ZIDOSAN 100mg kapsula, tvrda

UPUTSTVO ZA LEK

ZIDOSAN

; 100 mg; kapsule, tvrde

zidovudin

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, jer ono sadrži informacije
koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste
znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Ovo
uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1.

Šta je lek ZIDOSAN i čemu je namenjen

2.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek ZIDOSAN

3.

Kako se uzima lek ZIDOSAN

4.

Moguća neželjena dejstva

5.

Kako čuvati lek ZIDOSAN

6.

Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek ZIDOSAN i čemu je namenjen

Lek ZIDOSAN se koristi u lečenju infekcije HIV-om (virus humane imunodeficijencije).

Aktivna supstanca leka ZIDOSAN je zidovudin. ZIDOSAN pripada grupi antiretrovirusnih lekova koji se
zovu nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze (NRTIs).

Lek ZIDOSAN ne leči u potpunosti HIV infekciju, već smanjuje količinu virusa u organizmu i održava ga na
niskom nivou. Lek ZIDOSAN takođe povećava broj CD4 ćelija u organizmu. CD4 ćelije su vrsta belih
krvnih zrnaca koje imaju važnu ulogu u pomaganju Vašem organizmu da se odbrani od infekcije.

Lek ZIDOSAN se koristi u terapiji HIV infekcije kod odraslih i dece, u kombinaciji sa drugim sličnim
lekovima (kombinovana terapija). Neophodno je uzimati sve propisane lekove kako bi HIV infekcija bila
pod kontrolom i kako bi se sprečilo pogoršanje same bolesti.

Ukoliko ste trudni, možda će Vam lekar propisati lek ZIDOSAN, radi sprečavanja prenosa infekcije na Vaše
još nerođeno dete. Nakon rođenja lek se može koristiti kod novorođenčadi u cilju prevencije prenosa HIV
infekcije.
HIV infekcija se prenosi seksualnim kontaktom sa osobom koja je inficirana, ili putem inficirane krvi (na
primer korišćenjem zajedničke igle).

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek ZIDOSAN

Lek ZIDOSAN ne smete uzimati:

Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na zidovudin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka
(navedene u odeljku 6).

Ukoliko imate veoma nizak broj belih krvnih zrnaca (neutropenija) ili veoma nizak broj crvenih
krvnih zrnaca (anemija).

Zidovudin kod novorođenčadi:
Lek se ne sme davati kod novorođenčadi koja imaju problema sa jetrom, uključujući:

pojedine slučajeve hiperbilirubinemije (povišene vrednosti supstance poznate kao bilirubin koja
može kožu učiniti žutom, takozvana žutica)

druge probleme koji mogu dovesti do povišenih vrednosti enzima u krvi.

Upozorenja i mere opreza

Pojedini pacijenti koji uzimaju lek ZIDOSAN ili kombinovanu terapiju u lečenju HIV infekcije su pod većim
rizikom od pojave ozbiljnih neželjenih dejstava. Potrebno je biti upoznat sa povećanim rizikom u sledećim
slučajevima:

ako ste ikada imali oboljenje jetre (uključujući hepatitis B ili C)

ako ste prekomerne telesne mase (posebno ako ste žena)

→Obratite se lekaru ako se nešto od navedenog odnosi na Vas. Možda će biti potrebni dodatni pregledi,
uključujući i analize krvi, u toku perioda primene leka. Pogledati odeljak 4 ovog uputstva.

Obratiti pažnju na važne simptome
Prilikom primene lekova u terapiji HIV infekcije kod pojedinih ljudi se mogu razviti stanja koja mogu biti
ozbiljna. Potrebno je da budete upoznati sa važnim znakovima i simptomima na koje treba obratiti pažnju
tokom uzimanja leka ZIDOSAN.

Obavezno pročitajte informacije navedene u odeljku 4 ovog uputstva. Ukoliko imate bilo kakva pitanja o
navedenim informacijama ili savetima:
→Obratite se svom lekaru.

Drugi lekovi i lek ZIDOSAN

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali uzimali bilo koje druge

lekove, uključujući biljne lekove i one koji se mogu nabaviti bez lkarskog recepta.
Ne zaboravite da kažete svom lekaru ili farmaceutu ako ste počeli da uzimate novi lek istovremeno sa lekom
ZIDOSAN.

Navedene lekove ne smete uzimati sa lekom ZIDOSAN:
• stavudin, koristi se u terapiji HIV infekcije
• ribavirin ili injekcije ganciklovira u lečenju virusnih infekcija
• rifampicin, lek koji spada u grupu antibiotika.

Određeni lekovi mogu sa većom verovatnoćom izazvati neželjena dejstva ili pogoršati već postojeća
neželjena dejstva.
• natrijum-valproat, koristi se u lečenju epilepsije;
• aciklovir, ganciklovir ili interferon, koriste se u lečenju virusnih infekcija;
• pirimetamin, koristi se u lečenju malarije i drugih infekcija parazitima;
• dapson, u prevenciji pneumonije i lečenju kožnih infekcija;
• flukonazol ili flucitozin, koriste se u lečenju gljivičnih infekcija npr. kandidijaze;
• pentamidin ili atovakvon, koriste se u lečenju infekcija parazitima kao što je Pneumocystis carinii;
• amfotericin ili kotrimoksazol, koriste se u lečenju gljivičnih i bakterijskih infekcija;
• probenecid, u terapiji gihta i sličnim stanjima ili u kombinaciji sa nekim antibioticima da se pojača

njihovo dejstvo;

• metadon, koristi se u lečenju zavisnosti od heroina;
• vinkristin, vinblastin ili doksorubicin, koriste se u lečenju raka;
→ Obavestite Vašeg lekara ako uzimate bilo koji od navedenih lekova.

Određeni lekovi mogu stupiti u inetarakciju sa lekom ZIDOSAN
• klaritromicin (u lečenju bakterijskih infekcija);
• fenitoin (koristi se u lečenju epilepsije).
→Obratite se svom lekaru ukoliko uzimate klaritromicin ili fenitoin. Lekar će Vas pratiti dok uzimate lek
ZIDOSAN.

Trudnoća i dojenje
Trudnoća
Ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću:
→ Razgovarajte sa svojim lekarom o rizicima i koristima primene leka ZIDOSAN.
Ukoliko HIV-pozitivna trudnica primenjuje lek ZIDOSAN, manje su šanse da se infekcija prenese na plod.

