodnost mužjaka kod pacova (videti odeljak: „Pretklinički podaci o
bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Xeljanz nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila
Podaci o bezbednosti obuhvataju 6 dvostruko slepih, kontrolisanih, multicentričnih studija koje su trajale od
6 do 24 meseca (studije I–VI, videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Ukupno 6194 pacijenta (u fazama 1, 2, 3 i dugoročnim produženim studijama) primalo je bilo koju dozu leka
Xeljanz, u prosečnom trajanju od 3,13 godina, što čini ukupnu izloženost svih pacijenata od
19405,8 pacijent-godina tokom neprekidne izloženosti leku Xeljanz u periodu do 8 godina.

Svi pacijenti u tim studijama su imali umereni ili težak oblik reumatoidnog artritisa. Učesnici u studijama
leka Xeljanz imali su prosečno 52,1 godinu, a 83,2% su bili ženskog pola.

Najučestalije ozbiljne neželjene reakcije bile su teške infekcije (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka”). Najučestalije teške infekcije prijavljene tokom primene leka Xeljanz bile su
pneumonija, celulitis, herpes zoster, infekcija urinarnog trakta, divertikulitis i apendicitis. Oportunističke
infekcije prijavljene tokom primene leka Xeljanz bile su tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije,
kriptokoke, histoplazmoza, ezofagealna kandidijaza, multidermatomalni herpes zoster, citomegalovirus,
infekcije BK virusom i listerioza. Neki pacijenti su imali diseminovano, a ne lokalizovano oboljenje.
Moguća je pojava i drugih teških infekcija koje nisu prijavljene u kliničkim studijama
(npr.kokcidioidomikoza).

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije tokom prva 3 meseca u kontrolisanim kliničkim studijama bile su
glavobolja, infekcije gornjeg respiratornog trakta, nazofaringitis, dijareja, mučnina i hipertenzija (videti
tabelu 4, Neželjene reakcije na lek, na osnovu trajanja svih studija).

Procentualni odnos pacijenata koji su prekinuli terapiju zbog pojave neželjenih reakcija tokom prva 3 meseca
u dvostruko slepim studijama, kontrolisanim placebom ili metotreksatom, iznosila je 3,8% kod pacijenata
koji su uzimali Xeljanz. Najčešće infekcije koje su dovele do prekida terapije bile su herpes zoster i
pneumonija.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije navedene u tabeli 4 prikazane su prema klasi sistema organa i kategorijama učestalosti,
definisanih prema sledećoj konvenciji: veoma česte (

1/10), česte (1/100 do <1/10), povremene (1/1000

do <1/100), retke (

1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se

proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane
prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 4: Neželjene reakcije na lek
Klasa sistema
organa

Veoma česte
≥ 1/10

Česte
≥ 1/100 do
< 1/10

Povremene
≥ 1/1000 do
< 1/100

Retke
≥ 1/10000 do
< 1/1000

Infekcije i infestacije Nazofaringitis Pneumonija

Grip
Herpes zoster
Infekcija
urinarnog trakta
Sinuzitis
Bronhitis
Faringitis

Sepsa
Tuberkuloza
Pneumokokna
pneumonija
Bakterijska
pneumonija
Divertikulitis
Pijelonefritis
Celulitis
Bakterijski artritis
Herpes simpleks
Virusni
gastroenteritis
Virusna infekcija

Tuberkuloza centralnog
nervnog sistema
Kriptokokni meningitis
Urosepsa
Diseminovana
tuberkuloza
Nekrotizirajući fasciitis
Bakterijemija
Stafilokokna
bakterijemija
Pneumocystis jirovecii
pneumonija
Encefalitis
Atipična mikobakterijska
infekcija
Kompleksna infekcija
Mycobacterium avium
Citomegalovirusna
infekcija

Neoplazme -
benigne, maligne i
neodređene
(uključujući ciste i
polipe)