ZIDOSAN i slični lekovi mogu dovesti do pojave neželjenih dejstava kod još nerođenih beba. Ukoliko
uzimate lek dok ste trudni, možda će lekar zahtevati analize krvi i druge dijagnostičke testove, kako bi se
utvrdilo da li se beba normalno razvija. Kod beba kod kojih majke primenjuju ovu vrstu terapije tokom
trudnoće, korist od toga da se spreči prenos HIV infekcije na plod je veća od rizika pojave neželjenih
dejstava.

Dojenje
Žena koja je HIV-pozitivna ne sme da doji, zbog rizika od prenosa virusa putem mleka.
Ukoliko dojite, ili nameravate da dojite:
→Obratite se svom lekaru odmah.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek ZIDOSAN može da izazove vrtoglavicu i druga neželjena dejstva koji mogu da utiču na Vašu pažnju.
→Nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama ukoliko se ne osećate dobro.

Biće Vam potrebne redovne analize krvi
U toku primene leka ZIDOSAN, Vaš lekar će Vas uputiti na redovne analize krvi, kako bi se pratila pojava
neželjenih dejstava. Više podataka o neželjenim dejstvima nalaze se u odeljku 4 ovog uputstva.

Ostanite u kontaktu sa Vašim lekarom

Lek ZIDOSAN pomaže da se kontroliše Vaše stanje, ali ne može da izleči HIV infekciju. Potrebno je lek
uzimati svaki dan kako bi se sprečilo da se bolest ne pogorša. Možda ćete i dalje razvijati infekcije i bolesti
koje su povezane sa HIV infekcijom.
→Budite u kontaktu sa svojim lekarom i ne prekidajte terapiju lekom ZIDOSAN, bez saveta lekara.

Zaštitite druge ljude

HIV infekcija se prenosi na druge ljude seksualnim putem sa osobom koja je inficirana ili putem krvi (na
primer, korišćenjem zajedničke igle). HIV infekcija se može preneti prilikom primene ovog leka, ali je rizik
umanjen zahvaljujući efektivnoj antiretrovirusnoj terapiji.

Razgovarajte sa Vašim lekarom o merama opreza kako bi ste zaštitili druge ljude.

Lek ZIDOSAN sadrži boju boju brilijant crno (E151)

Lek ZIDOSAN sadrži boju brilijant crno (E151), koja može da izazove alergijsku reakciju.

3. Kako se uzima lek ZIDOSAN

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite
sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Progutajte kapsule cele, sa malo vode.

Koliko je potrebno uzeti leka ZIDOSAN?

Odrasli i adolescenti (telesne mase najmanje 30 kg i više):
Preporučena doza leka ZIDOSAN je 300 mg dva puta dnevno. Uzimati svaku dozu u razmaku od 12 sati.

Pedijatrijski pacijenti:
Deca telesne mase 22 kg do 30 kg:
Preporučena doza leka ZIDOSAN je dve kapsule od 100 mg dva puta dnevno (400 mg dnevno).

Deca telesne mase od najmanje 14 kg do 21 kg (uključujući i 21 kg):
Preporučena doza leka ZIDOSAN je jedna kapsula (100 mg) ujutru i dve kapsule (200 mg) uveče
(300 mg dnevno).

Deca telesne mase od najmanje 8 kg do 13 kg:
Preporučena doza leka ZIDOSAN je jedna kapsula (100 mg) dva puta dnevno (200 mg dnevno).
Kapsule nisu pogodne za primenu kod dece telesne mase manje od 8 kg.

Trudnoća, rođenje i novorođenčad:
Lek ZIDOSAN se ne primenjuje u prvih 14 nedelja trudnoće. Posle 14. nedelje trudnoće, preporučena doza
za trudnice je 100 mg 5 puta dnevno (500 mg dnevno), do početka porođaja. U toku porođaja i rađanja bebe,
potrebno je lek primeniti infuzijom, do podvezivanja pupčane vrpce. Novorođenčad takođe mogu primati lek
kako bi se sprečio razvoj HIV infekcije.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre:
Ukoliko imate ozbiljne probleme sa jetrom ili bubrezima, možda će Vam lekar dati niže doze leka, u
zavisnosti od toga u kojoj meri je oštećena funkcija jetre ili bubrega. Pratite uputstva Vašeg lekara.

Ako ste uzeli više leka ZIDOSAN nego što treba
Ukoliko slučajno uzmete više leka, verovatno neće doći do ozbiljnih problema. Može da se javi: umor,
glavobolja, povraćanje.
Ukoliko se ne osećate dobro:
→Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet.

Ako ste zaboravili da uzmete lek ZIDOSAN

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, ne brinite. Možete da uzmete sledeću dozu čim se setite, osim
ukoliko u naredna dva sata treba da uzmete sledeću dozu. Ukoliko se setite u intervalu od dva sata do sledeće
doze, samo preskočite dozu koju ste propustili i uzmite sledeću dozu po planu doziranja. Dalje lečenje
nastavite kao i ranije.
Ne uzimajte duplu dozu da nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek ZIDOSAN
Uzimajte lek ZIDOSAN sve dok Vam lekar savetuje terapiju. Ne prekidajte primenu leka sve dok Vam
lekar to ne kaže.

4. Moguća neželjena dejstva

Tokom antiretrovirusne terapije moguće je povećanje telesne mase i koncentracije lipida (masnoća) i glukoze
(šećera) u krvi. Ove pojave su delimično povezane sa poboljšanim zdravljem i načinom života, a u slučaju
povišene koncentracije lipida u krvi, ponekad je povezano i sa primenom samih antiretrovirusnih lekova. Vaš
lekar će obaviti proveru ovih promena.

Lečenje zidovudinom često uzrokuje gubitak masnog tkiva u nogama, rukama i licu (lipoatrofija). Ovaj
gubitak telesnih masti nije se u potpunosti oporavio nakon prekida lečenja zidovudinom. Potrebno je da Vas
lekar pregleda i pita o znakovima lipoatrofije. Obavestite lekara ako primetite gubitak masnog tkiva u
predelu nogu, ruku i lica. Kada se ovi znaci pojave, potrebno je prekinuti primenu leka ZIDOSAN i
promeniti Vašu terapiju.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih
pacijenata koji uzimaju lek.
Neka neželjena dejstva mogu da se uoče analizom krvi, i mogu da se pojave tek nakon 4 do 6 nedelja nakon
što ste počeli da uzimate lek. Ukoliko primetite neka od ovih neželjenih dejstava, i ukoliko su ozbiljna,
možda će Vam lekar korigovati dozu ili prekinuti terapiju.

Kao što se mogu javiti neželjena dejstva koja su u daljem tekstu navedena, mogu se razviti i druga stanja
tokom kombinovane HIV terapije.
→Važno je pročitati informacije u delu: Ostala moguća neželjena dejstva koja se javljaju kod kombinovane
terapije HIV infekcije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

glavobolja,
mučnina.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

povraćanje,
proliv,

bol u stomaku,
vrtoglavica,
bol u mišićima,

osećaj opšte slabosti.