Nemelanomski
kanceri kože

Poremećaji krvi i
limfnog sistema

Leukopenija
Anemija

Limfopenija
Neutropenija

Poremećaji
metabolizma i
ishrane

Dislipidemija
Hiperlipidemija

Dehidratacija

Psihijatrijski
poremećaji

Nesanica

Poremećaji nervnog
sistema

Glavobolja

Parestezija

Vaskularni
poremećaji

Hipertenzija

Respiratorni,
torakalni i
medijastinalni
poremećaji

Dispneja
Kašalj

Sinusna kongestija

Gastrointestinalni
poremećaji

Bol u abdomenu
Povraćanje
Dijareja
Mučnina
Gastritis
Dispepsija

Hepatobilijarni
poremećaji

Steatoza jetre

Poremećaji kože i
potkožnog tkiva

Osip

Eritem
Svrab

Klasa sistema
organa

Veoma česte
≥ 1/10

Česte
≥ 1/100 do
< 1/10

Povremene
≥ 1/1000 do
< 1/100

Retke
≥ 1/10000 do
< 1/1000

Poremećaji mišićno-
koštanog sistema i
vezivnog tkiva

Mišićno-skeletni
bol
Artralgija

Oticanje zglobova
Tendonitis

Opšti poremećaji i
reakcije na mestu
primene

Pireksija
Periferni edem
Zamor

Ispitivanja

Povećanje
hepatičkih
enzima
Povećanje
koncentracije
holesterola u krvi
Povećanje
telesne mase
Povećanje
koncentracije
kreatin-
fosfokinaze u
krvi

Povećanje vrednosti
transaminaza
Izmenjeni rezultati
ispitivanja funkcije
jetre
Povećanje vrednosti
gama glutamil-
transferaze
Povećanje vrednosti
kreatinina u krvi
Povećanje vrednosti
lipoproteina male
gustine

Povrede, trovanja i
proceduralne
komplikacije

Istegnuće ligamenta
Istegnuće mišića

Opis odabranih neželjenih reakcija

Infekcije
U kontrolisanim kliničkim studijama faze 3, stope ispoljavanja infekcija tokom 0–3 meseca u grupama koje
su primale monoterapiju lekom Xeljanz u dozama od 5 mg dva puta dnevno (ukupno 616 pacijenata) i 10 mg
dva puta dnevno (ukupno 642 pacijenta) iznosile su 16,2% (100 pacijenata) i 17,9% (115 pacijenata) u
poređenju sa 18,9% (23 pacijenta) u grupi koja je primala placebo (ukupno 122 pacijenta). U kontrolisanim
kliničkim studijama faze 3 sa pratećim DMARD lekovima, stope infekcija tokom 0–3 meseca u grupama
koje su primale terapiju lekom Xeljanz uz DMARD lekove u dozama od 5 mg dva puta dnevno (ukupno
973 pacijenta) i 10 mg dva puta dnevno (ukupno 969 pacijenata), iznosile su 21,3% (207 pacijenata) i 21,8%
(211 pacijenata) u poređenju sa 18,4% (103 pacijenta) u grupi koja je primala placebo i DMARD lekove
(ukupno 559 pacijenata).

Najčešće su prijavljivane infekcije gornjeg respiratornog trakta i nazofaringitis (3,7%, odnosno 3,2%).