Česta neželjena dejstva koja mogu da sa uoče analizom krvi su:
•

snižene vrednosti crvenih krvnih zrnaca (anemija) ili belih krvnih zrnaca (neutropenija ili leukopenija)

•

povišene vrednosti enzima jetre

•

povišena koncentracija bilirubina u krvi (supstanca koja se stvara u jetri) koja može kožu učiniti žutom.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

osip (crvenilo ili svrab kože),
osećaj gubitka vazduha,

groznica,

generalizovani bol,
nadimanje,

malaksalost.

Povremena neželjena dejstva koja se mogu uočiti analizom krvi su:

•

smanjenje broja trombocita (trombocitopenija), smanjen broj svih krvnih zrnaca (pancitopenija).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod jave se kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

laktatna acidoza (nakupljanje mlečne kiseline u krvi; pogledati sledećem delu: Ostala moguća neželjena

dejstva koja se javljaju kod kombinovane terapije HIV infekcije),

poremećaj funkcije jetre kao što su žutica, uvećanje jetre, masna jetra,

zapaljenje pankreasa,
bol u grudima; oboljenje srčanog mišića,
epileptični napadi (konvulzije),

osećaj depresije ili anksioznosti (uznemirenosti); pospanost; nemogućnost koncentracije; ošamućenost,
poremećaj u varenju; gubitak apetita; poremećaj čula ukusa,

promene boje noktiju i kože, bojenje usne duplje,
sindrom sličan gripu-drhtavica, znojenje i kašalj,
trnjenje ruku ili nogu (trnci i bockanje),

učestalo mokrenje,
uvećanje grudi kod muškaraca.

Retka neželjena dejstva koja se mogu uočiti analizom krvi su:

•

Smanjenje broja vrste crvenih krvnih zrnaca (čista eritrocitna aplazija).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
može se razviti i uočiti analizom krvi:

•

poremećaj u stvaranju novih krvnih ćelija u koštanoj srži (aplastična anemija).

Ukoliko se pojavi bilo koje neželjeno dejstvo
→Obavestite svog lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u
ovom uputstvu.

Ostala moguća neželjena dejstva koja se javljaju kod kombinovane HIV terapije

Neka druga stanja se mogu razviti tokom kombinovane terapije HIV infekcije.

Stare infekcije mogu se ponovo javiti (razbuktati)
Osobe sa uznapredovalom HIV infekcijom (AIDS) imaju oslabljen imunski sistem i skloniji su razvoju
ozbiljnih infekcija (oportuniskičke infekcije). Kada ove osobe započnu lečenje, stare, prikrivene infekcije
mogu se razbuktati, izazivajući simptome zapaljenja. Navedeni simptomi verovatno nastaju zbog jačanja
imunskog sistema, kako bi organizam započeo borbu sa tim infekcijama.

Pored oportunističkih infekcija mogu se javiti autoimunski poremećaji (stanje koje se javlja kada imunski
sistem napada ćelije zdravog tkiva) tokom primene lekova u terapiji HIV infekcije. Autoimunski poremećaji
mogu se javiti mesecima nakon početka terapije. Ukoliko primetite bilo kakav simptom infekcije ili drugih
simptoma kao što su slabost mišića, slabost koja počinje u rukama i nogama i kreće se prema trupu tela,
palpitacije (osećaj lupanja srca), tremor (drhtanje ruku) ili hiperaktivnost, obavestite lekara odmah, kako bi
ste primili odgovarajuću terapiju.

Ukoliko dobijete bilo koji simptom koji ukazuje na infekciju tokom terapije lekom ZIDOSAN:
→Obavestite svog lekara odmah. Ne uzimajte druge lekove za infekciju dok se ne posavetujete sa svojim
lekarom.

Laktatna acidoza je retko ali ozbiljno neželjeno dejstvo

Kod pojedinih osoba, tokom terapije lekom ZIDOSAN može doći do pojave laktatne acidoze sa uvećanom
jetrom. Laktatna acidoza nastaje usled nakupljanja mlečne kiseline u telu. Retko se javlja, a ako se javi to je
obično nakon nekoliko meseci. Može biti životno ugrožavajuća, izazivajući otkazivanje svih organa.

Laktatna acidoza se češće javlja kod osoba koje su imale oboljenje jetre ili su gojazne, posebno kod žena.
Znaci laktatne acidoze su:

•

duboko, ubrzano, otežano disanje

•

ošamućenost

•

utrnulost ili slabost u ekstremitetima

•

mučnina i povraćanje

•

bol u stomaku.

Tokom terapije lekom ZIDOSAN, lekar će pratiti znakove koji ukazuju na laktatnu acidozu. Ukoliko imate
bilo koji od gore navedenih simptoma, ili bilo koji drugi simptom koji Vas zabrinjava:
→Posetite svog lekara što je pre moguće.

Mogu se javiti problemi sa kostima
Kod pojedinih osoba, tokom kombinovane terapije HIV infekcije može se razviti stanje koje se naziva
osteonekroza. Kod ovog stanja delovi koštanog tkiva odmumiru zbog smanjenog snabdevanja kosti krvlju.
Osobe mogu češće razviti navedeno stanje:

•

ukoliko su uzimale kombinovanu terapiju u dužem vremenskom periodu

•

ukoliko primjenjuju dodatno antiinflamatornu (protivzapaljensku) terapiju sa kortikosteroidima

•

ukoliko konzumiraju alkohol

•

ukoliko im je imunski sistem izuzetno slab

•

ukoliko su prekomerne telesne mase.

Znaci osteonekroze su:

•

ukočenost u zglobovima

•

bolovi (posebno u kukovima, kolenu i ramenu)

•

otežano kretanje.

Ukoliko primetite nešto od navedenog:
→Obavestite svog lekara.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu pojaviti u testovima
Kombinovana HIV terapija može dovesti i do:

•

povišenih vrednosti laktatne kiseline u krvi, što retko može dovesti do laktatne acidoze

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta.
Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem
neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije
možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website:

www.alims.gov.rs

e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek ZIDOSAN

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ZIDOSAN posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljšanjem pakovanju nakon
„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa
komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek ZIDOSAN

Aktivna supstanca je zidovudin.
Jedna kapsula, tvrda sadrži 100 mg zidovudina.

Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: skrob, kukuruzni; natrijum-skrobglikolat (tip A); magnezijum-stearat; celuloza
mikrokristalna.
Sastav tela kapsule: titan-dioksid (E171); patent plavo (E131); brilijant crno (E151); želatin.
Sastav kape kapsule: titan-dioksid (E171); patent plavo (E131); brilijant crno (E151); želatin.