Ukupna stopa učestalosti infekcija prilikom terapije lekom Xeljanz u populaciji svih izloženih pacijenata kod
kojih je ispitivana dugoročna bezbednost (ukupno 4867 pacijenata) iznosila je 46,1 pacijenta sa neželjenim
događajima na 100 pacijent-godina (43,8 pacijenata sa neželjenim događajima pri dozi od 5 mg dva puta
dnevno, odnosno 47,2 pacijenta sa neželjenim događajima pri dozi od 10 mg dva puta dnevno). Za pacijente
(ukupno 1750 njih) na monoterapiji, stopa je iznosila 48,9 pacijenata sa neželjenim događajima na
100 pacijent-godina pri dozi od 5 mg dva puta dnevno, odnosno 41,9 pacijenata sa neželjenim događajima na
100 pacijent-godina pri dozi od 10 mg dva puta dnevno. Za pacijente (ukupno 3117 njih) na terapiji sa
pratećim DMARD lekovima stopa je iznosila 41,0 pacijenata sa neželjenim događajima na
100 pacijent-godina pri dozi od 5 mg dva puta dnevno, odnosno 50,3 pacijenta sa neželjenim događajima na
100 pacijent-godina pri dozi od 10 mg dva puta dnevno.

Teške infekcije
U kontrolisanim kliničkim studijama, tokom 6 meseci i 24 meseca, stopa teških infekcija u grupi koja je
primala monoterapiju lekom Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno iznosila je 1,7 pacijenata sa neželjenim

događajima na 100 pacijent-godina. U grupi koja je primala monoterapiju lekom Xeljanz u dozi od 10 mg
dva puta dnevno, stopa je iznosila 1,6 pacijenata sa neželjenim događajima na 100 pacijent-godina, stopa je
iznosila 0 neželjenih događaja na 100 pacijent-godina za grupu koja je primala placebo i stopa je iznosila
1,9 pacijenata sa neželjenim događajima na 100 pacijent-godina za grupu koja je primala metotreksat.

U studijama u trajanju od 6, 12 ili 24 meseca, stope teških infekcija u grupama koje su primale Xeljanz i
DMARD lekove u dozama od 5 mg dva puta dnevno i 10 mg dva puta dnevno iznosile su 3,6, odnosno
3,4 pacijenta sa neželjenim događajima na 100 pacijent-godina, u poređenju sa 1,7 pacijenata sa neželjenim
događajima na 100 pacijent-godina u grupi koja je primala placebo i DMARD lekove.

Kad je reč o populaciji svih izloženih pacijenata kod kojih je ispitivana dugoročna bezbednost, ukupne stope
teških infekcija iznosile su 2,4 i 3,0 pacijenta sa neželjenim događajima na 100 pacijent-godina za grupe koje
su primale Xeljanz u dozama od 5 mg, odnosno 10 mg dva puta dnevno. Najčešće teške infekcije obuhvatale
su pneumoniju, herpes zoster, infekciju urinarnog trakta, celulitis, gastroenteritis i divertikulitis. Prijavljeni
su slučajevi oportunističkih infekcija (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Teške infekcije kod starijih pacijenata
Od 4271 pacijenta koji su učestvovali u studijama I-VI (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz
Sažetka karakteristika leka), ukupno 608 pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa imalo je 65 i više
godina, uključujući 85 pacijenata od 75 i više godina. Učestalost teških infekcija među pacijentima starosti
65 i više godina koji su primali Xeljanz bila je veća nego kod pacijenata mlađih od 65 godina (4,8 na 100
pacijent-godina u odnosu na 2,4 na 100 pacijent-godina). Usled povećane učestalosti infekcija kod starijih
osoba uopšte, potreban je oprez prilikom primene leka Xeljanz kod ovih pacijenata (videti odeljak: „Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Reaktivacija virusa
U kliničkim ispitivanjima leka Xeljanz kod pacijenata poreklom iz Japana i Koreje zabeležena je povećana
stopa pojave herpes zoster virusa u odnosu na ostale populacije, kao i kod pacijenata sa dugotrajnim
reumatoidnim artritisom koji su prethodno primali dva ili više bioloških DMARD lekova. Pacijenti kod kojih
je apsolutni broj limfocita (ALC) manji od 1000 ćelija/mm

3

mogu imati povećan rizik od infekcije herpes

zoster virusom (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Laboratorijski testovi

Limfociti
U kontrolisanim kliničkim studijama, potvrđeno smanjenje ALC na manje od 500 ćelija/mm

zabeleženo je

kod 0,3% pacijenata, dok su vrednosti ALC između 500 i 750 ćelija/mm

zabeležene kod 1,9% pacijenata, za

kombinovane podatke o primeni doze od 5 mg dva puta dnevno i 10 mg dva puta dnevno.