Kako izgleda lek ZIDOSAN i sadržaj pakovanja
Dvodelne, neprovidne, tvrde želatinske kapsule br. 2 svetloplavog tela i kape; kapsule su napunjene praškom
bele boje.

Unutrašnje pakovanje je plastični kontejner od polietilena visoke gustine (HDPE) sa plastičnim zatvaračem
od polietilena visoke gustine (HDPE).
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi plastični kontejner sa 100 kapsula, tvrdih i
Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:
SLAVIAMED D.O.O. BEOGRAD
Bulevar Oslobođenja 177, Beograd

Proizvođač:
SLAVIAMED D.O.O. BEOGRAD
Bulevar Oslobođenja 177, Beograd, Republika Srbija;
mesto proizvodnje SLAVIAMED D.O.O.
Rumska malta bb, Sremska Mitrovica, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2017.

Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski
recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-02682-16-001 od 02.03.2017.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

U kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima, zidovudin se primenjuje za lečenje infekcije virusom
humane imunodeficijencije (HIV) kod odraslih i dece.
U hemioprofilaksi, zidovudin se primenjuje kod HIV-pozitivnih trudnica, nakon 14. nedelje trudnoće, u
prevenciji transmisije infekcije na plod i kao primarna profilaksa HIV infekcije kod novorođenčadi.

Doziranje i način primene

Lek ZIDOSAN treba da propisuju lekari koji imaju iskustva u lečenju pacijenata sa HIV infekcijom.

Odrasli i adolescenti (telesne mase najmanje 30 kg i više):
Preporučena oralna doza zidovudina u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima je 250-300 mg dva
puta dnevno (500-600 mg dnevno).

Pedijatrijski pacijenti:

Deca telesne mase 22 kg do 30 kg:

Preporučena oralna doza zidovudina u kombinaciji sa drugim antiretrovirusnim lekovima je dve kapsule od
100 mg dva puta dnevno (400 mg dnevno).

Deca telesne mase od najmanje 14 kg do 21 kg (uključujući i 21 kg):
Preporučena oralna doza zidovudina je jedna kapsula (100 mg) ujutru i dve kapsule (200 mg) uveče
(300 mg dnevno).

Deca telesne mase od najmanje 8 kg do 13 kg:
Preporučena oralna doza zidovudina je jedna kapsula (100 mg) dva puta dnevno (200 mg dnevno).
Raspoloživi podaci su nepotpuni za predlaganje konkretnog doziranja kod dece telesne mase manje od 4 kg
(videti deo Doziranje i prevencija transmisije infekcije sa majke na plod, kao i odeljak Farmakokinetički
podaci Sažetka karakteristika leka).

telesna masa (kg)

doziranje u jutarnjim

časovima

doziranje u večernjim

časovima

dnevna doza (mg)

8-13

jedna kapsula (100 mg)

jedna kapsula (100 mg)

200

14-21

jedna kapsula (100 mg)

dve kapsule (200 mg)

300

22-30

dve kapsule (200 mg)

dve kapsule (200 mg)

400

Alternativno, dnevna doza kod dece telesne mase najmanje 28 kg do 30 kg (uključujući i 30 kg) je 500 mg
podeljena u dve pojedinačne doze (u jutarnjim i večernjim časovima).

Za primenu kod dece telesne manje manje od 8 kg potrebno je koristiti oralni rastvor zidovudina.
Farmaceutski oblik oralni rastvor zidovudina nije registrovan u Republici Srbiji.

Doziranje i prevencija transmisije infekcije sa majke na plod:

Preporučena doza za trudnice posle 14. nedelje trudnoće je 100 mg 5 puta dnevno (500 mg dnevno), do
početka porođaja. U toku porođaja potrebno je lek primeniti infuzijom (2 mg/kg telesne mase) u toku 1 h,
nakon čega se nastavlja primena na isti način, ali u dozi od 1 mg/kg/h, do podvezivanja pupčane vrpce.

Farmaceutski oblici zidovudina namenjeni za primenu putem intravenske infuzije nisu registrovani u
Republici Srbiji.

Preporučena doza zidovudina primenjenog oralno kod novorođenčadi je 2 mg/kg telesne mase, na svakih 6 h,
počevši od 12 h od rođenja pa do 6. nedelje starosti (npr. potrebno je da novorođenče telesne mase 3 kg
primi dozu od 0,6 mL oralnog rastvora na svakih 6 sati). Ukoliko lek nije moguće primeniti oralno, treba
primeniti intravensku infuziju (1,5 mg/kg telesne mase) u toku 30 min, na svakih 6 h.

Ukoliko je planiran carski rez, infuziju započeti 4 h pre planirane operacije. Ukoliko do očekivanog porođaja
ne dođe, infuzija se prekida i nastavlja se oralna primena leka.

Prilagođavanje doze kod pacijenata kod kojih su se ispoljile hematološke neželjene reakcije:

Potrebno je razmotriti obustavljanje primene zidovudina i primenu alternativne terapije kod pacijenata sa
klinički značajnim smanjenjem koncentracije hemoglobina i broja neutrofila. Potrebno je eliminisati druge
potencijalne uzroke anemije i neutropenije. Smanjenje doze zidovudina ili prekid terapije treba razmotriti
ukoliko ne postoji alternativna terapija (videti odeljke Kontraindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).

Doziranje kod starijih pacijenata:

Nema dovoljno podataka o farmakokinetici zidovudina kod starijih pacijenata preko 65 godina starosti. S
obzirom na to da se preporučuje posebna pažnja u ovoj populacionoj grupi zbog godina, a koje se odnose na
smanjenje bubrežne funkcije i promene hematoloških parametara, savetuje se odgovarajući nadzor pre i u
toku primene zidovudina.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