U populaciji pacijenata kod kojih je ispitivana dugoročna bezbednost, potvrđeno smanjenje ALC na manje
od 500 ćelija/mm

zabeleženo je kod 1,3% pacijenata, dok su vrednosti ALC između 500 i 750 ćelija/mm

zabeležene kod 8,4% pacijenata, za kombinovane podatke o primeni doze od 5 mg dva puta dnevno i 10 mg
dva puta dnevno.

Potvrđeno smanjenje ALC ispod 750 ćelija/mm

povezano je sa povećanom učestalošću teških infekcija

(videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Neutrofili
U kontrolisanim kliničkim studijama potvrđeno smanjenje ANC na manje od 1000 ćelija/mm

zabeleženo je

kod 0,08% pacijenata, za kombinovane podatke o primeni doze od 5 mg dva puta dnevno i 10 mg dva puta
dnevno. Ni u jednoj grupi pacijenata nije zabeleženo potvrđeno smanjenje ANC na manje od 500 ćelija/mm

.

Nije bilo jasne povezanosti između neutropenije i pojave teških infekcija.

U populaciji pacijenata kod kojih je ispitivana dugoročna bezbednost, tip i učestalost potvrđenih smanjenja
ANC bili su u skladu sa podacima uočenim u kontrolisanim kliničkim studijama (videti odeljak: „Posebna
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Ispitivanje enzima jetre
Potvrđeno povećanje vrednosti enzima jetre veće od 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti
(engl. upper limit of normal, ULN) (3 x ULN) zabeleženo je sa povremenom učestalošću. Povećanje
vrednosti enzima jetre se ublažilo ili normalizovalo izmenom režima lečenja kod ovih pacijenata, npr.
smanjenjem doze istovremeno primenjenih DMARD lekova, odnosno prekidom primene ili smanjenjem
doze leka Xeljanz.

U kontrolisanom delu faze 3 studije monoterapije (0–3 meseca) (studija I, videti odeljak: „Farmakodinamski
podaci” iz Sažetka karakteristika leka), povećanje vrednosti ALT veće od 3 x ULN primećeno je kod 1,65%
pacijenata koji su primali placebo, kod 0,41% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta
dnevno, kao i kod 0% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno. U ovoj studiji
povećanje vrednosti AST veće od 3 x ULN primećeno je kod 1,65% pacijenata koji su primali placebo, kod
0,41% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno, kao i kod 0% pacijenata koji su
primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno.

U fazi 3 studije monoterapije (0-24 meseca) (studija VI, videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz
Sažetka karakteristika leka), povećanje vrednosti ALT veće od 3 x ULN primećeno je kod 7,1% pacijenata
koji su primali metotreksat, kod 3,0% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno,
kao i kod 3,0% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno. U ovoj studiji povećanje
vrednosti AST veće od 3 x ULN primećeno je kod 3,3% pacijenata koji su primali metotreksat, kod 1,6%
pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno, kao i kod 1,5% pacijenata koji su primali
Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno.

U kontrolisanom delu faze 3 studije sa pratećim DMARD lekovima (0–3 meseca) (studije II–V, videti
odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka), povećanje vrednosti ALT veće od 3
x ULN primećeno je kod 0,9% pacijenata koji su primali placebo, kod 1,24% pacijenata koji su primali
Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno, kao i kod 1,14% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg
dva puta dnevno. U ovoj studiji povećanje vrednosti AST veće od 3 x ULN primećeno je kod 0,72%
pacijenata koji su primali placebo, kod 0,5% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta
dnevno, kao i kod 0,31% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno.