Preporučena doza zidovudina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina
<10 mL/min) i kod pacijenata na hemodijalizi ili peritonealnoj dijalizi je jedna kapsula (100 mg) na svakih 6
do 8 h, (300-400 mg dnevno). Režim doziranja je ponekad potrebno korigovati i u zavisnosti od efekta leka i
hematoloških parametara (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre:
Podaci kod pacijenata sa cirozom jetre ukazuju na mogućnost akumulacije zidovudina kod pacijenata sa
oštećenom funkcijom jetre zbog smanjene glukuronidacije. Smanjenje doze je možda neophodno, ali s
obzirom na veliku varijabilnost u izloženosti leku zidovudin kod pacijenata sa srednjim do teškim
oboljenjem jetre, ne može se predložiti konkretno doziranje. Ukoliko nije izvodljivo praćenje vrednosti
zidovudina u plazmi, neophodno je pratiti znake intolerancije kao što su pojave hematoloških neželjenih
reakcija (anemija, leukopenija, neutropenija) i u skladu sa tim izvršiti odgovarajuće smanjenje doze i/ili
produženje intervala između doza (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kontraindikacije

preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista
pomoćnih supstanci;

abnormalno nizak broj neutrofila (<0,75 x10

/L) ili abnormalno niske koncentracije hemoglobina

(<7,5 g/dL) ili 4,65 mmol/L);

kod novorođenčadi sa hiperbilirubinemijom koja zahteva terapiju (a da nije fototerapija), ili sa
povećanjem transaminaza čije su vrednosti pet puta veće od normalnih.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Iako se antiretrovirusnom terapijom postiže efektivna supresija virusa, što značajno smanjuje rizik od
transmisije seksualnim putem, ne može se isključiti rezidualni rizik. Potrebno je preduzeti mere opreza za
sprečavanje transmisije, u skladu sa nacionalnim smernicama.

Zidovudin ne može da izleči HIV infekciju ili AIDS. Pacijenti koji uzimaju lek ZIDOSAN ili bilo koju drugu
aniretrovirusnu terapiju mogu i dalje da razviju oprotunističke infekcije, kao i ostale komplikacije HIV
infekcije.

Istovremenu primenu rifampicina ili stavudina sa zidovudinom treba izbegavati (videti odeljak Interakcije sa
drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Hematološke neželjene reakcije:
Anemija (obično se ne registruje pre 6. nedelje od početka terapije, ali se ponekad javlja i ranije),
neutropenija (obično se ne registruje pre 4. nedelje od početka terapije, ali se ponekad javlja ranije) i
leukopenija (obično kao posledica neutropenije) mogu se očekivati kod pacijenata koji uzimaju zidovudin.

Učestalost pojave ovih neželjenih efekata je veća pri većim dozama leka (1200-1500 mg/dan) i kod
pacijenata sa slabom rezervom koštane srži pre lečenja, naročito kod pacijenata sa uznapredovalom HIV
bolešću (videti odeljak Neželjena dejstva).

Potrebno je pažljivo pratiti hematološke parametare. Uopšteno, kod pacijenata sa uznapredovalom
simptomatskom HIV bolešću, preporučuju se analize krvi najmanje na svake 2 nedelje u prva 3 meseca
terapije, a posle toga najmanje jednom mesečno. U zavisnosti od opšteg stanja pacijenata, analize krvi se
mogu raditi ređe; npr. na svaki jedan do tri meseca.

Ukoliko se koncentracija hemoglobina smanji na između 7,5 g/dL (4,65 mmol/L) i 9,0 g/dL (5,59 mmol/L)
ili se broj neutrofila smanji na između 0,75x10

/L i 1,0x10

/L, potrebno je dnevnu dozu smanjiti dok se

hematološki parametri ne poprave; alternativno, oporavak koštane srži se može poboljšati kratkim (na 2 do 4
nedelje) prekidom terapije. Oporavak se obično kontroliše tokom 2 nedelje, posle kog vremena se terapija u
smanjenoj dozi može nastaviti. U slučaju izražene anemije, prilagođavanje doze leka ne eliminiše potrebu za
transfuzijom (videti odeljak 4.3).

Laktatna acidoza:

Kod primene zidovudina zabeležena je laktatna acidoza koja je obično udružena sa hepatomegalijom i
hepatičnom steatozom. Rani simptomi (simptomatska hiperlaktatemija) uključuju benigne digestivne
simptome (mučninu, povraćanje i abdominalni bol), nespecifičnu slabost, gubitak apetita, smanjenje telesne
mase, respiratorne simptome (brzo i/ili duboko disanje) ili neurološki simptomi (uključujući motornu
slabost).

Laktatnu acidozu prati visok mortalitet, a može biti udružena sa pankreatitisom i hepatičnom ili bubrežnom
insuficijencijom.

Laktatna acidoza se javlja posle nekoliko meseci od početka lečenja.

Lečenje zidovudinom treba prekinuti u slučaju pojave simptomatske hiperlaktatemije i metaboličke/laktatne
acidoze, progresivne hepatomegalije ili značajnog povećanja vrednosti transaminaza.

Posebna pažnja je potrebna u slučaju primene zidovudina kod svakog pacijenata (posebno kod gojaznih
žena) sa hepatomegalijom, hepatitisom ili sa poznatim drugim faktorima rizika za oboljenje jetre i hepatičnu
steatozu (uključujući korišćenje određenih lekova i alkohola). Pod specijalnim rizikom su pacijenti sa
hepatitisom C koji uzimaju alfa interferon i ribavirin.
Pacijente sa povećanim rizikom je potrebno pažljivo pratiti.

Mitohondrijalna toksičnost:

Nukleotidni i nukleozidni analozi, in vitro i in vivo, mogu da indukuju različiti stepen poremećaja na nivou
mitohondrija. Prijavljeni su slučajevi mitohondrijalne disfunkcije kod HIV negativne dece koja su bila in
utero i/ili postnatalno izložena analozima nukleozida. Glavni poremećaji koji su prijavljeni su hematološki
(anemija, neutropenija) i metabolički (hiperlipazemija). Najčešće su prolazne prirode. Prijavljeni su i
neurološki poremećaji sa kasnim nastupom (hipertonija, konvulzije, abnormalno ponašanje). Još uvek nije
poznato da li su neurološki poremećaji prolaznog ili trajnog karaktera. Neophodno je pažljivo praćenje
kliničkih i laboratorijskih parametara svakog deteta izloženog in utero nukleotidnim ili nukleozidnim
analozima, čak i onih koja nisu zaražena HIV virusom, u slučaju ispoljavanja znakova ili simptoma koji
potvrđuju disfunkciju mitohondrija. Ovi nalazi ne utiču na trenutnu preporuku za primenu antiretrovirusne
terapije kod trudnica u cilju sprečavanja vertikalne transmisije HIV-a.

Lipoatrofija:
Lečenje zidovudinom bilo je povezano sa gubitkom supkutanog masnog tkiva, što je bilo povezano sa
mitohondrijalnom toksičnošću. Incidenca i težina lipoatrofije povezane su sa kumulativnom izloženošću
leku. Ovaj gubitak masnog tkiva koji je najizraženiji na licu, udovima i zadnjici ne mora biti reverzibilan pri
prelasku na režim lečenja bez zidovudina. Tokom lečenje zidovudinom i lekovima koji sadrže zidovudin
(Combivir i Trizivir), potrebno je pacijente redovno ocenjivati na znakove lipoatrofije. U slučaju sumnje na
razvoj lipoatrofije potrebno je preći na alternativni terapijski režim.

Telesna masa i metabolički parametri:
Povećanje telesne mase i nivoa lipida i glukoze u krvi mogu se pojaviti tokom antiretrovirusne terapije. Te
promene mogu biti delimično povezane sa kontrolom bolesti i stilom života. Za lipide u nekim slučajevima
postoji dokaz o efektu lečenja, dok za povećanje telesne mase nema čvrstog dokaza povezanog sa bilo kojim
posebnim lečenjem. Za praćenje lipida i glukoze u krvi date su preporuke u prihvaćenim smernicama za
lečenje HIV-a. Za poremećaje lipida potrebno je odgovarajuće kliničko lečenje.

Bolesti jetre:
Klirens zidovudina kod pacijenata sa blagim poremećajem funkcije jetre bez ciroze [Child-Pugh skor 5-6] je
sličan kao kod zdravih ljudi, tako da nije potrebno prilagođavati dozu zidovudina. Kod pacijenata sa
srednjim do teškim oboljenjem jetre [Child-Pugh skor 7-15] ne može se predložiti konkretno doziranje s
obzirom na veliku varijabilnost u izloženosti leku, pa se primena zidovudina ne preporučuje u ovoj grupi
pacijenata.

Kod pacijenata na kombinovanoj antiretrovirusnoj terapiji, sa hroničnim hepatitisom B i C, povećan je rizik
od pojave teških i potencijalno fatalnih hepatičnih neželjenih događaja. U slučaju da pacijent istovremeno
prima neku antivirusnu terapiju za hepatitis B i C, molimo pogledajte takođe odgovarajuće Sažetke
karaktertsitike leka za te lekove.

Potrebno je praćenje prema uobičajenoj praksi pacijenata sa već postojećom disfunkcijom jetre, uključujući i
hronični aktivni hepatitis, jer je kod njih veća učestalost poremećaja funkcije jetre u toku kombinovane
antiretrovirusne terapije. Ako postoje dokazi o pogoršanju bolesti jetre kod tih pacijenata, mora se razmotriti
privremeni ili trajni prekid lečenja (videti odeljak 4.2).

Sindrom imunske reaktivacije:
Kod HIV-inficiranih pacijenata sa teškom imunomdeficijencijom u trenutku započinjanja kombinovane
antiretrovirusne terapije (CART, engl. combination antiretroviral therapy), može biti povećana
antiinflamatorna reakcija na asimptomatske ili rezidualne oportunističke patogene što može dovesti do
ozbiljnih kliničkih stanja ili pogoršanje simptoma. Tipično, ovakve reakcije se dešavaju tokom prvih nedelja
i meseci od započinjanja kombinovane antiretrovirusne terapije. Relevantni primeri su citomegalovirusni
retinitis, generalizovane i/ili fokalne mikobakterijske infekcije i pneumonija koju uzrokuje Pneumocystis
jiroveci (ranije poznat kao P.carinii). Svaki simptom zapaljenja treba evaluirati i po potrebi lečiti.
Zabeleženo je da se u uslovima imunske reaktivacije javljaju i autoimunski poremećaji (kao što je Graves-
ova bolest); međutim, zabeleženo vreme početka varira i ovi događaji mogu da se jave više meseci nakon
započinjanja terapije.

Pacijente treba upozoriti na moguće interakcije zidovudina sa lekovima koje samostalno primenjuju (videti
odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Upotreba leka kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre: videti
odeljak Doziranje i način primene.

Osteonekroza:
Iako se smatra da je etiologija multifaktorska (uključujući i upotrebu kortikosteroida, konzumiranje alkohola,
tešku imunosupresiju, veći indeks telesne mase), slučajevi osteonekroze posebno su prijavljeni kod
pacijenata sa uznapredovalom HIV bolešću i/ili nakon dugotrajne izloženosti kombinovanoj antiretrovirusnoj
terapiji (CART). Pacijentima treba savetovati da potraže savet lekara ako počnu da osećaju bolove u
zglobovima, odnosno ako se pojave ukočenost zglobova ili otežano kretanje.

Pacijenti sa istovremenom infekcijom virusom hepatitisa C:

Ne preporučuje se istovremena primena ribavirina sa zidovudinom zbog povećanog rizika od anemije (videti
odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Lek ZIDOSAN sadrži boju brilijant crno (E151), koja može da izazove alergijsku reakciju.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Ograničeni podaci ukazuju da rifampicin prilikom istovremene primene sa zidovudinom, smanjuje PIK
(površinu ispod krive koncentracije leka u plazmi) zidovudina za 48%±34%. Navedena interakcija može
dovesti do parcijalnog gubitka ili do izostanka terapijskog efekta zidovudina. Istovremenu primenu
rifampicina sa zidovudinom treba izbegavati (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Zidovudin u kombinacijama sa stavudinom u in vitro uslovima deluje kao antagonista. Istovremenu primenu
stavudina sa zidovudinom treba izbegavati (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi
leka).

Probenecid povećava PIK zidovudina do 106% (raspon 100 do 170%). Potrebno je kod pacijenta koji
primaju oba leka pažljivo pratiti pojavu hematološke toksičnosti.

Neznatno povećanje Cmax (28%) je primećeno kod istovremene primene zidovudina i lamivudina, ali
ukupna izloženost (PIK) nije značajno promenjena. Zidovudin ne utiče na farmakokinetiku lamivudina.

Pri istovremenoj primeni zidovudina i fenitoina, koncentracije ovog antiepileptika u krvi su promenljive, pa
je neophodno u toku kombinovane primene sprovesti pažljivo praćenje koncentracije fenitoina.

Atovakon: zidovudin čini se da ne utiče na farmakokinetiku atovakona. Farmakokinetički podaci su pokazali
da izgleda da atovakon smanjuje brzinu metabolizma zidovudina do njegovog glukuronid metabolita (PIK
zidovudina u stanju ravnoteže je povećan za 33%, a maksimalna koncentracija glukuronida u plazmi
smanjena za 19%). Malo je verovatno da bi istovremena primena zidovudina u dozi od 500 ili 600 mg/dan i
atovakona tokom 3 nedelje za lečenje akutne PCP dovela do povećane incidence neželjenih rekacija koje se
mogu mogu pripisati povećanim koncentracijama zidovudina u plazmi. Posebno je potrebno pažljivo pratiti
pacijente koji su na produženoj terapiji atovakonom.