U produžetku dugotrajnih studija monoterapije, povećanje vrednosti ALT veće od 3 x ULN primećeno je
kod 1,1% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno, odnosno kod 1,4% pacijenata
koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno. Povećanje vrednosti AST veće od 3 x ULN
primećeno je kod <1,0% u grupama koje su primale tofacitinib u dozama od 5 mg, odnosno 10 mg dva puta
dnevno.

U produžetku dugotrajnih studija sa pratećim DMARD lekovima, povećanje vrednosti ALT veće od
3 x ULN primećeno je kod 1,8% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 5 mg dva puta dnevno,
odnosno kod 1,6% pacijenata koji su primali Xeljanz u dozi od 10 mg dva puta dnevno. Povećanje vrednosti
AST veće od 3 x ULN primećeno je kod <1,0% u grupama koje su primale Xeljanz u dozama od 5 mg,
odnosno 10 mg dva puta dnevno.

Lipidi
Povećanje vrednosti parametara lipida (ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol, trigliceridi) prvi
put je procenjeno mesec dana nakon početka primene leka Xeljanz u dvostruko slepim kliničkim
ispitivanjima reumatoidnog artritisa. U tom trenutku su primećena povećanja, a kasnije je održana stabilnost
u vredostima parametara.

Promene u parametrima lipida od početka do kraja (6–24 meseca) kontrolisanih kliničkih studija
reumatoidnog artritisa sažeto su prikazane u nastavku:

Srednje vrednosti LDL holesterola povećane su u 12. mesecu za 15% u grupi koja je primala Xeljanz

5 mg dva puta dnevno i za 20% u grupi koja je primala Xeljanz 10 mg dva puta dnevno, odnosno
povećane su u 24. mesecu za 16% u grupi koja je primala Xeljanz 5 mg dva puta dnevno i 19% u grupi
koja je primala Xeljanz 10 mg dva puta dnevno.

Srednje vrednosti HDL holesterola povećane su u 12. mesecu za 17% u grupi koja je primala Xeljanz

5 mg dva puta dnevno i za 18% u grupi koja je primala Xeljanz 10 mg dva puta dnevno, odnosno
povećane su u 24. mesecu za 19% u grupi koja je primala Xeljanz 5 mg dva puta dnevno i za 20% u
grupi koja je primala Xeljanz 10 mg dva puta dnevno.

Nakon prekida primene leka Xeljanz koncentracije lipida su se vratile na početnu vrednost.

Odnosi srednjih vrednosti LDL holesterola/HDL holesterola i apolipoproteina B (ApoB)/ApoA1 suštinski su
nepromenjeni kod pacijenata koji su primali Xeljanz.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju povećane vrednosti LDL holesterola i ApoB vratile su se na početne
vrednosti kada je uvedena terapija statinima.

U populaciji pacijenata kod kojih je ispitivana dugoročna bezbednost, povećanja parametara lipida bila su u
skladu sa podacima uočenim u kontrolisanim kliničkim studijama.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje

U slučaju predoziranja preporučuje se praćenje znakova i simptoma neželjenih reakcija. Ne postoji specifični
antidot kod predoziranja lekom Xeljanz. Terapija treba da bude simptomatska i suportivna.

Farmakokinetički podaci dobijenih primenom pojedinačne doze od 100 mg kod zdravih dobrovoljaca
ukazuju na to da se više od 95% primenjene doze eliminiše u roku od 24 sata.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna
Laktoza, monohidrat
Kroskarmeloza-natrijum
Magnezijum-stearat

Film:
Hipromeloza 6cP (E464)
Titan-dioksid (E171)
Laktoza, monohidrat
Makrogol 3350
Triacetin (E1518)

Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

Rok upotrebe

Tri (3) godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje: film tablete su upakovane u poliamid/aluminijumska folija/PVC - aluminijum blister.
Svaki blister sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 56 film
tableta) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.