Primena valproinske kiseline, flukonazola ili metadona sa zidovudinom dovodi do povećanja PIK sa
odgovarajućim smanjenjem klirensa zidovudina. S obzirom na ograničene podatke klinički značaj je nejasan,
ali ukoliko se bilo koji od navedenih lekova primenjuje sa zidovudinom neophodno je pratiti pojavu
simptoma potencijalne toksičnosti zidovudina.

Egzacerbacija anemije zbog ribavirina bila je uočena kada je zidovudin bio deo terapijskog režima kojim se
lečio HIV iako se tačan mehanizam još treba ustanoviti. Istovremena primena ribavirina sa zidovudinom nije
preporučena zbog povišenog rizika od anemije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka). Trebalo bi razmotriti zamenu zidovudina u kombinovanom ART režimu lečenja ako je već
uveden. To je izuzetno važno kod pacijenata kod kojih je ranije ustanovljena anemija indukovana
zidovudinom.

Istovremena terapija, naročito akutna terapija sa nefrotoksičnim ili mijelosupresivnim lekovima (npr.
sistemski pentamidin, dapson, pirimetamin, kotrimoksazol, amfotericin, flucitozin, ganciklovir, interferon,
vinkristin, vinblastin, doksorubicin) može takođe da poveća rizik od neželjenih reakcija na zidovudin. Kada
je istovremena primena nekog od ovih lekova neophodna, potrebno je pažljivo praćenje funkcije bubrega i
hematoloških parametara, i po potrebi smanjivanje doze jednog ili više lekova.

Ograničeni podaci iz kliničkih studija ne ukazuju na značajno veći rizik od pojave neželjenih reakcija na
zidovudin kada se primenjuje istovremeno sa kotrimoksazolom, pentamidinom (aerosol), pirimetaminom i
aciklovirom u dozama koje se primenjuju u profilaktičke svrhe.

Klaritromicin smanjuje resorpciju zidovudina. Navedena interakcija se može izbeći primenom navedenih
lekova u razmaku od najmanje dva sata.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća:

Upotreba zidovudina kod HIV-pozitivnih trudnica nakon 14. nedelje trudnoće, a potom terapija
novorođenčadi je pokazala značajno smanjenje transmisije HIV infekcije sa majke na plod, na osnovu
kulture virusa.

Rezultati pivotalne U.S. placebom kontrolisane studije su pokazali da zidovudin smanjuje transmisiju HIV
infekcije sa majke na plod za oko 70%. U ovoj studiji, trudnice su imale broj CD4 limfocita od 200-
1818/mm

(medijana 560/mm

u lečenoj grupi pacijenata), lečenje je započeto između 14. i 34. nedelje

gestacije i nije postojala klinička indikacija za primenu zidovudina; novorođenčad su primala zidovudin do 6
nedelje starosti.

Odluka o primeni leka u cilju smanjenja rizika od vertikalne transmisije infekcije treba da se zasniva na
proceni potencijalne koristi i potencijalnog rizika za fetus. HIV-pozitivne trudnice koje nameravaju da
koriste zidovudin u cilju prevencije HIV transmisije na plod treba upozoriti da do infekcije može doći uprkos
primenjenoj terapiji.

Nije poznata efikasnost zidovudina u cilju smanjenja vertikalne transmisije infekcije kod žena koje su
prethodno bile na terapiji zidovudinom ili nekim drugim antiretrovirusnim lekom u dužem vremenskom
periodu, ili kod žena inficiranih HIV sojevima sa smanjenom osetljivošću na zidovudin.

Nije poznato da li postoje dugotrajne posledice usled in utero i postnatalne izloženosti zidovuzdinu.

Na osnovu nalazi o karcinogenosti/mutagenosti kod životinja ne može se isključiti karcinogeni rizik za ljude
(videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka). Značaj ovih nalaza za
inficiranu i neinficiranu odojčad izloženu zidovudinu nije poznat. Međutim, trudnice kod kojih se razmatra
primena zidovudina, trebaju da budu upoznate sa ovim nalazima.

Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 3000 ishoda trudnoća) ukazuju da
zidovudin nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost. Lek ZIDOSAN se može primenjivati tokom
trudnoće ukoliko je od kliničkog značaja. Zidovudin treba da se primenjuje pre 14. nedelje gestacije samo
ako potencijalna korist za majku i fetus prevazilazi potencijalni rizik. Studije sprovedene na skotnim
pacovima (primenjena doza zidovudina 450 mg/kg/dan, oralno) i kunićima (primenjena doza zidovudina 500
mg/kg/dan, oralno), u periodu organogeneze, nisu pokazale teratogeni efekat. Međutim, u navedenim
studijama primećeno je statistički značajno povećanje resorpcije fetusa kod pacova u dozama od 150 do 450
mg/kg/dan i kod kunića u dozi od 500 mg/kg/dan.

U daljem periodu navodi se studija sprovedena na pacovima (primenjene doze od 3000 mg/kg/dan su
približne srednjoj letalnoj dozi od 3683 mg/kg) koja je pokazala uočljivu toksičnost po majku i povećanu
učestalost fetalnih malformacija. U navedenoj studiji nije zabeležena teratogenost pri manjim dozama
(<600 mg/kg/dan).

Plodnost:
Primena zidovudina nije uticala na mušku i žensku reproduktivnost kod pacova u dozama do 450 mg/kg/dan,
oralno. Ne postoje podaci o uticaju zidovudina na humanu plodnost kod žena. Kod muškaraca primena
zidovudina nije pokazala uticaj na broj, morfologiju i pokretljivost spermatozoida.

Dojenje:
Preporuka zdravstvenih stručnjaka je da HIV-inficirane žene ne doje kako bi se sprečila transmisija infekcije.
Nakon primene pojedinačne doze od 200 mg zidovudina HIV-inficiranim dojiljama, srednja koncentracija
zidovudina bila je slična u humanom mleku i u serumu. Preporučuje se da majke zaražene HIV-om ni u kom
slučaju ne doje, kako bi se izbegla transmisija HIV-a.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja zidovudina na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Na osnovu farmakološkog profila leka ne može se očekivati nepovoljan uticaj na ove sposobnosti. Ipak, u
proceni psihofizičkih sposobnosti pacijenata neophodno je uzeti u obzir i klinički status i profil mogućih
neželjenih reakcija na lek.

Neželjena dejstva

Profil neželjenih reakcija na lek je slična kod odraslih i dece. Najozbiljnije neželjene reakcije uključuju anemiju
(koja može da zahteva transfuziju), neutropeniju i leukopeniju. Učestalost pojave ovih neželjenih reakcija je

veća pri većim dozama leka (1200-1500 mg/dan), kod pacijenata sa uznapredovalom HIV-bolešću (naročito
kod pacijenata sa slabom rezervom koštane srži pre lečenja) i posebno kod pacijenata kod kojih je broj CD4
limfocita manji od 100/mm

. Smanjenje doze ili prekid terapije u nekim slučajevima je neophodna.

Incidenca neutropenije bila je povećana kod pacijenata kod kojih su vrednosti neutrofila, hemoglobina i
vitamina B

u serumu bile niske na početku terapije zidovudinom.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene kod pacijenata lečenih zidovudinom.

Neželjene reakcije za koje postoji mogućnost da su povezane sa primenjenom terapijom su predstavljene
prema klasifikaciji sistema organa i njihovoj apsolutnoj učestalosti. Prema učestalosti neželjene reakcije su
definisane na sledeći način: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 i <1/10), povremene (≥1/1000 i <1/100),
retke (≥1/10000 i <1/1000) i veoma retke (<1/10000).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:
Česte: anemija, neutropenija i leukopenija
Povremene: pancitopenija sa hipoplazijom koštane srži, trombocitopenija
Retke: čista eritrocitna aplazija
Veoma retka: aplastična anemija

Poremećaji metabolizma i ishrane:
Retke: laktatna acidoza u odsustvu hipoksemije, anoreksija

Psihijatrijski poremećaji:
Retke: anksioznost i depresija

Poremećaji nervnog sistema:
Veoma česta: glavobolja
Česta: vrtoglavica
Retke: konvulzije, gubitak mentalne oštrine, insomnija, parestezija, somlnolencija

Kardiološki poremećaji:
Retka: kardiomiopatija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:
Povremena: dispnea
Retka: kašalj

Gastrointestinalni poremećaji:
Veoma česta: mučnina
Česte: povraćanje, dijareja i abdominalni bol
Povremena: flatulencija
Retke: pankreatitis, pigmentacija mukoze usne duplje, poremećaj čula ukusa i dispepsija

Hepatobilijarni poremećaji:
Česte: povišene vrednosti enzima jetre i bilirubina u krvi
Retka: poremećaj funkcije jetre kao što je ozbiljna hepatomegalija sa steatozom

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:
Povremene: osip i svrab
Retke: urtikarija, pigmentacija noktiju i kože, znojenje

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:
Česta: mialgija
Povremena: miopatija

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:
Retka: učestalo mokrenje

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:
Retka: ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:
Česta: slabost
Povremene: astenija, groznica, generalizovan bol
Retke: bol u grudima, sindrom sličan gripu, drhtavica

Raspoloživi podaci iz dve studije (otvorene, placebom kontrolisane) ukazuju da incidenca mučnine i ostalih
često prijavljenih neželjenih reakcija konstantno opada tokom vremena u toku prvih nekoliko nedelja terapije
lekom zidovudin.

Neželjene reakcije prilikom primene zidovudina u cilju prevencije transmisije infekcije na plod:

U placebom kontrolisanoj studiji, kod žena koje su bile na terapiji zidovudinom kao i u grupi koja je primala
placebo, neželjene reakcije i abnormalni laboratorijski testovi su bili slični. Međutim, blaga i umerena
anemija je primećena češće u grupi žena koje su bile na terapiji zidovudinom.

U istoj studiji, koncentracije hemoglobina kod dece koja su bila izložena lekom zidovudin su bile neznatno
niže u odnosu na grupu dece koja je primala placebo, ali transfuzija nije bila potrebna. Anemija je
korigovana u roku od 6 nedelja po završetku terapije zidovudinom. Ostale neželjene reakcije i abnormalni
laboratorijski testovi su bili slični u obe grupe pacijenata. Nisu poznate dugotrajne posledice izloženosti in
utero i izloženosti odojčadi zidovudinu.

Prilikom upotrebe zidovudina prijavljeni su slučajevi pojave laktatne acidoze, koja može biti sa fatalnim
ishodom i obično je udružena sa ozbiljnom hepatomegalijom i hepatičnom steatozom.

Lečenje zidovudinom bilo je povezano sa gubitkom supkutanog masnog tkiva, koji je najizraženiji na licu,
udovima i zadnjici. Pacijente koje primaju ZIDOSAN potrebno je često pregledati i pitati ih o znakovima
lipoatrofije. Kada se takav razvoj otkrije, ne sme se nastaviti lečenje lekom ZIDOSAN.

Tokom antiretrovirusne terapije mogu se povećati telesna masa i koncentracije lipida i glukoze u krvi.

Kod pacijenata inficiranih HIV-om sa teškom imunodeficijencijom u vreme započinjanja kombinovane
antiretrovirusne terapije (CART), može doći do pojave inflamatorne reakcije na neke asimptomatske ili
rezidualne oportunističke patogene (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Zabeleženi su slučajevi osteonekroze, posebno kod pacijenata sa opšte prepoznatim faktorima rizika,
uznapredovalom HIV bolešću ili dugotrajnom izloženošću kombinovanoj antiretrovirusnoj terapiji (CART).
Učestalost ispoljavanja nije poznata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava
kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na
neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website:

www.alims.gov.rs

e-mail:

nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znaci:
Nisu zabeleženi specifični simptomi ili znaci kod akutnog predoziranja zidovudinom sem onih koji su
navedeni kao neželjena dejstva: umor, glavobolja, povraćanje, ponekad i hematološki poremećaji. Zabeležen
je slučaj predoziranja pacijenta sa dozom leka većom od 17 g, sa konstantnim vrednostima leka u serumu,
bez kliničkih, biohemijskih ili hematoloških posledica.

Lečenje:
Pacijente treba pažljivo pratiti u slučaju pojave toksičnosti leka (videti odeljak Neželjena dejstva) i primeniti
neophodne suportivne mere. Čini se da hemodijaliza i peritonealna dijaliza imaju ograničen učinak na
eliminaciju zidovudina, ali pospešuju eliminaciju metabolita glukuronida.

Lista pomoćnih supstanci

Sadržaj kapsule:
skrob, kukuruzni;
natrijum-skrobglikolat (tip A);
magnezijum-stearat;
celuloza, mikrokristalna;

Sastav tela kapsule:
titan-dioksid (E171);
patent plavo (E131);
brilijant crno (E151);
želatin.

Sastav kape kapsule:
titan-dioksid (E171);
patent plavo (E131);
brilijant crno (E151);
želatin.

Inkompatibilnost

Nisu poznate.

Rok upotrebe

Tri (3) godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju.
Lek čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je plastični kontejner od polietilena visoke gustine (HDPE) sa plastičnim zatvaračem
od polietilena visoke gustine (HDPE).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi plastični kontejner sa 100 kapsula, tvrdih i
Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga
uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa
važećim propisima.